Студент

ИЗ BИДНИХ НОВИНА...

наш све јачи утнцаЈ на читаоце. Само V току последњих пет година преко 1200 дела совјетске уметничке литературе изишло Је V иностранству. Маса примера показу* Је на какав велики политички и морални одјек наилази реч совЈетског уметника посвећена савременој ствариости. Совјетска приповетка не само што поставља општечове Јанска питања од велике важности. већ когак за кораком брише нестварну претставу о нашим и нашо! земљи. коЈу постепено шири код странаца реакционарна штампа. Каоактеристично Је да се испади реакционарне штампе поотив совЈетске литературе појачаваЈу V оноЈ меои, V коЈој реакција осећа све јачи и Јачи утицаЈ идеја и мотива совјетске литературе на ”»мократску уметност V гдим земљама. Нарочито код реакције изазива гнев тема социјалистичке изградње, тема нове петољетке. СовЈетска ли. тература слика људе онакве какви заправо и Јесу »хероЈи не за моменат, пећ кроз цео живот«. Баш то раздражује реакционаре који су скоивено маштали о томе како ће нашз земља изићи из рата ослабљена. а наш систем пољуљан. Мећутим наша земља за разлику од капиталистичких држава поешла Је на величанствену послератну изгоадњу без икаквих криза и потре. са. И то изнад свега доводи до беса реакционарне критичаое коЈи су доскора са кисело-слатким осмехом ласкали совјетским борцима. ЕСТЕТСКИ ПОГЛЕД НА СВЕТ СОВЈЕТСКОГ ЧОВЕКА

Сорјетски погледи на естетику и<атV? , схваоалдоог и поаитнзнрх

духа и било би неправилно кад би марксистички критичаои обраћивали питања наше естетике само одбранбеног карактера или пак оеагиоали на нападе реакционаоиих естетичара Запада. У тоЈ борби коЈу води наша естетика поотив декадентне уметности налазе се па нашоЈ страни стотине и стотине књижевника ратних другова, милиони и милиони пријатеља међу читаоцима У иностранству. СовЈетска литература говоои нову оеч која ће обележити даље путеве. демократске културе. Она се појављуЈе са оним књижевницима. који су веоки традициЈама Горког и коЈи су сами мајстори културе и непомириљви борци за њен процват. Она показује главног хероја на ше ешхе, стаљишже епохе радног човека коЈи Је постао господар своЈе судбине »човека који Је постао великан«. Она даје своЈу отсудну оеч и по питању метода Vметничког стварања. Верна принципима социјалистичког такмичења. она позива милионе читалаца да иду ка бољем, запажа развој новога у стварности коЈа нас окружуЈе, одушевљава се новим човеком. сЈедињуЈући дубоки реализам са високом револуционарном романтиком. Са Још већим правом можемо сада да поновимо речи великог совЈетског песника Мајаковског: Данас су на нас управљени погледи целог света и уши свих напрегнуте су, ловећи и најситниЈе V нама... Будимо зато достојни основних задатака коЈе прел нас поставља велика еЈн^ка^Тшшша —Стаљина!

Писмо Вељка Влаховића (ИЗ ШПАНИЈЕ)

...Било нам је тешко писати са фронта, јер смо дан и ноћ проводили под унакосном ватром. Радошевић. Јанхуба и Енгел додељени су на рад у позалини пои штабу, а сви ми остали смо отишли на фронт. Невероватно. колико смо храбрости и издржљивости показали. Првога дана пои јурншу ран>ен је Павловић у стомак. а Хор. ват у ногу. За Павловића мислим да је потпуно оздравио. а Хорват је поново на Фгонту као потпоручник. Ја сам онога Дана. када сам био рањен, додељен са још неколико другрва немачком батаљону >Телман«. Око 5 сати по подне, мењајући положај. одволио сам се са дво.јицом другова Чеха око 200 метаоа од наших трупа. Пролазећи кроз једну маслинову шуму нагазили смо на фашистичку заседу са митраљезом у Јачини од 30—40 људи. Пошто су имали исту бо.ју униформе као и ми, мислили смо ла су из нашег батаљона и пошли смо к њима. Ова два друга ишла су предамном на 40 метара. Ја сам био на оаздаљини отприлике 80 до 90 метара. кад сам приметио њихов митраљез и видео да је окренут према нашим линијама. При том сам опазио на њиховом офиииру знакове. Покушао сам ла дозовем ова два 'друга, али је било касно. Официр је на њих уперио револвер. Ја сам V том легао иза једне маслине и дедним метком у чело оборио официра. Другови су одмах погинули. а паљба !е окре-

нута на мене. Ту сам се осведочио да немачки фашисти мене могу оборпти. Потом сам покушао да се провучем измећу маслина 10 метара натраг. али ме 1е дочекао дедан метак у кук леве ноге. доуги експлозивни метак оазбио ми 1е затварач од пушке. Немачки Фашисти су веома слаби стрелци- На расто.јању од 80 метара четрдесег људи са пушкама ме нису могли сасвим оборити. Ја сам опет лсгао на земљу. Још I‘едан метак У* дарио ме измећу рамена и врата и изишао испод леве плећке. Био де такоће дум-дум (фашисти скоро и нсмаду друге муниције). Направио ми де позади велику рану, али кост остала здоава. Ја сам покушао дош једаоед ла се помакнем мало уназад, али ме је још један метак погодио у леву ногу испод колена. Тада сам пао пошто ми је много кови истекло. Када су видели да сам пао фашисти су послали дво.јицу да ме заробе. Када су ми се поиближили на 20 м. послао сам им бомбу и ослободио их се. У то су наши предузели офанзиву и изнели ме. У болници ми се нога затровала, а 8 марта су је одоезали. Сала ми де оана ол опеоациде на нози. као и остале ране, потпуио залечена. Новаца имам и сувише. Овде ћу остати Iош месец дана, а лосле бих могао отићи али још не знам тачно. Све рањенике пазе веома добро, мени је сасвии добоо, дедино мало добидам дугословенске новине...

Број 29

ИЗ ПРИСПЕЛИХ РАДОВА ЗА КОНКУРСЕ

Јача сарадња између професора и студената помоћи ће културном и политкчком уздизању студената Академије ликовне уметности

Ових дана одржав&ју се исшити на Академнјд јиковкнх уметности V I>вграду. Предиега којн се полажу нома ( мното. а и број студената којн полажв нвје велнки. Ови испнти су но- 1 казали да у нашој највишој У«ег- ( ничкој школи нијв ове онако како треба да буде, и да из ве данас не' излазв л»уди теориоки и подитичкл ( оиремгнн у оној мери у којој нмају стр>~чно-слккароко нли вајарско знан.е. \ Ислиту исторпјв уметносш првступило те на крају ове годашв сввга 8 1 слушалаца, апсолвената академијеАко знамо да јв изучаваљв историјв веома уско повезано са практичним радом у школи студенти мора*У да учв од велмкпх мајстора и учетника у прошлости. да посматрају п студирају велкка дела, конирају их, учв кагсо су они решавалл проб геме цртвжа, боје скулптуре, да ов упозна|> са времвном. друштаеним и по штичким условжма под ко.јпма су радили онда би требало да студвнти добро знају историју уметноств. Јер им то акање помажв да лакгае и л>е одговоро дужноспша које се пред н>их, будуће уметнике, прс|фесиона тие. поставл>ају. Међутим. де-оило се то да на испиту ниједан слушаледннјв покааао ли најнеопходнвди «ш 1мум знаља којн би сваки студент Акад&мије. па и д>убитељ уметнооги. требало да има. Неки од студенгта. на испиту нису знали шта јв имппесионизам. нису знали иајважнијв карактвристккв о делима веошких Vмстника на којима се заснива дднлшн>а уметност, чак ниоу били у стању да говоре ки о уметкику кога волв (наставник ја, на кра(у лостављао и таква питања). Међутим није само реч о истор I'и уметности. Свм главких предуота, цртања, писања, вајања и ноколлко стручних (аватомтиа, полнавање чатеријала) за со су дд 'студешти 'коЛико тојшко сџвладали, Па Академији се. од прсдмета опште културпог значаја, преДају фраппуски јвакк, I>тосЈК)венст:а и свстска књижевност- Па и тв прздмете гогово нв >че чак ни онолкко којгитсо би морао да зна културни човек, отваралад. сликар или вајар ксји ће сутра уметничиси да обради наш живот и наше људе. Најзад, када сс има у виду, то да студенги студираЈу уметност само кз љубави према њо}. оада јр запањујуће. како су мало труда и љубави уложнли V свој мд. Нма, међутнм више разлога који оу довели до тота да данас свршени сг/_ денти Академ,ије немају онолкко знаа»а колико Јв потребно да га имају. 'Гу у првом реду спада низ негативлости којв су иаслећене од ранајв, а војв и данас претстављају лредрику успепшом раду у учењу на Академијн. Још прв рата код студената било је укорењено мншљење да слнкар или вајар не треба. да нзлази из оквира овоје струке. И то кишљен>е које Је дуго постојало у бсоградокој уметиичкој Академији и данос није сасвнм искорењено- Потцењивани су и пре а и сада сви други првдмети и сав друпи рад сем практичлот. Неинтереооваљв друштвеним и политичккм наукама ралијв (в билз видно, а осећа св и данас. Мећутлм, потребу једног јасног политичког става према историји и поздавању развитка друштва као неоатходност ла би св кшло мапред. доказали су баш ови истгити. С другв стране, Академија од овог оснивања нпје имала сталан наставннчии кадар. Нарочмто у тоористшм н општнм културним предметпма. Пре давачн за историју уметшмггн мељати су се сваке године. Њгједал наставшгк Јгије успео да одржи сво| курс до краја. А и сама предавања чеото су била нелаучна. Тако се код слушалаца створила збрка н немаран однос лрема учењу. Редовно се дешавало да су предавања слабо посећивана, и као рееултат тога био је мали број студената који изладр на иотит. Да би се све то поггравило требало би внше сарадњв нзмећу студенам н настаЂника већо придаваље нажље полнтичким и друштвепим проблемч. ма. Пктаље културв и ширег знања јесу проблвми које ће заједннчки пешавати и студенти и професори. Про ширивањв програма Акадвмнје прод« метима који ће студееттима дати ж)ш вишв знања из других наука, помсћи ће студентима да правилдаијв сагледају своју дужност, дужност бутућнх народних уметншса, да потпуније савлада(у свој уметншпси посао. Мј

ИЗ ПРИСПЕЛИХ РАДОВА НА КОНКУРСЕ

Светски омладииски фестивал у Прагу

У другој половпни месеца јула одржаће се у Прагу Светски омладински фестивал којп ће трајати до половине месеца августа. По своме значају и броју учесника биће то највећи послератни састанак омладипе света, На њега ће доћл омладина из најудаљенијих краЈева разних боја и језика, али једне жеЈве и једног идеала: борбе за мир и напредак. Фестивал јв заказан на инициЈативу Светске федерације демократске омладине. Предвићено је да на њему учествује око 25.000 делегата омладино разних земаЉа, око 30.000 омладинаца из свих краЈева Чехо'словачке н 50.000 омладинаца из самога Прага. Свака делегацпја ћв приказати постигнутв успехо омладине својв зсмље на пољу науке, уметности, фискултуре, и своја искуства стечена после рата. / Омладииа Југосла,впlе ~ћв; бити прегстављена са Прекб извОћада и великим бројем делегата. У извођењу програма ће учсствоватп хор са 110 члаиова сатављеп од радкичке, средњошколоке и студснтске омладине; 11 вокалних и инструмеиталних солиста младих >метника ц отудената Атдомнјо Београда, Загреба п Љубљане. Фолклор ће сачнњавати пет разних група, међу којима ће бнти и Лазаррпољска. Приказаће се стара корчуланска игра „Мореигка“. Балетски ансамбл нове-

шће углавном домаће стзарн, као на прнмер „Охрндске легенде“ и „Еро о онога свијета". Изложба Бо говоритл о борби и изградњи нашо земље, а на н»о.ј ће лосебно бити ис* такнут рад фискултурнв и пионир* ске организадије. Изложбу већ сада припремају студенти Беотрадске акадсмије ликовних уметности. Шесдесет фискултурннка редре* зентоваће наш фискултурни покрет у следећим дисциплинама: футбалу, веслању, пливању, лакоатлгтнци. одбојци, кошарци, шаху, стрељању, пцнг-понгу и бициклизму. Од надшх филмова биће приказани „Омладинска пруга“, „Младнна гради“, „Младост и снага“ и други краћн филмови. Пионирзка група која ће ићи на фестивал, пришзаће кроз специјални музилки протрам и нгре, живот и рад наше пионирске организације. У Цраг. Ке такође поћи једна трупа градитсља сагОхладинске пруге, ко|а ће са ивојим тачкама унествовати у програму. Сем тога што ће паши извођачи учествовати у такми. чењу на коме ћс изабрапи жири одредитн најбОкЋо тачке, даће н свој засебип програм. 1.500 делегата радпће на обнови историскот мсста Лидице, потпуно срушеног од стране немачких окупатора. Оветскн омладински фестивал, бнће јединствена прилнка за‘размену радних искустава, за дал>е учвршћење и продубљеље сарадљс и јединства демократске омладипе читавога света.

ПРЕКО РАДИА

(Мајка.сељанка говори сину у избегличком логору)

Код нас је, сине, друкчије све. I но ти кад си овде био. Ја памтим сине прве кораке твоје и прве дечачке снове под крошњом липе што си снио, И памтим оне радосне речи, поздраве драге, девојку твоју. Звездама се обасуло небо, и жито смо ове јесени косили жито смо твојим друговима са песмом носили. Код тебе тамо жице и б араке, и кундак за вратом, и речи мрске. Код тебе тамо ноћи без снова, очи у мраку, зене што горе. И дугих јутара чежња за стазом у село што води за пластом сена, и кише што дуго, дуго роморе. Мараму извезла, чарапе исплела, другове звала сву ноћ и све дане будна чекала, сине, да се вратиш... да смехом опет расцветаш гране и њиве радосне девојке у лугу. Да руку стиснеш свом старом другу и видиш трак сунца на златном прагу, да речеш реч слободну за мајку топлу реч твоЈу, драгу. х

Радомир КонстантиноЕИћ

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7