Студент

ДРУГИ КОНГРЕС НАРОДНОГ ФРОНТА ЈУГОСЛАВИЈЕ И ЗАДАЦИ ОМЛАДИНЕ

ПЛЕНАРНИ САСТАНАК ЗЕМАЉСКОГ ВЕЂА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ И ГРАДСКОГ ОДБОРА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЗА ГРАД БЕОГРАД

У недељу 12 октобра одржан је у великој сали Правног факултета у Београду Пленум Земаљеког већа Народне омладине Србије и Градског одбора Народне омладине за град Београд. Поред чланова пленума састанку су присуствовали члан Секретаријата Централног већа народне омладине Југославије друг Славко Комар и претставник Извршног одбора Народног фронта Србије друг Воја Лековић. Пленум ie отворио секретар Земаљског већа друг Све тислав Поповић-Тиле и предлозкио следећи дневни ред; 1) Реферат: Други Конгрес Народног фронта Југославије и задаци омладине и 2) Дискусија по реферату Пошто је овај дневни ред усвојен и изабрани записничари, прешло се на прву тачку дневног реда. Реферат је одржао претседник Земаљског већа Народне омладине Србије друг Раденко Броћић. На почетку свога реферата друг Раденко Броћић је анализирао мећународну ситуацију v којој ie одржан ДрУги конгрес Народног фронта ЈугославlИје. »После пораза фашизма, његових главних упоришта, Немачке, Италије и Јапана, који се »ролио пОд окриљем мећународне реакције« која ra ie подигла на ноге ла јој буде ударна снага против земље социјализма. великог Совјетског Савеза, да ioi буде ударна снага против радничке класе и њене авангарде Комунистичке партије и свих осталих напредних снага v појединим земљама У свету«. (Тито), међународна реакција на

челу ci финансиоким магнатим а Америке. поново диже главу и прети са новим изазивањем светског клања и уништавања. поново ради на обнављању фашизма« Стога по речима друга Тита: »против нођих изазивача рата требз да се уједине све напредне снаre не само v свакој земљи посебице, него у читавсме свету, У најодлучнијој борби против parних хушкача а за мир. Дзкле, Народни фронтови У.едињују се V фропт мирз v светус. »Таквим очима наши нзроди и народи слободољубивих земаља и радне мирољубиве масе земаљз У

капиталисгичком свету гледа)у и на саветовање неких комунисгичких партија Европе, одржано У Пољској, на коме ie учестзовала и Комунистичка партија Југославше и на стварање ин<Јормацисног бироа тих партија са седиштем у Београду. Баш зато што су комунисти узели на себе организовање народних маса v својим земљама за одбрану мира и победу демократије, што cv на себе узели задатак обједи њавања народних снага у борби за мир, што стају »на чело отнора против планова империјалистичке експанзије и агресије« (из декларације саветовања) расте још више вера v народним масама v могућност одбране мира а истовремено изазива још већи редовима ратних хушкача«, наставио је референт. Прелазећи на задатке који поо-

излазе за организације Народне омладине из реферата ДРУга Тита, друг Броћић ie оекао: Нашта обавезуЈе реферат друга Тита и какви задаци стоје пред иама н напшм оргаипаациЈама Народне омладиие? Ou нас обавезује у првом реду, да у оквиру Народног фронта, као љегов саставии део Још пише појачамо кроз оргапнлациЈу Народне омладиие паш рад на учвршћењу Једипства омладние. Велики успсх оргапизацнЈа Народне омладнпе у СрбиЈи Јестс, што су у своме раду а нарочито од ослобођешн до данас успеле,да остваре пупо Јединство омладипе у Лмадппској органнзаинЈи; што су успеле да покрену готопо читаву омладииу па учешће у обнови и изградњи iiame земље и на ппз конкретних послова н задатака. Али, има Још доста питап.а и задатака ua коЈима ми треба да појачамо иаш (Наставак па другој страпи)

Друг Радмко Броћић

ч »Дакле народни фронт уједи њује се у фронт мира у свету. Таквмм очима наши кароди и народи слободољубивих земаља И радне мирољубиве масе земаља у капиталистичком свету гледају и на :зветовање нских комунистич ких партија Европе. Баш зато што cv комунисти узели на себе органзовање народних маса у својим земљама за одбрану мир а и победу демокр а тије> што су на себе узели задатак обједињ а вањ а народних снага у борби за мир, што стају »иа чело отпора против планова империјалистичке екс* панзнје и агресије« (из декларације саветовања) расте још више вера у нарсдпим масама У могућност одбране мир а а истовремено иззива још осћи стр а х у редовим а ратних хушиача" (Из реферата рдуга Броћића.)

Реорганиѕација рада Акционог одбора и стручних удружења

Прошле недеље одржана Је скуп* штина Акционог одбора Београдског уннверзитета. На овој скупштипи расправљана су питаља која се олносо н а досадашњи рад Акционог одбора и стручнит удружења по факултетпма. На основу нскустава стечених v досадашњем раду. а V вези новог начина рада ло факултетима, предложена је реорганизација Акционог одбора и стручних удружења Овај предлог изнео је друг Славко Бунчић, потпретседник Акционог од бора у свом реферату. v коме се, између осталог, каже: „На плепарном састанку Акпионог одбора, одржаном 28 септембра 1947 године донесена је одлука о са зпвању скупштине Акцпоног одбора. На овој скупштини разматрана су пнтања која се односе нд реорганпзацију Акционог олбора и стручних удружења по нашли факултетима. Акциони одбор струлних студентскнх удружеша, екоиомскнх. културних и спортских, створев је октобра 1934 године као координациоио тело у односу на студентска удружења, а рспрезентативно у односу на универзитетске власти. По ослобођењу, кала се известан број студената вратио на Универзчтет. Акпиони одбор ;е гфодужио ч гп својим ралом. Огромни углед којп Је он нмао међу стулентима. стечел v прошлостн у многоме је допрннео да привремсни Акииони одбор v свомс раду решава основпа питања и проблеме који се стављлју пред његч. Акиионн олбов је би г и стручно и политичко руховодство на на* шем Универзитету. Отвлрањем opn пизације Народне л т\детске омлллине. крајем јануара 1946 голичс. Акшгоном одбору со првч пут пружа могуђност да обачља свој основни залатлк. тј. стварпњс дсбрих струч них и научних калгова и њпхово васпитање v луху праве, исталске на.уке. У протеклом перлозу. тЈ. олмах по формнраљу Наролне стулентскз омлалине, Акцпони олбор ослобођен ол економског збпиљавања студепата. културно-просветчсг и Фискмлтурног рада. пгншао је свом једином и основном задахку сектору учења.

Осврћуђи се на стручп,, рад друг Славко Бунчиђ рекао је: „Рал постављен на кружопимг., курсевима и семинарима дао је гнслне резултате који cv се одразнли н на испитима. Било је грешака код неких стручних удружења, што том питању форми учења пису прилазили посматрајући објектизне околносги на своме факултету. Појодина стручна удружења су ол ређивала з а руковоллоце курсева н семинара демонстрагор е . којн често нису били у могуђиостп ла пруже студентима потребпа објашњењз. Акциони одбор јо v почетку свога рада ставпо у задатгк стручним vдружењима да остваре иалешњу сарадњу са наставшшима. који су, vглавном, имали да буду ргководиоци курсева. Ово ce нарочито односи на Правпн и Економски факултет. где je требало н предавања и учељс подиђн на један виши степеп, стспен који олговара друштвеном и еко номском развитку нхше земље. Појединц факултетц нису показали много ипнцнјатиче v стварашу књижница, отуда јо мали бпој факултета који су претплаћени на стра не часописе из њихове струке. А нарочито ,ie велнк,, пропуст што само мали број стручних улру* л;ења прима стручну литературу из Совјетског Савеза. Пред секцију демопстратора cv се постављала двд основна задатка: по моћи студентнма на вежбама ппи vчењу н спреман.у испита т, посветити пажњу стручном узлнзаљу сампх лемопстратопа из чишх роловп треба да се мобилише новп млали наставнп и научни кадар. Међутнм стручном узднзању демонстратора поклањано је мало пажље што v6yдуће треба отклонитп, ослобађајући их осталпх задулхмвз. Демонстратори твеба ла буду чтулентн који су На:боље стручно спремни Говорећм о ралу секције за уџбеникА друг Славко Бунчић између осталог је рекао: ,-.Да би се решпо проблем уџбеника. основане cv комисије за излавањо при свим факултеигма и па Универзитету. које сачињавају студенти и професорн. И овле се рали.то без плана и дрвољно координацијо међу издавачким секцпјама поједи-

СКУПШТИНА АКЦИОНОГ ОДБОРА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

них факултота. Али нпак cv постигнути видни рсзултатн којн су углавном плод залагања студената и оства рења тсспе сарадње са наставницима. Због опсежности рада при овом послу, издавачке секпије при стручним удружељима уједиљене су у издавачку секцију Акционог одбора. Али со. није могло остдти ни при овој организацпошј форми, већ је на продлог Комитета за научне установз, универзитет и високе школе Народпе Републике Ср бије, основано Државно издавачко предузеће „Научна кљига*'. кој л је примило на себе пелокунно старање о лаљем издавачком гаду н а на шем Уннверзитету, Оио се ло неопходним због великих финансиских инрестиција које cv неопход не за даље правилио пооловањо и због преоптерећености студената који су радили на свом ссктору често и ца штету учсња. Досада је пздато око 180 рз.зиих штампапих и литографских уџбеника. сг.рипата и стручних ггриручника. а сала со налази у раду 64 нова уџбеника и скрппта." У вези практичних ралова студепата референт је наг.ласио. „Потрзбно је спровести обавсзио што витпе вежби из практичннх. клиничкнх и лабораторскит предмета проучити и спровести план сбазезне летн.е праксе по поједииим заводима. Фабрикама, лржавним лобрима на којнма ће студенти повећати cboiv стручну способност и спсцијализлратн се у ономе за што со сппем! сваки о п нас v својпм студпјама. У ту сврху треба оргаичзовати цзлсте и посете пашим презузећима н установама. Анализирајућп лосадашљн гал Ак пионог олбора и стручиих удружеља и HMajvhir v вид v то да се ове ro шие питаље учетм студената поставља у иовој форми потоебно је указати на то да су Акц.чони одбор и стручна улружења као форме за стручни Рал које cv иастале ппе оата а које смо мн залржали у допекле измељеном облчку н до дзнас, одговорилн своме основнолг залатку и функцији окупљаља студената оivo наших удружоља. Но услед нових прплика на нашем

уннверзитету, Акциони од<sор са стручним удружењима као форма за рад више не одговара иа следећих разлога: 1) Акциоии одбор к стручна удру* жеља су формално секцкје НСО-а, пошто су сви члановн Акционог од* бора и стручних удружеља у и-ло време и чланови НСО-а и пошто јо то једним чланом иравила Акцпо* ног одбора тако предвиђепо. ри, то је лотпуно самостално тело, које ради по својнм аравилима. из* гласаним на првој с.онивачкој скуп« штнни. Због тога је постојао нзве« стан раскорак у раду паших удружења и НСО-а. Појелине групе к активи водили су рачуна о учењу тск опда, када видв слаб резултат из статистичких податдка док cv v току спремаља испнта ту ствар једпо* ставно препуштали удр\жењу. 2) Акцион и одбор сачпњавају претседник. два потлоетседника. секретара и два благајнпка. од којп т ниједан нема одређеи сектор рада, нсго напросто посрелно руководе пре ко руководилаца секциЈа који нису бнли чланови Акционог одбора. Ово валгн и за удружења. 3) Иезгодна страна оваквог меха* низма Акционог одбора и стручнпх удружен.а, била је v томе што су секцнје Акционог одбора у ствлри само руководиле истим секцијама v удрунгсњпма. Такав пачпн руковођења довео је до тога ла јс- спутдоана иницијатива и самосхалан рад ка ших удружења. 4) Сам Акцнони олбор. као цеитралпо тело, више ie руководио гаДОМ иого што је био координациоНтт орган за помоћ стручиим удружењима; то је, такође. лонеклв спутавало ипнцпјативу наших удружења. Имајуђи ово у виду. пгедлажемо годишрбој скупштинн органи зационе измене: да се укнне назив „Акцнони одбор стручиих удружења универзитета. високих школа и академија“ и „Стручно ,_удружење“; да стручпим радом на Факултетп* ма руководе стручнн одбори који ђе постојати при секреташгату Народие студептске омладиие лотлч(Наставак на трећој странн)

1 TAKCA ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА БЕОГРАД 17 ОКТОБРА 1937 ГОДИНА X/ Број 33 | ЦЕНА 3 ДИН.