Студент

Народни студент

ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН И УПИС СТУДЕНАТА

„Питање радне снаге и одгоја потребних кадрова од пресудне су важности. Од њнховог правилног и правовременог ршешења овиси судбина нашег Петогодишњег плана“. (Из говора Андрије Хебраига, претседника Савезне планке комисије).

Осгварењем Петотодишњег плана развитка народне нривреде ФНРЈ наша земља добиће сасвим друти изглед. Она ће постаги „не само много богатија материјалтшм добрнма, него ће та материјална добра Оlмогућити брзи културни развитак" (Тито). На тај начин, од некада заостале, привредно неразвијене и од других зависне Југославије. створиће се економски јака, призредно и културио напредна. и независна зсмља, у којој ће онште благостање трудбеника бити иного боље него што је раније било и што је данас. Изв_ршење овано великаг задатка претпоставља необипно брз темпо развитка народне привреде п изискује велика материјална сретства и стални радни напор и подизање производности рада. Али, исто тако, и велики број нестручних и сгручних радника и раднв интелигенције. Стога је, поред олталог, и литање стварања и одгоја кадрова са аишом стручном опремом, литање задовољавања појединих привредних грана и друтих области народног живота са кисоко квалификованнм дровима, саставни дио Петогодишњег плана. Индустрија, рудаоство, лољопривреда, грађевинарство п друге гране привреде могу се брзо и правилно развијати само на оонову нових тековина науке и технике, под руководством спремних и искузних стручњака инжењера технике, рударства, агрономије, шумарства и др. Исто тако питања народног здравља и развоја медидине, питање ширењ д просвјете и културе и стварањв кадрова народне интелигенције, питање развитка науке и технике и научних института и установа, сва та питања везана су за рад и број лекара, наставника и про_ фесора, научних радника. Без потребнот и најнеопходнијег броја стручњака уопште и посебно стручњака са високошколском и факултетском спремом не би се разумљиво мотли остварити задаци нОстављени у Петогодишњем плану. Зато је проблем стварања н одгоја кадрова са факултетском наобразбом од велике важности. Одређујући потребе у земљи у овом погледу, Петогодишњи план предвиђа да до 1951 године треба да сврши ви_ сокв школе и универзитет 45.000 студената, од чега непуна трећина долази на Београдски универзитет. При то*ме, упис студената треба вршити пла«ски, тј. псема потребама за поједине гране привреде, што је, уосталом, спровоћено великим дијелом и прошле школске године. Плански упис студената оцређен Јв самнм карактером наше привреде: лотребно је ,у планирању пропзводње и капиталнв изградње и питање осигурања потребних кадрова ди_ јешаватн ллански. У предратној капиталистичкој Јутосдатзији питање уписа и питање благовоеменог завршавања студија није се ни постављало: уписивао се како је ко хтјео и могао обзиром своје матерајалне могућности и завршавао је студнје, углавном. када је ко хтјео. 0туда се и догађало, да је број студената на појединим факултетима. односно на појединим отсјецима или групама истог факултета, био несрезмјерно велшс према бооју студената на другнм факултетимз, односно отсјецима нли групама истог факултета. Радило се без плаца, стихиски, немајућц у виду потребе оро-

изводњо и привреде за појединим врстама стручњака. Последице таквог анархичног рада и спонтаносги у раду виде се и данас, у помањкању квалификованих кадрова у поЈединим струкама, на једној страни, и великом броју студената који нвћ дуги низ годпна студнрају а не п<>лажу иопите, на другој страни: у неравномјерном броју студената уписаних на поједине струке у относ.У на садањв потребв земље, у томе да се и данас потцјењује значај но'јединих струка (на пр. филозофски факултет, виш а , педагошка школа) и V сличним појавама којв ометају испуњење плана кадроза. Међутим, темпо развитка привреде онако како је постављен Петогодишњим планом захтјева да се овом г.итању посвети пуиа пажња да се ради смишљено и брзо, како би се у привреду благовремено укључили нови стручњаци. Према закону 0 Петогодишњем плану развитка пародне привреде Народне Србнје у годинама 1947 —1951 греба да се осигура улис од 32.000 студенат а на све факултете Београдског универзитета и високе школе и да св у том времену обезбједи најмање 14.350 нових висококвалификованих стручњака. То знацн, да, нрема закључдима конференције одржано недавно у СавеаноЈ планској комнсиЈи по питању кадрова, спроводећи плански упис по струкама, тгеба уписом обухватити шго већи број овогодишц>их матураната. да треба омогућити преписивањо у прошлој години уписаних студепата на сада потребније струке од оних на којв су се они уписали, да треба омогућити гдје год за то постоје услови да матуранти и студенги запослени у привреди и администрацији похађају Униврезитет, то аначи да треба објаснитн значај планског уписа студената и студеагима дати правилну оријентацију у погледу избора студија, нарочиго у погледу оних сгрука за које се не интересује довољан број студената. Али. то је само Један дио проблсма стварања нових стручних кадрова. Оно што је важније и од чега у највећој мјери зависи испуњење постављеног плана и правилиЈ рјсшење планоког уписа, јесте редопно учење и иопита Јер. овом приликом само да напоменем, малн број испита и слаби резулгати у последњем испитном року говоре о томе да се раду студената на стручном обр&Зовању мора поклонити мпого већа пажња, него што се то до данас чинило. У јуну овв године требало јс да се пријавн 110.153 испита. а пријављено је 37.915 нли 22%. Од броја пријављених испита са усијехом је положено 24.094 или 64% од пријављених иопитаи Разлози оваквим резултатима на. лазе се свакако, и у условима под којима се досада радило на Универ зитету: немање довољно школских просторпја, недовољно снабдввање лабораторије и института, немање уџбеника, мали број наставника и др. Ти ће с« услови већ у овој школској години знатно поправити, а у току периода Петољетке постаће мио го ловољнији, Петогодишњи плаж НР Србије лредвиђа инвестицијв од 1 милијарде и 800 милиона динара за подизање нових и проширење по_ стојећих универзитетских зграда и високих школа, лабораторија и института, студентских домова и мензи. У току ове године извршепе су знатне оправке. адоптације и доградње уневерзнтетских зтрада, а у домовима и мензама обезбјеђен знатно већи бро.ј мјеста нето до сада. Исто тако, т овој школскрј години повеђаће се гкоро двд нгута број стипендиста (са стипендијама чији ће минимум бити 1.600 динара), чимв ће се оцогућнти великом броју студенаха да се улдоују на Уаигерви-

тет, што раније многи нису могли чинити, јер су били запослени у администрацији и привреди, или услијвд сиромаштва. били примораии да студирају код својих кућа опредељу.јући се самим тим и з а студжје које нису биле вмане за редовно похађање предавања. И друге предуаетв мјере као и мјере које ће се предузети (изградња универзитетских зграда. стварање и проширење института. лабораторија и библиотека, бројд наставника и др.) обезбјеђују извршење плаиског уписа и створнће усло*ве за нормалнији рад на универзитету, створићв могућности за испуњењв задатка који се Планом поставља пред Београдски универзитет: стварање високо квалификова не народне интелигенције, која ће бити активна снага у изградњи матвријалне и духовнв културв нашег новог друштва. А ово ће зависити и од рада и залагања у раду студената и наставника, посебно од рада студенгске омладинске организације, Стога и упису који се сада врши на Унивврзитету и Випгој педагошкој школи треба поклонити пуну пажњу објаонити га и по плану извршити.

Едиб ХАСАНАГИЋ

секоетар Комитета за научне уотанове, Унњвет>зитвт и внсокв школв

У УТОРАК, 2 СЕПТЕМБРА У 17 ЧАСОВА НА ТРГУ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА (ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА) ОДРЖАЂЕ СЕ МИТИНГ СВИХ СТУДЕНТСККХ БРИГАДА ПОВОДОМ ПОВРАТКА СА РАДНИХ АКЦИЈА.

НЕКОЛИКО ДАНА ПРЕД ИСПИТЕ

Масовно учешће студената Београдског универзитета у изградњи наше земље. то што су скоро све наше бригаде постале ударне. доприноси још више јединству на. ше омладине. њеном даљем очвршћењу кроз акције које се воде за остварење Петољетке. И баш те акције, такав рад наших бригада. тражио је од иас да водимо рачуна о свом даљем првом и најважнијем задатку учењу, Анализа јунских испита, поред осталог, показала је живи интервс студената за учењем, да лнкзидирањем заосталих испита, да је тежња за благовременим завршавањем студија постала питање части сваког студента. Но, постигнути резултати, мада су бољи У порећењу са прошлим, ипак ни издалека нису у складу са пријављеним бројем испита. Услед тога су Акциони одбор и стручна удружења придавали велику важност стручном раду по бригадама, без обзира на разне акције у којима су оне учествовале. По доласку на радилиште одржане су кон. ференције, органмзовани су курсеви, пробни испити, консултације, почело се са радом. Пообни иопити Тринаесте сту. дентске бригаде Филозофског факултета, обавеза Четрнаесте студентске бригада ПоЈвопривредношумарског факултета, • да' ће септембоа положити 321 испит, курс из статике и динамике два пут ударне студентске бригаде »Вера Благојевић« (Технички факултет) итд. јасно показују да су студенти правилно схватили своју дужност, да је неоправдана тенденција малог броја студената, да њихове приче о »преморености« о недостатку професора и асистената, о потреби одлагања испитних рокова, служе само као оправ дање за њихов иерад што је нај-

гоое. они су тиме заваравали себе ла ће им то што су учествовали у радним акцијама служити као оправдање, ако се не буду појавили на септембарским испитима. Нема сумње да су физички радови тражили од нас да уложимо много напора. Но, они нису били такви, да нам нису давали довољно воемена и за стручни рад. Иашим учешћем у радним акцијама није престала и наша обавеза у учењу, она нам неће служити као оправдање за евентуални неуспех на испитима. Шта више, наша је дужност, да постигнуте радче успехе. те часно и заслужено извојеване називе ударних бригада, потврдимо и у септембарском испитном раку, Допринос појединог студента-градитеља, његово залагање за остварење Петољетке неће се ценити само по постигнутим и поемашеним нормама на радилишту, већ ће укупни збир, важних компоненти безусловно чинити и постигнути успех у учењу. Из тих оазлога и потреба да се по повоатку са радних акција, настави са учењем, да се максимзлно искористи преостало време до ипита. Стручни референти бригада, потпомогнути од секретаријата Народне студентске омладнне по факултетима, треба одмах да наставе тамо где се по бригадама V учењу стало: организовати курсеве, консултације, по потреби про бне испите, контролу до сада пређе ног материјала. Ове меое. уз пуну одговорног.т и галагање сваког студента, допоинеће да се и у овом испитном року ликвидира знатан број заосталих испита, учини корак напоед у довођењу у склад стручног рада на нашем Универзитету са потребама Плана стручним кадровима. „НОВИМ СТУДЕНТИМА ТРЕБА РЕЋИ ДА ОД ЊИХОВЕ СВЕСТИ ЗАВИСИ ПЛАНСКИ УПИС“

ДЕКАН ФНЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ДУШАН НЕДЕЉКОВИЂ 0 ЗНАЧАЈУ ФИЛОЗОФСКОГ ПРИРОДНОМАТЕМАТИЧКОГ И ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

1 На шта. дпуже декане, указата нарониту лажљу првкм студентима приликом љиховог утгаоа на Универаитет? Чнни мн св да им тт>еба на У'лазу у напгу школу рвћи. прв овепа, да студентска омладнна БеогрАдоког Унквврзнтета држи високо ону негдашњу реч друга Тита са другог омладннског конгреоа у Дрвару да \е Бвотрадска студентска омлаЈшна узор омладинског жара. .родољубља, свести н пожртвоваља. Трвба им казати да су, држећи ову реч нашег великог уиитсља као највећу своту гордост и знамеље. студвнти Београдсиот укиверзнтета схватилн н осетили Тнгтов П«тогодипш,н план, као ствар слободе н срећне будућноста својих народа. н остварењу овог веЈгичанственог 7 историског задатка јуначки посвећују ове своје младе снаге, па као што на испите кду ударкичкн. тако ое и са Пруге враћају овенчавши једну своју бригаду за другом славним именом удариих. Треба новим студентима рећн да сва младост наше школе букти пламеном борбе за оотварен.ем Пето годишљег плала и ла с правом може очекивати од својих нових другова ла, упиоујући ое у нашу пгколу, часно положе пријемнн испит омладинске свостн и упншу се плалскн. јер наш Петогодиппљн плал захтева л» се нзбор кандитта аа највнше стручнв послове наших карода н нашв држажв обави плански. Треба нондм стмдентама рећи да наша школа од хш шшк ж уадоујућв се

стгроведу успепгну борбу за правнлан, аа планоки упис. А шта ј©, друже декане, у Пвтогодишњем плану битно за овогодишњи упио шовнх студената? Битно јв знати да су ов од оо лобоћења на овамо већ две студентоке гвнерапнје у више него довољном броlУ упвбсалв на Техншчки, Медшшнски л Фармапеутски факултет, и да према Петогодишњем плану траба дапао пренети акпенат уписа са отручних факултета ка •научно-ио траживачке факултете, на Филооофсни и Природно-математичкн факултег. Као што су већ први месепн Петогодишљег плаша донели стварање и оргакизовање 22 научноЈИстражнвачка института наше Академије наука. тако наш Петогодишњи план поотавља пред овогодкпгњв кандидате за упис на Универзитет да 35% својих одабраннх другова пошаљу на научно-истраживачке факултете: на ФилософскИ и Природноматоматиткн А од коливот 'њ револуционарног и битног значаја испунити, остварити ову поставку Петогодишњет плана, покушаћу да вам оа неколжко речи објасним. У лротивнародннм, израбљнвачкнм и угњетачиим режнмкма. све до Александра, Павла н Корошца, нашу ввмљу н културу су редовно и пресудно иотраживали тућшпш за рачун тућинскнх трустова, н зато је нашажннји део нашег народлог блага био у њнховим рукама, зато наша земља шг.је могла бита истински незавнсна. Тућинци су бушили нашу земљУ, отдривади у њој бакар, одово.

(Наставак на другој страни).

сребро, злато и односијш наше народно благо. Тућшци су бупхили наше тлв да нафту не наћу. да 6и нам јв са других страна наметнули по цени ло којој су хтели. Тућшши су истраживали, туманили нашу народну прошлост,. наш народни живот и обичаје тако да бн наше иароде што чвршће унизили и подјармили. Али ослободилачка борба донела јв нашим народима Титовоки устав који је туђииу рекао: ..Руке к себи“. Народно благо народ је узео у овоје руке и поставио преда св свот први Петогодишњи план. пооао кож ће га одвести општем народном благостању. Јер. могућностти су безмернв пред нама, треба их остварити. Радни полет и радие опособности широких народних маса, отварају најшире перслекшве оствароња тих могућности. Али где треба будаком ударити и нове изворе племенитих метала и других сировина отворити у Србији, Боони, Македоии.ји и другим на-шим републикама, које све обилују рудким благом? То ће нашем народу рећи нови м.лади геолошки истраживачи. који ће се изградити на нашии природно-математичким факултетима. Готово све индустриоко. биље, где и под каквим на.тбољим условима ће св моћи тјити за малобројне старе ® многобројнв нове наше Фабрике, на татсо разноликом тлу, у тадо разним поднвбљима наших ретгублика? То ће иашем иароду рећн нови млади и високо стручни минералози, петрографи, геолози и метеоролоаи, који

ВАНРЕДНО ИЗДАЊЕ

ОРГАН ИАРОДНЕ СТУДIНТОКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСИОГ УНИОЕРЗНТЕТА

БЕОГРАД 1 1947

ГОДИНА XI Број 31

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 2 ДИН.