Студент

СТУДЕНТИ У СВЕТУ

ИЗ АРМИЈЕ У ШКОЛУ

(Пнсмо студента карковског авиоиског института. Хероја Совјетског Савеза Александра Свечкарева) Пут ка образовању не бива увек глалак и прав. Он је кол многих стпм и кривудав. Ја сам студент хаоковгког авионског института Имам 22 године. Морао бих већ по голинама да будем на IV или V години. Ја учим тек 1 годину. У ово! бро.јно) категорији младнх совјетских л>уди. о томе како сам се нашао у институту, какви се услови стварају мени. сличним мени. за школу и живот, Ја хоћу да испоичам омладини V иностранству у овом писму. * * * Родом сам из Донбаса, код рудника. Краснопоље, кадијевског рејона ворошиловградске области.

»Милиони наших младих људи умиру, а да нису доживели гридесету годину« из.јавила је на Светској конференцији демократске омладине, која се одржала прошле године, делегат Индије студентккња Кити Бумла. »Писмених наставила је она међу омладином Индије нема више од 15%. Хиљаде индиских студената, радничке омладине и учитеља немзЈу животног простора Они живе буквално под ведрим небом ; спаваЈу испод тараба Само у БомбаЈу броЈ бескућника, углавном омладине. до_ стигао је 200.000«, Енглези воле да на све начине поиче о својој цивилизаторској улози у Индији, Али чак и по званичним подацима V Индн_ ји је 92% становништва неписмено Медицинске школе у ИндиЈи свп. ке године завршаваЈу 600 до 650 људи. И то V условима када на Десег хиљада граћана и двадесет хиљада сељака долази по један ле. као У осталим вишим школзма студенти проучавају хумане науке и постају или учитељи или државни службеници. Техничких школа V земљи скоро и нема. Стотине Vчитеља добијаЈм мизерну плату, нгпуштају школе и одлазе на заоад\ та не би умрли ол глади.

Наша је породица већ поколењима рударска. Када је рат почео. ја сам завошавао средњу школу. Тада још нисам био одлучио шта ћу бити: та ли ћу да останем у руднику као отап и браћа, или ћу да отпутује.м V велику варош да наставим образовање Вероватно бих учинио ово последње. Али оат ме ,је лишио права бирања. Отишао сам V војну школу млаћих командира и по њеном чавошетку сам био послат V оперативну арми.lу. На никопољском положа.ју мојој чети су дали задатак да форсира Дњепар То је била необично тешка опеоација. алн смо је ми врло добоо извршили. Фебруаоа 1944 године за ову операцију су пет бо-

К ГУРГЕНОВ

оаца, а л'еђу њима и ја, добили мазнв Хероја Совјетског Савеза. Иосле месец дана био сам пол Николајевим рањен и послат V болницу. Требало је размишљати о будућности. На породичном саветоваlБУ сам слумајно рекао да не би било рћаво да останем код куће и да почнем да оадим. Отац ми је оекао: Стићи ћеш ла радиш, треба да учиш Отишао сам V Харков. Привукла ме 1е каријера авионског инжењеоа. Ја сам се убедио V разговору са директором авионског института ла сам много, што сам некада учио у школи, стигао већ да зе г —-авим. Директор ме је умирио: он ми је поедложио да се упишем V припоемни годишњи курс, који је институт нарочито организовао за ле_ мобилисане из армије. Ми смо почели да проучавамо вишу математику. наиптну геометрију. гехнологнју метала. филозофију. основе авшације. цртање. стоане шзике. Признањм да 1е пово време мени и мојим колегама било прилично тешко. Управа је као помоћ учесницима оата зовала допунска предавања Мени 1е лично ишла најтеже математиха тада су ми Дали специ.јалног предавача, са којим сам оалио гри до четири часа дневно Сада. ја нимало не заостајем V раду од осталих студената. На испитима из математнке за пови семестао добио сам добру оценУ. Треба да се оградим: никакве заслуге. титуле не играју ни најмању уогу V оцењивању. Према нама. учесницима рата. свуда и V свему постоје исди захтеви. као и поеам осталим студентима- Али V другим стварима стаои борци имаlу нека преимућства. Ми добијамо исту стипендију као и остали сгуденти, али. осим стипендије, већина од нас, демобилисаних. доби1а пензију. Ја, на пример, добијам месечно 215 рубаља стипендије. 450 рубаља пензиле због инвалиде и 60 рубаља за ордене. У институту, се испољава великз боига за здравље ученика. У јесен 1945 године из нашег института ча државни трошак те било упућено шест болесних студената на лече. ње V санаториуме Кавказа и Коима. Студенти Совјетског Савеза

Милијарде отете од Индије

Веиеиијанац Манучи, који је жи. вео V 13 веку, V својим успоменама о ИнјСи.ји, пише о процвату Бенгалије. која данас изумиое од глади. маларије и туберкулозе. »Ту има свега V изобиљу усхићује се Вснеиијанаи - воћа, поврћа. семе на. муслина, свилених тканина и злата!«

Трагедија индиске омладине Одломак

Владавина Енглеза V Индији почела је одмах са присваЈањем богатства које |е тамо скупљано током многих векова. За Једно столеће (1758 —1857) они су извезли из ИндиЈе вредности од скоро јелне милијарде фунти стерлинга. Тиме је нанет први страшни мдар Индији који је поткопао благостање ње_ них наоода. Идући корак колонизатора била је предаја V власништво закупцима земљишних дажбина земље са које су они скупљали ту дажбину. Милиони сељака остали су без земље. осиромашили. постали надничари. 1840 године сер Чарлс Тревењар рефедисао је: »Ми смо уништили њихову њима више ниЈе ништа остало осим онога што производи земља«. Пљачка Индије оасла Је са сваком децениијом. У току од 75 година господарења енглеске Источно-индиске компаније, општа свота данка исцећеног из ИндиЈе износила Је 150 милиона фунти стерлинга. То џиновско повећавање експлоатације Је разлог економског ћор-сркака V коме с\' се сада нашли Индуси. Девет десетина ИндиЈаца су просЈаци Сиромаштво 1е обична појава капиталистичког друштва. Али сиромаштво V ИндиЈи Је нарочите вр. сте. Економисти су прорачунали да

оасход за издржавање једног затвооеника два и по пута превазилази приход сељака. Ипдија се зове империја глади. Добро је позната изрека; »Гладзн као Индус«. Глад је страшан бич Индије. У првој половини прошлог века било 1е седам гладних година и од глади је умрло милион и по људи; V другој половини века било је '24 гладие године и 28 милиона мртвих. У свакој години овога века беснела 1е глад и однела десетине милиона живота. У току две године И светског рата само у Бенгалији умрло ]е од глади 3—4 милиона људи. Сада прети још ужаснија глад не само V Бенгалији него и мадраској, бомбајској и централним прбвинцијама Индпје. По тврћењу студенткиње Видије Кануги. смрт од глади поети V на.јближем временУ десетини милиона људи. Енглгска управа натоварила на оамена трудбеника Индије огроман део расхода V доба рата 1939 —1945 године. Само за прве четиои године рата Индија је покоила 5 милијарди рупија империских расхода. Да 6и довела у оавнотежу расходе који су све више расли. управа Индије је штампала и накнадно пуштала V оптицај милијарде папирних рупија. Количина нодчанииа које су се налазиле V

оптииају порасла 1е са 1,790.000.000 рупи.ја пре рата на 10 милидарди до децембра 1944 године. Природно да је то изазвало нагли пад куповне вредности рупија те су цене за предмете од неопходне важности скочиле Истовремено упоава 1е појачала притисак за плаћање пооеза. објавлињале су се све нове и нове дажбине. Сељаци су били принућени да продају своје сићушне земље. У многим ре.јонима ИидиЈе нарочито V Бенгалији од 30 —50% сељака продали су V 1943/44 год. земљу и постали поос.јаци, По сведочењу Видије Кануге, стање се компликује чињеницом што хиљада младића дсмобилисаних из. војске не могу Да наћу запослење и тако се повећа. вају редови беспослених, Милиони младих Индуса V градовима и селима. у сћабрикама и заводима, V шко. ама и колеџима, дубоко мрзе импеоијалистичко Vгњетавање. Многи од њих били су V оату и V својству добровољаца храбоо се борили за ослобоћење Абиснније. заузетих делова Египта, Грчке. борили се V Либији. Италији. задожавали навалу јапанских нападача нп г°аниц?м<l Бенгалије. И они не желе да виде како изумиру од глади читаве покрајине и како тоуну по затвооима одважни патриотн, верни синови народа Тоагедша индиске омладине то је трагедија целог народа Ичдите. И није случајно што омладнна корача у првим редовима борапа за независност и соећнију 6утућност. (Прег-д с руског)

Омладина Албаније ради на изградњи земље

Прбог ма!а су почели радови всликог обима па Омладинско} иру. зи Драч Елбасан Почевши од тога дана 12 хиљада млџдића ч девојака сврстаних у 58 бригада раде на сектору који се пружа од станице Драч 43 килсметра. Ова железничка пруга која ће бити дуга 82 километра. и која треба да буде завршена V тону 1948 године. захтева изградњу -66 великих и малих мостова, проби. јање 6 тунела у укупној дужини од 2.100 метара. изградњу 11 г.танина. 66 зграда и избацивање 1,500.000 кубних метара земље ./ току ове године биће положено 43 километра пруге. изградиће сс 6 станица и 35 зграда. На изградњи овс пруге учествује и једна пгословенска радна бригада ко.ја ;е већ стигла на албанску омладинску пругу. На тај начин Народна смладина Југославије помаже омладини братске Албаније у изградњи њене земље и тиме још више продубљујс брат. ство и јединство наших народа. (Тањуг)

јединству ваше радничке. сељачке и школске омладине. У нашој земљи се јавило преко 400 студената за долазак на вашу Пругу. а свакнм даном се тај број повећава.с (Танјуг)

400 ДАНСКИХ СТУДЕНАТА ДОЂИ ЋЕ НА ПРУГУ

У Главни штаб омладинских оадних боигала стигли су поетставчиии »Наиионалног савеза данских студеиата« Јеис - Оларц Крунцен и Јенс-Јорген Глеч. Они су посетили Пову ваљевску и Другу чачанску боигаду интересујући се за оал и живот на Омладинско) прузи. Дач ски студенти ће изво'чити припоеме за долазак танске студентске бригаде на градњу Омладинске пруге Шамац —Сарајево. У оазговору са сарадником »Борбе на Омлалинској прузи« дански студенти су измећм осталог изш вили»Поошли смо кроз . многе опустошене евронске земље, али иигде још нисмо вилели овакав радни елан какав смо видели овде на Прузи. Ни у једној ол тих земаља идели овакву бозу обнову као код вас, Одушсвљени смо палним еланом V вашим боигадама. Ми се наоочито дивимо чврстом

БУГАРСКА ОМЛАДИНА ГРАДИ СВОЈУ ОМЛАДИНСКУ ПРУГУ

Главни штаб бугарске омладинске радне бригаде »Георги Димитров« завршио је оргаиизапионе прииоеме за даљи оад омладинских боигада. тако да је нова смена од двадесет хиљада омлалипаца почела 1 маја рад на Омладинској прузи Волујак Перник и лоугим објектима Омладинске бригаде ко. !е су обављале припоемне оадове. постигле су знатне успехе. наоочито на тзузи Волујак Пеоник. Појединпи и читаве бригаде забе. лежили су успехе премашујући ноо му за поеко 120—150%. Хиљаде и десетине хиљада трудбеника Софи.је и других .места при. дружују се напорима • омладине. Споечени преко недеље свотим редовнии пословима. они 'вољно жотвују свој неде ор и одлазе на омладинску т об-Iекте за електрификапи

БУГАРСКИ СТУДЕНТИ ЗАХВАЉУЈУ НА БРАТСКОМ ПРИЈЕМУ

Група бугарскил , и. тектуре, која 1е посе п . .:: 1вију и обишла мно- < е оадове, по свом г V .■ ју предала 1е прскс с пије југословенском • гву пи_ смо. V коме се захвал - > срдачном и братском прир )ни изјављују да нсм , 1 > *о оечи да изоазе ср ;,љење за пову Југослав ■< ску тугословенску омј I ’ невиђе,.им полетом 1 с„ себе за изгоадњу земље. гворене везе измећу југословег и бугарске омладине каже V пи.сму поетстављају ново појачање и поодубљење наших братских односа.«

(Танјуг)

Манифест кинеских студената

Студенти многобоојних школских установа кинеске престонице об!авилн су 4 маја поводом годишњипе масовмог антијапанског студентског покрета од 1919 године мани Фест Нротив грађанског рата, а за одбоану мноа и демократињ V Кини. »Желимо да нагласимо каже се V манифесту да ће само мио одвести нацију ка ослобоћењу и обнови. и та 1е демократија неопходан предуслов за решење свих проблема. Без мира се не може остваоити демократија. без демократиЈе се не може постићи мир

На дан 28-годишњиие ~' п та. четвотог маја. ми морамо схватити да је данас најодложни.ш задатак бооба за потпуно остварење миоа и демократите. независности и солидарности.« У манифесту се позивају студенти ла се, као и пре двадесет осам година. поново уједине, како би повели зајелничку борбу за мирољубиву, демократску и независну. нову Кинм. У манжl.есту студенти постављају поед омладипу низ конкретних залатака; прво. борити се против гоаћанског рата и захтевати мир‘. друго. борити се против незаконитих хапшења: и. тоеће, борити се за слободну штампм. »Влада мооа водити независну спол>иу политику каже се даље V манифесту и не сме се потчињавати некој другој земљи.«

(Танјуг'!

ФРАНКО УБИЈА МАЛОЛЕТНИКЕ

Упркос протесту Светске федерације демскоатске омладине, Франкисти су, према саопштењу Међународног омладинског савета -- погубили двојицу шпанских омлацинлца малолетника из групе лд девет омладикаца мглолетника које »е м ч дридски војни суд осудио на смрт (ТаНЈуг)

ЗАПАЊУЈУЋЕ ЧИЊЕНИЦЕ 0 ПРИЛИКАМА У ЕГИПТУ

Египатско) скупштини п. лиет 1 е извештај о државном г . који откоива запањуlУће чињенипе о поиликама V земљи. У извештату се- измећу осталог наводи ла >е од 19 милиона становника поеко 80% неписмено. Здравствене прилике V земљи су тако лоше ла 1е око 90% студената неспособно за војну вежбу. Просечна зарада индустриског оадника износи 42 фунте го* дишње Велепоседници. коlи сачињавају 1.43% становништва. држе V својим р\ г кама половину укупне обоадиве земље

(Танјуг)

Страна 10

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 26