Студент

ПОСЛЕ ЗАВРШЕНИХ ИСПИТА У ЈУНСКОМ И СЕПТЕМБАРСКОМ ИСПИТНОМ РОКУ

ЛИКВИДИРАТИ ЗАОСТАЛЕ ИСПИТЕ главни задатак у школској 1947/48 години

Поред несумњнвих успеха и знатног напретка у поређењу са двема претходннм годннама, школска 1946/ 47 годнна није Дала оне резултате ко је је требало да да и којп су се од Уннверзитета очекивали. Н а завршетку школске 1946/47 roдине студенти свнх годншта на свнм факултетнма требало је да пријаве и положе укупно 115.773 нспита. У јунском испитном року положено је, међутим, свега 24.096 пспита. Иако се очекнвало да he ионити у септембарском нспитном року дати боље резултате од јунскнх, септембарски пспитн, међутнм, дали су мно ro слабије резултате у поређењу са испитима положеним у јунском року; у септембарском испитном року пријављено је и положено три пута мање нспита него*у јуну. После завршенпх испнта у јуну, наиме, било је још преостало 91.977 испнта које су студенти били обавезнн да положе у септембарском року. Међутпм, у септембарском испитном року положено је свега 9.373 испита. Резултатн јунских н септсмбарских нсгшта заједно су, према томе, следећи: у јунском н септембарском испитном року требало је да се положи укупно 115.773 иснита, а положено је свега 33.469 или само 28% од укупног броја нспита, Са „академскнм дугом” од 82.304 пеположепнх нспнта из прошле школ ске године ушло се у нову школску годину. Овако велнкп број пеположепих пспита пз прошле школске годние иесумњиво претставља огроман терет п велнку сметњу нормалном раду и испуњењу нових задатака у новој школ ској годпни. Он ће изазвати зпатан поремећај у нормалном раду па Уннверзнтету. Због свега овога, овог терета се треба што пре растерлтати. Главни задатак који треба и који се мора решнти у овој школској год ши је ликвпднрати све заостале испите. Борба за ликвпдацнју заосталих испита значи борбу за нспуњење плана. Све снаге па Универзитету треба мобилнс.ати за испуњење овог задатка. Не би се смело догодптн да у школску 1948/49 годнну уђе и једаи студент са неположеннм исннтнма из ранијих година студнја. Разлози неуспеха у прошлој школској годнни су многобројнп н разноврсни. Један од разлога је несумњнво запосленост великог броја студената у производњи. Није стучајно да су најслабији резултатн постигнутп баш иа Економском п Правном факултету на којима пма највећн проценат студената који су истовремпо н запослени у пронзводњи н студенти, или који су, боље речено, студентп само по томе што уписују п тестирају семестре. Један од разлога, неуспеха, нарочито студената прве годнпе студија, јесте свакако п недовољан квалитет знања донесеног из средње школе на Уннверзитет. Да је претходна спрема младих студената који ступају на Уннверзптет често непотпуна доказује и недавна извршени пробни испит нз математнке са студентнма прве године технолошког отсека Техничког факултета на коме је од укупно 163 студента положило исцит само 44. Понегде је преобнмност наставног градива била чинилац који треба узети у обзнр прп пстражннању узрока неуспеха. Један од узрока чињенице да је од укупно 1.004 студента колико их је свега уписа* но ове школске годнне у V семестар Меднцинског факултета, кандндирало тј. положнло све испите нз прве две годние студија само 16 јесте несумњиво п преобимност паставног градива у друтој годнни студија. Разлог иеуспеха је и недостатак уџбеника и помоћних прнручника, нако је па том послу воћ учињено много јер су штампаци ckuj ј сви уџиеиици за up-

ву и другу годнну студија на свим факултетпма. Разлог је свакако н недовољан број наставинка, а иарочито помоћног наставничког особља, чи,јн је број још несразмераи у одиосу према нагло повећаном броју студената на Унпверзитету. Посебну тешкоћу поставља питање стаибеног смештаја студепата. Међутим, један од можда иајважпнјнх узрока неусиеха на испитима је свакако неправилан став према учењу знатног броја студеиата. Велики број студената још иије схватио да је учење њпхов главии задатак. Има студеиата којн уопште не посећују или сасвнм нередовно посеу пронзводњп. Знатан број студената који уче, још увек учи само за испнте, а то ће рећи, само пред нспнте. Многи од раније наведених објективипх педостатака су настојањем на роднпх властн и руководства Универзнтета већ уклоњена нли су сведени на мању меру. Материјалио обезбеђење студената ове школске годнне је знатпо боље, него што је било раније. Око 6.000 студеиата Београдског универзнтета обезбеђено је стпнеидијама. Оволнки број студената стппендиста није на Универзитету било ннкад досад. Повећан је број места у студентскнм домовнма и мензама. Постављено је 330 демонстратора и 30 плаћених студената-бнблиотекара по сеЖпнарскпм бнблпотекама, чпме је знатпо ублажен недостатак помоћног наставног особља. Изградњом и прошнрењем неколпко универзнтетскнх зграда оспособљепе су пове учпонпце и просторнје за пове лабораторнје. Штампан је велики број уџбеника н приручнпка. Условн за рад и учење су ове годнне бољи него што су билп раннје. На оргаиизацпјн Народне студеитске омладнне остаје да решп главни задатак: једном заувек лнквндиратн заостале испите. Овај задатак треба нспунити у школској 1947/48 годнни. Студент који на време не полаже нспнте мора постати анахроппзам. Да би се овај задатак извршио потребно је: развити код свих студената у пуној мери свест да је учење њихово основно задужење, њи хов главни задатак! повести истрајну, упорну борбу за обавезним редовним похађањем предавања; разбити нездраво схватање да се учи ради испита, а не ради знања и с тим у вези створити навику редовног, систематског, свакодневног учења, једнако интензивног на почетку семестра као и на крају; уназати свим студентима да је дан једини заостали испит изазива крајан поремећај у учењу и ства ра немогућност сваког даљег нормалног рада и напредовања; развити свест о одговорности пре ма преузетим обавезама и њиховом извршењу на време и изградити схватање да је редовно напредовање у студију обавеза студентске омпадине према заједници, народу, држави, према Петогодишњем ппану. Задатак којн се поставља пред руковдство Народне студеитске омладине п пред сваког њеног члана ннје лак. Међутим, омладииа која је зиала да добије битке у Народиоослободилачкој борби, иа Баиовићима, у Посавиии, у Железиику, па Врандуку стрпљивпм и упорним свакодневним учењем п рацпоналпо оргаипзованим радом умеће да добнје и ову битку. Никопа Вученов, пачелнпк Одељења за паставу Комитета за научне устаиове, Универзитет п високе школе Владе НР Србије

ПРЕД ЗАВРШЕТАК НАЈВЕЂЕГ ОБЈЕКТА ПРВЕ ГОДИНЕ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА

16 . Новембра пустиће се у саобраћај Омладинска пруга Шамац - Сарајево

Народна омладшна ЈугославиlС про-’ славља' ових дпна сво;'{у велипу радну победу: - Омладшнска пруга Шамац —Сапајево omhe завршена пре рока и предата саоораћају. ’ 0 величини овог подухвата речито говоре неколико бројки; земљани радони извршен.и на Прузи износе укупно 5:202.924 кубна -метра. Према речима једног стручњака OBai број кубика бно би довољап да се изпади иаоип од Београда до Моокве са једним метром ширнне и метар н по висине. Оем тога изграћено :е девет тунела са укупном дужином од 2.301 метра поднгнуто 14 мостова. саграheii велиии број потпориих зидова, усека и пропурта и положено укупно 315 километа.ра колосекаОмлади.нока пруга претставља ла ie велику школу и пружала услове за стнлање широког образовања у току изградње Пруге. Обухваћено ie разним курссвима преко 20 хиљада омладннаца. Успех културно-просветног рада који се показао у виcoiKh.m и квалитативно добри.м резултатима. лежи v доброј оргаиизацији и у вел.И!ко. : l вољи сл којом ev омладинци прнстунали културио-просветиом раду. Од велнке ie важиости и веза омладинских бригада са селом. Босаноки сељацн помагали су омладинцима иреко евојих ..ударних недел>а за Пругу“, а омладинпи cv им нружали овестрану помоћ у културном уздизању. Преко курсева кружока, иредавања. лриредби и књига посвећеипх селу омладина ie своје знање акти.вно нреносила на културно заостале босанске крајеве- i * Студенти Београдског Уlннверзитета дали cv свој удео у изградњн Омлддинске пруге. Нема ниједне наше брнгаде да није.постала ударна. Пред крај друге смене пред тунелом Орлином лепршала се застава Главтог штаба као признање тада најбољо) бригади на Прузи. Седмој ст\'Дснтско). На многим об.јектнма урезано ie име беогоадоких студентских бригада кое су их подигле. Пет ударних. ссам двапут ударипх. четири трипут ‘Ударне бригаде и укупно 573 ударнпка најбоље сведоче о радним, уопесима беогоадских студената. 8а културно-поосветни рад београдоки сх.уденти -да-ди -су великн

броГ дописиика! ђредавача. руководплана. настав-ника на аналфабетбким и стручним течаЈевима- Студенти Ликовне * академије основал.и су лнковне кружоке. Студенти Музичке акаде.мије ооинвали су « руч;овоД|Илп хоровнма v радинчжо-сељачким бригадама- Студенти Драмског студија стварали cv добое днлетантске групе. окупљајући омладинце ка-и cv врло често, тада први пут слушалп о реншти. глуми и рецитани.ти. Студенти Псљ.-шумарског факултета прелавали су на баштованоипм к.урсевима, студенти меднцтше. технике и Вкоиомског факулхета радили као

стручно ћ адмшшстративпо особље по секцидма и леошшама- Знања стечс-на на Факултехима доби.јала cv иа- Прузи широку пршмену u обогаћнвала се нзвакредиим драктнчннм нску-ствима. У раду на Прузн развп јала се другарока оолида.рност мсћУ студенти-ма и :ачале ве-зе na.viehv радиачко-бељачких и студсптоких бригада. Омладнн-ска пруга ie полос свих младих радника, сељака, студената и haica омладииана Титове Југославије, и ових напведиих омладдн-ана света.

Извршени су избори за руководства група Народне студентске омладине

У току последњих неколико дана по свим нашим факултетима. високим школама и академијама одржани cv избори за rpvne. основне ieдинице v организацији Народне ctvдснтске омладине. По оасположању. своме свечаном карактеру осаћало св да то hkcv обичне свакидашње конференције. да ће оне имати нарочиtv важност за целокупни даљи рад на факултету* fpvne, као нова организациона форма. основане cv на нашим Факултетима прошле гсдине* То ie значило спровођење v живот Статута Нарсдне омладине Југославијв. даље. јачање наше организације. стварање још бољих vcnoea за решавање и најтежих задатака. Но v ваду rpvna током прошле године било ie и извесних недостатака. Оне hhcv vcnene да укључе v оад све поштене студенте. да једновремено решаeaiv све задатке као подједнако важне. То ни!е отуда што оне по ceoioi оргагизационој ctovktvph не одговаpaiv животу Факултета. већ. углавном због неодговорности v nocnv. површном извршавању задатака због тога што се rpvna није осетила као pvKOßoncTßo, није уочавала питања. правилно схватала место. vnoгу Koiv има v оствзрењу програма организације Народне студентскв омладине. И ззто ie. нарочито на прзим годинама v рефератима и г.нскусшм

истакнут значај rovnc. указано на прошлогсдишња искуства. на грешке, дате основне смернице будућег рада групе као стварног носисца читавог живота на (Јзакултету. Тиме ie и садржај рада групе одређен. Она треба да има потпун преглед живота rpvne као цег.ине и сваког свог члана посебно. Стога rovna и треба. од тога v првом peav и зевиси vcnex. да ангажује v раflv. повеже и зближи све чланове rovne учини њихоз рад јединственим, допринесе ликпидирању звања „чланови Народне омладине на папиру". То би значило остваривати Статут, нспуњавати свсјз дужности. Конференције noie ће се сазивати. онда када то 6vflv изискивали потребе rpvne. треба да допринесу v томе правцу. Tv треба да се nviv гласови коГи ће да похвале. истакну оне који cv то заслужили; да укажу. ошину по грешкама где ое 6yav појавиле. То fce и допринети да група раши свсј основни задатак: помогне ооганизацији Народне студентскв омладине да остваои v овом tpbhvtkv најважнији део свога програма v °Д* већеном периоду времена дати преко плана висококвалификсване, нарсду одане стручњаке. То ћв v исто време бити и основно мерило v оцени рада једне rpvne. v оцени доприноса својој организаци[и На*одне студентске омладине "ваког члана rovne посебно.

\ 3 ■ ТАКСА ПЛАТЕНА У ГОТОВУ БЕОГРАД 14 НОВЕМБАР 1947 I ГОДИНА XI БРОЈ 37 ЦЕНА 2 ДИН. д——l^^—И—^И——— 1