Студент

Резолуција Другог конгреса Народног фронта Југославије

Саслуша-зши рвферат о НародлоlМ фронту као општенародној политичкој оргЕаиззцији, реферат о задлцима Народног фромта изаештај о раду фронта од Првог коагреса до данвс, Други конгрес Народког фронта Југослазије, одржан од 26 цо 28 септембра 1947 године, у Београду, по сле свестране дискусијо кснстатује општу и једкадушну сагласност Конгреса, нако у питању карактера који Народни фронт Југослаоије има Д*нас у резултзту свога развитка од сеога оонивања до данас, а таио и у погледу његових данашњих задзтака. Конгрес констЈ/тује; 1) Заснован још пре рата у периоду избијања фашистичке опаоности, Народни фронт рззаио се у нашој ззмљи у време непсоредне ратне опасности и у псчетку окупације земље од странв фашистичких освзјзча у уједињење свих напредни х л»уди, свих антифашиста, саих оних којч су бипи спремни да брзкз незазисност зеглље. Посебни нзчин постанка нзшег на родног фронта, који нија био стваран одозго споразумимз између разних попитичких партија, већ одзздо из народаих мзса без обзира на дотадашњу партиско-политичку припадјност или друштвени положај, а под рукооодством Комукистичке партнје, учинко је да је наш Народни фронт већ од почетка Нзродносслободилачног рата прзтстављзо снажно уједињвње свих нвпредних елсмената, све ширих народних маса, свих патриота који су бкли спремни да се боре против омупатора и домаћих издајника, Због тога је Нарсдни фронт на чепу са Комунистимком партијом био споообан да још у тску рата постепено изграђује нозу народ.ну влзст, и да се коначиим ослобођењем приступи дефкнитквној оргзнизацији нове државе и њеној СБвстраној приередној и културнсј обнови и изгрвдњи. Тако се кроз своје досадвшњз фазе развитка наш Народни фронт изгргдло и поста 0 трајна, општенародна политичка организац.чја с трајиим прогрзмсм, различита од свих дотедашњи* попитичких партија и паптиских бломова. Он је претставник и носипац ремскратиЈе новог типа, истиаске кародне демокрзтије. Он је нови облии политичког живата, неопходзн нашем нову друштвеном уређењу и остварењу јединственог еконсмског прогргма. Наш Нзродни фронт је дакас попитичко јединство радника сељзна, народне интепигенције и свих радних људи, у коке св налаз и и Ксмунистичка партија, која у њему има предводничку улогу 2) Конгрес констатује да је Народни фррнт од Проог конгреса до Гвнас постигго вепике успех е на свима пољима свсје свестрапе делзтности. Само благодгрећи псстојању овзк п јединсгвепе општенародне политичкз оргаиизације Народног фронта, бил 0 је могуће у тако брзом тсмпу и с такеим успехом изградити нову влест, организоаати нову државу и задобити тако значајне победе ка фронту обиове и изградње. Нзродни фронт је онај који је уједЈињујући све шире народне масе унво у обкову огромзн стваралачки полвт нвших народа, жар наше омпадине и жена, пожртвованост нзших радлика, сељака, раднс иителигенције и свих радних људи. Без постојгња и без сталне и живе зктивнссти и помоћи народној ппгсти огако снажна и масовне народне организациЈе као што је нзш Народни фронт, т и велики успеси не би били могући, не би бнло могуће успешно спрсвођењв Потого.дишњег ппана изградње наше земљг, њене индустријалкзацијз и електрификације. 3) Коистатујући на једној стрзни ове успехе у консолидацији и изгргдњи нове демократије у нашој земљи, која је благодарећи правилној линији Народног фронта и невићеном радном полету народа постала узор својом обновом и изградњом и због тога стекпа велике симпатије и угпед у свету Конгрес мор а нз другој страни да укаже на велику забринутост ко|у код свих демократских епемената и пријатеља мира у цепои свету изззива данашња међународна ситуација. Други конгрес Народног фронта ЈугоспавиЈе одржава с е V часу кадз се пред целим човечанством које је још у огромној мери дужн o да зацвли раке недввне ратне катастрсфе у ко]е је бипо бзчено фашистичиом агресијсм издиже опасност новог рата, нове можда још теже ратне кзтастрофе. Свс отворениЈе се испољаза необуздзн а тежња светсие реакције на челу са амсричким финансиским магкатима да загосподари светом, да У својим сопственим земљама и сзуда гдв искоришћујући економске ,тешкоће, гпад и беду народа, може наметнути озој утицај, сбнови фашизма и његову терористичку идеологију, да створ« широм света себи подређена жаришта агресије, политичке и војне базе за агресију уперену против Совјетског Савезз, против држава нове демократије и против пародноослободилачких покрета копонијалних и зависких народа који се боре за своју слободу и независност. Спободни и независни народи нао на пример грчки народ, губе своју националну и економсиу независност услед отворене стране оружапе интервенције. Водећи бесомучну клевзтничку кампању против истински демократсних држаза, гушећи у сеојсј земљи сваку напредну мисао, и пуштајући спободно поље ратним хушкгчима. ти реакционарни империјапистични кругови покушавају седа ра минирају и Организацију уједињених нзцијз, чијв је оснивање и чије је принцнпе псздравкло читаво мирољубиво и слободољубиво чове-

чзнство у очвкивању д а ђе та оргенизација сузбијати агресију и ратну опаснсст и обазбеднти трз.ан мнр међу народима ка бази њиховв равнопрзвности и поштовањз њихове кезависности. Ова нова олаонуст за сввтски мир и спободан развитак народа свв вишв зближава длмократске влвмонте у целом свету. 4) Конгрзс констатује ра ј е Народни фроит у прошлом периоду од Првог кокгреса снажно развио и учзрстио своју оргализацију, з ист 0 су то учинипе и мзсовне народнз организације које улазе у његов састав; Јединствени сикдикати, Нгродна омладина и Антифашисгички фронт жена. Организацивно учкршћење Народног фронта ишпо јв упорздо са сеа одређенијим постазљањсм планоза рада и коикретних зздатака његоаих. месних ортзкизација. Апи кеко ]е чланство Нзродног фронта достигло цифру од 7 мипионз члзнова, Конгрес кокстатујв да у неким кародким репубпикама број организованих чпанова знатно ззостаје иза стварие привржености редних м2 са Нвродном фронту и иза њихове стварне актизност и и учгшћа у акцијама фрокта. Кокгрео исто тзко консглтујв дз је у вепиким нзпорКlма на прирредној и културној изградњи земље дошпо г.о појаза запемаривања политичког радз у мзсама, а помегдв и до замемаривзња будности према актквкости народних непријатеља и остатана реакције. На сс.чову ових нснстзтација Други нонгрес Народног фронта Југослрвијп сматра га је потребно: 1) Рззанти широиу делгтност ради даљвг развијања и учаош&ења основних фрсктоззкмх организлција. ради обухватаља у чарстој грганизацији Народног фронта оваког опог који прихвата његов прсграм и хоће да ради на њ&гсвом остЕгарењу, нано би у сваком и у иајмањем месту Народки фронт стварн o одгозврао својим задацима и овоме корактеру једнпстввнв, трзјне општенародне попитичне органмзације. 2) Поклонити у свакој организациј и пажњу постаељзњу и спровођењу одређеног чврстог програма рзда, еодећи рачуна о свестраност и задатака и ке ззборављајући на потребу непрекидног даљег политичког уздизања свих члановз и свих трудбеника уопште. Развити посебну мрежу органа за агитацију и пропаганду, као и за друга поља делатности фронтовскИу организација. 3) Конгрес свлгшђује нови Савезни одбор да припреми за подношење на одобрење чланству нови Статут Народиог фронта Југоспевије, каио би читавсм овојом оргакизациЈом Напддни фронт одгсворио карактеру који данзс има као трајна општенародна политичка организација. 4) Обратити пажњу на развијање и побољшањв фрснтовске штампе. Целекупна фронтсвска штампа треба стварн o да изражава тежње Народног фронта и да буде верно огпедало његових акција. Само таква штампа може се сматрати истимсним оргвним а Народног фронта. 5) Други конгрес Народног фронта Југославије констатуЈз да све народне масс наше зсмље непоколебљиво стоје за мирољубивом спољном попитиком Сазезне владе, која иде за обезбеђење мира у свету на Принципима Повеље Уједињеких нација и за развкјањем пријатељоких одЖоса међу народма, изражав а своје задовољство због постигнутих пријатељски х и савезничких односа са слозенским земљама, на челу са Совјотским ..сзезом, и са другим суседним зсмљама, Кснгрес са свом одпучношђу одбија клеветкичке нападе империјалиотичких кругова који искоришђујуђи трибину организације Уједињених нација, потпуио нвосновано оптужују Југослазију, Албакију и Бугарску. желеђи д а на те земље пребаце одгоеорност за догађаје у Грчкој. Конгрес подвлачи пуно одобравање наших народа за напорв делегације Совјетског Савеза на садашњем заседању Оргзтнзације уједињених нација, нзше и других делегација које су целом савету сигнализирапе опаоност коју за светски ми>р претставља допуштање ратним хушкачим а д а некажњено проповедају нови рат. Конгрес изражава наду д а ђе сви демократски епементи у читавом свету нађи начина д а се зближе и да уједине,сво]е напоре да спасу човечанство од ове нове претеђе опаоности. (Аплауз) 6) Други конгрес Народног фронтз Југоспавије шаље братске поздраве и изргзе симлатија свима народно-ослободилачким понретима и њиховим херојским борцим а који широм света воде јуначку борбу за слободу и независнсст своји х народа. 7) Конгрес поздравља Истру и Словеначко Приморје који су најзвд ушпи у састаз Федеративне Народн е Републике Југославије и са жаљењам констатуја да су извесни делови југословенског етнографског подручја још остали извзн оквирз своје домовине. 8) Усвајајуђи извештај 0 раду. Конгрес одсбрава рад Савезног и Извршког одбора у периоду између Првог и Другог конгреса и даје им разрешницу. Конгрес изражава своје дубоко увврење да је прввилна линија Народног фронта и да су сви његови велики успеси до сада у прзом реду резултат мудрога руковоцства онога који је био његов иницијатор, творац и вођ, коме Коигрес у име свих наших народа изражава дубоку блзгодарност, нашег претседника, друга маршала Тита. Уједињени V Народном фрснту наши ђе народи и даље непонолебљиер верно иђи путем који је он обележио.

САВЕЗ БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТАJAKA ОРГАНИЗАЦИЈА У ОКВИРУ НАРОДНОГ ФРОНТА

Конгрес бораца народпослсболиличког рата је још једна малпФестаццја снаге и одлуппости нарола Југославите ла наставе пут ко:лм сг пошли, јесте израз љубави и лданости тековинама народноослободилачке борбе. завет прелволника те борбо да ће иопунити лужности н обавезв према народима Југославнје V обнови и изградњи земље асто онако као што су то учинили. са пуно славе и насти прелвоНени другм Титом и херојском Комтн,гстинк'»м партијом, током нетвороголашњег ослоболиланког рата. Организација Савеза борлца наролноослободитачког рата :е узела на себе веома озбиљне али племеиите задатке. Јер ј д она палиа, бообена организапија. Она ће окунити стотииама хиљала -најбољих сингва наших нарола. присније пх везлвати зближпти са Наролним Фоонт >м и измећу себе. тгажитн преко сво{о оргаиизапије оно што су спсјом бсзпоштелном богбом заслужнли. а наролне властн осигупале. Она ће Vклањати недостатке и гпегако које су се појављивале око материјалнит збрињаватва бопапа. гатптити љих-> но плаво на отго гато су л текти свстом несРбппном противу пкт* пчтопа и ломр*их осиг»оати им живот магегнјалним а култу«чттм добрима. Савр.з бопаиа народноостоболилачког ратз ће продубљтгвати братство и јелпнство нарола Југославије, једну од највећиs тековина ослобо-

лилачког рата, давати свестрану помоћ народним властима на сбим нољима љулске делатности: нолитиикој, економској. културнот и другим, развијати љубав према нашој славној Армнји: ппеносећп искустно и ратне веттине на млаћа покоген>а, оспежаваће бот>бене градицчЈе наших, широм света, слазчих паптизана и агмије. сачуваће чсиомену на оне. који су. својом неустрашивошћт и вепоколебљивом вером т побелт истине к нпавле. оставилн кости по славној Козари. пркосној Зелснгоои. Непетви. равном Орсму. широм целе Југославије. Несумљиво ла је, у лачзшљим Vсловима живота и гала, најважнији задатак улесника наРОлц.)>'рслобс.лилалког рата најактнвније т извпшељт ТТетоготитн.ег илана. 1о т гажн кадрове. И велпка 'ро’ пјникао је т иашој Агмн'и. •.•игурних. прекаљеннх V ватпн борбе. но там* нинама н логопима. и служп ннтерссима аајелнине. нсто оннко самопр»»горнo и помзлачо као и за впеме нетвороголишље бопбе Освоћући се на ово нитлн.е друг ■е г своме говору рекао: *Освовни ваш задатак је да у остварвњу Петогодишњвг ппанз * изградње зеиљв будетв у првим Р*довима. да и ту поиажсгв. и Дв унесете V све сло|еве падИог на* рода онај исти антузи’азам и хе-

роизам који сте поиазали V борби за ослобођење земље. Ваш з-датак је да будетв свуда V првим редовимз и да свуда гајите наше традмције, да чувате велике тековине народноослободилачке борбе Ја вас уверавзм ДјРугози и другарице, и будимо сви дубоко увЈ*ерени да ћемо ми постићи оно за чим идемо, да ћемо нлшу земл»у учинити срећном и богатом, дв ћемо нашу земљу учинити онаквом, какву су наши народ»« заслужили и за каивом су гежили. И више од тсга." Савез бораца народноослободплпн ког рата је борбена органазашт 0на се по својим задацимл и огганпзапионој форми битно разлнкује од гличних организација старе Ју гославије. које су пасивно чосматпале недела и злочиначке работе ненаролних. профашистичких режимз које су ишло V рагкорак оа пнтспесима нарола. Саввз бораца тзео је на себе !ош јелан ееликн. т«жак али чзвигаен залатак: борба поотив фашггзма. раскрипкаван>е импегијчлпста нотпаљивача новог озта. Панзс кала се у нолитиин тичкит аемаља осећа тендлнпија ла у мећунаролној политшхи вамегиу своју вољу. ланас. кала ратии проФитери шире лажп против лемократски т земаља Источне Бвропе и на-

стоје да сруше темел>е .чппа и демократије V свету. борци, чланови Савеза, схватнли су као дужнбст да раскринкавају агресоре ма у каквом плашту бил г , обавијени. нако је потребно. да поново уаму пушке у руке, бране независност и тгковнне народноослободилачке борбе. Због тога ће се они још' тешље зби> ти унутар своје организаштје у оквнру Народног фронта. донринета разбијању нланова имперајалистичких „стратега" и уверити их да ни атомска бомба. ни многобројна звепкања оружјем с оне стране океана. не могу да заплаше нароле )угославије, који су се. у за]еднпни са прогресивним демократскнм народима света, на челу с а Совјетсклм Савезом, сврстали у прзоборце за мир и демократију V свету. Данас. повампиренн фатисти из С.хтија и Волстрита не треба никад да сметну са ума да имамо снажну Армију. модерио наоружану. технилку опрзм љену. са велнким ратннм нскуствнма која ће бити способна да одбоани незанисност своте земљв, Савез борапа Ослободилзнкор рзтл је организапија која ће у многоме користнти даљтгм успесимд Чаролч*фропта. Она ће као таква првенствено служитн интересш I стоје земље и слободољубивот чоденаиства. пазвитн радво олушевљете и прегалаштво кол своlих члановз за *спун.ен>е Петогодишњег плана, лопрв* нетн онштем благостању радних маса и својих чланова.

КАКО ЈЕ ПРОТЕКАО УПИС СТУДЕНАТА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ УПИС СТУДЕИАТА НА БЕОГРАДСКОМ УНКВЕРЗИТЕТУ

Као што 1е познато овотодшпњи > пис впшко св плаиски тј. уиапвед јв било прмвићено колкко студената трсба и сме да се упишо иа поједипе факултете. То Је упиљено, из саовим појмљивих разлога, што нлш Петогодшшви план и планска расподела не обухвата само прпвреду у уже.м см.ислу (индуотрнју, пол»сприврвду и сл.) већ стзарање и изднзаље Свих струд пих кадрова па и оних са факултстоком спремом. На оонову закона о Петогодишљем план.у НР ОрОије би. ло је тачио оДР е ђено колгасо студената требд у првој Потолеткн дд се упшне на наш Уштвероитвт, иао и кшико да дође на поједине факул. тете и њихове отсеке. Тиме ое избепвало претрпаЕдње појединих факултета и отоека, а истовремено попупавало број сгудената на факултетима који захтевају већи број слушалгоа. НоЈлим спгудентима добро је позната ова одлука наших народннх аласти као и мотиви ко.ји оу их руководили да такву одлуку донесу. Због тога се очекиваЛо да ће они ову ствар правилно охватити и поотупити онако како то од н>их за. хтева Петогодишњи план, односно воља и интерес наших народа, Можв се без претеривања рећи да је огромна већила нових студената правшшо схватила зиачај плднско: уписа и. дос-ледно томе, уписала св иа оне Факултсте кој.има су новп кадровн на.гаотребнији, 0 обзиром ла ово ..нагаотвебнији кадрови“ обухва* та већп број нашнх Факултета то ! е новим студентима остављена могућност доста всликог избора, тако да су се њихове лгаше жсљс за \ганс на пожсљне Факултете могле највећим дслом оствапити. Ту су се, дакле, да тако кажемо, њихсви интсоесц поклапали са интересима заједнине. Међутим. посто.ш јсдаи маљп број свршгпих матураната, ко.ји, погато нше успео да ое упише на пожељни Факултет (а то се односи у првом реду на Технич.к.и и Медицински факултет), одлучио је да се из „инат“ не упише на неки др\ти. Пошто нису успели да се упишу на Факултет па који су хтвли— оми су радије одлучили да уопште не будт студегнти, Оар за ову голину. а идуће рсдинр. прнЛ.И.КОМ повог уписа. да се уппшу тамо ..где буду хтели“. Мођутим, они треба да зпају да се тој њихово.l жељи неће нн мало изићи у сусрет. јер ће плапски упис илуће годпнв битп .кхш детаљније разрађен, а људи који стављају сво.је личне »нтерссе ианад шгтсреса заједнипе не могу претендоваги да им се изиђе у сусрет. Известал бро) овкх другова ..довитљиво“ се досетио да се упише на кош било Фа-култет. а иа годину да пређе на неки други. Тај ~маневар“ 1е саовим изллшан, јер они су већ ушлн у план нашег Универзптета, и никакво прелажење са Факултета на Фактлтст или са отсека на отсек неће бити могуће. Чудна су та схватања ове малв групидв нових канлилата-студената да се њпховој жељи мора изићи у сусрст. На нашем Универзитету данас не постоји ниједан факултет на коме човек не би могао да доби је широко Факултетско и опште културно образовањв. Свакомв студенту. без обзира да ли је мединипар. ветеринар или ФилозоФ. пружају се широке могућности да се изгпади и уздигне. Да би то постагао постоје сви услови. Уместо да Јуре за штешим илузлјама „неуписивање“ и ..преписивања“ нови студе.нти би требало да што вшпе раде. да оамах почну оа опремањегм предмета- како би на својим прлкм испитима, постигли што боље резултате и избегли ону ситуаштју у којој ое налазе њихови старији друтови, Г. В.

Д-р Драгољуб Јовановић и инж. Фрањо Гажи изведени су пред суд

Пре д»а лана је тгред Врховним с.удом Нарадне Републике Србије у Београду почело оуђеље д.р Драго. љубу Јодановмћу, бившем прсфесору Универзитвта и инжеаеру Фраљи Гажију, бивпем дрлсавном службенику. Оптужницд т©рети оотужене да су: а) отупили у саралњу једнв страке обавоштајнв службе б) успоставикти веау и сарађивали са пентрима илдауничке југословенске вмиграиијв у кноотранству, л) врпгили ггродаганду проткв Уставног демократског поретка У звмљи.

2

НАРОДН И СТУДЕНТ

Бро%32