Студент

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

(Поводом прославе стогодишњице)

Као што је рекао један наш критичар. Вук СтесЈановић Караиић поипада једној генерацији која се осећала моћном да ствара. У његово време су сељаци постајдли војсковоће. сеоски поп прота Матеја дипломата. језик пучких песама велики поетски стил. У то велико доба прекретнице У истооији и Вук, сељачко дете. само са свошеном основном школом, постаје оснивач наше нове националне културе. * * * Крајем XVIII века у Војводини се почело стварати српско грађанско друштво, културни центар тада оаскомадане земље. Устанци у Србији учинили су ла се тај културни иентар пренесе из не у Србију. Рађала се једна млада нација, њена нова култура. Народна традиција о средњевековној прошлости полако је прерастала у националну свест. Ал« *е земља Сила у тешким приликама; на њеном тлу су се укрштали туђински интеоеси и утицаји. Средина је оила зрела за препород; али је препород изискивао борбу. »Славјано сеобско« друштво, које је било одигоало своју прогресивну улогу као спона средњег и новог века, постало је постепено конзервативно, а његова схватања сметња за даљи друштвени и културни рлзвитак. Потребно је било, с једне стоане, унети V културни живот нова, напреднија, свежа схватања нз народа, а с друге стране дати народу национални језик. Ту велику мисију испунио је Вук, кроз борбу и победу. Вук је здравим инстинктом човека из народа и природном интелигенцијом осегио тај проблем своје епохе: националну културу учинити културом целог народа. Вук је готово самоук. Прилике у земљи су тешке. Јрш су у пуном јеку битке са Турцима V који.ма је и Вук једно кратко време био командант одреда. Он топи барут у води и њиме пише. Копитар је Вука упутио у књижевни рад; али највише Вуков урођени таленат и велика љубав поема нашем народу учинили су од њега »списатеља«. Он је задивио Европу духовним благом нашег народа и европске научнике својом генијалношћу. Скупља и издаје народно културно богатсгво, прибира драгоцени етнографски матеоијал, ради на историском пољу, открива Европи српски народ. Да би цео тај културни рад имао успеха, Вук је морао да се послужи најмоћнијим средством нашим лепим народним језиком. Али је тај језик требало искристалисати. Вук је то јасно схватио; он је одлучио кидати са традицијама. Он жели да постави проблем принципијелно. Његова доследна радикалност у борби за чист народни језик огледа се нарочито у његовим почетним радовима. Тек кадје био сигуран да је његова идеја победила, Вук је оштроумно допустио да уђу у језик страни термини, неопходни »славјански облици«. Али, наравно, овакав прогресиван рад Вуков наишао је одмах на отпор конзервативног друштва, које је непрестано говорило о својој љубави »к отечеству«, али није хтело да се помири с тим да

култура постане својина народних маса. Вук је добро видео да се победа може само борбом извојеззти. То је, уосталом, закон историје: свака авангарда мора под борбом да бере плодове. Вук је морао да преживи тешку борбу. Редови његових уједињених непоијатеља пружали су огорчепи отпоо. Кнез Милош је, под изговором да брани националне интересе, чувао безбедност своје лччне диктатуре, гонећи напредне љу■де. Он је исмевао Вука, забранио његов правопис; Вук је у лице рекао кнезу истину, и страдао због тога. У Војводини, свемоћна карловачка митрополија, штитећи преживеле ауторитете. изговарала се да боани националну цркву од унијаћења. Буди.мској штампарији било је забрањено да се служи Вуковим правописом. Борба прогив Вука и.мала је карактер дивљег напада на његову личност: оптужују га у Бечу да је руски агент, у Петрограду да је аустриски шпијун. Вук се дуго времена борио сам, притиснут бедом, напуштен сд многих колебљивих пријатеља. Али Вук је оптимиста, одушевљен за своју ствар, јер је то народна ствар, чврсто убеђен у побеДУ, схватајући да је жестина противничког отпора јасан доказ великог значаја његовог рала. ватрено желећи истинску демократску културу. Он није пасиван полемичао. Он добро зна да је најбољи начин борбе одлучан напад. Он не чека, он се не погађа нити тражи неко средње решење, већ свестан, да је истооија на његовој стрлни, снабдевен Нбчелним поставкама, пр. ви отпочиње борбу са конзервагивним снагама, тим назадним претставницима лажне културе. И стпочиње безкомпромисно, принципијелно, на целој лини.ји. Борба до кра.ја је најтежа, и Вук је то искусио; .али он је осећао да мора, да треба да иде до краја. Многи Вукови претходници наслућивали су ту нову епоху, која је била неминовна; али је једини Вук чбтпуно јасно и далековидцо открио. прави с.мисао културних дбивања свога времена и чврсто је верова!о да је V праву. Младе генерације које су затим наишле прославиле су га као свога учитеља, а када је дошао образовани филолог Даничић, само је научно формулисао поавилне, здраве, логичне Вукзве погледе. У основицу народног књижевног језика и свога реформисаног правописа, Вук је положио јасно сазнање да је национални књижевни језик творевина самог нар%та и да га не могу поједнни надоинаучници и надрикњижевници градити >по своме вкусу«. >А ја ћу, вели он, само готово да скупља.м, што је народ српски већ измислио«; али је, са способношћу танане језичке анализе умео да одабере оно на.јчистије. По овом схватању Вук и после сто година остаје савремен и налази се на истој линији на којој се налази и најсавошенија наука о језику. Вук је наставио рад на широком пољу током целог свог живота, одбијајући нападе до крајње победе. Тај Вуков рад познат је данас у својим крупним линија.ма и популаоан међу на.јширим народним масама. Вук је сакупио културно благо нашег народа, у једној епохи

кад се почело излазити из патријаохалног друштва; основао је нашу етнологи.ју; био је трезвен историчар савремених догађаја;иако није био филозоф доктрина, у писму кнезу Милошу изнео је у виду манифеста напредна политичка схватања која му и данас чине част. МеНутим, оно што Вука чини бесмртним, то је његова борба за језик и правопис. Лажни научни дух тражио је да се пише жњижевнички«, а не »просто«, »облагоооћеним« језиком, тј. накарадним »славјанским« језиком, који су у то време, уосталом, и Руси почели замењивати народним језиком. Место таквог »облагорођзвања«, Вук је створио истински облагороНен језик, али на бази народног језика, укрстивши особине свога домаћег говора са особинама говора других наших крајева. Оваквим укрштањем Вук је створио моћни књижевни језик, у чијој основици не леже црте једног уског краја, или обичаја једног сталежа. већ особине велике векине свих народних говора. Речник Вуков, иако већ одавно недовољан за савоемене потребе, остаје за сва вре. мсна најчистији извор за проучавање нашег језнка, јер је Вук сав обухвапени речнИчки материјал проиустио кроз кристалну призму свога језичког осећања. Вукова идеја је триумфовала. То је уствари био једини логички завршетак његове велике борбе. Лли тај завршетак је истовремено почетак наше савремене културне истооије. Мрачни услови ненародних режима, који су затим наишли. нису допустили да се Вукови идеали испуне до краја. Тек кад.ч је У народно-ослободилачкој борби створена наррдна држава, отворсне су могућности за несметани развитак народне културе. Тек тада су и тековине Вукове борбе могле постати својина свих народних маса... И данас, када прослављамо стогодишњицу великог сина наших народа Вука Стефановића Карацића, нарочито ми будући васпитачи нсвих генерација, треба да се олужи.мо његовој успомени. А на.јбоље ћемо се одужити, ако, поучсни његовим пле.менитим примером и наоружани напредном науком, несебично послужимо у борби за просвећивање народних маса и демоксатизовање науке, и ту борбу победоносно доведемо до краја. И. Поповић, ст. славистикг

Вук Стефанови* КараџиК у времв свог боравка у Бечу

Из студвнтске мзпв: радови на Лашви

СВЕТСКИ ОМЛАДИНСКИ ФЕСТИВАЛ

МеђунароЈНи фестивал напредне омлалине света трајао је од 25 ју лд до 17 августа. За то време Праг је изг>'био особености центра Чехословачке. он је по изгледу, по живости и догађајима постао центар капредне омладине света. Живот фестивала, који је почин>ао рано ујутру, а завршавао се клсно у поћ, имао је од почетка до краја исти интвнзитет и исту оонову. Све оно што је омладина дал д том свом окупу, све оно чиме јо она изрангавала се-бе и своје наде, иоси го јо у себи разноврсно изражен али зато иого постављен захтев; слободу и мир овИ)м народима, целом овету. Тај захтев осећао се и онда када је омладина олушала предавањо о животу у земљама заступљсним овде на. фестивалу, и онда када су кроз уметност претставшшн свих земал»а причали 0 овојим земљама. На феотивалу се ооеКало најјасније ла је уметност једног нарола сам народ његове тежње, његов дух. темиерамент. На феотивалу се осетило да се Грк, Шпанац, ЗиЈетламац не само пушком и речима, него живим, хитрим покретом игре свога народа. топлом песмом о својој зе.чљи, - бори за слободу свога иаоода. изражавајући га кроз умет ноот. Због тога се иа фестивалу ни.

кала није мотла оделити политичка маннфестација од .уметничке маннфестације. * * * Онога дана када је ночео фестивал и каДд су на великом Прашком стадиону продефиловали претотавнипи ских земал>а, осетило се ла су овде хиљаде младих постали једно. Јелан. нов млал. човвк, били су млалићи и девојке из шеалесет з©мал»а, када су поздрављали претстав. нике потлачвних земаља тражећи слободу њиховим народима и онда када су ралосно затапшали онима, који ттосле рата граде нч>в живот у својим земљама. И то осећаше везаности у протесгу и у поздраву

Јгровлачило се кроз сше да«е трајања фестивала. То се провукло Крвз протест омладине. фестиКала на опремље«и злочин Фра«ка проетв младих шпанских »оји су у то време бади на смрт, зато што су хтели оно ппо оу ххели хиљаде младих овде. на фестива-ху. То се ооегило у заједаичкој манифестацији »а мнр у Нндонезији за слободу у Ррчкој, Инднји.Иувече, када се поздрав уметпндкои постигнуКу појединнх нароДз ии.је одвајао од поздра«а звхтеву и тежњдма тога народа к&да се уметност Југословена поадрављала громким; Тито, а т уметнооти Вијетнамаца, Грка са захтевом: Сло. боду овим народима. Та везаност. то исто осе Кање за иоги заггев, ооећали оу се и када с-у омладиици из шездесет земаљ д об«ављалн чешко село Лидице, спа.љено од Немада. Говорило се ту различитим језнци"ма али је исти био замах крампа у земљу, јер је л;еља иста: уклонитн за свагда трагове фашиститког беса. П не еамо на заједничком скуц>% него л на улици, у случајном зусрету, кала се екоро и није споразумевало Јбзицима, јер гу' непознати, него срлачношћу и песмом. осећало се то заједничко у људима. И нлког на фестивалу није чу.тило шго је еи. глески омладинад запевао оа Југо-

словенима »Иде Тито преко Романије«, песму, коју је Баупио на Прузи, ни када увече каоно орстнетп на улици еа-грљеие Шпанце, Грке, Палестинце где скупа певају исту пеому. И можда се баш ту у сусрету на улици, где човек пред човеком стоји без знања језика, јвдино са срцем и једино оа осећаљем, осећало најннтеизивније ено основно. што јв био фвстивал: ср. дачно јелинство, хиљаде младих један човек који тражи да у свету коначно завлада слобода, иоти заноо з л добро и лепо у човеку. То је био фестивал у Прагу и пкав ће као утисак оотати у људима.

А. Б.

Са проелам Сввтоког омладинсног фсстивала: члано* ви наше двлегацијв, на чвлу са грбом Народне омладине Југославије, пролазе улицама Прага

Хоо КУЛТУОНО - Vмвтничког ДОУШТва „Иво Лола-Ри-sзр освојио је пр)о место V такмичен>у хсрова, на Светском омладинском фестиваду. РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА СЛИКАРСКЕ РАДОВЕ

Жири одређен од Универзктетског оДбора Народнв студвнтске омладине Бооградског универзитета, првгледавши радове послате за рас. писани Конкурс сликарских радова, одИучио је да св прв а награде додсли Душану НиколиКу, студенту Акадвмије ликовних "уметности, за вајарски рад биста Максим а Гор. ког. Другу награду добио је аутор цртежа »Окупдтор у Словенији«, ТреКа награда нијв додел.ен а никоме. Предложено је да св сума од 1.500 динара, нолико је предвиђено »а треКу награду, подели на три аутора, и то:

а) Аутору скулптурв »Омладинац са Пруге«; б) Александру ЛакиЦу за улану сккцу »Интернирање«; в) Милуну Митрови|»у за улаии р?д »Жечска глава.« Заслужују д а се истакну радови; бакрсписи под шифром М-217, који би заслужили награду када би ви* Ше изражавали оообине наше срвдинв него познавање великих ино. страних мајстора; и акварелисани иртежи Лојзе Перка са фолклорним могивима. Чланови жириа; Јован ПоповиК Ото Бихаљи-Мерин, Андрејбвић Куи '

Боо! 31

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7