Студент

КАКО СУ ЖИВЕЛИ, БОРИЛИ СЕ И УЧИЛИ СТУДЕНТИ ПРЕ РАТА

„ЗИНУС" Изложба предратних зидних новина Удружења студената Пољопривредно-шумарског фанултета биће отворена од 15 —22 јуна

Пред нама леже пегнаеот првдратних бројева зидних новина студената Пољопривредно - шумарског факултета. Жпвот народа Југославије, борба Шпдаијв против фашизма, учење, културне и научне вести, то су теме о којима су највише ппсали отуденти пре рата. п Највећи део простора запремају политички догађаји у земљи и иностранству. Ово је било потребно вбот тога што студенти нису могли бити тачно обавештени о политичкнм приликама и акцнјама које суу то време биле пргагремљене. Нарочито је добра анализа свих актуелних догађаја, тачно уочавање н.ихових узрока и предвиђање последица. Сви бројеви зидних новина дају нам врло лрегледну слжу жнвота, борбе и рада студената неких година пре рата. Ту су чланци о погибији друга Срзснтнћа и другарице Босе Милићевић. о Акционом одбору и потребц јединства свих студентских снага против реакцпонарних клика на фажултету и у земљи.

значај мира за развитак културе и науке. Тема је и данас актуелна, а парола >Мир је заједно оа олободом а ннкако без ње, први међу свнм добрима«, као да је скинута са нашег транотарента. Ево неколико чланака о борби зааутгономиј|у Универзитета. »Без слободног Универзитета. нема ни отободне, истинске науке“. Само по цену највећпх жртава уз упорну и крваву борбу одбранили су студснти Београда аутопомију овога Уни. верзитета. То су уједно и прве жртве студената за бољи живот, слободу и срећниЈу будућност. Цео један број посвећен је првом фебруару 1937 године када је набарикадама Правног факултета пао друг Срзентић. »Један агент је пуцао оа суоедног крова прича очевидац догађа.та друг Мирко св занео и пао. Притрчали омо му, јер омо мислили да је онесвешћен од дима. Кад смо му раскопчали кошуљу мала црвена раниц а на грудима казала је да нам је смрт уграбила друга. Цриа кецеља јодае другарљ це обешена на штапу објавила је Београду да се угасио један млади живот«. Влада Цветковић -г- Мачек као прву меру »демократизације земље увела је концентрационе логоре. Тамо се шлазе наши другови Иво Рибар, Амар, Прља и други“. Следи захтев да се они пуоте из логора.

КАКО СУ ПРОНАЂЕНЕ ЗИДНЕ НОВИНЕ Неколико дана пооле уласка нвмачких тртла у Земун, друг Мирко Тепалац-Бели ускочио је кроз проаор и покупио све зидне новине. Тако су оне лежале за ове време окупације у подруму и претрпеле многе претресе. Проптао је рад. Друг Мирко .је сада потпуковник Југослшенске армије. Он је. вероватно преоптерећен послом, за<sоравио на своје новино. Другарнца АнђелнЈа Пауновнћ студент, сазнала_.је слу. чаЈно из разговора оа њетовом мајком да она у подруму има неке новине које је њен Мирко донео још 1941 године. И тако су ови ретки примерцидоспели до културног одбора Пољопрлвредно - шумарскот факултета. Новине су. додуше у врло лошем стању; због ду«уг отајања чланци и слике су се одлешгли, али су хартија и сам текст врло добро очувани. БОРБА ШПАНСКОГ НАРОДА ЗА СЛОБОДУ Наши другови су активно помогли шпанском народу у његовој борби. И данао почиваду многи синови нашшс народа далеко под Теруелом и Оарагосом, док крвава нога Франкове фаланте гази преко њихових напуштених гробова обраслих травом п Борба ннје завршена: ..Где ја отадох ти продужи« каже Змај у »Оветлим гробовиима«. »Помозимо шпанском народу« под овим условом апелује се напомоћ народа Југославије. Гојко Бједов, претседник агрономоке мензе одазвао ое позиву и пао је у лрвим борбама. Ту је песма друга Зоговића »Јутарње новине«. Југословенски добровољцп прве чего батаљона »Димитров« XV ин_ цернационалне бритаде, издавали су свој дист »Наша борба«. Ређају се чланци: »Добровољци са Балкана", „Нови командир I чете“, „Преглед рововскот живота“, дата је врло упечатљива слика једног нашег борца који има свој рови

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Највећи број чланака поевећен ј& политичким догађајима. У чланку ►Совјегско фински опоразум«, каже се да је з'опех Финске и Совјетског Савеаа, а пораз реакционарлнх снага на челу оа Чемберленом, Даладјеом и Танером. Кроз неколико чланака проввдена :© кампања за мнр. Указује се на

не да никоме да у њему чува стражу, већ га љубоморно чува за себв. Простосрдачно и иокрено пишу ови неуотрашиви људи о тешким данима борбе. Писмо писано из концентрационог лотора у Француокој носи датум 27-Х-1940 године. Другови тражеда им ггружн помоћ. И помоћ је брзо сгтла, у виду пакета које су им послати у впду интервенције отудената код. наше владе да се заузме за њихов повратак у земљу, Друт Вељко Влахопић, тада студент технике. пише нз Шпанпјо А.КЦИОНОМ одбору и шал>е поздрав' с®им Београдског универвитета. Затим долази још једно његово писмо са датумом 6 адгрил 1937 године. Доле отоји адреоа: Аликанге де ла Круз, роја № 1. У писму су дате врло добре цртице из борбо. Изгледа да је писмо друг Влаховић послао из болнице описуЈ!ући борбу у којој је рањеи.

УЧЕ Њ Е Студенти пре’ рата нису имали све , птребне услове за неометано студирање. И поред, огалних политичких трзавица и штрајкова ипак се учило. Требало је водити борбу за укиааље реакционарних уредби којима је ограничаван упио на факултет. Противнародна влада хтела Је да у земљи има што мање интелпгендије и зато се служила свим средствима. Тек после упорне борбо студенти су И|3®ојев'алн овојп права. »Вести из Акционог«: студенгима технике неће битц ограничен упис. Студенти ветерине одлучили су да нико не полаже ишите у руну док ое не ишуне њихови захтеви и својом јединственом борбом сгуденти су уотевали да остваре своје захтеве. »Уоавршаврјмо ое као стручњацн народу треба стручњака« иаписано је на једним иовинама, а ову паролу истичемо и ми данас у на. шем стручном раду. Неколико чланака- говоре о ис-питима; захтева се од студената да бољ© уче. Повећавањем броја катедри довећавале су се и тешкоће и препреке ча завршетак студија. Убацивани су предмети за које вије било погре- ј бно. Ово је чнњено зато да би се рј мело на времв завршавање сгудија. И наравно, последица тога је био отпор студената. У једном чланку критшсује се

ДЕТАЉ ИЗ ЗИДНИХ ИОВИИД..

просветна политика. Тако ;е од 1923 године до 1937 број гимназија опао од 203 на 176 док се број богословија повећао.

ФИСКУЛТУРА Претеча нашег »Студента« и »Црвене звезде« звао се Београдскн (ЈЗУдентскп огаортоки клуб, БССК. Цео ч ;едан број је посвећен фискултури. Алц услови за њен развитак сгу неупоредивп са данагањим. ■' Све се н&бављало и.з сопствених «редстава. Реквизита није било. али фис_ културни живот упркоо материјалНlгм несташицама био је развијен.

КУЛТУРНЕ И НАУЧНЕ ВЕСТИ На.јшше је посвећена пажња нососдама из ОССР-а зато што се о томе нијо могло чнтати У дневној штампи. »Сејање из апиона« и »Значај ко_ лективног газдннства«/ дају Нова постигнућа у обласги пољопривреде. Један број је посвећен Фридриху Енгелсу, творцу научног ооцијоли. зма. Тиме је уједшо иокорншћспа

прилкка да се да У оажетом облику материјалиохички поглед на свет. Ово је учињено зато што се у то гремо нису могле продавати и штампати књиге оа том садржипом. У филмском претледу критикују се лаки филмовн који одвраћају пажњу маса од жиеотних проблема. Кроз цитате нз разних књига скреће се пажња студенти.ма на саме књиге и њихове ауторе: »Има људп који тврд© да наше време није време за ввлика дела. да би требало прионути на проот. гр\тб свако* дневни пооао, али није искључено да је баш гај груби посао и највећи задатак, стварно херојство«. (Иа »Кожемјакина« од Горког). ПрегледајЈ-Фи ове зидне новине пред нас искрс-авају ликови ваших спаријих другов-а. Ликови пуни борбеносгц и поуздања. Њихов пуг је био трновнт, пун самопрегора и он нао најбоље учи како треба бити Упоран, доследан и непоколебљив у данашњој борбп за мпр и У раду на изградњи земље.

Из броја посввћеног борби шпанског народа

Совјетска литература и писци Запада

(Из реферата А. Лајтеса, одржаиог на конференцији »Института свет. ске литературе« Горког и »Савеза совјетских писаца СССР«) О 'ДОСТОЈАНСТВУ УМЕТНИКА Историја сурово и савршено исправно осуђује декадентне »естетске« погледе на свет. Крај живота Кнута Хамсуна .је и симболичан и поучан. Карактеоистична је и последња књига А. Жида (издана 1946 године). У том »Ратном дневнику« приказан је одвратни лик поилагођеног индивидуалисте, кот је V данима окупаци.је Француске нудио своје похвале ХитлеРУ. ко.ји је прокламовао паролу »нека живи поробљена мисао«. Ми смо се сетили Кнута Хамсуна и Андре Жида. зато што духовни наследници застарелих принципа декадентне уметности данас као и раније теже да заузму водеђи положај у буржоаској литеоатури. Пример старих и младих претставника »уметности ради уметности«. дозвољава нам да запазимо једну те исту одређену слику. Они почињу тиме што се у својој естетици, у своме стваралаштву одричу на.јбољих литерарних традици.ја свога народа, а завршавају тиме што се V критичном момепту историјс одваја.ју од свога народа или га издају. Примери из књижевне делатности Одена, Хакслија, Олдинктона. ко.ји су се одрекли енглеског поданства V часовима теш-

ким за њихову домовину. или примео Езре Паунда, америчког естете. који је у данима другог светског рата постао чанколиз Мусолинта или личност америчког писца Хенри Милера, порнографа и приповедача издаје и цинизма. Са задовољстврм се може констатовати да масе стоаних читалапа не признају ову »литературу«. Обични човек на Западу, који је узимао активног учешћа у борби против фашизма, са презиром одбацуле естетску шпекулацију нал народном нелаћом, све покушаје буржоаских хистерика. Ето зашто дела совјетских писаца имају и тако велику популарност код демократских читалаца у иностоанству. Сов.јетски писци да,ју целом свету пример достојанственог односа уметника поема својој уметности као верном оруж.ју у племенитој бооби за високе ДРУштвене идеале. СовЈетска литература сво.јим постојањем. сво.јом доследном борбом против декаденциЈе. подвлачи данас Јасну и тачну гоаницу међу истинским уметницима инжењерима човечи.је душе, поетставницима прогреса и међу декадентним писцима, слугама реакциЈе и тровачима чсвечиЈе душе. Висока грађанска свест совЈетских писаца. њихова доследност V спровођењу своЈих принципа. отстрањивање Зошчец&а и Ахметове из Савеза писаца, изазвали су одобравање демократских кругова Запада,

Упркос вулгарне, прљаве, клеветничке кампање коју .је подигла реакционарна штампа Запада. иностоани демократски писци одговорили су на резолуцију Савеза совјетских писаца још већим збијањем редова. Ова резолутги.ја унела је још више јасноће V њихове погледе на свет. Речи француских писаца. Луја Арагона, Вирмсера, Силвена и осталих, интересантан чланак Американца Хјуарда Фаста , и Енглеза Џона Линдсеја показују да напредни писци Запада стичу своје право достојанство \ 7 '*етника оданошћу своме народу. Ето зашто V редовима Комунистичке партије раде и боое се на.јвећи песници Француске Елиар и Арагон, због чега је пред своју смрт ступио V Комунистичку паотију велики амеоички Романсијер Теодор Дрз.јзер. Ето због чега је тако велики интеоес у Vметничким круговима Запада за проблеме социјалистичког реализма. ВЕЛИКИ СПОР О ЧОВЕКУ И • ЧОВЕЧАНСТВУ Савоемена буржоаска декаденција ниуколико се не карактерише нихилистичким или аполитичким ставом својих писаца. Карактеристична црта буржоаске декаденције је појава нових облика демагогије, тежња да се истакну писци друштвено агресивни, који покушава.ју да замагле свест читалаца лицемерним историским паролама. Никакву паррлу сем пароле >атомске бомбе« не могу да истакну овгкви буржоаски књижевници. У двема америчким приповеткама, књижевника М. Д. Форда »Послед-

ње покољење« и егзистенци.шлисткиње Симоне де Бозуард »Сви су људи смртни« јасно се види карактеоистичан пораст одвратних неомалтузианских мотива, што Је Условљено самом суштином империјализма. Ствар није у томе што тамо, у иностоанству, V буржоаскоЈ литератури нема с.јајних уметника. Нема сумње. има тамо доста талентованих мајстора речи. Сва ствар Је У томе што буржоаско гледиште на свет и буржоаски морал осућују ове таленте на бесплодан рад, што су у великој расправи о човеку и човечанству идејне и моралне надмоћности припале литератури социјалистичког реализма Енглеска књижевница Розамунд Леман, објашњава засто.ј енглес.ког романа тиме што »сада нема херола о коме би се могло писати«. Са овим мишљењем буржоаског писца се не можемо сложити. Сматрамо да и тамо,-у иностранству, има доста људи који би надахнули велике уметнике. То су уважени људи оада који маштају о праведном социјалном уређењу света и боре се за овал преображај, Ствар ле баш у томе ,што инострани писац, везан за буржоаскр гледиште на сзет и »моралом« капиталистичког ДРУштва. не може да разуме хероја наших дана, да осети везу поЈединиа са човечанством, ниЈе способан да одреди место човеку у истори.ји. У поређењу са приповетком »Сутон живих« (из покрета отпора) француског писца Серж Хисара, приповетка »Млада гарда« од ФадеЈева доказује основну надмоћност совјетског романа нал делом буржоаског уметника, Код Хисара

луначка дела његових људи нису осветљена великом иделом. Ради тога. без обзиоа на допадљиву замисао аутора, личности коле приказуле чак тако сјајни буржоаски писан изгледату суморне, са недостацима. Међутим, и поред трагичности судбине херо.ја ФадеЈева. ви осећате понос због ових људи, због бесмртности дела за ко.је сУ се они борили. Чак и у тренутку казне над Краснодонцима осећате да ови људи иду »у сусрет зори«. Ни.је случаЈно А. А. ФадеЈев као епиграф у своме роману узео речи »Налред, друтови, зори у сусрег у борбу«, нити Је случално Хисар дао наслов својоЈ приповетци »Сутон живих«. Хотимице смо узели за пример Једну од напредних приповедака буржоаског књижевника. коЈа Је публикована прошле године, Јер је нарочито важно да подвучемо оно карактеристично, принципи.јелно, иово. што у себи има сов.јетска литература. Она сЈедињује у себн високи мооални занос и високо схватање света. И баш то органско Јединство природног и идејног начела V стању је да успешно поикаже савременог човека у сво.ј његовој грандиозности и да разоткриЈе ње. гову психологију. Све је Јачи и тачи морални ауторитет совЈетске литератуое о чему говоои и велики интерес коЈи показуЈе инострани читалац према истинитоЈ речи коЈа Долази из СовЈетског Савеза. Инострани реакционаои, ма колико да су далеко отишли V своЈим клеветничким испадима и покушајима да изопаче основне принципе совЈетске литературе, нису у стању да ослабе

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 29