Студент

ДРУГИ КОНГРЕС НАРОДНОГ ФРОНТА ИЗРАЗ ЈЕДИНСТВА И СТВАРАЛАЧКЕ СНАГЕ ИДРОДД ШОС

Од Првог конгреса Народног фронта Југославије деле нас две године. За то време наша домовина. иароди Југославије постигли су зелике успехе и победе у обнови и изградн>и земље. Ови услеси су достојан наставак славних победа народноослободилачког рата. Они су „и по свом унутрапшем садржају и по свом прогресивном смеру природа« наставак тих победа.“ У том поратном раду Народни фронт је био та снага која је омогућила успеанно извршење задатака који су нас очекивали. Сиага Народног фронта је „снага јединства основних народних маса: раднпка, сеи напредне интелигенције, јединства свих поштених људи V свакодневном радном тгроцеоу за ос. тварење заједничких задатака." Кроз тај свакодневни рад у Народном фронту, под руководствогм нашег друга Тнта и Комунистичке партије, наши народи су се увернли да је пут којим их води Чародџи фронт пут у бољи живот. То се видело, о једнв стране, у цобољшашу живота п радних услова, с друге стране, народпе масв су осетиле то кроз- чињеницу да саме опл.учују о својој судбини, да је њихова боља будућност у њиховнм рукама. „Када се има у виду па је и дохгаћа и мећународна реакшгја чпнила све могуће да се у Југославији успостави старц поредак по типу дотрајале западне демокоатије. тек снда се вити колико је било тешкоћа пр и стваоању нове Југославије Федеративне Народне Републикд Ју гославије, државе с новим. праведнпјим друштвеним уређењем. Али је и ту огромну улогу одиграо Народ ни фронт. Народни фронт је била она снага на коју смо се гпирали кад год су неке западне силе хтеле под разним пријетњама да нам на. туре старе управљаче, режпм старог типа, режим бескрајнп омраженим код на-ших народа, режнм Г»)ола. Мачека, Шубашића и њима оличним, који су били слуге туђег господара и служилн туђим интересима на штету народа Јутославије Народни фронт је био' упорипгте на којем омо ое упир&лн да не попустимо ни прел каквом пријетњом страних сила‘‘ (Тито из реферата на Другом конгресу). Карактер иаше народне власти. те наш друштвено економски систем захтевао је даљу планску изградњу нашд земље. што је омогућила брза обнова наше индустрије, саобраћаја, пољопривреде итд. У тој успешној обнови Фронт је био у првом реду, и поред рада на остварењу политичких тслова бооио се за стварање материјалних услова за планску нзградњу. И сада. пала илгамо сво] први Петогодишњи план, улога Народног Фронта је велика, 0 томе друг Тито каже: «Кзда Је Влада правипа пројекат Петогодмшњог плана, она је, разумијв се, имала у виду чињеницу да ћв тај ввпнни Ппан за економски нап|>едак нашо земље бити могуђв остварити само благодарећи постојању Народног фронта. ослањајући се н а радни полот наших народних маса Извршење Петогодишњег лпана то је ввлики, али тешки задатак, чи|е остварење захтијева највеће залагање Народног фронта. Изградња земље, индустријализација и елвнтрификација земље. биће остварвни бпагодарећи јевинству народа окупљеног у Народцом фронту, бпагодарећи невиђеном радном елану омладине, радника, сељака. народне интелигенције и свих осталих радних грађана наше земље/

Наше ново друштвено уооћеље „захтева и нови облик политинког живота“. Кол нас нема места за разноразне. по сто. путл раскгинкане . издајничке партије. Оне су се све од реда изрећале на властн у старој Југоолавији. На делу их је нарогг видео какве су и коме служе. А служиле су увек и <sез изузетка владајућој реакиији на челу са монаргијом. На тај начин. све ове претгатне граћанске партије немају поаво да говоре у им д народа, пзгубиле су сваки ослонац. И. како „јединстввни економски програм захтева и политичко јвдинство" (Тито), то и политички и економски услов„ искључују бројне политички иартиЈе са реакдионарним програмима и схватаљима. Руководећа улога у Народном фронту прпада Комунистнчкој павтији. која је шш пре рата дала ипидијативу и била организатор Фронта. »Она Јв Фронту дала своје прекаљене у борби кадровв, који оу спужкли, и данас служе, као прим|ер својим предњачењем у борби V вријеме Ослободилачког рата, својим предњзчењем у изградњи звмњв. Према томе Комунистичча партија и данас има, баш по тим својим особинама, руководећу улогу у НародНОМ фронту.њој су и ДЗЉ€ ТУ УПОГУ повјериле широке народне масе Има ли Комунистична партија Југоспавије неки други орограм ван Народног фронта? Не! Комунцдтич-

ка партија нема другог' програма. Програм Народног форнта јв и нлзин програм." (Тито, на Другом конгресу). Велики задади аахтевајт и воликс напоре. Ми смо сигурни да ћемо их извршити успешно. А Папоани фронт, „општенародна политнчка организапија, с јасно одређеним трајним програмом н полнтичко }©динство раднит л>уди наше земље‘* ,је нуна гараниија нових великих победа наше домовнне. Према томе то доказује да народи Југослзви|в имају V Народном фронту своју заједничку политичку орга* низацију, испробану и прекаљену у кзјтежим часовима њихов а историје. То доказује да ка ујвдињвни V тој организацији, у којој се напааи и Комунистичка парти|ја Југоспавије наши народи моћи остварит м своју бољу и срsћнију будукност, 0«а заједничка организација Народни фронт јесте гаранција да кв наши народи очуватм тековште велиив 0слободипачке борбв, да ћв очувати братство и једииство које је запог ових наших успјеха у садашњости и будућности; то значи, да кв наши народи, тако ујвдињени, очувати свв оно за шт п су гинули пагбољи синови и кћери нашв земље, да ћв очувати заједницу бр»тски у народа Федерзтивну Народну Рвпубпику Југославију‘*.

Маршал Тито на говорници

На почетку школске године

Птжје света потребно јв ткавати на сладећа ноколшса моме«та у воаи са учеп>ем у лротеклој школској годнни: 1. Прошле године је настава, због постојадва слободнит испитнит ро!кова, била маае-више норедовиа. тако да се учење раавијало периодично. по мјесепима. тв јо то. са ово је стране. условило да студенти несистегматски шремају испит«. јер су просто грабили да ит положо што вшпе. 2. Помањкање ©фгскасне конгроле над учењем студената од странв наших стручпих удружења, тако ла ,је приличан број студената био ван еаидонције и свог стручног руководства- Број студената чијим су учењем руководила удружења. кад се гпореди са бројем уписаних, био 1е страшно ма.ти* 3. Несавјестан одиос према учењу приличног броја сггудената- Слободки испитни рокови који СУ досада код нас постоја Ли. објашљавају со једиио чињеиидом да су наШИ стуДентИ нагубили V РАП мно. го, па је то просто била једна извадредна форма како би нм се помогло. Издшпно би бнло говорити о томе како н кллико су слободли рокови Утипа,lГи на одви Јање на<ц»ве по Факултетима. Довољно 1е изнијети чЈбт.еницу, да студенти баш због тих рокова ниЈесу довољно долазили на прсдавања. вјежбе, разле курсеве итд.. Iер су спремали иопите за наредни мјесеп. тга да се види како слободпи рокођи утичу негатитото не само иа систематско спремање испита него и на студиЈе уопште. Пошто су прилике у ово.l школежој родини донекле друкчнје.

Кад би ову цифру таоцелили са бротом уписаних по факултетима вид.јели би један грдан несразмјер у броју уписалих н у броју студената којим наша удружеља Фактички руководе. Крајае 1е вријеме да се то већ једном прекине! Трећи мсшенат, који 1е са своје стране најважнига. го је лични однос свакот појединпа према учењу. У току ове двлје гаколске годлие на нашем. гаиверзитету се истакао приличан број студената својим солидним радом и свошм солидним знааем на Од њих има један добар дио кош су руководиопи нашег стручног и масовног рала. демонстратори. а приличан нх брот, имада су још и ударници са Омладинске пругв и других радних акција на којнма омо учествовали преко љетаЉихов броl сталнв расте- Оии су са овојв странв разбили Фаму о томе да се испити на појединим факултетима нв могу полагати на вријеме. да |св нв може и ралвгги у нагаим органнзадијама н бити лобар ћак. Поред тота, у току ове двије године. се показало да има и таквих студената. ко ји с§ врло несавјооно и нестудент. ски односе пв питању учсња. Не зна се шта би човlек рекао оним студентнма нетог семестра медипине и ветерине на ветчрини их има око 20. а на мединини исто толико ако

пт>елази св на поттггуно ноомалан пад. а питаље слободних испитних рокова је питан»е прошлости. У току прошлв пгколскв године, и поред тога што се је на томе стално илсистирало, евидеошија и контрола учења на појединим факултетнма није бнла најбоље спровоћеоаа. Не мол:е бити ријечн о неосо! ефикасној контроли, кад би со о њоа говорило на састанцима наших удружења као што је било прошле године па поједнним факултетима! Ми хоћемо. лрије свега. такву контролу над учењем студената да етручна руководства појединих факултета знају како и коллко студенти на дотичном факултету спремају поједине предмете и са каквим знањем иду на ишите! То стручна удружоња моту једино опроводити кроз курсеве, консултације. пробне ишите итд. Без сваке сушве да кскнтрола рада и праћење развоја студената. не преставл>& неку нарочиту тешкоћу. него ,I'е проблем баш онај броl студената, кош ниј|е обухваћен овим формама нашсга стручпога рада- Та ј број ,1е био, понокад. неулоредиво виши од опих над којим смо имали евиденцшу. Ла наша предвићања за ишите често иијесу бнла ни приближно танна. а па неким Факултетима, као што су Правни и Економоки. нијссмо нж могли вршити нека реална предвићања општега успјеха на ишитигца. Узмимо овај статистинки податак из мјссепа марта, бага онла када 1е епремање ипсита било V јеку. а коlи са односи на број поисутних по вјежбама. курсевима. кружоппма итд., па ћемо видјети како св нрилпчан број наших студената прошле године неодговорко и нестудентски односио према учењу. а, са друге стране какд наша стручна удружења ннјесу уепјела да окупе под свогам руководством све студенте.

не и вишс ко]и нијесу положили ни предметс из ш>ве године, него да су обиине љенштине. Они, таино, нли нијесу свјеснн кли неће да буду свјесни свог озбиљног вадатка на студијама и то да наша дожава вачуна на њих као на скоре стручњаке- Они. боље вечсно. иду у раскорак са раввитком нагае државе. г . Имајући у виду о-во не.колико момента у веаи са учегаем прошле године, ове године том пнтању треба прилавиги много овбиљније. Приlв света, стручвга удружедл по факултв тима треба да буду написто са слоболним испитнкм роковима њих не.ма Гизузев за старије студенте). па зато наши планови неће имати онај „мјесечни карактер", као прошле године. нрго ће се наши тромЈесечни н мјесечни планови делити на недељне или чак на дневне планове. Од свих питан.а која се пред нас непосредно постављазу. по свогат тежини највише отскаче питање ааосталих нспита и њихова ликвидалија- Оно треба да буде ?едно од певтралних у току читавот овог семестра* Зато ова наша удружења треба одмах да срсде статистичке податке о заосталим испитима. како би, на основу тога. одмах предузели најбоље мјеое за њихово спремање. Спремањем заосталих испита наша удру-

(Наставак иа трећој страни).

(Колонв вначе: брв.т нрису*них на вјежбама, на курсевима, репет., колокв., часовима кружока) .

БЕОГРАД, 3 октобра 1947

ГОДИНА XI Број 32

ТАКСА ћЛАТЈЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 2 ДИН.

електричммжи отсек 206 30 50 586 гоаћовински отсок 237 10 7 — ветепинаоски Факултот 642 66 — Медицински Факултет 2402 167 24 1 Агрономскн Факултет 249 200 69