Студент

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Народни Студент

ОРГАН НДРОДНЕ СТУДЕНТСНЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

БЕОГРАД. 5 маја 1947

ЦЕНА 2 ДИН.

ГОДИНА XI Број 25

Уз помоћ свих народних снага остварићемо Петогодишњи план који нас води срећнијој будућности Г овор маршала Тита о Петогодишњем плану

На за.Ддничкој седниди Савезног већа и В|ћа народа, на којој је претресан п#!длог Закона о Петогодпшљем развитка народне прнвреде Федеративне Народне Републпке ЈугославиБе у годинама 1947 —1951, говорио је маршал Тито. Прекидфп често у току свота говора бурним одобрава.љем, маршал Тнто је рекао еледеће: Дру|ови народни посланици, Пред Нвродну скупштину Савезна влада излази са Петогодишњим планом о индустријализацији и епектрификацији наше земље. Тај ппан је ппод вишемјесенког, темељитог и упорног рада наших прчзредних органа, наше Ппанске комисије. Плакскд привреда и њезин успјех су, разумије се, нераздвојно веззни са новим друштзеним уређењем у новој Југсолавији. Без таквог урођења, без прслаза средстава за производњу из приватне у друштвену својину, без |«)'зе демократије истииске нгродмв дћмонратије. била би таква планска ' пАивреда немогуђа, Код нас је сна могућа према томе и због тога што је» индуотрија. што см рудници и ос|НРвна (Јогатства земље у рукама надода. Због тога држава може и утиче и на приватки сектор при|реде, због тога и пр!lватни сектор лривреде мора бити укључен у опш-Гу планску привреду. Такав начин привреде има, разумије се, вепику предност пред калиталистичкоћ* привредом, која је стапно бремена евим могуђим крнзама. У капитапистичкој приврецм основни регупатор производње јесте профит власника ср|дстава за производњу то јест Код тога игра вепику упогу пор-ражња. Чим ту настаје застој долаза до тешких криза, криза због обиља. У социтлистичкој привреди као што је у СССР-у такве су кризе немогуђе. Код у општенародној привреди, гдје се производи за потребе људи, а не за профит, такве су кризе немсгуђе. Путем статистике брине се држава да лотребе буду не само подмирене. веђ повеђана продукција постаје нспрекидан стимул за позеђање благостања појединаца и цијеле заједнице. Наш Петогодишњи ппзн с р огромке је важности за даљњи свестрани развитак наше звмље. Он изгпеда на први погпед врло тешко оотварљив за оне ноји су навикли на старе нсрме и форме у раду, за оне ко]м су навикпи да гпедзју нако страки капиталисти иокориштавају цобра наше земље, за оне који не всрују да се народи Југославије могу. углавном, впаститом снагом подигкути из досадашње заосталости. Али дссадашњим искуством. у кратком пзриоду пссљератне изградње, наши су народи показзли такву стваралачку снагу и постигли тако велике резуптате да то претставља пуну гаранцију ,да смо ми кадри остварити и но што |е овај петогодишњи план. (Бупно одобравање). Шта нас присиљава да ми морамо епектрифицирати и индустријапизирати нашу земљу? Прво, наша језемља у току овога рата тако страшно пострадала да је просто немогуђа потпуна обнова и изграцња без снавпастите индуотрије- Нсмогуђе |'е и за дуги низ година извршити |обнову и изградњу сзмо са купоса'н>ем и допозом потребних машина из инострану.ва. јер би то изискквапо рноро немогуђа финансиска средства у 4 наша би земља потпуно пала под «кономску,-а самим тим и политичку »ависност капиталистичких земаља.

Друго, стара Југоспввија сипа Је у ( полукопонијалном пбпожају. Била јс ! обичви објект за лзрабљивањс капи- ј талs|ста из многих Бивши ( властодршци Југозпа-1 вијеЈ на чеНу са дијелипи су К'ОН|Јеси]е, дијепили су нарсдно добесцење разним ико »граним кзлмталистима, али су при том они < лично ипак добрђ зарађивали а др-ј жава,;народ портајао јз због т ога све сиромашкији. Погпедајмо самб како је изгпедапз стзра Југоспавија екокомски: у Југослсвији су до рата имапи своје концесЦје капиталисти Њемачке, Аустрије, Екглеске, Шесдске, Француске, Бепгије, Швицарске, Амсрике, Итапије, ЧсШке, Хопандијг и тако дгље Дакле нв само из читаве Европе већ и преко Окзана попожили су кзпгlаписти своју руку на наше кародна богатство, и то кризњом бивших протУкародних алаотодржзца, па и кривњом разИих. старих попитичара, који су сада нашли за потребно да буду у опозидији против нсве Југославије и воле да нам пребацују како ми не знамо управљати и тако даље. А ја могу казгги да, ако не би били ни учинипи ништа друго, него што смо ослобсдили нашу дивку земљу од изрзбљизања из иноотракства, учинипи гмо више за карод, него сзи ти надриполитичари за сријеме читазот жизота. (Дуготрајаи аплауз). Треће, инострани капигаписте упагали свој кг. ( т:4‘зл у нашој земљи тано да им је он докосио огролчне профите. Ми имамо тачне податке о томе да је у већини спучајевз премашена добит за некопико пута сд инвестираног капитапа Н&чин на који 'су стрзни капитзпхсти 'од нгс газдсвапи то им је врпо пзко омогуНа примјер. бакарна руда из Борских Руднина није *'с код нас прерађивапа у бакар већ је извожена ту Француску, а ми смо морапи онда врпо скупо куповгl'и готоз бакар од Француза. Даље. у бакарној из Бора, као што је познато, има припично зпата и то се зпато у бакарној руди несметано изсозипо у Француску и тамо је дестипаиијс« вађено. Вредкост тога зпата које је

извсзено достиже вредноот упожског капитала, а бакарна руда добивена јо бадзва, што претстбаља огромну добит за француске капиталисте, а за наше народе огромну штету. Исти је случај и са олозним и цинковним рудницима у Трепчи гдје има и мкого срзбра. И ту јо добит већ дзпеко премашипа иквестирани капитал. Узмимо таксђср као примјер кафту. Зашто у Југсспавији кијв бипа скоро кишта развијена индустријз и дсбквзње влзстите нафте, зар ваљдз кису знзпи инострани капитапистс да у њедрима наше земље имз не мапо нафте? Разумије се да су знапи. Али, УЈел и Стандард Оил који су имали монопоп на насМту, пзтропеј и бензин у нашој земљи чинипи су све да 6и одржали код нас еисоке цијене нафти, пстролеју, бенанну и тако даље, које су угозипи из сзојих и разних других зсмаља. Ке само то да нису хтјвли самн откривзти код нзс изворе кафте, већ су и врг-о успјешио, преко разних корумпираних министара бипших режима, па и преко саме краљевске породице онемогућгвапи да се код нас уопште добивз нафта и ако су се знала тачно нглазишта на Что Даље. тскстилна индустрија, која је код нас тзкођер била већим дијелсм у рукама иностранаца. анођер је уносила велике добити апи нр у цашу норнст. Инострзни капитаписти градипи су код нас само ткачнице, апи не и предионице. Гредионине су имали у својим земљама. а готову прађу онда продавали фабрикзма у нашој земљи, по врло зисоким циенама и на тај начин прзвкпи ту индустрију код нао зависном од ино-I:ранстра Исти је случај и са електричним цснтралама, којс субипе такођер све у туђим рукама и дочосиле велику добит икостранцима И тс центрапе код нас бнле су зависие од ичостранства јер су се стро;еви и дијелови стројева морапи набазљати из земаља чији је капигал имао у рукама те елентоичне 'ентрале Исто тако стоји ствар, ако че још и горе са разним рудницима који су тгчођер углавнсм у рукама страних капиталиста. У тим рудни-

цима је вршсно такозвано пљачкашко газдовање. Ограни капитаписти нијесу се бринули о техкичком усзвршавању тих рудника, о оскгурању од несрећа и тако даље. Они су се бринули само о томе да радници уз невјероватно мизерну надницу сао-1 јим властитим рукама ископају чим | више угља и разне оуде. Дакпе, најбездушнији облик израбљивања наших радника и пљачка- ; ња богатих њедара наше земље Могао би набрајати много и много сличних примјера, али ја мислим да је то довољно па да се види због чега је наша земља била тако сиромашна, због тога да се пиди колико је бипа потребна, праводна и ксрисна национализација свих прсдузезећа код нас, због Iтога да се види колико је потробна и неопходна индустријапизацијз наше земље У исто вркјеме то доказује копико је тсжак зпочин бивших упрапљача Југоспавије ноји су на тако сидан начин упропаштазапи нашу земљу, продас- .ипрсл * г ;а тујјину У нгшем Петогодишњсм плану вођеио је рачуна не само о свим гранама производње, осим индустријс и о ззнзтгГау и сељзштву. Код нашег ' занатстпа постојапа је бојазан да ће се занатство ликвидирати као такво , са Петогодкшњим плзном и појачаном индустријапизацијом, Та бојазан је сувишна. Ано ми досада нисмо мсгли посветити занзтству потребну пажњу, снабдјети га са доеољном нопичином сировина и апата, то је разлог томе био тај што нисмо мсгли; а не што не би хтјепи. Требало је са кајвећом брзином обнављати разорену индустрију и исту снабдијевати са потрсбним сирозинама којих је код нас још сувише мапо, Требало је на брзину снабдјоти каше стаковништво града и селз кгјнужнијим индустриским произвсдима широке потребе и тако даље. Али ја нећу оспоравиги да није код многих наших људи. оукозодећих људи. постојало нерззумијевзње за потрсбе занатства. Но не само то, постоји још данас код неких људи мишљеље да је занатство оду.ивипо евоје да око данас ише нија потлсбко када стварамо јачу индустрију, да око као призатни сектор прсизвод к»е ом?та ппевипком оазпитку друштпено, сооијалистичке произвоцњо која је код нзс добила та* карактер усгијед пралаза гпавних спедстава произзодње из ппиватне у општу народну, друштвеиу својину То је скроз погрешко Нама јз занатство потребно и корисно. У многим грзнгма нашз индустрија !ош дуго неће задосољити све потребе наших народа, а неке гране се још данас уопште не могу замјенити индустркјом. Даље, гашз је занатство квзгитативно на еисоком степену и ми ћемо због специфичноГ|Ти неких гвака нашег закатстза исто ломагати, а не кочити да се даље гаји и раззија. Не закемаризање и унидање занатства. већ њсгозо укључивзње у чаш општи привпедни ппзн, његово помагање, његово организовање у производне зацруге, да би чим корисније послужило општем приврепном развитку наше земље то је наша политика у погпеду занатства и гогз треба да се свзки држи У нашем Петогодишњем плану говори се о прелазу од екстензивне пољопривреде ка интензивној Другим ј ријечима треба повећати плодност јземље и побољшати начин обозде. Треба повећати количину добијених

плодова са исте површине и поsољшати квапитет пољопризредних плодова. А како ћемо то ми постигнути? Разумије се да не на стари начин обраде, како то пропозјсдају разни назови доброчинитељи сељаштвз, који се боре из демагошких и разних других разлога протиа индустуијапизације наше земље, говорећи при томв да се са индустријализацијом занемарује наше сељаштво. То су тврд. ње врло ппитке, непогичне и чудновате и сваком сељаку. Да би могпи., пом-оћи нашим сељацима, унапредити пољопривреду, ми морамо имати потребну индустрију која ће производити умјетно гнојиво, пољопривредне машине и алате. А ра би могли имати такпе фзбрике које ћс производити умјетно гнојиво, пољопривредне машине и апате, ми морамо најприје створити тешку метапну индустрију, која ће израђивати фабвике зз пољслривр.едие потробе. Ми морамо даље, рационапизирати наше руднике угљз, железа и других руда којима ће сахиа^ДЈеааЈМ љеваонице, одкосно тошка индустрија и »ако даље Једном ријечју без индустријализације и зпектрификација не можз се ништа постигнути од тога што смо горе нзввг.ч Индустоијализација наше земље нсраздсојно је везана са потребама нашег сељаштва, ко!е пр;тставља велику већину нзших народа. Индустријализација наше земље према томе, није сама себи циљ, већ она ће служити повећазању благсстања свих слојена народа, а у првом оеду радника и сељака. Она је предуспов за сстварење бољег жчвота нашнх радника, каших сељака, наше нагодке интелигснцијв наших радних грзђака За нашу пољопривреду ми морнмо према плану имати у 1951 години неколико хиљада трактора више него што имамо данас, да сељаци могу сбрадкти земљу. А гдје ћемо их узетк? Разумије се морамо их израдити V новим фабрикама. Ми мсрамо 1951 године имати преко двз пута више тракторских плугова но што имамо данас, око 240 090 спрежних плуговз вкше но што имамо данас, прско 60 000 више сејачица, више проко 2.500 жетелица, више око 8 000 самовезачица, више око 220 ксмбајка, рише око 7.000 косилица, више око 7 СOO вршилица, ришн око 14.000 тријора, више око 70 OСO сјечкалица и тако даље. Према томе се види колико огрсмни зкачај има Петогодишњи план за наше сељаштво. Из тога се види да нам је потребно много фабрика, мно-о челика много бољих рудника и тако даље Из тога се види копико је кесснозана и пажна пропаганда разниу назози пријгјтеља сељака, који нас оптужмју да не водимо бригу о сељацима. Могу га кажем та господа не би никада могла учинити то за сељаке што ћемо учинити ми са остварењем Петогодишњег тлана (Бурно одобравање н аплауз) Према томе, они епеметти у нашој земљи који су против индустријапизације наше земље у суштини су против бпагостања народа. Они су против сељака. поотив радника, гротив народа уопште па ма како они мзскирапи своју борбу против инду стријализације. Даље, рззни реакционарни елемон ти покушавари ће да ометају на ра не начине остварење ппзна. Ти еш менти неће да признају да је у овсм кратком периоду посли!е рата нава Југоспавија показапа огромну животну снагу. Свакоме је познато Ц р (Наставлк На 2 страни)

•-* м *- -• 4 , - , - . . *. .. . Маршап Тито говори у НароДној скупштини