Студент

Да се учи,јер има из чега

Рад издавачке секције Акциоиог одбора београдског иниверзиШета

Проблем уџбеника га отуденте свих факултета поотао је после рата проблем народних власти, Уницер. зитета и омладинске организације, који се решавао упоредо са осталим проблемима; једновремено с оправком згрлла и учионица, са обновом лобораторпја и библиотека, о напорима за побољшање паставе и учења наметала се потреба за добрим уџбеницима и по квалитету и по ко личини. До рата су се студенти довијали како су знали, ма да и онда, напредна студентска удружења давала су инндијатнву и конкрстну по моћ, која се збот матвријалне и техничке оскудице осећала као недовољна. Одатле и дугогодишње студирање, низа« идејни и научни ниво, неинтереооваље свршених студената за даље усавршавање. По осло бођењу је узајамна жеља професора и Народне студентске омладиине да се отклони оокудида уџбеника наишла на свестрану потпору народних влаоти. Већ прве године су стручна удружења разних факултета Београдскот унпверзитета издала 187 пркмерака нових уџбеника и окрипти. Осам вагона хартије ће се до коаја године утрошити за ноее уџбеник© Тек што су завршени испити у јунском року изгледало је да ће сасвим опуотети зграде свих факултета, ј«р су хиљаде и хиљаде студе Ната отишли на Пругу, у Жељезник, на изградњу Пионирског града и Фнлм ског наоеља. Велики број је отпшао на одмор у студентока летовалишта на Златибору, на Јадрану и Словенији а тридесетак студената с разних факултета и с разних година, редовно је долазило у зграду Правнот факултета, догсжарало се, планирало и радило. Пред њим а су билн издавачки планови о најпознатијим научним именима и њиховим делмма, која је тробало нзлати и пружнтн их отудентима. Међутим. пре но што се пришло издашању уџбеника, новооснована секција Акционог одбора Београдскот уииверзитета, и. мала је да доввде у ред пословања стручних удружења, да преузме од њпх ове залихе које су се налазиле по продавницама, да их сконценпри ше и прегледа, да утврди стаље и потребе. па тек онда да приђе остварењу планова. То је било нужно.

како би финансиско пословање нове се-кдије од почетка ишло правидно. Кад је то о успсхом завршено, пришло се роализовању планова, а НоВо издавачко предузеће почџло је да жијви. Добило је своја правила, оформирало отсеке, орглнпаовало техничку страну и опгклонило ни.з С(метн»и материјалне и финаноиске прнроде. Народне властп су олобриле набавку хартије, д кредит је добијен код Народне банке. Почели су поегопори са штампари;ама не само у Београду. већ и са о«им у ЈБубљани, Субопгици, Новом Саду и Загре. бу. Већнна наших штампароких преДузећа је преоптерећено послом, коц многих су још лежали рукописи појединих уџбеника, а нови су већ бил« предвнђени да се издају још за почетак школске године. Због то. га је пздавачка секпнја склопила уго воре оа 26 предузећа шпром наше земље. која ће ло краја го-дине ут|х>шити осам вагона хартнје и уобличити их У нове кљиге. Тажо ће нови огуденти бро.;нији но лане. добнти знатно већи број књига, него што је икада пре рата отштампано за потребе Универзитета. Бригадири који коригују и цртају Појам бритаде и бригадира је бли. зак оваком студенту. Нов а варијанта овог лојлга се родила баш код издавачке секције. Да 6и се постигли онакви резултати, као на градилиштнма, треба радити онако како се ради у бригадама. Тамо су оформљене чете, овде отсеци. Штамларсlки отсек имао је да прекуца рукописе, да их преда штампаријама, Да се отара о тачиом. иопуњавању плана и коректури сложених табака Да Укуоно опреми и солидно увеже уџбвнике, да прима готопе који су досггизали хиљаде примерака. Ронеогвштетнерски отсек је извлачио таба«е и за 966 радиих часова Ј0 извукао окоро 180.000 прим©рака. Цртаћи биро је изрддио хиљаде прецизних техничких цртежа* који ће олакшагпи разумевање предмета. То није био мали посао да се 17 књита и окрипата опреми цртежима, кгд оваки уџбеник има просечно 100 цртежа, ј® требало 2.328 радних сати да сврше тај отромни по сао а радило га је шесторица отудената-бригадира. иа сваког, дакле, отпада скоро 400 радних сати илм изражеио у радним данима 60, да«а и то за даа несеца. То значи да су они заиста 6ригадиlроки схватили свој задатак обезбеђење отудената уџбевицима и пореД својих ДРУгова из удариих бригада они могу стати с пуном овешћу да су радили и залагзли се као и они дуж Пруге и на другим градилштима. Издато је 90% уџбеника за прву годину свих факултегга После тромесечне интензпвне делатнооти издавачке оекције Акционо.г одрра са сигурношћу се може тврдити да ће добром броју студег ната отпасти изговор да лоше уче, јер нема уџбеника. Само за ова два месеца рада изишло је 10 нових уџбеника и 11 акринти к« разних предмета, за које Је посто;ала највећа потреба, а још 33 нова уџбеника и 11 скрипти је у раду, тако да ће ве-ћ у току септембра изићи из штампе. Углавном су прва и друга година, са изузетком Природно-маггоматичког факултета, доби.де своје уџбенике, а и за старије године секција има израђен план који ће постепено реализовати. За ово имају великих заолута наставници. који су са највећим разумевањем довршили своје рукописе и давали одобрење за штампање. Нови уџбеници су високог научног ввалитета тако да ће изучавање ићи упоредо са најновијим резултатима науке. Пон©ки се издају први пут V нашој земљи, а њихови аЈтори научнипи велике вредности, на је разумљиво што се за неке интересују и студенти из иностранства. Сређвно материЈалпо пословање и снижење производних тропгкова омогућује ла продајна нена уџбеника издатих од стране ове секцнје буде за 30% јефтииије од досадашњих издања. То је велики успех на корист хиљаде слушалаца Београдског универзитета, Потребе Петолетке за високо ква лификсваним стручњацима добкл© су у излавачжој секпији Акционог одбора доброг помагача који с највећнм залагањем изграђује темељ. Уџбениии су основа за рад. а нјихово свестрано и темељно коришћење обавезе с®их отудената. Д. Ч. ст. права

ОБАВЕШТЕЊЕ

Секретаријат Универзитетског одбора Народне студентске омладине Београдског универзитета даваће од 2 септембра студентима сва потребна обавештења о упису кас и сва остала обавештења. Просторије секретаријата налазе се на Правном факултету у соби бр. 214, а радно време је од 8 до 12 и од 5 до 7 часова, сваког дана. Секретаријат

ИЗ СТАНБЕНЕ КОМИСИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА

Станбена комисија Универзитета почеће са раЛом од 10 септембра У економској секцији Универзитета (Општа студентска менза ул. Светозара Марковића бр. 18). За станове студенти треба да се обраћају одбору НСО-а на своме факултету који ће им дати о томе сбавештења. Да би се раД оно усељаван»а студената у одређене станове што правилније одвијао, потребно ј е да се студентн држе следећих упустава: 1. У станбеноЈ комисији добиће адресу са упутом у стан и један формулар који ће да попуне, однесу у рејон где ћв на основу тсга Да добију потстанарску дозволу, 2. Адресе које се добију од комисије морају се враћати одмах са обавештењем да лИ су искоришћене или не. У про тиенсм дешавало би се Аа би многи станови остали неискоришћени. 3. Како је овај посао око проналажења становд у већ ерло насељеном Београду и тежак и сбиман, то с© наглашава другсвима студентима Да н© бирају много, јер тии® стварају непотребне компликације и ометају брз и правилан рад око смештаја великог броја наших студената. 4. Позивају с© сви студенти који већ имају стан, али у ксји би могао да се смести још неки студент, да сами то јаве станбеној комисији. како би она упутила студвнтв кој« су уопште без стана.

Обнова и изградња НАШИХ ФАКУЛТЕТА

У јеку грчђевинске сезене ргдоои на обнозц и псднзању наших факултета увслико с« форсирају. Све ггдине трсбало би да св доврши 90% свих радов а ц а обкови фскултега, који су отпочели с пролећа. После обнове. сксро сви факултети примиће неколнко стотика студеиата више, пего што је то био случај прошлих година. Радови на Ветвртзрског фгкултета су најобимнији и сада се углавном заершаЕају. Встерииарски факултот моћи ћв ове годиие да прими 1000 старих и 200 нових студената. Факултет ј в снабдевеи Инструмонтима и потрзбним намештајгм, дзлом новим, а делом је узето од ввћ готове имовине Встеринарског факултета. У новој згради је направљеи змфитеатар за 500 слушзпаца, две клинике за грегледе и всћи број лаборатори;а за разие

опите, из области физиологије хемије итд. На осталкм факултетимд, ргдсви су танође у највећсм јеку. Обнавља се зграДа Филозофског факултета, у којој ће бити једн а слушаоница за хиљаду слушаоца. Дограђује се Пзтолошки институт, који ће имати »мфитеатар за шест стотина студената. На Технич ком факултету дсграђује се један спрат са два змфитеат. ра. Све ове радове изводе др* жавна предузоћа: »Ионграп« »Неимар« и »Београд«. Најбоље и иајефикасиије предузсће је »Конграп«, које је добило прелазну заставу Извршног одбора за град Бсоград. М. Н.

Обнова згргд* Природно-математич-

Завршни радови на згради Ветерина рског факултета

Поводом отварања студентских домова и самосталних студентских мензи

У новоЈ школској години домо-' ви ће моћи да приме око 1.100 станара више него прошле године. Алн ни ова.ј број неће моћи да подмиои потребе смештаја студената. јео ће се према плану уписати око 6.000 нових слушалаца. Када се изврши потпуно исе.-нење станаоа, нови дом у Загребачкој улици моћи ће да прими очо 1.000 студената. Он ће у исто време бити и наш највећи дом. У току су радови око оспособљавања мензе дома чији ће капацитет износити 1.500 абонената. Предвића се да ће Дом бити потпуно оспособљен почетком октобра о. г. Дом »Иво - Лола Рибар« био је отворен преко целога лета те се ради тога нису могле извршити ни на.јпотребније оправке. Да би се то извршило, Централна Управа студентских домова и мензи решила је да се дом затвори од I—ls1 —15 септембра. Дом »Иво - Лола Рибар поимиће 735 студената. Од садашњег Дома студенткиња и »Дома Осман Ђикић« формира се један дом за студенткиње. Домска менза биће смештена у досадашњем Дому студенткиња. Када се изврше оправке у зтради »Дома Осман Ђикић«, до конца септембра, ново формирани Дом студенткиња примиће 300 другарица. Радови око оспособљавања дома Пољопривредно-шумарског факултета у Земуну, углавном су завршени. Преостаје још само проширење главне зграде Дома, исељењем станара из једне суседне зграде, Ово исељење се предвића ло кониа септембра. Садашњи капацитет обе зграде дома износи 450 студената, а са трећом зградом повећаће се на 600. Од I—ls1 —15 септембра у дому ће се сместити студенти из дома »ИзоЛола Рибар«. Преостали број празних места употребиће се за смештај оних студената, који раде ка упису и за делегате из студеитских радних бригада које шаље Штаб да упишу студенте своје бри гаде. Ово се нарочито подвлачи, јер се велики број студената обра-

ћа Централној управи ради смештаја. Другови треба да увиде да су завршни радови у свим домовима у Београду у пуном јеку и да се ради тога у њих до 15 септембра нико не може сместити. По питању самосталних студентских мензи ствар изгледа овако: Општа студентска менза отвара се 15 септембра; ди.јетална менза ће се отворити 1 септембра. У исто воеме ће се V ди.јеталној мензи до 15 септембра хранити студенти пролазници. Менза Пољопрнвредно ског факултета отвориће се 1 септембра за студенте који ће становати у дому у Земуну. У самосталним мензама се неће моћи хоанити студенти службеници, како је то досада било. Они треба да се хране у својим оадничко-намештеничким мензама. На. даље, у домским мензама моћи ће се хранити само станари дома, изузев мензе дома у Загребачкој улици, Потребно је нарочито осврнути се на извесне пропусте који су се још могли трпити прошле године, а који у овој години мора.ју сасвим отпасти. Ту је реч о недисциплини коју су уносили поједини студенти по домовима и мензама, упропашћавање домског инвентзра, као и неизвршење материјалних обавеза према дому. односно мензи. Довољно је напоменути да студентски дугови домовима и мензама износе око 350.000. динара. Сви дужници мораће пре ступања V лом односно мензу да измирс своје обавезе. Свако примање у дом и мензу на ма какве изјаве неће се убудуће примати. Претплата ће се вршити од 1-ог до 10-ог у месецу и за то време свако је душан да прибави материјална средства за уплату. Ппиликом ступања у дом односно у мензу, стулент је дужан упознати се са кућним редом и лоа. вилником дома. Мора се прекннути са праксом долажења у лом поеко целе ноћи. Дом ће бити о-

твооен до сата. а после тога воемена никб неће моћи ући у дом. Често пута су се извесни студенти неодговооно односили прсма одожазању тишине у дому. По ходнипима се трчало. стварала се непотоебна галама. што је ометало учење осталим студентима. У тр. пезарију се долазило ван одрећеног воемена. То је имало за последицу задржавање персонала преко радног времена и материјалне издатке за прековремени рад. Домске конференције су обавезне за сваког станара дома. На њима се поетресају проблеми дома. изиосе и испоављају неправилности и долази до ближег упознавања. а гиме и топлијег другарског односа мећу студентима. Поимање студената у домове впши Централна управа Студентских домова и мензи. Специјална комисија коју сачињавају руководство Централне управе и претставниии Н. С. О. сваког (Ј:акултета. вршиће оаспоред студената по домови.ма. Поиликом примања у домове напочито ће се водити рачуна о имовном стању. успеху у учењу. да ли је стипендиста и колика му је стипендија. а за студенте који су всћ становали у домовима још и мишљење управника дома о његовом владању, Списак примљених студената у домове истаћиће се 12 септембра поед Централном управом Студент. ских домова и мензи У улици Загоебачкој бр. 1. На коају важно је нагласити лз смо проширење домова. набавку инвентара и обезбећење зимнице могли извршити захваљујући нашим народним властима. а првеаствено Комитету за научне установе Унивепзитета и високе школе Владе Н.Р. Србије, под чијим се иепосредним руководством налазе наши домови и мензе. Он нам је зл те сврхе доделио кредит у висини од преко 20 милиона динара. до конца ове године.

Ј. Војиновић.

студент економије

БроЈ 31

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3