Студент

Студенти архитектуре Београдског универзитета добили су прву награду за пројекат станичне зграде у Зеници

Пркхватајући познв Цонтралног већа Народне омладине, у ирвој омени иа изградњу Омладнноке пруге порад велкког броја студената дошли 6У И студептн архитевтоноког отсека: Бугариновић Славко, Митровпћ Мииида. Миличић Огипб, Томић Радб. По одлаоку на Пругу биди су улућади од Главнот штаба у Управу гра Дилишта, у отсек зв аграде. Одмах оу прнотупилн пројектоваАУ железниике станице Зеиица. И Иорад великог броја дипломираних архатеита и стручњака, њихов онл јв и«lграђеи као најбољи, н примљен од Главне управе градилишта. Путниика железниика етан(ица 3ница после станице у Сарајеву је највећи архитектонски објесЕсат на 0-

младинекој прузи Шамац —СараЈево Она ће бити најлепши и наЈмодепи'l- објекат ове врсте V нашој аемљт. како по овојој архитектонској обради и решењу, тако и по својим техиичким уређа.гима. Зграда ће бпти дугачка око 120 ш, Тара, а вауаимаћв 16 хиљада кубнлх метара са квадратуром око 1.800 квадратиих метара. За зграду биће потребно око 600 хиљада комада цигал>а м око две хил.аде I?убких мзгард шљунка. У писму које су ови другови упу тили својим друговима у Београд између осталог се каже: „Обећали смо ®ам Да ћемо поред нашег рада на Прузи учити и да ће.мо па крвју семестра полјожити по најмање два ис-

тгита. Ми омо обећаЛв испут«ли. мм омо учтии и кроз наки дан ћемо Д'ћи на иопите. Ошшл крји ое колобају и сумњају да ћв им сад у омладанским бригадама однети ово »рене и да ће их одвојити од књите, жж»заћемо да је то »етачно, Приложићомо и мтг ноколико стубаца Нашем граф.гкону, да што лре будв Мопуњен. Ми омо Угарави градилишта дали обавезу да се посл.е иопшта враћамо иатраг на Пруру, и да ћемо на љој остати до завршетка радова на нашој стаництт. Ову обавезу дајбмо и вама, срећНи ,та да,Јемо обавезе којв су наш прилор Петогодишњем плану новоЈ великој победи наших народа.“ Б. М. ст. техпикв

Пројект жвпезничкв станицв у Звници рад студенатд технике

НАШЕ БРИГАДЕ СУ РАСПОРЕЂЕНЕ...

(Насхавак па прве стране) ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ: I бригада Команданг БОГДАН ДАМЈАНОВИЋ, носи назив Народмог хероја „Слободан Принцип —Сеља" броји 250 бригадира. II бригада —• Командант СТЕВАН ПАЛИЋ, носи назиз Народ* ног хероја „Драгица Правица", ПОЉОПРИВРЕДНО—ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ: I бригада Командант БЕБИЋ ДУШАН, иоои назив Нвродног хероја „Бусатпија Махмут" броји 250 бригддира. II бригада Командант ПАРИЈЕЗ РИСТО, носи назив Народиог хероја л Ва]о Секупић" броји 250 бригадира. ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ; I бригада Командамт БУНЧИЋ СЛАВКО, носи назив Народног хероја „Мирко Томићевић** броји 230 бригадира. II бригада Комвндант ТЕШИЋ ДРАГУТИН, носи назив Народног хероја „Владимир Кнежевић—Вопођа" броји 200 бригадира. ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ: I бригада Командант МАРТИНОВИЋ ЈОВАН, иоси назив Народног хероја „Впадимир Перица —Ваптер" броји 230 бригадира. II бригада Командант ШЋЕПАНОВИЋ МИЛИНКО, носи назив „Босе Милићевић" студента ЕКВШ броји 230 бригадира. ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ: I бригада Командант ЛOНЧАР ГOЈКO, носи назив Народног хвроја „Ђуро Стругар" броји 230 бригадира. ВИША ПЕДАГOШКА ШКOЛА: I бригада Командант МИРКО ВУЈОВИЋ, носи назио Народног хероја „Вељко Дугошевић" броји 200 бригадира. ЗА ОДЛАЗАК У ЖЕЛЕЗНИК ОДРЕЂЕНЕ СУ СЛЕДЕЋЕ БРИГАДЕ: МЕДИЦИНОКИ ФАКУЛТЕТ; I бригада Командант МАТИЋ МИЛАН, носи назив Народног хероја „Милиико Кушић“ броји 220 бригадира. II бригада Командант БЛАГОЈЕВИЂ БРАНКО, иоси назив Народног хероја "Буда Томовић", броји 220 бригадира. ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ: I бригада Командант ТЕШИЋ ЂОРЂЕ, носи назив Народног хероја „Вера Благојевић“ броји 250 бригадира. II бригада Командант ПЕТАР ЈOВАНOВИЋ. ноои назив Народног хероја „Ратко Митровић" броји 160 6ригадир~. ПОЉОПРИВРЕДНО—ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ: I бригада Командант СТАНИМИРОВИЋ ДРАГУТИН, носи назнв Народног хероја „Соња Мариннозић" броји 300 бригадира. ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ; I бригада —; Командамт КОЗИЋ ЉУБОМИР, носи назив Народног хероја „Миладин Поповић“ броји 230 бригвдира.

БРИГАДНЕ ВЕСТИ

Двадесетпрва бригада Твхничког факултета схватила је правилмо снабдевање бригада потребиим стварима. Иницијативом штзба и помо. Ну самих бригадира благовремзчо је набављено пет казана, ма да је бригади потребно само три. Исто тако набављен је кухињски инвентар. у прикупљању нарочито се ис-

такао друг Алсксандар заменик интенданта бригаде. ♦ ♦ * У броју 2Г> од 14 маја 1947 год. изашао ,:е чланак о формирању бригале Фо рмацрутског фа.култето. 0внм објављујемо да радНе чето сту. дената фармапије остају и даље У састаљу бригада Медицинског факудхега. БРОЈЕВИ ГОВОРЕ

Број сгудвнзта у Совјвтаком Савезу већи је од броја студената у САД, В. Британији, Нвмачкој, Француској, Италији и Јапану узетим заједно Отаљинстшм уоталом (1936 г.) обезбеђено }в свим грађавима ОССР право на образов&ње. Оо®.јегока држава настоји Д& тековине култугре и науке учшги својином делог народа, Из овиl равлога. неирестано ш годинв V годин ураоту партије савевнот буџета за науку и просвету. Од 1938 г. до 1939 г* повећанн су расходи на нросвету за преко 14 пута. У 172.859 ШКОЛа (1939) бНЛО 32.186.825 ученика, тј. више него што нзноси заједмо узет број стшнонннка ЈугославзУе, Мађароке и Аустрнје. За носледњш десет годшга, прод грат, број пиомених ое повећао за 35.1%, тако да 1940 г. било у СООР пиомеио око 85% становгогштва ста-

За 1936/6 За 1937/38 г. Нема података. (Број схудената дат Јв у хиљадамо, Таблица 1в мз ирвручшгка „Отраиа мира“ стр. 172). Док с« број студената у ОООР у од. »осу ма 1914-1915 г., повећао 103940 г. за 5,5 гаута, у В. Бтжтаичји за 1.16 пута, у Фраицуокој ва 1,71 пут у Италијм За 2,2 пута у Јагаону за 3.17 пута, дотлв јв у Нацнстгачкој Немачкој за прве 4 године хвтлегкжже влаоти број студе-ната опао за 1.81 пута односно за 69-900 студегаата.

рдјет од 9 година, док је још 1926 г. тај бфој изаосио салш 51,1%. Оредше стручне школр дале су, 1038 г. у однооу на 1914 ш>е«о 2Л. пу-ј та више шецијалиста. Годане 1945 учило је у оваквам школама 938.000 Јпша. Нарочито занимљиву и јаону слику борОе ва осватње науке и њеног став љања у службу делог народа, дају цифре иоје ое одшосе на вшпе школв и уннворзитет. Док је уцарокој Ру* он.ј;и 1014 г. бгело сама 91 виша школа и универзитет са 112.000 студената. дотлв је 1939 г. у ООСР-у било 750 нкших пгкола (ВУЗ) и ушдгоефзитета оа 619.897 отудвната. Данас гема више него што нх је тада било у ?2 државе Европе заједно, убрајачНи ту н воћо земље. Дрноснмо слодеФу табелу о кр ,тан»у брo.јlа студелата у СООР-у и другим зеалљама за первод од 1914 то 1940 годиие:

Према шгсању чаолписе „Новов времја* број студепата у САД. долнћи ће усжоро ггредратну цићпу, ал* су могућгосли запослења по заврш«!ку отудија аа ошро два пута мањ-% услед овв већет броја кезалосленостн и повраталс двмобилкоаних бораца и официра из окупирапих звмаља. Горед тога, америчка влада је опрљоиа .Јмилитаризацију иауке узлачећи приличаи број паучгаика у сл /жбу америчког шгаеријализма став прри нуихов рад и проналаоке под л/јИтролу војних крутова. Материја га н издаци за пгволе, ункверзитетв идру* ге просветав и научив устатве маши су преко 20 пута од учињеикх из датака аа научне проналаскв од в -1 !иог значаја. С обзиром на то да к> велики броl научгтака одбио аа роди под контролом војиих крутовз и ,1:» 1в Трумаи сво. Јом политиком упутго иаУасу погрегалтим правцем оијмсгу* ћивпхи научпике да путем стпДљб дођу бржв до бољих ревултаг.l, не гре. ба очекивати неке на(рочите хспехв од амерпчких научних коуго,ва. Насупрпт овоме, у Оовјстском СаАезу, где буџетсже парткје за ггрол.и 1 ту и иаучнв сврхе расту из године у годкну, и где је броl студената но Нтто 'Их има}у СаЛ. В. Бригганија, Номачка, Фраицуока, Италија, н Јапаи заједно, гдв наука служи наролт и постајв његовом свотшом. сторени су ови ус.тгови за што бржи друшгаени развитак и што већв научне успехе. О ВИСОКИМ ШКОЛАМА У ПОЉСКОЈ

Нова демократска Пољска може се уврстити у рел земаља које су дале највише људских жртава и претрпеле најстрашније материјалне жртве и пустошеша у окупираној Европи. За време шестогодишње сћашистичке окупаци.је као и Ла време ослободилачке борбе ко.ју су водили пољски партизани разрушено Је и затворено хиљаде школа, пострељан, затворен и уморен велики бооЈ пољских просветних радника. После ослобоћења од фашистичких агресора пред демократском влашћу Пољске ста.јали су крупни задацн обиове школа и рбконструкције просветне организаЦиЈе. Благодарећи напорима демократске власти, активно.l помоћи проФесора и великом залагању омладине, пољска виша школа се по* ново рађа. Успостављање и обнова школа почели су пре завршетка рата. Још су грмели топови када Је V Лублину. првом великом ослобођеном граду, удаљеном 50 км, од фронта отворен Државни универзитет по имену МариЈе СкладовскеКири. У непосредноЈ близини фронта под ватром немачких топова сместио се Медицински факултет Варшавског универзитета. Мноте внсоке школе подижу се .’ада нз рушевина. Студенти сами узимаЈу учешђа V обнављању изгорелиХ и разрушених зграда. У Варшави студенти су провели много недеља васкрчавајући улице порушеног града, Власти помажу у школовању младићима и девоЈкама ослобођеним из немачких концентрационих логора и затвора као и онима коlи су се за време рата налазили V илегалСтву и • партизанским одоедима. За њих су организовани специ.ални курсеви и створени су им услови ла за краће време постигну изгубљене године школовања. Нови пољски студенти чврсто су повезани са народом и интересима своје земље. У ПољскоЈ 1е стзорс. ио много разних демократских. фискултурних и научних органИзациЈа. НаЈнапредни)и део студеиата обједињује студентски Савез борбе младих »Живот«. Да би се демократизовсла велика школа Савез поивлачи на унивеозитет оадничку и сељачку омладину на годишње припремне курсеве. Савез активно учествује у организовању узајамне помоћи међу студентима као и У организовању уза(амне помођи између студентске, радничке и сељачке омладине. Тако су на примео у току поошле зиме студенти Ваоша. ве добили на поклон од младих ру-

дара Шлезије, чланова Савеза бор- I бе младнх, угаљ кога су ископали 1 у поековременом оаду. Ј Као главни задатак у данашњој ( етапи развитка школе V Пољској < поставља се борба са СТарим дУхом и тешким предоатним насле- 1 ђе.м које ее још осећа у просвет- ч ном сис Тему и наставно! организа- ] иији нове Пољске. На те задатке ] нарочито Је указао министар про- ] свете Скшевски у свом говору на ] Ш земаљском конгоесу академског ■ Савеза борбе младих »Живот«. ( У свом говору министар Скшевски изнео је стање на високим шКо- ' лама ко.lе 1е владало пре рата када су приступ V школе имали само синови веЛепоседника и дпугих богаташа, док 1е сељачких и радничких синова само незнатан бпоЈ одлазио на високе школе. У Пољско.ј су пре рата високе школе биле пол контролом реакционарне владе и реакционарног професорског Кадра, коЈи ,1е проповедао тзв. аполитичку науку, довс 1е V стваои одгајао омладину У антинародном и антидемократском духу. Влада (е од УКиверзитета створила тврђаву реакције. Реакционарна влада је студенте употребљавала у противрадничким и противсељачким акци.јама. Та се политика спроводила чак и у средњим школама, Говооећи о приликама на високим школама после рата. министар Скшевски Је истакао да се V данашњоl дсмократској ПољскоЈ ситуациЈа у школама и унивеозитетима није много изменила. Универзитети се Још уввк придржавају средњевековних узора. Омладини Се ие даlе могућност да се упозна са папцедиом науком. Пољски народ треба нову интелигенциЈу. коlа ће заЈедмо са оадним народом да ствара и ради V интересу свога народа. Зато. на високим школама врата морају да буДу широм отворена деци сељака и радника. Не само то њима мора да се осигура и ма. помоћ за студирање. С друге стране, тоеба омогућити поиступ на унивеозитет новим кадровима професора, који ћв тумачити напредну науку и отстоанити трагове феудализма. коЈи су се V неким гоанама на унивеозитету одожали све до данас. Исто се тако по. ставља задатак да се мз школа отстоани псеудонаука. непоијатељска | политичка идеологиlа замаскиоана научним формама, Треба такођс сломити моћ каста на унивеозитету. Пољска влада треба да ради на томе да пољске школе раде у духу , теооиЈе и идеологи.је народне де• мократске Пољске.

Писмо кинеских студената народима целог света

Нанкинг, 11 јуиа 1 Отуденти 21 кинеског колвџа и Јм ниверзитета упутили су слеДеће отворено Иисмо народима џелот света: „Прв извесног времвна у Кини с# развио студентски покрет који св сваким даном све више шири. Циљ садашњег покрета је манифестовање подршке начепима мира, што иомкретно значи обустављањв грађанског рата и успостављања слободе и демократије У јеку ове нампањв у престоници земље, Нанкингу, одиграла св страш. на трагеднјв. Због настаељања грзђаиског рата наше фабрике се затварају, наше фарме се пустоше, руши ее наша прнвреда, уништава се и просвета која је доспела на руб пропасти. Читав наш народ страда од глади, оскудице и болести и сваким даном ове више и вишв пада у очајање. Кинески студенти гпадуЈу, услед чега се међу њима шири туберкулоза, мапокрвност и друге болести. Наша земља преживљује кризу у овојој историји и наш народ не можа даље да подноси тако неиздржљиве Тешкоће. Ми смо властима упутили позив да гладнима дају храну, да обуставе грађвнски рат, да спрече кризу проовете и да увзДУ демократски режим. Двадесет шестог маја ујутру студенти 16 колеџа м унввераитвта Нанкинга, Шангаја, Фучона и Ханпоуа удружили су се да би органивовали демонстрацијв и однели петиџију влади. Влада је овв демонстрације, које су у сваком потледу билв мнрне, дочекала оружјеИ. У току де: монстрација,'не обзирући се на претн>е насиљем, полиција н жандарми оу наз немилосрдно напали. Под ударцима попиције и жандарма, који су нас напали по наређењу владе, пропипи омо овоју ирв. Рањвна су 104 студента, од којих 94 тешко.

Број 29

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5

1814—1915 год. 1932—38 1938—39 1939—40 ОСОР 112 168,5 604,4 602,9 918,9 В. Бритагаија 43,5 50,2 50,5 Немачжа 104,5 108,3 127,9 '69,9 Француока 42,0 51,0 82,6 72,1 Италија 84,0 41,8 51,1 74,9 Јапан 48>0 118,6 142,1 152,3 —