Студент

ПРАКСА, УСЛОВ ЗА ИЗГРАЂИВАЊЕ ВИСОКОКБАЛИФИКОВАНИХ СТРУЧЊАКА

НА ТЕРЕНУ ПОСТАЈЕ СВЕ ЈАСНО

У tokv овога лета студенти старијих тодина нашег Универаитета били cv на практичним радовима раопоређени по свим налхим федералиим јединицама. Двомесечни практични рад значио је за ст' гденте много. Дрпушујући сгечено

теориско знање практичним радовима по нашим фабрикама, npvraма, апотекама и другим местима, они се оспособљавају за вршење задатака који их очекују v скорој будућности као праве народне стручњаке.

Све генеоаиије гоаћевинског crсека већ деценијама практнчне радове из геодезије изводе v Рал>и. па ie и прошлогодишња прва година на Kpaiv доугог семестра обавила OBojv петнаестодневну прак cv v том месту. (Јтуда ie сваком граћевинцу Рал>а позната до нг.јситнијих детал>а. Али поред тога она зз сваког од њих прегставд.а живот борбу за овлаћивањем инструментима, борбу за правовремено ислуњење постављених задатака. Оно што је v школи била теорија сада се примењује на делу, а шго се радило на детаљ сада се изводи v" огромно) размери. 5а тако обимне радове, зл у:пешно решпвЈЊе пр'блема којч у тај.вим приликпма насгају, морцло je и организовање посла и оргшизовање неколико стотина да будс па велдкој емсшти. Нагае студентске организације, акгив НСО-а и струино удружење, користећи дугогодишње иокуство проdecopa геодезије, могу данас аа кажу да су са успехом иззошили своју дужност. Проблсм Псчране и смештаја решен ie уз пуно рг.зумевање и помоћи народних влзсти Због великог броја студената формиране су две груне. Првл гру па од 135 студената, стишла јг У Раљу 16 јуна, а друга од ISo студената, по повратку прве, јуна. Рад на tcpchv се одвијао по торима Подела студената на сечције још првог часа геодезије нл факултету многима није била разумљива. Овде* пак, другачије се не може радити. Секција бро|и пет студената од којих један вршндужност шефа секције. Он одговара за рад секције, једино ie он њеи претставник, па поред осталог jeдино он има право, како то често воли да каже проф. Андоновић да буде и изгрћен. И заиста, у »тешким« часовима остали члакови секције cv поштећени грдње. Одмах по доласку, пиштаљка професора Андоновића је запарала ваздух, дајући сваком на зна ње да тог тренутка има све престати. Тада, као и касније, она је означавала почетак радног дана. Пред полазак на терен добијала су се упутетва и конкретни задаци, потом инструменти и сува храна за ручак. Поеко дана нико ие сме да се враћа, а долазак после 18 часова такође повлачи одгозорност. На терену се раде све геодетске операције- Гелералдим нивелманом се снимало неколико киломегара. Најбоље секције су то свршиле за два и по дана. Остале за три дана. Рад v секцији је био тако подешаван да је сваки њен члаи био на свим дужностима почев од оператора« преко писара до фигуранта. Нарочито cv записници секција били велика брига сваког по)един-

ца. Они се, касније, пошто се утврди тачногт добивених података, препнсују и оверени од професора претстављају огромни матгријал за израду елабората, без крга се не може ни полагати испиг из геодезије. Праксу смо провелч у Чехословачкој На позив студената Пољонривиедног факултета у Прагу осам студената апсолвената н дзоје са треhe године провели су око леа месеца у Чехословачкој. Подељени према специјалности они cv провелп време v огледним млекаиама. по машннско тракторскнм станнцама. у винарским нодрумима и на пољопрнвредннм газдинствима где cv допуњавали своје стручно зпаље. После праксе којз је трајала внгае од месец дана студенти cv ооишли све научне устнове као и разив огледне станпце пољопривредног карактера. Орган „Словеначка мвђународна веза агронома и шумара срдачно је прнмила наше студенте и упознала их са најновијим пољополвредннм тековинама Чехословачке, У току научне екскурзије студенти су обишли највећу млекару v средњој Еврони v Оломоцу која конзервира мссо, воће и поврће. У Трнави посећел ie на,јмодернији млин, а v Брну селекци она станица која јр под руководством совјетског професорд Моствоја Ту су ce студенти упознали са најновијим открићима на пољу селекције. Последње дане боравка студенгп cv провелн v радној бригадц за сачу шуме. Студентл Пољопривредно шумаоског факултета из Земуна вратили су ое са многобројним по*кдонима v књигама и са великим искуством стеченнм у братској ЧехословачкоЈ. Измена искустава показала Је добре резултате Са технолоппоог отсека отшшго ie на праксу око 60 студегната- У веће Фабрике, као пгго ie фабрнка ..Зорка“ у Шапцу ..Елоктробоона 11 у Јајцу. Рафинерија нафте ка Ријеци, „Ма.јда»н“ фабрика цемента v Опли ту. Фабркка алумтширума v Лооошцу и др.. пошле су групе од неколико студената, док су остали билн no.ieдишачно распот>ећени по мањкм фабрикама- Теорисжо знан>е о појединим процескма протавсшве које оу студенти понели са Факултета могло ie да им ло>служи као полаона тачка v раду. У току двсмеоечне праксе оки су ово знање уопели да прошире и дотгуне, упозиавајући проблеме погона на самом месту производње, слу жећк ое стручном литературом п сараћујући оа стручнкм особљем Фабрике. Ова сагадња била ie нарочито

добт>а v фабгтци ..Елпктообоона". Инжењери и мајторн по одељењима уложи.ги су много труда да студентима омогуће што бољн рад. Инжењери v Фабрицн цемеита ~МаЈда.н“ ломагали су студентима ири изради пројекта. пома-жући нм нарочито да са. владају тсоретсш дво. iep га на Фаиису могли до-бро IГРОУИИТИ. Једино у фабрици алумlшгијума у Ло зовцу руковсдиоци лабогаторија нису искааали донољно разумевања за потребе студената. те ov одат губили враме радећи оокуднкм средствнма. У лојединим BebiHM фабрнкама налазишм оу се заједно са београдоким студентима и студенти Загребачног и ЈБубљаноког ушгвср3lитета, а У Јајцу су била и два студента из Чехословачтсе. Изменв искустава и уџбеника показале cv се као дсбар начин да се лропшри и дсшуни знање н то би сз могло и убудуће опроводити. У тоску двомесечне пракое студентн технологи.је уопели су. пратећи рад свих одељења у Фабрнцlи. да у лотпуиости упознају често врло сложе. нв проблсме. Пршсупади cv податкв за про.јекте а многи су их и лорадили. Неколико студената запослених у Дирокци ји за веихнкохемиску индустрију взралнли cv у тчжу своЈе прак се v Фабрици ..Зорка“ нормативв (прописе о утрошку матери. Јала за поједино продукте) за потребs Дирекције. Иокуство овогодишње irpaicce показу.је да Је оекпиЈа за излете и пражсе, углавlПlolМ, взвршила сшоЈ задатак распоређујући студенте по гранама инlдустриЈе за ко.Јо cv зашштересоlва»и. Потребно би било само да се идуће годмне таЈ распоред изврши раније. како 6и oe студенти на времв упознали са сгручном литературом ИЗ те области. Сем тога било би по. требно да секција објасни генералном

дирбкцијама свв ггроблеме кк>.ш су у веаи са студентском праксом. На тај начин избећи he се гороблем смешта-* ња сТудената који ie ове годхгае ла ло једизгам местима прехстављао маље тешвоће. (* Ол вкл м &*>. и

П. Путанов

€• v .*v»

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Из машинског одељења у одељење

Четрдесет и даа студента треће године грађевинске технике били cv на поактичним оадовима на прузи Никшић—Т|ИТоград, Кучево Бродице, затим на приступним пу тевнма на Црном Врху, мелиорацноним радовима v Македонији и Мачви. На овим радовима огуден. ти cv имали поилике да много кауче а v исто време да увиде на теРену стварну потребу за стручњапима. У tokv радова студенти су наилазили на тешкоће које cv наметале нове проблеме. С обзиоом на темпо' градње морало се тражити брзо решење на лицу месга и студенти cv зато употоебљавали ciioje оопствено знање и оналажљи. вост, и успевали су v томе. Студенти електротехничког отсека били cv распоређени по свпм већим местима где постоје фабрике електроиндустрије, веће централе и оадио станице. Група од 10 студената била ie v фабрици »Раде Кончар« у Загребу. Они су наизме. ничио лосећивали једно одељење за другим и У току двомесечне прак се упознали cv се са читавим радом и ceihm одељењима. У предузећу »Никола Тесла« студенти cv v почетку радили на прорачунима и потежима, а после cv

Према захтевима и потребама Министарства грађевина, саобоаћаја и пр. архитектонци тређе годин« распоређени су појединачно у Београду и по разним местима v Србији. Косову п Метохији, Хрватској. Бо-сни и Херцеговини, а две маље rpvne на Омладинској прузи Шамац —Сарајево и фабрици алатљика у Железнику, Из увереља која су студенти донели са праксе кила се да cv онп на свим овим местнма ттоказали лепе и узорне резултате. Радили су разне послове. Једнн су пројектовапи, други изводили грађевине. трећи премеравали. радили предрачуне и др. Али поред стручиог рада они су се укључилп у рад омлалннских и синдикалних организација. учествовали су у културно-просвегном

Једни су пројентовали , ,

и практичнр учествовали у серијCKoi изради онога што cv нацртзли. Друг Хаим Леви показао ie велику свалажљивост и |упорност У раду тако да ie после непуна два месепа рада на пракси вршио дужност шефа винклерског одељења. Сгуденти оу били одушевљени при. јемом од стране радника. Радници, а нарочнто мајстори објашњавали су са вољом све оно што је студенте интересовало и v свему им пружили своју помоћ само да би ова поакса донела будућим стручњацима што већу кооист. Такоће и студенти машинског отсека Техничког факултета су свој годишњи школски распуст ове године провели на практичним радо. вима. Индустрија мотора v Раковици, фабрика вагона Славонсчи Брод, Микрон Београд, фабоика свиле. Нови Сад, Јутострој Раковица и жељезничка радионица v Зрењанину дале су могућности студентима да своје теоретско знање, стечено у току школовања, vпотпуне исто тако врло важним практичним радовима.

раду, били наставницп на стручним курсевима, преносилн своЈе знање на млађе, Другови Миле Маринковиђ, Радован Суботпђ за свој рад на пракси проглашени cv за ударнике. Велико признаље добила cv и два лруга која су била на праксн иа 0младинској нрузи Шамац —Сарајево. Главни штаб дао им је иохвалу за усвојени пројекат железннчке станнце у Зеницн, највеђи архитсктонски објекат н а Прузи послс сарајевске станице. Другови којтг cv од' завода за заштиту и научно проучаваље опоменика културе Народне Републнке Србије лоблли за задатак да изврше конзерваторске радове на нашим средњевековии и манастирима показали су много самоиницијативе и органнзаторспе способности.

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Четири ударника и велики број похваљених

Још почетком априла месеиа пошла је ппва rovna апсолвената мгдицине и војних медицинара иа припремне радове у циљу органнзовања санитетаке службе на младннској прузи. Затим, група ieдна за другом такође одлазе на практичне радове. На novrv Ни.кшић—Титоград пошло је 39 м©лицинаоа који cv са добг>им резултатима извршили свој задатак. Ова група дала ie четиои ударника и велики број. похваљених. У акцији за сузбијање маларије у Макелонији такође су учестовали студенти медицине. Асанирана је по. вршина најзагроженијих крајева у Македонији. Једна од већих група била је v акцији која ie имала заl

циљ да проучи питање »Алегренс* (спољашњих надражајних фзктора који код осетљивих органнзама проузрокују обољ©н>а). Ова акција трајала је месец дана на терчторији Војводине. Преко 96 студгната мелицине за|‘едно са студентима загребачког Факмлтета учествова.ти су у двомесечној кампаљи протиЂу пегавца у Босни. На. род Босне са задовољством ie прп. мио ову акцију и заједно са фронтовским органнзаци|'ама пружио пуну подршку студентима. Глазпи део посла обавили cv студенти. Они су енергично радили на сузб.чјању епидемије. Нема скоро ннједног места, које овога лета hhcv uбишли наши студенти. Већина сту-

Дената поавилно ie схватила orv акцију и свим снцгама ce залагали ла она псшуно успе. Међутим, би. ло ' е и таквих. који cv петко излазили на теоен и који су брзо напустили рад, као на примео Михајловић Нататија. Стенковски Стеван и лоуги. Ови рђави примери ни мало hihcv омели рад правих народних студената који cv радм* ли савесио и марљиво. Уопех је дошао. Многоброжи болесници cv излечени и већина жаоиштз помечттих обољеља је уништенд. Ове акције донеле су студентима двоctdvkv корист. С једне стране они cv по.могли народу а с друге стране ово ie за њих била поакса Koia ie обогатила њихово знање.

12

Одговорни уредпик: Влада Митровић, сттдент права. Уредпнштво н алминнстраиија: Беогрзл Бглевао Ппкеир апшп. т«™,,,, * ИЈтампарија Пздаваико-штаипарског предузека „Рад” - БеГрад. S рскПлша 33 " Ф ” лс^«

Н А Р 0 ДНИ СТУДЕНТ

Број 33