Студент

Дати земљи 20.000 стручњака са факултетском спремом више него што имамо данас - тежак задатак али га ми морамо извршити

(Наставак са 1 стране)

Је Југославија највише пострзлала па ипак може пи ико данас оспсрити да смо ми кроз овај период постигли такве резуптате у обнови каквих није пос| игла нијздна земља V Европи, која је била окупирана или нападана од фашистички х сила. То нам признају чак и наши противници у иностранству. Тим глупље и јадније испадају они реакционаони елементи код нас, који гтално брбља ју о томе да Југославија не може енономски просперирати без оспонца на америчке и енгпеске капитаписте, да наша земља неће моћи привредно напредовати ако св ми екомомски и политички не потчинимо ангпо-сансон-. сним сипама. Та рвакционарна клика говори, разумије се. оно што прижељкује. Она се весепи помоћи коју ће добити Грчка и Турска реакција од Америке и тако даље. Та реакционарка кпика, бипа она из Београда, или из Загреба, из Љубљане, ипи Сарајева, стално бунца, разумије се у своме ужем кругу, о скором екокомском и политичком краху, о скорој промјени власти коц нас и тако даље. Разумије се да ће та господа морати чекати узалуд, до свога жапосног свршетка о некој промјени код нас. Таква бунцања не треба узимати озбиљно, јер тиме *га господа тјеше сама себе, крате си вријеме пд носмо, то им је посао кога онч данас раде и разумнје се и тај посао није без ризика, јер је он протународан, непријатељсни у новој Југо спавији. Ско'ро исто тако је за осуду маподушност и невјгровања у наше властите снаге и нукање због \гешкоћа при остварењу нашег петогодишњег плана. Да, ми Ћемо имати доста тешкоћа при остварењу свога плана. апи морамо издржати све теижоће и сзвлат.ати их, јер ће нзс то брзо дове» и циљу коме тежи свски каш честит граћанин, а то је, сретни а и боља будућност народа наше земље Ја сам дубоко увјепен да ћемо ми са влздати све тешкоће које стоја пред нама при остварењу оеог петогодишњог пгана. У то Су увјерени сви чну који непоколебљиво вјеоују у ствара пачку снагу наших народа. наших радника, ндших сељака. наше спзвне омладнне,- наше народне интепчгеч*-; ције, наших радника граћана. 'Да ћемо то сзе постигнути нам је то шго смо постигпи досаца V невјероватном коатком периоду и са врло оскудним средствима. (Бурко одобравање). Има мудријаша, који у вези га ппакско.м псљопривредом гозосе да је то повреда прнзатне својине и ПЈИвжгне иницијативе. Ови мудријани иду и даље, они говоре да су то почетци укидања приватне својине ; уопште, односно, припрзма за укидање приватне својине. Оео је обично брбљање које нема никаковз ос; о ве. апи има тенденцију да се унесе забуна у сељачке мзсе и невјеровање у Устав и врховну државну упрасу. Да, ми хоћемо да планску пољопривреду, јер је то у интересу не само за едкице као цјелине, већ и самих сељака, Ако данас врховне државне власти у нашој земљи раде упорно на то- 1 ме да створе резлне ппанове зз наше рудар |тво, за нашу епектрификацију, за нашу индустоијапизаци у уопћв, за ппанску расподјелу сиро-1 вина, за ппанску расподјелу готооих икдустриски* производа и та о дзље, онда је разумије се исто танв важно и потребно да се врхозна државна впаст брине и о плаској пољопривреди Бипо би веома штзтно и просто немогуће допустшти, дз ми не при'l'енимо у пољопривреди сли-1 чне пп .н’ке мвтоде као и сстапој ј при?рв.’и Држаза се мора бринути да сељаци имгју обезбзће 1 -© врсно сјгмење доброга квапитета а да би то било могуће потребан је ппа • | потребно Ј‘е знати која копмчика и нанвог је сјемења гдје потребно се 1 љацимз. Да би Се подигла на ма наро>дна пољопр»жрвда на виши цтепен са екстензивног на интензизки начин обраде потребан је ппан Потоебно је знати копико ће г дје бити попољопривпедних машинз тра колико ће гдје бити потребно умјетног гнојива и тано даље Држ-ва се мора бринути за прехрану цјспочупног становништва земље и према томе ни воховним ни нижим органима власти није свејед о како ћ? сељаци сијати, колино и шта ће си : I и и гдје ћв шта сијати. Лрема томе потре?ан је план сјетве Потребно је стручно руководство и савјет Даље, у истом циљу. прехране цјепокупног стансвништва земљз, у циљу ствапања извјесне пеаервв за случвј еиементарних чеспећа »пд., држава се мора бринути за правил«у и цегжсходнију расподјепу жетаенкх прииоса, нора ппански извршити

I откуп житарица и индустриских би- 1 з љака. Према томе, нема ии го&ора о . |било каквом унидању приватне ссо- | јине, већ ппанско гссподарење и у . пољопривреди. То нам налажу интеI реси наше опште народне заједнице I и интереси самих сељака. Том импе> ративу мора се свако пркориги. Сва- ко друго тумачење има антинародни I непријатељски нарактер ксјим се хсI ће ометати брзи развитак ише зеI I мље. Шта даје индустријапизација на-1 шв земље нашој радничкој класи? 1 Већ самим тим што су код нас . сргдс вз за производњу прешла из ј приватме у друштвену свсјину, што . 1 је производња добипа нови кзрактер, , то Ј’ест производња за потребв наро-1 да, наше опште кародне зчједнице, а • не за профит, не за стицањз богат- | • ства поЈединаца. другим ријечима ’ са капитаписТи.чког начина произаоц њо н 1 социјалнстички. већ сзмим гим | код нас јв престапа свака опабнбст беспослице за радничку клгсу. Ппестапа је она опасност, којп Ј‘е сзојствена капитапистичким у којима је беспослица хронична и само св у нзјвишнм конјунктурним пеј риодима смењује. апи не и пиквиди 1 ра. која је у староЈ' предратној Југославији тако ггешко погађалч нашв , раднике. Са индустриЈ'ализацијом мај ше земље омогућити ће се да стотиI не хиљада сиромашних грађана и 1 беземљених сељана нађу зараде и на тај начин спријечи да се наш сиро- ј машни свијет потуца по туђини остављајући своју земљу ради тражења зграде. Према томе, индустрија-1 лизација наше земље прзЈгставља врло важан фактор у ојешавању овог тешког социјалног проблема. ј Даље, индустријапизација земље, ! увођзњв планске приврзде уопћс у ковој Југославији значи сигурно и »в посредно побољшањв животног стан-! дарда наших нагода, наших ра иика наш.ид, с?ака, Нашњх грађанд:;уоп|-;. ће., Дои је г у напиталистички« 1 -’ ®е> мљамз рационапизација у ! индустри- ј ји и поЕвћање продуктивности рада права несрећа за радниччу класу. хиперпродукција лишава једног в©г ликог дела раднина зараде, јар пго- ( изводи за профит отуда бацањв у воду или паљење огромних копичина животних нам*/рчицз, док у исто | ријеме радне масе гладују, код нас ће то бити обратко, то ће самз убрзати благостање наш.их народа. I Ми ћемо имати доста селик,их теш l коћа при остварењу петогодишњег плана. Тих тешкоћа ми морамр 6ЈIТИ свијесни и учинити све да их савладамо. Прво, ми ћемо морати учинкти највећв напоре да остваримо потребне стручне кадрове и одговорајућу радј ну снагу за нашу индустрију и привреду уопће, која ће се премз ппану силно развити. У току ових пет година наша ће индустрија требати но| вих 170.000 индустриских радника, који морају да се упознају са сазременим процесом производње. Значи двоструко више но што имамо данас. Даље, за ових пет годима наша ће привреда требати близу 60.000 средњих стручних кадрова, то значи бпизу седам пута више но што инамо I данас. Са спремом тре-1 баћемо 20 000 више но што имамо данас. Створити те кадрове то је врло тешка задаћа, али је ми морамо савладати. Осим тога имати ћемо вјероватно и пазне вањске тешкоће код набавки

јпотребних машина. Апи те ћемо тешкоће најлакше савладати тако ако ћемо ми на време извршавати све каше обавсзе према иностранству у вези са петогодишњим планом. Даље, у привреди ће бити потребна крајња будност против разних штеточина, који би покушапи ометати петогодишњег плана. Према њима је ћотребна не. само највећа будност, него и највећа строгост, ако се такви појаве. Не мање је важна борба против сваке малодушности и нолебљивос|ТИ пред разним тешкоћама. Таквих и сличних тешкоћа ће бити, али их ми; морамо савладати и СавлаДати ћемо их. Исто тако морамо подвући да код планске привреде, код спровођења петогодишњег ппана, за успјех привредног развитка, за успјех остварења . петогодишњег плана пре.тстЈвља велину оНае»*ост бваии паризам, сааки патриотИзвм. Випо би штеТно и опасно ако би се избјегазала тачна евидонција свих иоја су по : требна за правилну пасподјелу и одвијажив, ппана. Даље, било би врпо ште!тно за спровођење ппана ако се не би имапо разумевања за правипну расподјелу -кадрова; разних инжењера, средњи* стручних кадроза и квали-.. финованих ргднииа. Крд тога је исто тако опасзн центрапизам као и партикуларизам, аио се гледа сузише ускогрудо. Ово говорим због досадаш I њег искуства и подвлачим да се моI рамо убудуће тога строго чувати ако хоћемо убпјешно стварати наш петоI годишњи план. Остварење овог петогбдишњег пла| ка потпуно ће преобразити нашу земљу. То значи да ће наша земља по|стати не само миого богатија матепијалним добрима, него ће та матсријална добра омогућити брзи кугђгурIни развитак. Имати ћемо не само јмного више разних фабрика, рудниј ка, разних машина, добрих комуникација. разне стоке и животних намирница, већ ћвмо има{ти много више, разних шкопа, средњих и високих, радних научних установа чРобнобљени-х села и г јфадо; Сд . и Та ко, дд»вг. :Ст вади т. „ђр, св ,у|ддг но услови зз лакши развитак. Силно ће порасти бпвгостање народа Већ при крају пете годинв осТВареног плана општи народни доходак силно ће се повећати. У I односу на 1839 годину изгледати ће I по прилици овако: Општи народки 'доходак 1939: 132 милијарде, 1951: 1 235 мипијзрди или 193%. ДВље, воиједност укупне материјалне пооиззодње бипа је 1939 године 203 мипијарде. 1951 биће 366,5 милијарди , или 180%. Мислим да није потребно да ја износим подрббније било какве цифре ипи у процентима што ће се и копико чега створити за ових пет година. 0 томе.. ћо гоЕорити остапи другови, а дато ј.е и у петогодишњем ппану, само бих хтио још једанпут подвући огромну важност овог нашег Нодухвата за наше народе. Као што нема без остварења тог плана, без индустријализације наше земље, бпагостања нашим народима,. тако без остварења тог ппана нема базе наше економске и политичке независности и због тога сматрам да је дужност сваког грзћанина наше земље да да све од себе за остварење задаћа, које се постављају пред нас у вези са петогОдишњим планом. Свјесни свих тешкоћа које стоје пред нама. ми смо дубоко убјеђени да ћемо уз помоћ свих народних снага остварити то што нас води ка бољој и срећнијој будућности. (Дуготрајно н бурно одобравање). Крај говора мадппала Тн-та био је поедрављен устајањем п снажним аплаузом који се дуго иије стишавао. Остварење Првог петогодишњег плана значиће к о н а ч н у п обе д у народа Југослзвије у њиховој борби за независност. за слободни унутрашњи развитзк. Та победа ће још више подиБи улогу и углед Југославије у свету и показати свим народима који стењу под империјалистичким {армом и које империјалисти угрожавају како јв једна мала земља успела да очува своју независност и изгради срећан живот слсбодних људи и срећну заједницу слободних и равноправних народа. Из прогласа Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије повсдом 1 маја 1947 године.

Петогодишњи пдан ће остварити све усдове за срећан аћивот идадих, за светлу будућнос* нових покољења

Треба радити и учити, другови. Ми данас радимо за себе и за цијелу заједницу

Маршал Тито примио је пратставнике радника и студената Београда и Земуна

Млршал Јурославпје 'Јосип БрозТито примио је јуче после подне претстлвннк.е радннка београджих и замунских предузећа и студената Пеоградског ухпгверзитета, на челу с‘а, претседником Месног синдикалног већа Г ргом ЈанкесОм. * Чланови делегације изложили су маршалу Титу услове рада у својим ггредузећима, ток и резултатв такми,чен>а и терзкрће да, јсојв.. .дахшазе изтичућк ггри том Да ће оип и хбиховн другРвн, заједно са радиим колективима свпх предузећа у наигој земјби, успсшно савладатп спе препрске н на времв испунитн задатке којн се ггред њих поставллју нашим првим Потогодншњим планом. Претставници ралћика Т>еогр’&ла и ПебуИа доНели**су маршалу Т иту ппП врло леПо н прештзно пзрађенпх мПНијатурппх машпна н Даропа, а нретставнггци студената албуме' са фотографијама. МарХмал Тћтс?’ се у току„ дужег разговора са члановима делегаиије пнтересовао за поједпности из њиховог снакодневног рада и живота. Посебну нажњу марнгал Је посветио питању пгхо бржег и што правилнијег изграђивања иаших младих стручних 'кадрова. У везн с тим марпгал Тиго је рекао:. — Ви знате, другови, да Петогодишњи ппан значи велики обрт за нашу радничку класу и за радни народ наше земл>е уопште. Ви знате да главни дио рада на остварењу тога плана пада на радничку класу. Апи, ми знамо исто тако и што може наша радничка кпаса. И баш зато што знамо, код нас нема никакве бојазни да ћемо све задатке које смо пред себе поставипи озим, првим Петогодишњим ппаном заиста и извршити. Сваки наш радник свјестан је да ће се остварењем плана подићи и животни стандард наших раднкка и читаве наше друшгвене заједкице. радничка кпаса и читав наш радни народ доћи ће до бољег живота. Да биомо могпи да остваримо овај ЛДЖ и другв ндшв петољвтка које ће доћи посл иЈ ! е бве ''*НаЧг г ћ1е Котрвбно много радннна, миого струнних кадрова. Нама ће већ у овом првом ппану бити потрвбно 170.000 нових радника. А те нове кадрове треба да васпитате ви, стари стручњаци. Иако је за њихово стварање потребан један дужи период, иако је машине пакше направити него створити стручњаке, ја ипак вјерујем да ће се већ у току ових првих пет година нашег планског рада тај нози раднички кадар моћи дз изгради. Данас наш радни човјек може да види кано су се и ту измијениле ствари у односу на прошлост. Некада су се наши радници бојапи да ће остати без посла, да ће са доласком нових усавршенијих машина бити избачени из фабрика; данас ми требамо стапно нове десетине и десетине хиљага радника, којима у новој Југоставији неће пријетити опасност да остану без хљеба и рада Велику пажњу при раду на стварању стручњака треба посветити уче. ницима у индустрији и стварати им могућност да се што бољв изграђују Осим тога, ми ћемо морати да поиступимо и једном мовом начину стварања виших стручних кадрова из редова радника, отварањем виших стручних шкопа које ће по рангу бити измећу факуптета и сосдњих тех ничких школа а у нојимз ће радни ци. стичући потребно теориско знање и испите. моћи да по стану инжењери. Ми сада отварање тих шнопа још Јз мислим да ће такви радници, исиусни стручњаци на свом послу, кад добију и потребно теориско знање много нопистити сво}им предузећима. Треба радити и учити, другови. Ми данас радимо за себе и чи за кога другог: за себе и за цијепу заједницу. Радити за цијелу заједницу, значи радити и за себе, и обратно Ту се не смије жалити труда и не смије бојати тешкоћа. На тешкоће ми смо већ навикли: нас је тукло свано зло. Ззто ћемо ми све тешкоће пако и прећи. а даље ће све бити много ланше, што даље то лакше Послије нашв прве доћи ће ддуга петољетка. а затим трећа, и у свакој ће бити све пакше. Већ ових првчх пет година силно ће измејенити наш у.чутрашњи живот у привредном. иуптурном и у сваном другом погпеду. Дпугих пет година подићи ће нас на још виши

степен. Ту ће наиш радници одиграти велику улогу. У томе ће исто тако " наши сељаци одиграти видну упогу. На првомајској прослави ја сам примијетио нешто што се раније код нас није опажало: да су се наши сељаци много лриближили радницима. Иема »и-ше онв подвојености, која је нвкад била тако карактеристинна. Сељак више не гледа са подозрењем, него сз повјерењем, ведар је и насмијан. Наш сељак се уздигао и постао други човјек. Он се данас много раапикује Од онога 40 Ји је некад био принуђен да се понижава и да буде у једиом подређеном попожају, да буде заостао. Ви радници, који сте кроз борбу научиши много, п-ренеситв своја искуства и своје знање и на наше сељаке, да бисте онемогућипи сзаку пропаганду која иде за тим да одвоји сепо од града 'и сељаке од рацника. То су додуше усамљени покушаји којн морају данас наићи на потпун нбуспјех и пропРст, апи не сами од себе него активним дејством радника. Посјете радника сепима наишпе су на дубок одјек код наших сељака. Они су вндјспи да се ту не ради ни о какеој демзгогији кад радници дођу у село и са највећим еланом прегну на посао да помогну својим друговима земљорадницима. Они су исто тако схватили да данас, радећи на пољу, не раде за неке паразите, иего за друштво за све трудбенике наше земље. Сзаез радника и сељака, савез свих наших радних људи све се више шива V оно снажно једи нство које нииаца нећв бити раскинуто. ,; : Маршал Тито је т токт даљег разговора иагласио-да је ЈТетогоджшљи план добро промпшљен и поставље-н и да ће већ идуће године моћи да се виде ирвп резултати пашег латгора. Затим је рекао:. Наша земља је прлпично богата. Увјек се говорило да 1е наша земља богата, апи је она у ствари увјек остала сиромашна а све њено богатство одлазипо је уиностоанство. Сада то богатство треба џа осјети и ужива наш сељак, наш радник, наш радни народ уопште, и ми се старамо да то богатство искористимо у корист народа. Једном заувјек ми смо казали овима, и онима иоји хушкају са стране и онима који жале за оним што су некад имали, да ми хоћемо да будемо сами госпоцаои у својој кући. да смо ми способни и да знамо да се подижемо ппмвреднб и куптурно. Они то, додуше, још на могу да схвате и шиое разне пажи о нама, мисле да нећемо успјет| и р»дују се свакој тешкоћи ка коју ми наилазимо, жепећи да оазне несреће задесе наш народ само да наш ппан не би успио Али ја сам исто тако као и ви дубоио увјерен да ће се сви они горко преварити. Опраштајући зе са члачовима делегације, маршал Тито пм се захвалио на даровима и преко љих пожелео радницима и студентпма Б&осрада н Земуна највећи у.спех V ралу.

ПОРТУГАЛСКА ВЛАДА ПРЕТИ СТУДЕНТИМА

Рајтер јавља да је португалска влада издала звашпгно саопштење, у комв се прети најсТрожим мерама „ради обезбеђења редовног рада у школама". пошто се у последн.е време осећа врење мећу 'зтудентима. Недавно су студентп у Лисабону демонстрирали због хапшења неколицине студената под оптужбом да су радили против „безбвдности" државе. (Танјуг)

2

НАРОДНИ С Т У Д Е Н 1

Број 25