Студент

ИСПУНИЛИ СМО

У тунелу Ооина

Савршни радови иа Пионирсној прузи

Ту ћо бити филмски град

На градњи фабрикв машина-алатљика

НАШЕ БРИГАДЕ СУ СЕ ВРАТИЛЕ

Београдске студенГске радне бригаде враћа\у се са Омладинске пруге. Улицама одјеку/е песма градитеља, ходницц факултета ожмвљују. Двомесетни рад студената градитеља донео је добре резултате. Од деветнаест бригада, колико је уче ■ ствовало на изградњи Омладииске пруге Шамац — Сарајево, нема ниједна да није постала ударна. Трећа, Пета, Шеста, Осма, Девета и Десета, постале су два пут ударне, Осамнаеста три пут ударна, а Седма студентска радна бригада »Иво Лола Рибар «, носилац заставице Гдавног Штаба, добила /е највеће признање на Прузи. Радећи на мостовима, тунелима, усецима и пропустима, београдски студенти показали су велики елан и пожртвованост. Сараћујући са радничким и сељачким омладинским радним бригадама, а и помажући околним селима, показали су високу полцтичку свест чланова Народне студентске омладине. Радсћи на Омладинској прузи, београдски студенти прошли су још једну школу. Они се враћају очеличен и радом и обогаћени повим практичним радним пскуствима. Овај елан и искуства са Пруге они ће пренети у учионице, лабораторије и институте приступајући учењу и задаглма којм их очекују у новој школ. ској години

Седма студентска - најбоља бригада друге смене

У пооледњој одауди Главног шта. ба омладиноких радаих бригада стоји: Глаини штаб омладшоких радних бригада на изградњи пруге Шамзц —СараЈ е во, одлучује да на оонову поститнутих резултата, додели двадесегодн евну прелазну за* ставу Седмој отудентокој београдској два пух ударној бригадп „Иво Лола Рибар«. Тунел Орлина н д Четвртој секцији спада у најтвже обЈвкге на ПРУ зи Шамац—Сарајево. Када су градитељи Седме студентоке бритаде отигли и отпочели рад нд терену око тунела, са дивљењвм су посматрали минере Шесте минерске У" дарне бригаде- Пооматрали су и прижељкивали да и они стегнг компресор и почну да дробе ствне, брда. Орлнне. Дани оу пролазили и они су радили на наоипу крај тунела. На овом раду успели су још од првих дана да високо пребаце држатнв норме. У првој декади пребацнли су норму за 40% и лосгали првн пут ударнсм бригадом. у другој декади за 115%. •Овим резултатима они су задивили струч. но руководство и отекли њихово по _ вврење тако да је одлучено да јед* на четд трећа, ради у тунелу на Ир.усту. Овим је остварена жвља градитеља Седме студентске брига. де. Добили оу минерску чету, Отпоч«ла је борба за још веће првбацивање норме. отпочела је прав д рад. на битка са сурим каменом. Једног дана, у трећој декади. >Минерока чета« пребацила је норму за 620%. У том десетодневном такми чењу бритада Је постигла следећи резултат: норма је пребачена за 200%. На основу тога, одлуком Штаба секције, бригада Ј е прсглашен« по други пух за ударну, а након нвколико дана додељена јој је прелазна двадесетодневна застав а Главнот обора и тиме је Седма студентска бригада постала три пут ударна. Али рад градитеља Седме студен. тске ударне бригадв није био усредсређен само на борбу са кубииима. Они су тежили да с®оје знање и искуство првнесу м на мештане окол. них оела и граднтеље осталих бригада. Бво неколико моменат а из бригадног дневника кој-и говори о томе: . . . Прва група већ је кренула у Ракно Село. Треба пружити помоћ у жетви једном сиромашном свљаку. »Нао десет ћемо везивати снопо»е, а других десег ће »х носити на одређено место« каже нам гралитељ Дсбривоје Јованопић. Домаћин се слаже са расподелом посла. Почи-ње рад; снопова је све више, али ипак нвшто запиње у ра. ду. »Другови боље је да везујемо снопов« прућем, то је брже: код нас се у Србији тако радп«. Након не" колико чаоова рада њива је пожње* вена и ми с« брзо раотајемо с д домаћином како би ститлл на рад. На Растанку нам домаћин довикује: »Довиђења децо, хвал д вам. уштедели сте ми четирц радна дана«. . . , . . Предаече у збору атмосфера ишчекпвања. Наше су се све групе вратиле. Тражи се Ђура Селеш, руковолилац групе која Је ишла у Пету баштованску бригаду. На питање команданта шта ј е урадио ок одговара: >Ја сам формирао хорску секдију и то углавном од сеоске омладине, а видећемо оезултате“ ... Пета баштованска бритада давно _ је већ расформирана. али снгурно цостоји у забелвшкама културиопросветнос референта исте бригаде запиоало да је хорсжа секција била

најбоља од свих секцнја културнопроаветног рада ун>тар бриладе, и д д је хорска секција Пете баштованоке 6рlигаде постала најбоља на четвртој свкцији, захваљујући градитељима Седме студентске бригаде »Иво-Лола Рибар«. 0 љим а данас причају нр само бригаде чвтврте секције. нвго сви градитељи дуж Пруге, јер они су. како је то рекао друг Батрић Јовановић прилшсом предаје прелазне еаставе: »не оамо сјајно изЈзршили свој радни задатак и виооко пребацили државну норму нвго се показали и достојни имена кога носе »Иво-Лола Рибар«. Својговор друг Батрић Јовановић завршио је печима: »Ви другови послужити као пример не само свим бригадама дуж Пруге, него и свим бригадама у нашој земљн“.

И Осамнаеста бригада је трипут ударна

Ооамнаеста београдска бригада, саотављена од студената Економског факултета, радила је на деветој оекдији. крај моста у Враце. У првом десетодн евноЈл налогу бригада је радила н д иокопу стубова за мост и бетонирање једног од главних ст.убова. Каоније оу прешли на рад на камени усек. На том раду. иако је материјал био прооечно треће категорије, они су пребапивали норму за 70 по сто и проглашени даа пута ударном бригадом. Уз помоћ асистената и демонстраторд организовани оу следећи курсеви: из тголитичке економије, књиговодства, стттистике. На бригадној конференцији посвећеној искључиво учењу, градитељи су се обавезали да сваки поЗединац просечио положи по два тепита у овом ИОПИТНСIМ року. Сарадња са оелом Враде биља је врло плодна. Аналфабетски течај похађало је 45 пионира. И за два месеца. научило аабуку. С&м тога формиран је нионирски одред и ова" кодненно градитељи су радили са њима било фискулгуру или увежбавали програм за приредбе. Бритадни санитет тевршио је неколико пута претлвд мештана и пружио већи број интервенција. Село је ове до доласка градитеља оскудевало у води, Омладинци су сазидали велики бетонски бунар. У саставу Ослмнаесте студентскв бригаде радила је трупа наших досе љеника из Канаде, група Аустријанаца и група Белтјанаца. Све су оне проглашене ударним. Сарадња између ових група и Ооамнаесте студентскО бригаде била је врло приона.

НИЈЕ ТО БИЛО САМО ТАКМИЧЕЊЕ НА КАМЕНИТОМ УСЕКУ...

Прва од ових отудентскнх бригада на трећој сокцији која ј® лоста* ла ударна била је ЈП студ®нтша бригада београдских медицицара. Од дана када су студенти беогр.гдског Медицинског факултета дошл.ч на седамнаесту деоницу 111 секцлје, па до дан 3 када ое културни рвферент бригаде журно пењао на кров бараке да уметне назив »ударна« про’ шло је много дошђаја у животу бри. гаде. У почетку је ишло не баш саовим сјајно: нешто незрвме, нешто сама организација посла није дозво.љавала бригади да, покаже своју пуну снату, Али бритада је имала традиције. она :е већим делом саста®љена од градитеља лрошлогодишње Ооме ударне студентске бритаде »Мирка Луковића« и те традици|је студенти нису хтели Да изневере. На звмљаним радовима прве, друге и треће категодаје и на бетоноким радсшима градитељи су поставади нове обавезе. II оне су извршене са услехом, На бетонским радовима пребачена је норма за 31% и обавеза за 16%, а на земља. ним радовима пребаиивање норме се кретало од зо —70%. На оснољу тих резултата Трећа студентска београдска бригада „Др. Симе Мнлошегшћа“ проглашена је ударном. У следећој лекади такмичење Ј е добило још већи замах. Није то било само такмичење на каменитом усеку, на земљи пет« категорнје која је тегока за рат и на градњи бетоиских објекага. Везе са муслимаиским селом Поточани постала је још чвршћа. Тамо оу формнране прве чи. талачке групе, основан фкскултурни актив и послати поклони у књигама. Одржано је шест политичковаспитних и здравствених иреда-

вања, *ри ириредбе. лредаго за сесмжу иитаоницу осамдесегг књига и цело село два пута запрашено. Градитељи Треће студенгоке брнта’ дв пружили су помоћ у културно. пррсветном раду Седмој карловачкој и Седмој кра!гујевачко;' бригади. Због оваквог рада Трећој студентској бргпади додељена је 23 августа секдијска прелазна застава оа образложењем: »Шесетодневна прелазна зоставица предаје ое Трећој студентској бригади на основу слвдећих резултата: Са сто педесет пет градитеља бритада јв дала 1.330 радних да* на, искоиала, превезла и набила I.бllкубних метара земље и »звршила транспорт матери.јала колици. ма на 200 метара. Квалитет рада је био врло добар. Процентуално бригада је пребацила дссетодневну норму з а 42,3 посто. По мерама које су преуаете у погледу хнгијене бригада опада међу прве на целој секцији.«

Из редакције

Обавештаеају се сви студенти нашег Унивсрзитета. прет. платниии и читаоци нашег листа у Беогпаду и унутрашњости, да ће следећи оадсвни бро| изаћи 1 октобра т. г. Сви наши сарадници редзкције, допионици и експедитори по Факултвтима треба по доласку V Београд да се обпате за детчљнија сбзвештења и мпмтство за рад редакоији, кг : а ће V току септембпа сталко рагг'’ ти од 11—13 часова.

ПРЕДАВАЊА МЛАДИХ АГРОНОМА МНОГО СУ ПОМОГЛА СТАНОВНИЦИМА ОКОЛНИХ СЕЛА

На Дезето; секдији радиле ву Јве бригаде Пол>опривредио-шумарског факултета. На четрдеовт деретој Четрнаеста, а на педесетој у Подлуговима Петнаеста. Обе ове бригаде у тгжу двомесечног рада покааале су добре резултате на радилишту. Нзвршавајући пре времена десето" дневне налоге, оне су постал-з ударне. Али оно по чему ће памтити градитеље ових бригада околна сел а јесу њихова стручиа предавања и практична помоћ коЈу су им они указиЂали. Гра.титрљи Петнаесте бригале одлазили су у села Ка“ дариће. Балибеговиће, Влдшково и Караулу. Разгледали еу њихове њиве и воћњаке, упознали их са напреднијим начином обрале земље и дали, нив корисних оавета. Градиељи Четрнаесте брк(гаде најзише оу посећивали Оџак, мало село крај Вксоког. Кроз стручна прела.вања они су упоаиавали мештане са качином ћубрења. олгбкрањем ссмона, избором оруђа за обраду земље. Гд.љаци су пажљиво сдушали њихова упутства и одмах их слроводили. 4

НАРОДН И СТУД Е Н Т

Бро! 31