Студент

Сви факултети, узети у целини, са својим кадровима које ће дати, имају огромну улогу у борби за остварење економске и државне независности

Шаставак са прве стране) кв ое нзграанти на нашим природноматематичким факултетима. Како оплеменити, како оелекционнсати и укрштати наше бнље и животиње. како оплеменити наше ..шгревине и дивљаке, па да наш нароа доће до двоструке жетве. до двоструког доприноса? То ће сво.шм истраживачким радом учећи се код Мичуринсвих следбеника. открити млади научници-бнолози. који ће се моћи шградити на налпим природно-математичким Факултетима. Како користити огромне природне онате па и саму атомоку енергију за добро, напредок и благостање налгег народа? То ће нашог земљи рећи млади научно-истра.живачки кадрови, коц{ ће се изградити на катедрама (Јжзике и физичке хемије наших природно-математичких факултета. Како свестрало и бвз остатка користиги обиље сировина наше земље? То ћв нам показати нови истраживачи теориске примвњене, неоргалске и органоке хемије. које ће шм лружити природно-математички факултети. Како и у комв смлслу. после великих ааших Геталдића и Микв Петровића, дал»е оштрити математичко орсжје. та.ко нужко к моћно у свнма наукама? То ће нам рећи млади хватематички истражквачи подигнути на нашим природно-матвматичким факулетвма. Како ваше жетве. и афионе атмосфероки обезбедити на добро нашег народа? То ће лрепизно утљрдити

млади геофизичари и метереолози кош ће се изградити на напшм природно-математичким факултетимаКако правилно разумети и обј.аснити богатство језика, књ.ижевности, ж!Ибота и обнчаја наших народа и како открити животворне снагв које црпе наши нарсди т својнх дубокнх борбених традипита? На то ће Указати лингвисти, историчари нашег (езљка и кљижевности, етнограФи и етнолоаи, кога ће се изградити на нашим ФилосоФсклм факултетима. Како се беокрајна ослободилач.ка снага вековима изграћивала У истори.ш наших нарола и вако се неодољиво победнички распламоала у Наоодно-ослободилачкој борби под руководством Тита? То ће нам моћи веро.ватио опиоати и ааконе развоја ове ослободилачке победе дати тек нови историски истраживачи, који ће се изградити на напшм философским факултеткма. Какве дубоке стдбинске везе су одувек везив&лв наше народв за овоу славеноку браћу и пре свега за руски народ. и како ове везе даље продубити и развнти на напредак и срећу наших народа, словенства и читавог човечанства? То ће на светлост изнети млади научни истражиаачи-сла.висти који ће се. студирајући Философију. иаградити на нашим Философским факултетимаНа којим научним групаманаова три Факултета, требало, приликом. Уписа, обратшга лооебну пажњу?

Важпо >е да се одаберу и упишу на ФилософскИ и Приролно-математички факултет 35%. а на Пол>опрнвредло-шумарски укупно 12%, Јер тском прве године студија ће студенти моћи према развоју свога интереоа « усп р ха рада променити научну групу. Но. релатквно. према броју до сала уписанкх студената на разним гр>ттама и отоепима ових факултета. нашећи број лових ка!ндидата Је неОпходно уписати на научним грулама српско-хрватског језика и кншжевности. на Природно-математичком факултету на групама фивике, физичке хемије. геолотиое, минералогије, метебрологије и математике. а на Пољоотривредно-шумарском факултету на биолошку групу шумарског отсвка. На свима овим трима Факултетима уопште леже великн и кру.пни задаои и захтеви Петогодншњвг плана а на овим иаучним групама треба нарочито знатна попуна из ове генераиије која је пред уписом. И ја верујем дн ће нова генерациЈа заиста схватити ове захтеве Петоголишњег плана. Титовог оствапења срећне будућности наших наоода— Наравно, то не значи да ое на остале Факултете не треба улисивати. да огга ннсу важнн: напротив сви Факултети. узети у пелинга. са својим кадровима којо ће дати. има|у огромну тлогу у борби за остварење економске и државне независности. ФАКУЛТЕТИ И ШКОЛЕ КОЈИ ОЧЕКУЈУ ВЕЋИ БРОЈ НОВИХ СТУДЕНАТА

ПРЕД УПИС НОВИХ СТУДЕНАТА НА ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Успех прошлогодишње прве године на свим отсецима Техничксг факултета. ако се упорели са успехом генерација студената које су се уписале на факултет пре рата и непосредно лосле рата. био ;е задовољавајући. али је још увек слаб с обзиром на положени број испита Од укупног броја испита које је требало положити. студенти прве године свих отсека положилн суу јунском року свега 55 % (архитектонски 56%, граћевински 63%. мз. шински 48%, технолошки 57%, електротехнички 52 % и рударски 58%). Овај проценат палих. мећутим,у порећењу са резултатима испита пре јунског рока на Техничкомфакултету, узет сумарно за све отсеке, не би претстављао лош ргзултат да су на све испите изишли сви студенти, Највећи број испита процентуално положили су, као што се из гооњег прегледа види. студенти прве године граћевинског отсска, а најмањи студенти машинског отсека. По броју положених испига из главних предмета математике и статике опет на.јбоље стоје граћевинци. а најслабије технолози. Зашто су студенти прве голине положили само 55 % од укупног броја испита? Било је објективних тешкоћа, ма да је поошлогодишња прва година студирала под много повољнијим условима него генеоације пре ње. Није било довољно асистената. није било увек довољно оеда V цртаоницама, чекало се понекад сувише на преглед графичких радова, нисУ још били обезбеђени сви потребни уџбениии и скрипте. Поред тога ци настава се није Vједначено одвијала у току године, већ сс програм из појсдиних предмета убрзано прелазио при крају године на рачун равномерног и систематског прелажења током чигаве године. Али са овим објективним тешкоћама универзитетске власти и студентска стручна удружења су се у току читаве године борили и успели V доброј мери да умање њихово штетно деловање на нормално обављање наставе. Тешкоће V вези са недостатком наставног особља у доброј мери су уклоњене увођењем дсмонстра

тора студената. који су током читаве године објашњавали студен! тима све нејасне партије из Прећеног градив*. Просечно око 200 демонстратора, најбоЉих ћака са старијих година, успешно је обављало своју дужност. Поред тпга до краја године студенти су имали отштампане и све уџбенике и скоипте. У другом семестру и број асистената се исто тако повећао. Према томе ове објективне тешкоће нису главни разлог слабогуспеха прошлогодишњих студеиата прве године. Много више и много озбиљни.јих разлога има V самим студентима, у њиховом прилажењу учењу као главном задатку народне студентске омладине, у њиховом несналажењу, несистематском раду и лењости.

Ако се изузму појединци. може се оећи да су студенти прве године V првом семестру врло мало радили. Долазили су на предавањз, после предаваша учили код својих кућа по сат.два, добар број ни толико, сматрајући да је довољно што уредно посећују предавања. Ретки су били они који су прсћено градиво у школи поново прелазили код својих кућа. Тако је већи боој почео да заостаје и све мање био способан да прати са разумевањем наставу. Овоме треба додати да је средњошколско знање основног предмета на првој години математике, код великог бро1а било врло слабо. У таквој ситу. ацији баш је било потребно удвостручити напоре одмах у самом почетку, попунити празнине из средњешколске математике и упорно поелазити ново градиво упоредо са наставом. Стручна удружсња су се током читаве године V своме раду морала да враћају на с,рганизовање курсева из срелњошколске математике и да стално констатују да добар број студена. та нема поечишћене појмове из основних ствари. И добар број стулената који су пали на испиту, пао јс због учињених грубих грешака из оне области математике, која се поелази у гимназијама. У другом семестру рад се осетно појачао. али пропуштено време у првом семестру нијс се могло надскнадити. Поред тога, треба напоменутида је прошле године била честа појава да студенти прве године напуштају Технички факултет, добоим делом из разлога што су у видели да су мало способни да са-I

I владају техничке науке. преписују ћи се на друге факултете. Овај број студената. за који можемо рећи да је »залутаос на Технички факултет. ометао је са сво|е стра не наставу, јер »е отежавао оста лии студентима да брже добију помоћ и онако малог броја наставног особља. Ево статистичких података: Архитектонски 329 246 83 Граћевински 489 343 146 Машински 389 322 67 Технолошки 149 143 6 Електротехнички 315 280 35 Рударски 163 147 16 Уку пн о 1834 1481 353 (Колоне значе: прва уписало со у први семестар; друга оверило лруги семестар; трећа напустило факултет) Какво искуство можемо извући из овог кратког прегледа резулгата испита прошлогодишње прве године И пре свега. саветујемо и препоручујемо срелњошколцима да непосредно пред упис испитају своје склоности и способности за савлаћивање техничких наука. тако да се при првом јављању и подношењу докумената јаве само они који стварно могу успешно и на време да сврше студије на Техничком факултету. Тиме ће бити У иногоме олакшан рад универзитетских власти при деФинитивиом одрећеног броја студената на Технички факултет. Препоручујемо. затим, свим студентима који се буду јавили за упис на Технички факултет. да искористе безусловно месец септембар, који их делн од почетка предавања и да за то време понове средњошколску математику и фи. знку, да решава.ју проблеме и задатке из средњошколске матема тике. Када предавања почну да од* мах, редовно посећу.јући предавања, отпочну са систематским радом. да упоредо. са наставом, прелазе и уче прећено градиво. Нека први дани буду проведени V раду и тежњи да се не изостане. Нз тај начин ће се створити и навика за систематски рад. тако да при крају другог семестра и пред полагање испита неће бити ни нервозе, ни ужурбаног и површног спремања испита.

М. ПавловиЂ.

поетсед. Центр. удружеи студената тшие

Стручњаке са Природно математичког факултета чека један од најодговорнијих задатака

Средином прошле школске годи- 1 не на нашем Универзитету спооведен је низ нових уредби и ре- ј форми. у вези са наставним пла- < ном. на скоро свим факултетима и I отсеиима. Том приликом ФилозоФски факултет претрпео ,је мно- 1 го дубље структурне промене. < До тада велики број група, раз- ; нородних и често без икакве уза- 1 јамне везе, умногоме је ометао 1 поавлан рад овог факултета. Ова разнолнкост, несродност и претр. 1 паност г рупа онемогућавала је Ј потпуно улажење у проблеме и по- ; тоебе сваке од ових група поједи- I начно, најзад, њихово правилно 1 решавање. ' Руковоћене тежњом за постизањем хомогености факултета и ди- 1 ферендирање према сродности група и њиховој узајамној вези —на- . ше универзитетске власти су током прошле године извршиле раздвајање Филозофског факултета на хуманистички и природно-математички. Сада Природно-магематички обухвата 9 група: физичка, Физичко-хемиска, хемиска, математичка, географска, геолошкопалеонтолошка, минералошко-пстрографска, биолошка. Сво! самостални рад нови, Природно-математички факултет, отпочео је под још доста тешким условима. Одвојивши се администоативно од Филозофског, Поиоодно-математички факултет је са поделом наследио и све оне тешкоће (недостатак просторија, током рата осиромашени семинари и лабораторији) које су постојале и раније. Плански рад и што брже полизање кадрова захтевали су у исти мах и што брже и потпуније стварање- одговарајућих усллова. Независно од буџета Филозофског факултета, добијен је нов, велики кредит, што је омогућило ла се приђе решавању једног од најтежих питања Природно-магематнчког факултета питању недостатка просторија. О висини помоћи народних н ункверзитетских власти и њиховом настојању да се студентима Природно - математичког факултета ствоое што бољи усллови зарад-*најречитије говоре семинари чији се ормани, недавно полупразни, сала све више пуне стручиим књигама, повећани број наставног особља и асистената и брзо подизање нове зграде факултета чији ће први и други спрат ускоро бити завршени. Почетком ове школске године 800 стаоих и студенти који ће се ове године уписати на Природноматематички факултет, биће ослобоћени многих тешкоћа које су искосавале током прошле школске године. Нове просторије (чиме ће се прекинути с досадашњом праксом оложавања предавања по простооијама осталих факултета), солидните снабдевени семинари и лабооаторији сваке гоупе посебио, указивање.м пажње, уздизањем студената који покажу више смисла и интересовања за науку све то скупа омогућиће студентимз у овој години повољније услове за стручни рад. Једно од важних питања при испуњавању и премашивању наше прве Петољетке то је питање стручних кадрова. Стручњаке ко(и ће давати Природно-математички факултет чека један од најодговорни.јих задатака. Оси.м това што ће он стварати кадрове толико потребног наставног особља за средње школе, студенти који на њему студирају моћи ће да се укључе директно у привреду. Тако ће студенти хемије и геологије бити ти који ће у нашој хемиској индустри.ји и рудницима широко примењивати стечена знања. Исто тако студентима биолог■ гиЈе отвара се богато поље рада у вези са блиским остварењем пр-1 вих биолошких станица код нас.

Мирко Вујовић

Ново отворене седмољетке очекују своје наставнике

Отварањем прогимназије по селима кроз нашу земљу повећала се потреба за професорима и наставницима среджих школа којих и прије отварања прогимназија није било ни издалека онолико колико је било потребно. Да 6и се што поије дошло до наставног кадра Министаоство просвете Србије отворило ,је школске 1945.46 Једногодишњи курс т>и Вишој педагошкој школн у Београду који је за-

вршило 90 слушалаца. Школске 1946-47 године Виша педагошм школа ,је поново отворена. Слушаопи ове школе могу се уписати на 5 гоупа: група српског језика и Југословенске књижевности и руског језика, група руског и српског Језика и југословенска књижевности. група историЈе и геограсЈ:ије. група биологије и хемије и математичко-физичка група. Педагоги.ја, психологија. логика, методика главних предмета. основи друштвених наука, и руски језик обавезни сУ за слушаоце свих група. Школа траје двије године. Свршени слушаоци постају настав ниии по гимназијама. Током прошле године школу ;је похаћао 183 слушаоца од којих је већи део дао по пет испита V .јунском року, а половина положила све испите из прве године. Просечна оцена са испита била је 8,40. Према распису Министарства просвјете НР Срби.је Внша педагошка школа треба да ове године прими 500 нових слушалаца. Ректо рат школе расписао ,је конкурс за при.јем слушалаца, Од колике је важности да се на Вишој педагошко.ј школи упише што већи бро.ј свршених матураната на.јјаеније говори чињен Ица да је Министапство просвјете одобрило 200 стипендија за слушаоце ове школе.

Велика потреба за грађавинским инжењерима

Већина нових студ«иата који долазе на Технички факултет, а наоочито они из унутрашњости, нису обавештени о томе шта је предмет студија на појединим отсецима. Појединци долазе на факулгет са погрешним обавештењима, неки се тек при упису без великог размишљања опредељују за електротехнику или технологију, мислећи да ће на тај начин највише допринети својој земљи, којој претстоји електрификација и индустријализација. Али баш ту долази у пуној мери необавештеност наших студената, који нису упознати га тим шта је све потребно за елсктрификацију, * За електрификацију треба пре свега да се подигну велике бране иа рекама. да се изграде огромне хидроцентрале и далеководни стубови за преношење електричне енергије на велике даљине. Све то раде искључиво грађевински инжењери. Они пројектују и прорачунава.ју бране, конструишу хидроцентрале и све остале објекте који су у вези са боанама и хидроцентралама. Тек на основу прорачуна и пројеката граћевинског инжењера, добија инжењер електоотехничар задатак да постави своје агоегате: турбину и генератор. Значи електрификација захтева већи боој граћевинских инжењера. За индустријализацију су потребне Фабричке зграде, и саобраћа.јна мрежа. И ту граћевински инжењср има великог удела. Поред тога ниједан већи архитектонски објекат не може да буде изведен док инжењео граћевинац не прорачуна статички све, конструкције. Позоришта, школе, станбене зграде, силоси, све су то објекти које зајсднички оаде архитекта и инжењер граћевинац. Најзад сви велики мостови, гвоздени, камени, дрвсни и аомиоано бетонски, су дела искључиво граћевинског инжењера. У ; остваоењу Петогодишњег плана и уопште у животу нашег народа са: обоаћајни проблеми игра.ју одлучујућу улогу. А у остварењу саобраћајних потреба наших ’ инжењери гоаћевинии треба да изврше огромно дело У нашем Петогодишњем плану предвићене су највеће инвестиције за граћевинске радове из чега излази да је данас потреба за граћевинским инжењерима на.јвећа. Ова потреба није тренутна већ стална, Јер нашу земљу на путу њеног поивредног уздизања очекују све замашнији ра• дови из области граћевинарства. Баш зато је ове године планом : уписа предвнћено да се на граће: вински отсек упише највећи број ) нових студената. Позивајући сзр) шене соедњошколце да се у на.јве| ћем бооју опредељују на граћевин• ски отсек, желимо да подвучемо • да је такав план сасвим оправдан ■ и да потпуно одговара потребама ■ наше земље. С. Ј %

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 31