Студент

ИСКУСТВО СА ПРОШЛОГОДИШЊЕГ РАДА НА ОМЛАДИНСКОЈ ПРУЗИ

I + ■ Битни уолов за успех бригаде јеВ,‘. диопиплина, што би значило у К.тпуНОСТИ н дооледно опроводити Нфоктизе Штаба у живот. Успех К, аплогодишње XIII бригадв у мноН. |6 , с.е да објаснптп том чииеииН>и. Дсшавало се да су ноки коНндири и иижи руководноци често Ижљали днрективе ШтадЗа на дисГ, с ију, што је најчогаће проузрокоНло неусисх акцијо. Питање дисци_ Ндше требало би поотавнти првд Нига.диро већ прпог дана и жигоН тИ сг.е негатшше случајове. Ну вези о тим, ;>ешити правилно Нтање такмичења. чначи осигурати Нпех бршадо. Многи руководиочи В лугали у налажсњу форми и наН на как-о па унеоу дух такмичења ■ релово бригадира. Штаб XIII бри■ -тр питањв такмичсња решио је на И иачпн. што је увео прелазну заНвииу на један дан истичући ■ вечорњој заповеоти имена најбоНих другова. Такмичење се на тај Нчин одвијалр међу четама, али Ш, ,'пло Је з;тхпагпти водове и десе■ Јелнодневпо додељивање заН пнца после краткот времена гуНто је моралио ле.јство те ов приНупило петодпевном додељивању. Н|Мом предавању заставица придаНо се свечанији карактер. Чета, I а прима заставицу прирсђује маН; иастул са гхрограмом, у оквнру ■.гороке ватрс, где су со давале о■ зо колективно и појелшшчпо. ■::,lкко епгрвођење такмичења по■лало је много више ррзултата не ■мо у раду на терену, већ и у ■глелу живота унутар логора, уре■ лљу шатора, културно-прооветног ■ ла. фнскултуре итд., јерсусвиови ■моити узиманн у обзир приликом ■псљивања заста.вице. Културно■[осветни рад и фискултура треба ■ред учења, ;ва буду тожншге ра■, ег.аког брнгадира. Одговорни дру■пи тго тим секторшт троба да и■л.ју иуну подрпгку од стране Шта■. јор у противном неће бнти ус■сха. ■ Основна греппка, која со мањв ■ппе јављала код ових бритада ■до олаб ауторитет водннка и де■тара, преко којих је и требало ■трсводити у живот све директиве. ■ сећини случајова те оу диокуси■с постоја.ле само на напиру, али ■ш се нису осећали нигде, сем као Iсн.’урни чете. Командант и заменик ■'ично су но оамо правили план ■ала, него и вршили раопоред во■ |р.а па и самих десетина, често и ■с водећи рачуна да десетине по■г ;в. На тпј начип ауторитет вод■'ка и десетара потпуно св одбијао, ■ к »манлнри - тубили проглед и кон■хтлу љулства што јв ишло на у■ грч дневних розултата. У оквиру ■то распорел људства требало би ■ врше искључиво командирц који 1о ппнмнтн зздатко од Штаба, тако |а со нижим руковолноцима да пу■а иницијатива, како би со њихова ■скусгва. могла корпстити. I Нсшто о раду и систоматском по■оћавашу резултата. Одржавати те|ао и цостоцедо убрзавати рад. то је ■рви за.датак сваког бритадира на ■рпдилишту. Наглим повећањем е■окта постиже со то, да се дневни ■езултати осотпо разликују, јер се шругови на тај начин проморе, те гчерашње резултате вм из далека |е могу постнћи. Томе нас учи прортогодишњо искуство. Колико ореће бнло првог дана у очима сваког ■Руга, када св ишло на градилиште. I'ваки је грабио да натовари што ■игао земље, да што више иокопа |ли превсзе. Руже, непавикиуте на |нвкчки рад брзо оу било избразрне и у жуљевима. Та«о је већ ■роћог даиа санитетски рефврент |Ш бригадо забсложио око 40 друГ- а и другарица који су у расхо■У услед ббололнх руку, јер оу се ®уљеви почслч гноунти. Овегодине, фугови би о»о прошлогодишње искусгво.. трсбало да имају у впду: сам ад снстематски убрзавати, јер ће * само тако постиоати све бољн -зултатн. С обеиром да ће ово године ићи 1а Пругу сви другови којн се иолв ■ оћају способнам за рад већи!* се Јшторесујо шта раде физички дабији другови. Погрешно би било 'ислнтн да оки пећв много корианти гбог начипа бвлежења стати"!lке, го Јест просека. Код земљарадева постоје уввк такозвани ■ Угорааредпн радови. као дробљеп а зсмљо, плапирање, растурање ! ЈД. Овн садовн со морају реловно >Сављати, а пе пзускују јаке физитк е спаго. То зпачи да се прапнлном °Рганизацн}ом посла могу искориове спаге. ма колико аосразмера постојала у погледу физичких ПТа га ово или оио чото. Тако јс ирошле годино у ХШ бригали огТ>азована токозвапа трапспорхна г Р.?па, састављена од четворки за уи транспорт дагонета. Она јв с астављена од најјачих другова. јер

та врста рада изискује јаку кондиЦИЈу. Колико је то био напорчн, а Iшак лако савладљпв посао због ск_ стематског повећавања норми. навешћу, да ј© свака четвотжа, дакло сваки друт за шест сати рада претрчао по 24 кнломотра пунећи уз то вагон. Позитпвна страна овакве организације рада је та, да се такмичење овако најбоље спроводи међу чепворкама а постижу се рекордни резултати. Тако су неке чегворке утоваривалв вагонет од кубног метра за свега 45 секунди. Остали другови из чете распорвђ.УЈУ Рв на осгале радов©, којн су у завнсности од транопортне групе, као раотуње земље. планирање и набијање. Да би се ткмичење у потпуности развијало, све радове треба потпуно ускладити. На пример, ако другови који растурају и набија,lу земљу ниоу уопели то да учине, друта тура земљв неће моћи да се истовари. те долази до застоја. Међутим, ојвако се може пасти у друту грепгку то јест, да се ослаби састав за овв другоразредне радове што доводи до застоја у раду темпо транспортне групе ое уопорава. Да би ое ово постигло и организација рада правилно сгаровела. другови треба да се брзо навикавају на сомосталност у раду. Треба упознати све радовв и створитн слику објекта који ое градн, како би се дошло ло механтгзованог рада, што умањује квалитет посла. Било јо случаЈева ла друтови и тгосле 15 дана борављења запиткују зашто се зомља набија, зашто је потребна баш та одмерена ширина трасе итд. Немајући дакле претотаву објекта, земља нијо довољно набијена, грудве не

разбијоне идт., насип као тадсав постаје неонгујјкш и неоолидан. Искуства и знање техничких рЈтководилада треба до мажсимума користити. али се треба одвикавати од тога да они дршв раопоред људства. Што ое тнче алата, ту су се правилв грешке и у погледу чувања алата и руковања њимв. Наравно да је сувишно филозофирати о томе како се држи ашов, како се набија у земљу, левом пли десном ногом али је потребно да се схвати, како св алат најбољо корнсти, а истовромоно и чува, Алатничар бригаде треба најстрожије да води рачуна о раоходованом алату и да се отара о њоговом брзом довођењу у исправно.ст. За сваку оу осуду другови, који такав алат бацају илн затрпавају земљом, а погребна јв само дршка или неколико удара чекпћем, па да се доводе у иоправно стаље. Због такве немарнооти забележеио је да бригада оотавља просечно по стотину алагга у земљи. Ако сасггав бригаде дозвољава, пожељно би било образовати нољске радионице, које ће бити снабдеввне потребним алатом за брзе опршвке. То се може постићи у договору оа осталим бри_ гадама, које се налазе на пстом сектору у погледу људотва, а држа®и бн се уштедео огроман губитак алатки. Треба напоменути да овај моменат такрђе улази у општу сцену бригаде. Толико о мојим запажањпма и најкарактеlриогичннјим грешкама.

Д. БУТУРАЈАЦ, зам. команданта лХ бригаде

У претконгресном такмичењу Осма београдска студентска бригада позива иа такмичење све радне бригаде на нашем Универзитету

На последњем састанку Осме београдскв студентске бригаде (I радна бригада II године Медицинског факуптета), једнодушно је донета одлука о позиву на такмичење овима радним бригадама Београдског универзитета у оквиру претконгресног такмичења Народне омладине Србије за претстоЈ‘ећи Други конгрес, као и з л пуно учешће бригадира на проспави празника радног народа, Првог маја Осмд београдска студентска бригада позива бригаде нашсг Универзитета на такмичење у следећем; 1) Која ће бригада имати најмањи број неоправданих изостанака бригадира за егзерцир и радне акције; 2) Која ће бригада боље савпадати егзерцир и показати приморан успех у обуци; 3) Која ће бригада извести највећи број бригадира у Првомајској проспави на паради радних бригада; / 4) Која ће бригада дати већи број бригадира за Дан фискултурника и 5) Која ће бригада показати најбољу дисциппину како з., време егзерцира, тако и у решавању свих задатака.

ШТАБОВИ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНТСКИХ БРИГАДА

ШТАБ XIV БРИГАДЕ ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА: Командакт Козић Љубомир, VIII сем.; зам. команданта Драгић Марко, IV сем.; струнни референт Владисављевић Бранио, II сем.; фискултурни реф. Бујас Бпаж, IV сем.; иулт.,просв. реф. Олушки Велизар, IV сем.; интендант Марковић Драгољуб, II сем.; статистичар Криловић Милан, II сем. ШТАБ XV БРИГАДЕ ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА: Командант Бунчић Спавко, IV сем.; зам. команданта Чопић Петар, IV сем.; стручни реф. Љешевић Жарко, IV сем.; фискуптурни реф. Вукчевић Велизар, IV сем.; култ.-просв. реф. Мкросављевић Цветко, IV сем.; интендакт Стојановић Радоеан, IV сем.; статистичар Ђокић Рајко, IV сем. ШТАБ XVI БРИГАДЕ ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА: Командант Тешић Драгутин, VIII семестар; зам. команданта Стипац Миленко, IV сем.; стручни реф. Милосављевић Слава, IX сем.; фискултурни реф. Ђорђевић Влада, II сем.; култ.-просв. реф. Јовановић Јован, VI сем.; интендант Савић Танасијв, IV сем.; статистичар Поповић Љубомир, VI сем.

ШТАБ И БРИГАДЕ ФИЛО30ФСК0Г ФАКУЛТЕТА; Командант бригаде: Палић Стеван; IV сем.; зам. номанданта Брајковић Пвтар, IV сем.; стручни референт Ђор ђевић Мипутин; фискуптурни референт Јовановић Аћим; култ.-просв. референт Нана Богдановић, IV сем.; интендант Филиповић Милан, IV сем.; статистичар Зајовић Стеван. V сем. ШТАБ 111 БРИГАДЕ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА: Командант Дамјановић Богдан, VI сем.; зам. команданта Стефановски Гоце, IV сем.; стручни референт Поповић Емил, II сем.; фискултурни референт Ђорђевић Бошко, II сем.; културнопросветни референт Живановић Олга, IV сем.; интендант Карпонџијев Риста, IV сем.; статистичар Барић Иван, IV семестар. ШТАБ I БРИГАДЕ ФИЛО30ФСК0Г ФАКУЛТЕТА: Командант бригаде Мипојевић Вера, II сем.; зам. ко. манданта Серафимовски Јорде, IV сем.; стручни референт Николић Вера, IV сем.; фискултурни рефврент Илић Мипена, II сем.; куптурно-просветни реф. Шајковић Радмипа, IV сем.; интендант Куријачки Анђа, IV сем.; статистичар Пејатовић Радмипа, V семестар.

Студенти носиоци Ордена рада одликовани за своје залагање и организацију на Омладинској прузи Брчко—Баиовкћи

Формв рада које оу прошвњиване ога изградњи лругв Брчко —Бановић'И Пружиле СУ МОГућтГООТ У|ИЛ,л < та Ј ма. омладинаца широм иашв земље, да оо науче многим. дотада њима непоанаттим стварима и да покажу своје отручнв и о*рганизато>рскв стгоообнооти. Многи су се с Пруге враћали пиоменн, шучени у разним задгатима, оопособљени за мицепиже и грађевинске радове. Дојучерашњи чобашг, ученици разних занатоккх и кндуртријоких предузеђа и студенти, своткм радом и бвонрвкорним залагатвем поотајалн су комалвдацлти бригада, руководиоци булдожврсшх станица. оанктеочжи рвЛвреогги, руководиоци механичтскх и радпо отаlНlицв ..oмладиlнска ттрута". За свој рад бнлц. су достојно награђвии. Пд>ред мнргих дшлома, 'похвала и н-ааива ударника, некима је одано високо поштовањ© додељивањем Ордена рада, наЈвишшм потзнањем за радне подвиге. Међу миогим таквим налазе св имепа; Јосимовић Милана. студ, техкике, Пелицона Иве, студ. економијв, и Вучковић Воје. студ. медкцине. Јосимовић Милан, студ. техниже, лначе ггомандант ХШ ударне студвнтске брнгаде, за време био је хаишеи и от&рш у, логор. у коме је пронео до 1944 године, када 1е ус_ пео да побегае. Одмах одлали у Нишкн партизакоки одред, где после краћег времока постаЈе офццир Ј. А. Као такав бива рањеп, пооле чега је

провоо б меоепи у болиици, из које јв изашао као идвалид 50% неопособан. Угшсује ое на факултет и ради као в|sло аlсгивал члан НСО-а. На Пругу од-лаои као командант ХШ сту_ дентоко бригаде. Правилеим руковођењем које је наилазило на пуно разумевање кдд бригадмра, уопева да његова бригада поотапе ударна. Пссле Пруге постаје члан Секретаријата У нпвсраитегског одбора НСО-а и руководи радним акпијама на Ушшерзитету. Иде и на изградхву Омладинске пруте Шамац —Оарајево, да своЈим ПрОПХЛOIГОДИШЊЛШ иокуством ЛОпринесе новим радиим нобедама сту_ дентоклх бркгада. Пелицон Ива, такође студент, иначе офицкр Ј. А. долаоком на факултет лрвлази озбиљно свом стручиом уздизању. Имајући на уму да 1е први и најглавнији задатак народнот студента учење, уопева да за годину дана положи 19 ионита. Овојим редом као културно-прооветни руаадшдилац на факултету, дорришхж у многоме

квалитету и уопсху пзриредби и уздизан>у својих друтова. На Пругу одлази јула мосеца и бива један од ор, гакизатора, а доцнијо ж туушводилац.

радио станице -Омлалинска пруга“. Својим пожртвованим радом, &а јс,ш Мoошм радницима и студентима, допришххзи, да бршгадари дуж читавог (градилшшта у слобадним чаоовима чују склздно припремљене програме и востн, које те оваиодневип преносила радио сташгца „Омладинска пруга”, На Прузи проводи до њеног шначиог затгршетка. Вучковић Воја, офнцир Ј- А., и студент V године Медицнноког фа_ култета после ослобођења наше земљо остаје у Армиуи и у иото време

наотавља отудкје. Залажен )е као нр_ ло аастнвал нлан овага сгручног у_ дружења и НОО-а. На Пруаи прсуводн три меоеца ва положају помоћви-* ка савитета и персоналвог пошереника при Управн градилкшта- Он каже; „Рад на Прузи ми је мпого кррнстио, јер је био тесш везан са мојом стружом. Контакт оа випвкм ружхводишшма, као и оа радшсчком. оељачком и иптелектуаллом омладином, много је користио мом личном уздизању. Огручви рад, ко.ји је био уско повезан са оргашнвадијом сатаитета, а нарочтто оа провенггивном меднцнном много ми је ломогао, и ввру.>е!м да ћв ми кориотшти у мом будућем раду.“ Овакав рад наших другова студената најбољи међу најбољима. није остао незапажен ии од наши? народаих власш. Президи.јум Народне скупштФпге ФНРЈ, додељтјући нм oр_ дене рада 111 реда. жггавпемено је о_ дао лрснзнање њиховом раду и организагарским споообиостима. а преко

њих и ошм вапредншм народнам студвнтоша, градатељима пруге Брчгјо —Баиовићи. Има их и таквнгг, који оу после испуњења овојих обавеза на Прузи Брчко—Вановићи офишјш у оаставу једнв .југосло®ен<жв брнгаде, у Варшаву ЈЈ& помогну ва обиови простониц§ братхлоог народа, као што је друт Лазар Мартиновић, сгуд. права. За ово.ј беопреворви рад об-нови порушенв Варшаве одлвковал је ол отрано Пољског Народног воћа сребрппгм крогом заслугв II реда.

Пелицон Иво, ст. економијв

Вучкоеић Воја, ст. медицине

Лазар Мартиновић. ст. права

Предавање

У четвртак, 24 о. м. у 19,15 ча?ова др. Коста Грубачић, члан Комнтета за школе и науку одржаће прсдавање: Васпитни значај рада на Омладинској прузи. Предавње ће се одржати у сали Коларчевог народног универзитета.

изградњи Београда убрзавамо испуњење пехогодишњег плана

броЈ *

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5