Студент

0 неким проблемима уметничког васпитања

Наша савремена уметничка школа је реалистичка школа. Она мора бити разумљива. истинита и испуњена атмосферои времена и наших хтења. У центру уметничког посматра• ња стоји човек. Од грчке античке уметности. мозаика Византије. романских фресака француских ма. настира у Оверњи. Бургунду ло дивних фресака нашег средњег века. целе велике уметности итали. јанске ренесансе, граћанске умегности Холандије. жб уметности »Златнога векак Шпаније и руске социјалне уметности деветнаестога века свуда доминира човек. његова историја, његов начин живота. веровања, патње. репрезентаци. је рада и радости. Рекли смо да човек стоИи У цснтру посматрања. Студирање човека извршава се најпре на његовој спољашљој појави: цртеж нагога тела. цртеж одевенога тела у мировању и кретању. Приказивање тела. које мирује. а још више тсла које се креће. изискује тачно познавање граће костију. т.ј. познавање анатомије. Када /е осигурано занатско знање. онда мора бити дат и тумачен лик човека, оно лично. једииствено и V томе законито V про. стору и времену; мора бити дат психолошки лик човека. његова узбуђења, његове идеје. његови импулси. а тиме и идеје и импулси љегове епохе. Тек схватањем појединачнога у својој дубини уметник остварује оно опште што /е специфично за његову епоху. Али човек наше епохе није без корена. није изолован и усамљепа јединка, он је стваралачки и свесни члан заједнице. Ма да ће се појединац у својим остварењима. у својој храбрости. у подвизима. новаторству н своме знању тек управо приказати у портрету, да би се популаризирао у садашњости и сачувао за будућност лик заслужног и узорног човека V нашој /е епоси централни проблем нашег Vметничког задатка човек V своме односу према људима, радни чо. век. човек заједнице. Овим се пс. ставља проблем велике композииије. великог платна или фреско-слике. монументалног дела. Без сумње је да овде постоји анадогија ка ренесанси. Ренесанса је поново открила (после заборава римског портрета) индивидуални лик модерног човека. Али она јс пое свега стваралац великих, је. динствених, монументалних дела. у којима су архитектура. сликарство и пластика компоновани у савршеној хармонији. Велнки мајстори ренесансе чак су V себи ујединити разноврсне способности и они су, као Микеданђело, Рафаел, Ђото, Браманте. Гиберти, Леонардо и многи други, архитекти и сликари, аохитекти и вајари. или архитекти. сликаои и вајари уједно. Монументална слика не може би. ти остварена без савлаћивања ком позиције. Формалисти су покушавали да открију тајне композици. /е, као да /е то камен мудрапа или некакав рецепт алхемије. Они говоре о композицијама у троуглу. у вертикали. у дијагонали, или комбинирају основне геометријске форме. Погледајмо најсавршениЈе композиције слика уметничког развоја и сазнаћемо, да ови чисто естетски и формалистички принципи преовлађују само у позно доба једне дате уметности, т.ј. у времену њенога распада. Садржај. тематика одређују композицију. Из друштвеног задатка пооизилазила /е и произилази те. ма. сиже. Решавање задатка захтева одређене уметничке методе стварања. који су додуше индивидуално схваћени, али чији /е основни правац заједнички. То је уствари стид епохе.

Савлаћивање композииије /е прет. ■ поставка стварању групне слике. Она данас стоји у центру интереса заједннце. Зашто? Зато што интимна граћанска слика у драгоценоме раму данас више не може да влада. јер нема више потребе за њом. јер нема купца и нема налоголавца у нашој средини. Други /е разлог тај, што живимо у епоси колективног и зајед. ничког схватања, и што тај начич живота изискује домове нове културе, радне клубове, библиотеке, народна позоришта и радничке школе за образовање досада не. школованих слојева. На овим зидовима треба да оживи једна нова врста слике, монументалне зидис слике и фреске. која ће говорити о раду. борби и животу данашњих људи. о њиховим идејама. исто тако као што причају фреске и зидне слике Пизе, Флоренце, Падове о животу и идејама ренесансе. За композицију није само потребна способност да се даје веродостојна групна слика. Јер композиција није само објективно преношење видљиве стварности на платно или на зид. Такво пасивно преношење, такво натуралистичко понављање објективнога реализује објектив фотографског апарата. Уметност композиције не укључује у себе само савлаћивање цртежа и боје, анатомије и перспективе. већ и дубоко продирање у суштину постављенога проблема. Цртеж мора да /е садржан, али и превазићен у целини уметничког дела. Сликарство никада није колорисање цртежа. Без сигурне основе цртања нема доброг уметничког де. ла. Али цртеж V сликарству. кбји се осећа издвојено, води занатском ограничењу и означава да млади уметник још није научио да види и схвата појаву у својој колористичкој целини, да није још стекао довољно уметничке културе. Занатско знање је предуслов ли занатско знање само, одвојено за себе, чини уметника пасивним репродуцентом, а не уметничким ствараоцем. Уз занат мора деловати свест и култура. Они су предуслсв за велику композициЈУметничка култура, т.ј. знање досадашњих напора за освајање форме и боје, светлости и простора■ Свест. социјално продубљење, дубоко људско и друштвено решавање постављеног проблема, омогућава уметнику да гледа новим очима нову стварност. да ојача кроз знање о прошлом, али не да буде ометен и фасциниран пасатизмом, тј. нова композиција садржаће све оно што /е досада садржала умет. ност: портрет и тело човека, пре-

део и мртву природу. интеријер, жанр-слику и историску сјџду. Форма и садржај неће бити у про. тивуречности, јер су израхли из истих закона, из материјалие стварности и духа епохе. Монументалност није пжлање квантитета. Монументално уметничко дело је одраз великих људских досигнућа, победе слободе и културног успона. И у доба монополистичког капитализма покушали су граћански уметници да створе снажна умет. ничка дела. Али упркос тога што је уложен моћан апарат уметничких и техничких ефеката, епоха распада са својим лажним моралом и шупљом раскоши достигла /е само псеудомонументалност: градили су железничке станице, налик на катедрале, градили су цркве које су личиле иа фабрике, или споменике лажног патриотизма. који су нарочито никли после прошлог светског рата. Јаче од ма које друге уметнич. ке Форме може велика зидна слика и фреско-слика у јасним и широким потезима да прикаже нашу епоху племените борбе и узвишених остварења. У уско! повезано. сти са архитектуром она спаја. по строгим тектоиским законима, у чврстој грађи цртежа и јасиим хармонијама боје, она свечана и трајна дела, у којима су детаљи додуше садржани, али превазиђени основном мишљу. која одређује дело као целину. У овим данима, када наша ДРжава поставља велике задатке, који се по своме знача ју могу упоредити само са заданима ренесан. се. млади уметници морају нарочито савесно да се спремају за свој позив. Безидејни, неполитички уметник неће моћи схватити постављених проблема. Пасивни посма. трач моћи ће само да да спољашњу појаву предмета или да ропски копира природу. Онај уметник, ко. 'ш жели да израсте из новог друштвеног схватања и да уобличи тај нови и полетни живот, мора да заузме активан став према њему, он мора да буде члан његове заједнице. Такав уметник биће заи. ста активан стваралац и његова уметност биће разумљива, вољена и трајна.

Ото Бнхаљн - Мериш

1. Детаљ из велике композиције фресака у манастиру Студеница 2. А. Мантења (143 — 1506): Свети Јаков на путу ка губилишту. 3 Д. Веласкез (1599 — 1160): Преље V радионици ћилимова. 4. М. Е. Рјепнн (1844 — 1930): Запорошци пишу писио султану.

КРАТКЕ ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

КУРС ЗА РУКОВОДИОЦЕ БРИГАДНИХ ХОРОВА

Већ на прошлогодишљој 0младинској прузи претстављали су хорови важан моменат у културном животу градитеља. Показало се, међухим, да они често нису могли да одговоре својнм задацнма баш због тога што су многц руководноди радили без довољно нскуства и помоћн. Да се хоровође оспособе за рад, да се побољша квалитет брпгадних хорова, културно _ просвехни одбор Техничког факултета оргапизовао је курс за рувзволиоде бригадних хорова стулоната технике. Курс водп ДРУ Г Аранђеловић Никола. студзнт машинског отсека, днригент факултетског хора. Програм курса је предвиђен у четпрп дела. Првп лео сбухватнће најпогребнија зиања о днрпгентско,! функдијп, саставу хора, вршељу аускултадије нтд. Тај први део, иако општога карактера. биће илусгрован примерима и указиваће на уобичајене грешке у раду дилетаптских хорова, У лругом делу обрадиће се песм© које ће другови са курса понети на Пругу као резервни материјал. Затпм ће курсисти међу собом увежбаватн појодине пссме и тако стнцатн рутину у опремању хора, а на крају, они ће стечено знањо утврдитп диригујућп на пробама факултетеког хора. На првом састанку који је одржан у понелељак, нажалост, нпсу биле заступљене све брнгадо. Бпло бн потребно да се курс најозбиљпије схвати и да му руководиоди брп-

гада посвете ополнко пажње колико он п заслужује. С. С. студ. фил.

ПРИРЕДSА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ СТУДЕНАТА У ПАРИЗУ

Удружење југословенских студената у Парпзу приредило је вече посвећено Југославији. Вече је било добро посећено. На програму су биле југоатовенске народне песме и кола, које је пзводила културна група напгах студената у Парнзу. Приказа.н је југословенски фнлм о изградњи Омладинске пруге. Присусгвовали су амбасадо-р ФНРЈ Марко Ристић, потпретседник франдуског Државног савета и претседпик удружења »Франпуска Југославија« Рене Кашеп, генералнп директор фраппуског »Инстптута за кул_ турне везв са инострапсгвом« Зекс и ректор Париског унивсрзитета Русн.

ШЕБШ ШШШШШ

У оквиру Недеље конгреса иа нашим факултетима дају се следеће приредбе: 17 маја у Дому совјетске културе централна универзитетска приредба: 17 маја Пољоприврсдно• шумарски факултет даје своју приредбу; 15 маја приредба студената технике.

СТРАНА 8

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 26