Студент

Поводом годишњице смрти ШЕКСПИР

Магжс и Енгелс су имали изванредно високо мишљење о Шекспи. ру као песнику и драматургу. У свом уводу »Ка критици политичке економије« Маокс карактерише античку уметност као врхунац естетског стваралаштва човечанства и упоредо са тим врхунцем он ставља Шекспира.

Несумњиво да Маркс и Енгелс и. мају Шекспира у виду када У рецензији на књигу Даумера »Религита новога века« у »Осврту на рајнске новине« пишу: »Пропаст поеђашњих класа. напр. витештва, може ла да матеои.јал за величанствена трагична уметничка дела«. Маркс и Енгелс нису овде могли имати у виду никог другог осим Сервантеса и Шекспира. јер других стваоно величанствених дела која одражавају пад витештва.. тј. феудалног поретка, ми не можемо ла нађемо. Трагично сећање света код Шекспиоа било је изазвано тиме што је он изражавао феудално племство како врхове, Тако и ситније ритерство, које је у епоси Јелисавете губило некадашње позиције. Његови покушаји да се одупре, његов бол при упорећивању про*. шлога са садашњим ; и будућим, његово јунаштво у опадању. његова одвратност према новоме све ле то сачињавало основу оних силних тепжих осећаи>а којмма су обојене трагедије Шекспира. где се приказује пропаст онога што нестаје, разјашњава унутрашња законитост те проиасти и истовремено се она оцењује естетски и е. тички као нешто узвишено и прекрасно. , Време је дозволило том генилу да укључи у своје дело огромно богатство идеја и осећаи>а; у ње. говом стварању су уједињени величанствени благослов живота примљен у свој његовој трагично! развијености и одрииање тога света. При томе Шекспир не одриче само општу основу друштва, пошто објективно није био у ста-

Нју да покрене некакве снаге које би измениле живот; он је замахивао не само на стварање света V коме види царства промене, госпо* дарење каприца и опште зле судбине. Живот је нешто пролазно, сан у сну. Тој ефемерности он хоће да супротстави нешто вечно уметност. одржавање живота у вечитим Формама царства славе. куда улази онај који ствара иепролазан одоаз над светом поолазних сенки.

ДАРВИН

Деветнаестог априла навршило се 65 година од смрти великог енглеског научника к оји /е поставно темеље савремене биологије. Под утицајем Француске револуцнје руковођене напредним схва тањима, слободоумне илеје шири. ле су се у НемачкоЈ, док Је. како каже Енгелс, богобојажљиви енглески граћанин још чвршће приануо уз веру. Истовремено енгЈ»ес. ким друштвом владале су идеје економиста Адама Смита и Малтуса. чија су ненаучна учења имала извесног утицаја и на генијалног Ларвина. Такве су биле дрхтцтвене поилике Енглеске када је на позооаицу човечанства ступио Дарвин. Оснивачи научног матерп.јализма одали су најнеће признање Дарвину. Лењин истиче да је он први поставио биологију на научну основу, утврдивши променљиво:т воста. Енгелс упорећуЈе Маркса и Дарвина и каже; >Први је от. коио законе људске историје, а други закрне развоја органског света«. Али Маркс и Енгелс истовоемено гу опенили и његове неБлагодарећи Дарвиновом учењу еволуције и избора. пракса се обогатила делима Бербанка, Мичурина. Цицина, Лисенка и других. Руководећи се еволуционим уче. њем човек данас све снажниЈе продиое у таЈне животнбг развића. кооистећи ово знање и за поактичне пиљеве. У томе предњачи СовЈетски Савез гле видимо шта лопоиноси поавилна поимена лаовинизма. У планинама ЈУГОСЛАВИЈЕ

Филм је режирао совјетсии редитељ Ром, добитник светске наградеза најбољу филмску режију 1946 године, а главне улоге тумаче познати совјетски и нгши филмски глумци

КРАТКЕ КУЛТУРНЕ ВЕСТИ

ИЗ УМЕТНИЧКОГ ЖИВОТА СОВЈЕТСКИХ СТУДЕИАТА Уметничка самоиницијатива је шиооко оазвијена мећу совјетским студентима. Хиљаде студената учествују у хорским, музичким, драмским и корерграфским колективима. На. свесавезној смотри 1946 године прва места заузели су балетски колектив Лавовског политехничког института и ансамбл народних игаоа Виљнуског универзитета. Оии су учесгвовали на закључним концертима уМог сиаи змнВеликом?/гтшвориштул Отро^ан гУсгвк I +}ма н 'студент- ' ска позоришна самоиници јатива. Драмска секција ковског универзитета успешно је приказаЛа комад Бориса Гопбатова »Младост отаиа«. У позоришном студиу Московског ваздухопловног института стул гн,т и ппиредили програм посвећен Пушкину. затим »Машенку« од А. Афиногенова, и »Стари пријатељ« од Н. Маљугина.

Позоришни колектив Московског унивсрзитета спремио је »Галеб« од Антоиа Чехова и ради на спремању комада »Стари пријатељ«. 800-ГОДИШЊИЦА МОСКВЕ Институт за историју и тебри.ју Академије за архитектуру СССР-а. спремио јо за штампу јубиларио издање за 800-годишњицу Москве збооник новог матрријала за историју московског граће_ винарства XV, XVI и XVII века. V, У зборцик. Х4, бџти. ии нови научии ралови; к,о»И су посвећени с4арим архнтектомским споменицима пре стониие. Велнко интересовање побућуЈе чанак научпог саоадника института П. Максимова о проучавању храма Андроњевског манастирз Чланак кандидата аркитектонских наука Д. Разова посвећен је чувеном ансамблу XVII века- господски дом на пољском имању.

. Зборник }е богато илустроваи. ОПЕРА ПОСВЕЋЕНА ЖИВОТУ И БОРБИ ЗОЈЕ - КОСМОДЕМЈАИСКЕ Велики број композитораи режисера раде на осгварен>у опере и балета посвећених совјетској омладини. При. према се опера »Млада гарда« по истоименом роману А. Фадејева. Опера обухвата лик и хероизам Зоје Космодемјанске. ђБУРА« НОВО ДЕЛО ИЉЕ ЕРЕНБУРГА Књижевни часопис >НовмЛ мир« (»Нови свет«) објављује Иље Е.ренбурга »Бура«, на коме је пи»ац радио скоро две године. ~»Бура« је {едан од мојих највећих романа изјавио ,је Еренбург сараднику ТАСС-а. Радња романа се одвија у Совјетском Савезу, Француској, на совјетско-немачком фронту, и у Немачкој_ између 1939 и пролећа 1945 године. Личности романа су совјетски и француски људи и жене.

Олуја (одломак)

Са новим налетом ветра осу пљусак. Крупне капи су прикуцавале кошуљу за тело. Они потрчаше. Пред баракама отежале ноге почеше да се саплећу у бпату. На савијутку пута где се спушта у корито Тиње, лрегазили су поток који је јурио из усека више барака. Жути примети на вратима прве бараке надзорника: мапи, са качкетом набијеним иа очи и цигаретом напепљеном на усну. Жути му махну руком и зовну га са муком гутајући пљувачку која му је затварала грпо и кидапа дах. Надзорниче... осигурзјте темеље! Вода. . Е, тресла се гора родиосе миш. Како ћемо по киши? Жутом заигра вилица и она са стегну т ом песницом попети на надзорника. Он се наједанпут заустави неколико метара пред њим. Гледао га је тренутак, а онда се пови и захвати блато... Жута, житка маса са пље:ком удари у горњу ивицу врата и попрска надзопника. Данило из Јагоштице био је :пустио руке и избуљио очи спреман да попети напред али Мишо викну: „Пусти га, зови другове у клисуру!..’’ Жути се већ био окренуо бришућн руку о ногавицу. Без договора су потрчапи натраг у погор. Киша није престајала, а ветар се појачавао сипајући капљице у очи. ... Застали су код живе ограде. Ту ».х је и галама зауставила, ветар је скинуо /ров са кухиње и бацио га у поток и бригадири се растурили по погору носећи даск- и попупразне кутије разнете опујом из трошног, са некопико ексера направљеног мвгацина. Виннули су неколико пута... у кписуру!.. Другарице, код инжењера за даске!.,. А онда цела бригада, река другова, јурну Лрема њима, разруши ограду од дивље руже. Низ ветао |е лвно било трчати Жути застаде код деонице и окренусс х Иајбољи футбалер бригаде, мали,

црномањасти Перо га је стигао, а копона се развукла у мраку. Они причекаше, па гагазише у Тињу. Речица је нарасла, али у.а озом месту није текла, већ је изгледала као језеро узбуркано потоцима који су увирали са падина. Камење расејано у кориту није се видспо у тами. Ипак пређоше без пада и потрчаше уским П‘ .1 окомитих Орповских стена. Муња је осветлила темеље потпорног зида пуне водом. Усне Жутог се искривише он осети, али није знао да пи за плач ипи неки грчевит смех. Сав сломљен прође поред машине за мешање бетона, која је јутрос довучена на радипиште, и застаде на ивици рова. Преко камења су припазили и остали, застајуђи пред темељом пуним мрака. Шта да радимо? Мали Перо викну омиљену узречицу бригаде: „цап!“ и скочи у ров. У истом тренутку пође и Жути. Земља под његовим ногама се одрони, он се искрену, замахну рукама л, уз буђкање камења које се одроњавапо, ладе поребарке унутра.... уста и уши су му пуни воде и песка. Он се ослони на руке, па се попако придиже пљујући песак из уста. Осврну се. Задоцнели другови још су скакапи и пзцали на оне који су већ унутра. Неко је јаукао, неко псовао... Кроз вииу се чуо жубор потоиа који су вододеринама силазили са стена, ппавили темељ и шумели крај њега. Из облака се откиде муња и љубичасто светпо затрепери клисуром. Омпадинци заћуташе чекајући удар грома. Жутом неочекивано дође мисао да То искористи и прекине гужву. Подупирите стене! Грмљавина прогута поспедње спогове. Нико ништа више није рекао Други ред омладииаца састави се за зидом. Рамечима. рукама. ногама, грудима, омладннци су замењивали

подупираче расквашеној земљи и пољуљаном камењу. Жути примети крај себе слинара. Стену је подупро леђима, а сам се одупирао ногама о супротну страну рова. Седи у ваздуху, његове мале очи су избуљене без наочара, а коса спепљена уз лице. Један поточић, као водопад, удара га у главу и рамена. Мало рлље Влада се мучи да даску, која је спужипа нао мост преко рова, угпави унутра између две стене. Жути поче да пипа камење. Један велики се заљуљао. Он га притисну рукама и прислони груди уз њега. Камен је полако кли. зио. Ноге су исто тако ипизиле у блату и он,

без чврстота ослонца, изгуби равнотежу. Посрну у воду и допе налипа камвн. Сад св усправи и стаде на њога, па опот припегну на камен што је кпизио. Сад је био уморни[и, апи сигурнији и поново поче да се ооврће. Спикзр је још у истом попожају седео »и на небу ни на земљи. Само је погнуо главу иа коју је падао мапи водопад, жут и прљав ... И онда, кад је мун»а засветлипа, углодао је тамо инжењера. Крај њега је бипа Доца, а оио њих много другарица У њиховим рукама су се белиле даске за подупираче ..,

Спавко Вукосављевић

БроЈ 25

МАРОДНИ СТУДЕНТ

7