Студент

СЕТВА

Сејем V земљи Републике. Отвори недра штедоа да сејем до Соче за живот Републике. Класови биће као вотнипи смели и прави. Сејем за соећу Републике. Сејем за славу Републике. Сејем. Плима класова талас је један поздоав је једанпоздоав Републици.

ДОЛАЗАК ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

Чини ми се да чујем срце што куца поред мене срце мог друга ту је и очи његове ту су и пружена ватра његовог поглела. Иду путевима нашим ко најлепша песма најлепше реке: иду и ваздух дрхти од пољупца што нам га шаљу. Иду и грме ко усов планински а ништа није мекше него загрљај њихов који нас чека. Никакви валови никакви снови не носе далеко и не носе силно ко нас што носи љубав Љубав за њих

Живојин

САЈАМ КЊИГА У НОВОМ САДУ

Кн>ижароко аредузеће »Мла дост« приреднло је у Новом Оаду еајам књига издатих ол ослобођења до данас. Овај сајам иајбоље илуструје велику нздавачку делатност која ое после ослобођења развила У нашој земљи. и успехе који су постпгнути У излагању учествују сва наша издавачка предузећа. тако да се добија преглед рада наших република у пелини. Изложен је већи број књига пз области теори,]е марксизма-лењинизма. Њиховим штампањем обогаћена је наша до рата веома оокудна марксистичка лнтература и пружене су могућности за теориско узлизање широкнх маеа Поред тога изложена су и лела нзших књижевника из наролно-ослободилачке борбе, као н дола из словеиоке и класичне књижевностн. _ Значајан зшоинос претстављају изда(-л наших републиканских п чол\-?рћз као и књиге на мао" ским језипима. руспнком румунском. словачком. м ђдоском ИТД. Гво је први са]ам ове врсте п сле ослобођења и влада велико интереоовањв.

ДРУГИ БРОЈ ЧАСОПИСА »ФИЛМ«

Ових дана изашао Је други бро] часописа >Филм«. По овојој гехничкој опреми н ио с®ом оадржају овај бро; јб много уопелији од првога. и то у првоме реду. по томе што је оадржај разноликији и пробранији У чланку »Реалноот Н имагинаиија«, књижевник Јо ван Поповић осврће се на оо* новне поотавке кол трИЈу филмоких бајки. лок је Т е °Дор Ба.лк, наш заслужни филм ски огручњак, на интересан-

КРОЗ АКАДЕМИЈУ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

Јутром, када светлост оа Калемегдана озари ообе старе зграде Академије у Рајнћевој улици, по нодовршеним цлатнима додају се боје новим потезима кичица, са вајароких радова окидају се покривачи п на_ ставља рад на њиховом уобличавању. Лнк модела постаје све потпунији, ове живљи и изразитијн. Практичнн радови теку цело пре подне. Акалемија је подељена на три отсека: сликарски, окулпторскн и гра. фички. У старој зградп Академије кол Калемеглаиа раде класе профе. сора: Андрејевића-Куна. Гвоздено. вића, Сто.јановића, Рооанлића и Лолнна.ра . . Класа професора Куна. Студентске главе извирују кз штафелаја у раз. мапииа. Дечак седн на пању-молел. На зиду анатомски иртеж човечпјег тела. Вајарски отсек јв још у сслидби. Слпкароки већ увелико радп. На постољу уоквиреиом ћебадима сели старац оа шошнром и штапом. Тако пело про поднв... Разговор се преноси на студсптске ралове који се вршс ван редовних ралова у Акалемији: 0 радови. ма са Пруге и другим ралнпм акиијама преко Народне студентоке омладине. Резултат прошлогодншњег одласка на Пр.угу бир је: хнљада пртежа и композицпја и. гато је важно. прве моменто је требало брзо ухватити, што је захтовало нззесну рутпнппаност. памћсње п размнтаљање. По повратку са Пруге студенти београдске и загребачке Акале. мије издали еу и.мапу цртежа.једину мапу ове врсте са Пруге На прошлоголишњој проолави Првог маја опремљенп је пела студентска колоиа потпебннм рвквизитима Овв голине за исту прославу стуленти су изралили 20 портрета паших иа. ролних хероја. затнм композипију ол 16 метара а моментално сс налазе

ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ

у раду ннз ствари за II Конгрес На. ролне омладпне Србије .. У одмору за вроме часова студентн Акадомије су разговорнији. Говоре са олушевљењем о своме познву. не заборављајућн н тешкоће. Олнос нзмеђу нас и професора је присан. То ,је кол нас већ у традпциЈи Па ипак потребно је још више коордннациЈе, јединства у наставн н у прилажењу проблема уметности. Монумснгално сликарство, фре_ ско.мозаику поклања се кол пас ма. ло пажњо-констагује јелан лруг 0но није првлвиђено у Урелби ма ла ће рад на њему бити, по одласку са стулија. јелан од главних нагаих ра. лова Ми смо стварно један чврст ко. лектив. објашњава јелна друтарппа и ми ћемп сутра кала изиђемо о.ћавле моћи ла се прнхватимо већих • - к п ж захтевају не пп ; рдинпа. врћ чшав слнка.рокн колектнв. не. колико умегника. А шта је лопри.

нело тбме? Наш рал прошле године на прнпремању 111 Конгрееа омладине Југославије, рал на при. премању прославе Првог моја, рад на организовању изложбе Народнв омлалине и низ лругнх а-кпија. Налазимо и другове из секретари,]ата Наролне студентске омладине. Они нам говоре о неким питањнма са којима се оусрећу у своме деловању ... Само, нага рал је отежан овом полелом Акалемије на три пела. Некал кал треба опровести нску акпију. остављамо овоје радове по неколико дана. По питању иле ; ног рашчишћааања и схватања уметнос. ти учињено је доста. Наши књижевнипи, Јова.н Поповић и Ого Бихал иМерин. држали су на АкалемШи ре. ферате у нашем дебатном клубу. Порел овога другови су и сами сппе. мали оеферате о актуелним питањима уметности које често расчцављамо на ившим оеминарима.

М. Е. Салтиков : Шчедрин

Михајло Јегпафовић Салтиков 1е један од највећих оуских писаца. велики оеалиста XIX века. револуиионарно - демократски сатиричап. Писаи »Потице из Губепиите« 4>Истооије јелнога гпвга*,. »Порподе Головјевих«, »Сатире у Салтиков-Шчедрин Је V своме г>еализму тражио увек смисао ” животним ппопегмма и пед" ''- п, ”е V животу Без те тенленииче Шчелринов реализам би био несхпатл.мв и лишен своје опште снаге. У цен-

го\ његовог оеализма нису судоине појелиних личности. већ судбина доуштва. соццјални поопеси и сукоби. V кошма ге нико не може сиаћи без оуководећих поинципа. Шпелоииова сатиоа никада уперена протнв иојединих л>уди. она не осућмјр њ” ,- ове злочине и поооке са тачке ннтереса племићдпхштва и државе. већ осућ\ме то друштво и лржаву за злочине и порокр који унаказују човека Сатира Шчедринова 1е

коајње соци]ална и баш због тога V највишој меои психолошка. Уно_ сећи V њу богати. оеалистички садржај Шчедрин схвата психологиIV свожх хероЈз као производ конкретно-историских услова лоуштае. ног живота То и чини психологиIV његових хепоја ое. алном. несхематичном. Код Шчедоина 1е мање схематике него код когз било ол лпмгих великих сатноичара. Кала Шчед*'--• не тежи да оштро стави на ппви план ппиказивање неке стране живота. он_ да он обмхвата човека пуиој његовој садожажости« и открива пазноврстан кралитет V његовој обичној ппиподи. као за сатир 1 / Такви су кол њега Молчаини. Митросћани и све остале. оекло би се безналежне сћигмре По својот ширини Шчедринова сатиоа тежи ка домштвеном ооману и каткал и V њега (»Гопола Головјеви«. »Савремена идила«), Сам Шчедрин називао је своЈа дела «матеоијалом за друштвени ооман«, који 1е дужан да от. крије новм законитогт живота. која се сада неће одигоати »V угодним пооодичним мсловима«. већ на улици на тогу. V бооби, V покоетм У својим делима Шчедрин је от. коио нозу законитост и пооникао V њен наиубљи смисао Он је са таквом тачношћм показао њен садожат ла су се многе ол његових личности показале пророчанске. ла су се понављале V животу за пола века V оазним видовима помпадурства. молчалинства. либеоалиих и кула<’ких типова и пите п ског скупа —у«Bерукових. Колупајевих и Поосвећеност великог. сати.пичаоа огледа се и V поинципиЈелном схвптању гоанице измећу сликовитог и логичког мишљења. Његова стоаска мисао се укива V уметничко приповелање, ппеоаста га. али V оезултзту не слаби уметничку снагу дела. него га запаљује новим >кивотим, диже сликм ка нову висину. доносећи нове мотиве. кониепшпе и импулсе за стваралаштво. Та страст. тојест Шчедринов патос го. не човеча на осећање одговопности поел животом Класик оеволуционаоне сатиое. ЦЈчедрик те умео дубоко да схвати и са непоевазићеном снагом да објави класнбм доуштву сва његова својства. ла се поилаголи човоме свету и да му служи. Та аота Шчедриновог сатнричког генија откоила се тек V нашим данима и ниЈе случа!но што 5е бзш певолуционаони маоксизам. који Је овлалао новим. а тако исто Умео па виДи и старо. могао да да најправилнију оцену Шчедринове сатиое

Културни живот

тан начин обралио члааак »Проблеми нашег филма и филм наших пробдема«. Врло интересантан. а у исто време и користан за младе почегнике је чланак Радоша Новаковића »Спенапио и књига сни. мања« као и ппевод чланка Беле Балаша »ГиенагlИо« Од осталих чланака воедно је истаћи и »Путови и проблеми локуменгарног филма« ол 0. Бохаљи.Мерина. Остали чланпи су врло занимљиви -за свакога ко се и најмање интересу]в филмом Ту се налазе; »Фплм освад боју« ол Р. Сремеиа. »0 музиин на филму« од Н. Хериигоње. »Чехословачка филмска произволња« од 0 Крејчове, »Фитмска репортажа« од В Ндновића *>П г 'Ипавегка и роман на филму« од И. ВаЈСфелда и лр 11оред тога налазе се белешке и кратке филмске вести.

ОБНАВЉАЊЕ ВИСОКИХ ШКОЛА У ЗАПАДНОЈ ПОЉСКОЈ

Иако сх 70% високих ПIКО. ла Немци потпуно порушили тако да >е њихова обнова би. ла везанн с великим тешкоћама ипак 1е V две године отвооено ђ високих школа Отворен 'е Универзитет Вооцлзву са 11 (ћакул тета. Иолитехникум V Гдањ ску са 5 Факмлтета Универзитет V Главицсма и Медицинскз академија V У орим високим школрма школује се ланас 13 хиљада студената. Осим тога. отпочела см предавањз и V многим лпчтим високим школама. као на ппимеп V Институту за понауке V Иопотима. V Институтм за ппгвнр науке V Олш , *'и ц,г и дпхтима.

Изложба најновијих књига из области технике у универзитетској библиотеци

Управа Уннлерзнтетске библиотеке. желећи да н сама негато допрннесе остварегау Петогодишњег плана електрификације и индустриЈализаии. ]в земље. приредила је у малот читаонипи Универзитетске библиотеке и-зложбу словенских књига из области технике ко1е 1е Бпблнотека добила по. сле ослобоћења. Том изложбом Управа библиотеке хтела .е да омогући нашим техничким стручњапнма да на брз и лак начин отекну преглед стручне литоратуре која им стоји на расположењу Изложено је око 500 књига и већи број часопиоа кло и

окупоиена технимка енниклопелија, лар маршала Тита 0ве књнге моглс би да пруже лрагопену помоћ стулентима гехнике, нарочито данас. кала оокудипа V уџбеиипима прстсгавља гешкоћу у и-иховом стручном усавршаваљу. Досадашње интересовањв студената за рад Универзитетске библиотеке није задовољаггјуће: њеном стручном питергтуром коркстио се мали број студеиата Због тога би било потрзбно да ову изложбу посетв сви студенти технике ч да изложене књиге одсада више користе у свом раду Изложба ће бити отворека до 15 маја.

ПРИРЕДБА СТУДЕНАТА СЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА УОЧИ ПРВОГ МАЈА У ЛЕЊИНГРАДУ

ТАСС )авља Омлалннии словенскнх зе. маља. ко.)и сгулираЈу у Лењингрвлу, олржали су уочи Н[угог ма.) | на Лењингралском универзитету ввлику приредбу посвећену улози омлалине слрвенскпх з маља у борси против фашизма Приредби су при уствовати стуленти г-ловенских земаља Нл вип мм школама у Лењинг|«алу међу којпм.l се налале Југо<?ловени, Вугар:). Чеси и Пољаии. кас и стуленги Филолошког Факултета Прнсутни су Са великим интереоонањем саслуша ти говор удесника партизан(ких борби V Југослави н АнлреЈе Кашмђа. кп н )е говорио о бор_ би 'угословенских народа и о томе како се омлалина ЈугославиЈе челичила у суровим борбама *У овој борби Р екао ]е Кашић инопнрисао нас је херо ски пример омлалнпс Сопјетског Савеза« Затим су говорили студенти Ивап Пветков г Бугапска). Патали:а Калатова 'Чехословачка) и Часлал Велиук (Пољска) 0ни су истакли дубоку привржепост омлалиие словеиских земаља лелу лемократије и слободе У нме стулената -Пењингралског универзитета говорпла је Јелепа Колиакова. >Гловонски наролн рекла 1е она највигае су стралали за време рата и лали иајвећи лопрнпос лелу побеле нал фашизмом. Часиа улога V уништавању непријателдт прппала омлалини Сала се прел на_ ма налази залатак да учврстимо побелу коју смо извојевали огромним напорима и жртва. ма.« На крају је рдржан концерт који је приредио уметнички ансамбл студената словенских °емаља.

БроЈ 28

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 9