Студент

Људина прљаве прошлости нема неста на нашем Универзитету

СТУДЕНТИ ПРВОГ И ДРУГОГ АИТИВА ПО/БОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА ДОНЕЛИ СУ РЕЗОЛУЦИЈУ У ИОЈОЈ ТРАЖЕ ДА СЕ БРАНКО ЈЕРЕМИЋ И СРБОЉУБ БРАШИЋ ИСИЉУЧЕ ’A ФАКУЛТЕТА

Први и други акгив НОО-а Пол*оприв.радно-шумАТУЈсог Факудтета у Земуну одржали су конференшпу на к-o.ioi су порвд питлтва стпучног рада претресали питањв иввеоиих стл-дрнат*. тј. шиховог жив та и рада како за време окупације тако и данас на факултету. Претседник првог акти.ва друг Гтакимнговић илнео ij. у краткнм потезима ж.ИIВOТ Б>ранlка Јепемића, кош је аа време окупације вршио дужW"C r днг.инггл№ноког ттагвгпнн« Затдп. sa поинудно кас.гтитлљ* лмладине у Смедеревско.ј Паланпи. На том положају Лтм j© вр.т. повегмвива линноет, што ј* и рааумЈКИНо с облиром ж* важноет тв фтинтгијв, *лјт е> могти *р_ шити са.мо људи потпуно одани МиЈговаку Поцовићу. однгчлно ЈБотмћу. Своје изла.ган>е дрлт Гтаиилги.ровић ie поткрепио пиомеиим и-з!авама сту, лената Беп.ррадгкег Ваге Јанповкћа., ст. агрономије, Воре Мастиловжћ, ст. медицине, Марковић, ст. м р лип гне л Бракка Узелца, ст- филозофије, тадаших логораша иотог вавода. После из.татања дрлта, Гта.ни.мировнћа. доЛио i« реч толт Ва<-а Јанко, вић и на ж.ив начин евои.ирао живпт у логору у коме ie Бра.нно Јвремић сувервад рлгтгодарпо пуџгком ч А гт;ин..м- У лискуптпи нрја re цлтом Развила Јерслгић је полушавап да тблажн истинитлгт навода. глелло ie на свакн начп« да се одАранж, да завара НСО-о. На. конкретна пнтања Roia cv му посталуведа да л.и њ крсме оруж'.е. ла ли ie tvkao л«цу итд. данчо ie бедн« одг, воре који rrv само показивали његовл' лгопалку .тмтгавост. На питање да лц је рос.ио оружје, одгова.ра ноодп сам слмо пушку, а на гпгтч.ње ла лц ie тукао дапу. бмнк св та. c.v тл Л»ли кгпминалци. Ил те његов* (адне и бедне сдЛганс лг.педп. ce пттсв клпакгер. кала он сдаб- тг нечзапгтнћенУ деру пд 16 до И го.тина. kola cv ллталд fte« глдтгтели. нреттугтттена Удипи, батнна н то ттравда т»ме ппчг гу крнмииадци, или кала прнтегптнец дока, зима признајг ла је јго.сно алн само пупткм. птто иаглвЛА ДА он смвтга ситннпг.м. Вгакко Јеремић ce нцје здуставко само на овоме: слао ie друтозд на Tsano.pT, денунпимо логораше. п-лрппго калне. тлжао л,л*де зд. бн на. нрају као агонт спецтшдне полипијв лпествгквао v ха.пшењт дрлта Кома Дине. У лрлтом а.кпгву распрев.а>ен io глиман c-nvna.i .ла Грболубом Брашиh*H кош ie за време скупапијо био у Адвксштцу рде ce кас прококатор vbv* као у групу на.пРАине омладиие, посде чага их ie ле,нл'нтшрао. ЗЛог његоцог пр.кавос и издајничког рала ухапшона )• јвдна rpvna од 40 поштених напредних омлал>пмаиа и спро.ввдвна у логор где су шкп и отрељани. На кра.ГУ конфвренциЈе дрлт Васа Јанковић ie прод.лож.ип ла се овакви студеити иокључо са фа.кудтета и да се потом пп->дају иародном суду гле ћо адгораратн sa сзо.т дела. зд cboi иддајњички пад.

Ув једкогласно олобоавллв и влтн аллауз. поин и лр-ти акти* пт>и, хватили ry г»молу®и.|у у Ttoioi ee тгт>вдла.жс Фажтлтетсклм •аввту Цољлпри, врвдио-птумарсиог факултвта да се овн ненародни студентн што иг>« Удаља са фажултста.

Н.С.О. ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА ЧИСТИ CВOJE РЕДОВЕ ОД НЕНАРОДНИХ СТУДЕНАТА

Актдв Н-С.О-а прв* годнне Ветет?нлг>*пког Факг.ттета гдгтло ie клжфсреиннју ва ко.јој je распран-т>ан елупа.ј Вндав М«гд« кок ie hvtom првварв д-.Лила стцпонднју народне влале Бог.не и Херпвглвоте. Исто тако дтлела ia д«. g» >тучв у родове поштоне омладине. Н-С.О-_ v . ; , у току окупагшјв сараНишла је са окуиатооом што noaaaviv мвог 1 « Фо, тстрафи.ј« немнчасих. италијанвлкх н усташкн* оФнцнрд. He оамв дз. је бнла јккхов* љ\Чsа*lгииа већ је н са.раКнвала с* РУК. водетвом устагане омлаливе. То пона-зује фотографи.ја устагаке таОорнине ик Мостар«. га жарклм посветом Вшллш Магли. Од ослобоНогаа до данас није променила свој став. Као непожељан елеме-нат цскључеиа je из парткзалскв г»ммааиsв у коју ја такоће уорвл* Д* ce увуче. У Београлу се повозала са се-га сднчним и радила ив оамо против Н-С-О-а веН и против народпе власти. Оваква некародна студенткиња нв заслужу)е да носл име напооног еугт_ депта и због тога тој га ie коифереициљ Н.СО-а и адтзвла. Поред тогаконфервн!Ш!а ie решнла ла се погааље пред-тог Унивор.знтетсклм рдборл' Н-С-О.а да пнснстира код универзитетских влагти да ce као не-иароднв елвменат исхључи и оа Универзитета. Кон ’ e тавоНе захтевала да се Внднц Магда због грт рала за време окупапије и после ослсбоћЈ.ња преда народнпм влаоттгма и ла ce против rae по.ввле кривична посттпак.

Како можемо помоћи пра вилном извођењу пролетње сетве

3»94at o вогодишње сетве излазн изван чисто пољопривредиих гранииа и обухватајући сројнм пла. иом засејавање индустријских би* љака добија и индУСТријски значај Успешно извоћење пролећне сетве fe један ол џажиијих ппедусдовз аа нзвршење петогодишњег пдана ин, и електри&тка » џије јер раднииима v индуетрији треба обезбедити лобру квалитаthbhv и крантцгагивну исхпачу. Задатак нас студената, нарочито студената пореклом нз сељачких породица, је да олржавамо контакт са својим роћацима и познаницима на селу, да им \казу]емо на значај успешнот и планеког спровоћења сетве. максималног корншћења трактора и осталих пољопривред , них машина као и иа коришћење тековина данас добпо развијеинх пољопривпедних иаука. Треба ла их претплаНујемо на »Сељачху борбу «. лист » Задруга « и друге листове ксји указују иа знача! и ко, рист планске и молепне пољопри, вредв. Свакодневно кзаазе попУ . дарне брошуре Koie rpernnaiv Разие пољоприврелне проблеме и ко'ш би требало ппвенствено слатм при-> ликоц екупљања кљига за село. Наши предавачи ко\и оллазе на се. ло треба да указују сељаиима на значџј здруживања v задруге чиме се омогућава боље коришћење машина. зајелничка обпада и контро. ла квалнтативнот и квантитативиог извоћењ? сетве. Велику помоћ нашем селу наро.

чито motv na стУЛенти afpo, иомије. Својим посетама селу.кроз стручна предавања, кроз практн* чан рад u тд. они cv најпозванији да помогиу. v okbhpv својих мо * гућности . правилном извоћењу про лећие сетве Помажгћи наше сељаштџо v из , вршењу овог ввликог и важиог задатка. успешиот извоћења пролећ. не сетве. покажимо већ данае Да ћемо сутпа . као народни сгручњаци. употребитн све гво/е знање нд ппмоћ на/шнрим слојевима иарода И Рашовић, ст. тех.

ДРУГИ КОНГРЕС НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ СЕ ОДРЖАВА 18 МАЈА

Према вдлуци Сеирвтаријата Глзв« ног едбора Навоинв омладиив Срби, ie. Други конгрес Ндроднв омлади, нз Србијв одржакв с« 18 маја а нв 29 априла каио ie оанијв било пред* виђене* Из Сеноетлријатд Гпавмог одбора Србије

КРАТКЕ ОМЛАДИНСКЕ ВЕСТИ

У К-ЗЛВЛеНЛУ (СДД) OНO 1 000 сту. дената je 23 марта приредипо демон, страцијв тражеђи ла ПелнњеК'* А, могннке Лржаве итјгсју прел УЈвлн* њене напн.|е грнки н турски проблем тг да прегтану Ct јетноггавним ме. шан»еМ' у послове лрушх земаља.

Сенат Хрватског државног конзар« ваторија обавезао се да he по завр-

швтцу школскв годнн« cßi нлановн осната крвкути н« омлнлинпку поу, ГУ Шам<ш—Парајвво. манифвстујућн тимв своју во.тиларност са галним .гнпнјама Народнв омлалинв Југосла. вијв.

С «л»аци сала Врандуиа :ого ол по. чвтка ралова на тунвлу. улвствују у раду на чиш&вњу терена пред улаа. ном оградом тунвла.

27 март

У ташовлјој исговши наших народа има два датума клш су ва најочктледнији ш.чи!Н открили онај огроман »аз пгто je v старој Југославиж nocro.iao ивмвћт народа и једнв пике ггротквнародних управљапа. Ти cv датуми 25 и 27 март 1941 годинб. Прби je означавао срамни биланс ifjH« иалајиичке ттолиткке коју су у tor.v 23 године снроводили великоордоки хегемониоти. овеордно помогкути од рвз.кцпонаРиих кругова Хгвата. Сдсхвеиапа и осталих наших царода. Други ie у ннтааом с?ету кагове, стио спремност југословенских народа да се јвдном. свенародним устанКОМ. ЦвПОМИРЉЈГВОМ ftopĆOM cvnpivrставв Фацтнстичком освајачу. Двадесе- оедми март 1941 годнне наговеотио je нову Јутоолавиlу. У политичком поглвду морамо Р&зликовати, с јадна страив уат дворскм пуч kovh ie но.кориотио мал«чи покпвт и, оем ооталог. настал и* стпаха да posßoi дола На.«. те Лн пошао цравцем супрофним појштнчкнјм трзди liH.iaaia кзвесних реакнчоиа рн и % цругова, нс лруг* страи«. пне® иародннх маса над нвчувеним иадајством Цввтковића и Мачека и н»ихових компањона. орџбу ppwhh читаве отаре Југославије wvia I* иагала cpni израз у величацственим двмонстраци:ама протнв профашиЈстичклг режима. ПредеоНлн Комунис.тичком паптијом Југослашт, нагод ie тражио сшро'вођеа>е мера зд борПу дротив нападача У ко.је ie спадала двмократизашгја авмље и проглашаваже потпуну раикопраздости овах народа Југослаанјв. Стога су дпави патрноти нашв земље, тешко наслеКе ps прогалоети. знала аа. 27 март зпачи почетак победоиРСног n.i’ta ноВ5 ЈугосдавиЈв. Н страрно, нроз sepoicßV братону оружаиу 6oprtv свих нагаих народа продужеаг i? рут у редЈскдм масоВиим аквијама 27 марта 1941 годицв. nvr KoiHM н ланас цд« наша Pf публика.. осткарујућн цоЛеду м побвдом. пут »ојн води ппопвату наше отацбине. М- Николић

Атмосфера на два заседања Организације уједињених народа

Донооимо Један дво ив предаваља, профосора Бартоша. кош >e одржао на усмвиим ковинама Правног факултвта. ..Ако посматрамо исгориг.к.и нвстанак Организапије Ујвди&ених Наpraja, онда морамо. квалнфиковати ту органиаапију као тековину заједничкв борбе Уједињених пација против фашнзма. Оиа је настзла у току на.ј.јаче борбе, у еттоси када су хероизам и улога ССОР у остваре. њу резултата борбе били чепобитни и свакомв ксаги. форматни Уотав Ортаннлаиије Ујвдиљеивх _ иапија нмао је да буде формулапија и синтваа. антифашнстичке мноли, гардн. пија. зд >си!рнллотlску са.ра ttkv изме* ђу сакрзннка н удорољаван»в жељв гаирокнх иародннх мзоа, ла «• у будуђв иаоегиу нова крвопрзлнђа оретоких’ радмвра. Cthipbo- онз 1 vстав јеств квра* услова равнлтеже веднкнх спла v будуђој оргзчнзацијн света. поонатран кроз јолан одрвђон момвнат нсториског абирања„ кратко речено Уг.тав Ујвдињв, иих органнзапнја на.роза je имао ла будл падтформа будуђе сарадн*е после посттигнућа победв. И шо водећи рачува о таквој конствдацији сила и Догађа,ј». вврујем ла he међународни негоричари оценитн ла > оно што је проповедано v времв етвараша овв opraинзапије постало скоро нвсагласно оа оним што ce маннфвотовo.ао ввћ на пррим почецима рала овв Организах|нје. Још лок су ова оруж.l» модврног рата опроволила ероју де* сгруктнвну акпију, већ тада су у тихој по.задини, у Америтш и Даблетои . Окс.у, Вагоинттону и у Сан Франппску. логта ужурбано довршавалв логичкв коиструкдијв бу* дућв агралв сввтског међународног урвђвва, Демокраптпнја сввта И једноставност водећих ве.тнких сила нмалн су од првог почетка. ла оулу те новв вргзннзацијв Та СУ начела оевеготана у Порв*н чији ји рал аавршаван баш оида када су оовјетоки тенксквд ула-зили v Беглин. У Сан Францвску je бнло рвшено да се образујв Пречаратирии Комитет. којн ie имао Ла ee оаотанв у Лондону и ла прнпрвмц прво засвт дање Генера-тне скутсшТнне Органцзапајв Уједин-.внцх народа. за ја.нуар 1946 голцне. Дозролнтв да пружим бталу слтј-

ку о лтмосфври која je дошгнирала ралом тога првог. Лондонског saceданл. 1) Још су биле сувише блнскв слике ратеит: стра.хо-гг и натторв. зајелничкв борбе, ла 6и ое на нрвом порптном овечаном састанку поставила велика и тешка размимоилажења. 2) Скоро непоорвлно првд састанак у Лондону двдаршено ie Московс-ко засвдањв Саввта министара ино- • страних пос-лова на коме су отклоњене твшкоћв вештког раамимоилажења с* Лонтоноцог адседања Гшета из овтттвмбрц »94R. Узајамним попуштањем и франпуским притиском на доиете одлукв, створена je могуђност ла олма* после Лонлонокв с.куппттине ааменнпи мннистара аапочну спровођење у лело Потсдлмских оддука августа 1945, нароиито што oe тиче уговора о миру оа Ита.лијом н сатвлнгнма и Да контропни Гавет *а Неманку ттоннв са подвлом н опровођењвм рвпарвцнја.. Гвв је било у дгту турањв. поотигнутог слораsywa 3) Твкнчгтке тгрипремв аа увођвњв Органкзације у двло бнлв су. углавном без Ееликит раамимоита.жењч, лавршене од стране Прсгга.раторног Ксмитнта- Иввепттамт Комитста. и органитапиотг пос,товн су утлавном иоцрттљимли дкевни рвд Лондоноког засвлања. 4) Јотп увек основни момвнат нвји је леблео у атмосфери била je линнја верлиог чунања н стриктив примене Повеље. Ове ce посматрало кроз строгу примену Уст&ва донетог у Оац Франпиову. Та петири основна момента лала оу Лондоноком заселању карактер овеча-ности и технике конструктивности. Било je мадо питања на коЈима би се одмах укрсгила копља. Била је нека врста утакмиие, ко Je констр.уктивнији. Разумљиво је да je ипак у ваздуху лвбдела појава разлировања, аналаца појсдкннх установа из Устава. 3eмље. које je пгтампа уписивала у Истонни блок држава, тражиле свул« И упорно Р*д« ОрганИаапијв,; тражиле |у преди-зне н дирвктне о.тро.-.бв, скатрајуђи ла ввђ прве организапионе нормв треба дз буду гарантија за сло. боду иступања, слоболу норажавања мишљења п олоболу олдучнвањз. Земљв тзр. Заладног блокд врло оу ce чвото познвзлв Hg парламвнтарну ттражсу и иа евојв првселане, којн су у неким случа.јввцма, врло нвједнако интерпрегнрали. Али малв ввмљв овде су опиграле овоју позитњвну wrory н онв ру далв у мнотомв ток у овсм органиаавдоно« пос.ду. Јелина питања која су дала вашо узбуђења били оу нзбори аа разна орга.низа.пи»>на тв.ла. каропнто лл претседника Скупшгине, гдв je Спак, канднзат антлосаксонапа нзабран нвзнатном веђином, првма овоме ггротивкандидатм Тригве Ли’У ко}.и je допније. компромноом п jeлноглАсио Јгаабран м. гвнврално? гокрета.ра. Избоп за Вкшомско-отцишлцн Савог лао ie такође повода уабуђењу. И три наредна избора, Ј\тос.давН.ја и Нови Зеланд, су полЈелнако поделивд тласове. тако ла ce Нови Золанл повукао у корист Југославије м она je иајавилд ла ђв идуђе године понагатн кандндатуру Новог Звланла. Од сткарних пптања бнла Је јкуп* на дисжусиМ по пнтаљу атомске eнергијв, глв је Совјетскн Савез тражио лфикасну контролу, од које су Сјвдињенв Амвричкв Државв поку. гоа.л« да побвгну. По питању поава Светске фелерације рада да ли дч vneoTßVjv v pa,nv Бкојтомско-гопијалног Оавета. ло-к Т. делегапи ; а. САЛ тражила то исто право и ва Амврички Савео рала: По питању Уир© британскн преллог је тражио ла окупкраив аемљв дају свој допрннос за срвтсгва УНРЕ. док су оне тражилв помођ боа накнадв icp ИМ je то обвћавано тотико свечано »а ВГвмв рата лок су пототрекнваче иа огпор. Једио сл пнтања вој§ Je ррвтстављало попрпштв борбц напр§д№нт v рвакпиокарњч! ши» било Je питањв ивбвглнпа.. Двобој : в 6tjo оштар. алч je пободило начело ла ратип алочннцп н надајнипн нв чоту гжимттт ппаво авила. ЛГ пнтзњв На комв су државе мерилв ствпен opora антифашнстичког расположвњ* било je првтрвсањв гваолуциЈо о олносу држлва чланнпа Пргажилапк!« Ујолиплпит цацн*а еа Франжовом Шпаннјом. Ввђање ј§ адвршеро нводрвђвнп н благом pe»влупиЈом осудв Франка абот са.рвЛ’ њв лц снламв ооовинв. Мали број втвагнид питања оетавио ј§ ову сжупцттниу у доста мир. ној п рмативно форцалиошчњвЈ »тхоофвр«.*

М. Рартош

ОМЛАДИНСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ СТРАНИХ ЗЕМАЉА У ТОКУ „ОМЛАДИНСКЕ НЕДЕЉЕ“ УПОЗНАЋЕ GE СА РАДОМ НАШЕ ОМЛАДИНЕ

Дваврлтц Пољсжв, Албгишјв. Ву* гаг*скв, Игалlф, Румутшјв н Мађа.рокв јошди ОУ као гости Народне м аадинв Југсславн’o д»а ce у току »Сгетскв омладннсцв недеже« упсзнају са радом наше срганизашф.

Приеуп™в*.пи су »Позлраву про* ушкмиии »Црвенз арвз««»Хадлук« н тфвтстави фидмз »Југо, слави,т«. Затим су посетили Дом

слвдих у Звмуну, фабриху »Нв№ кабд« у Нором Садз' н гробовв црве» нодрмвјада и неананог јунакд на Амли. Поздрариди су омладину Бвогреда, геворсћи на конфврвнцвјн актиза Народнв омладинв Бвограда. У

селу Партнзаи \ттоанаћв ce радом актива Народме омлалинв и« свлу, а у Кгагујввпу he присуствовати сввнаној смотгч оалниЈ бригала. Гооти he посвтити »Ворбу« н > 0• млалимску иаложЛу«. Пооллдјвнт дана свог Ооранна v ЈЈТославијн ттрисуствоваћв сдавчаном отва.раау гадона на Омлаллнокој пруаи Шамаа —Сарајево и оЛиКи пвлу трасу, Саралтм и упо»назан.в двмократск§ омлалннв цвлога сзвта Je гаранпнја rpa.i’HorA мира н оарадтм наро. » У

Двлагација итапчјанске омладине у посати иод маошала Тита

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 2i