Студент

17 НОВЕМБАР МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТУДЕНАТА

Пре огл.м голтша, 17 иовембра 1939 v llpar.V а Bphv. као и vocraлим vhhbc рзитстоким цвнтрама Чехословачке поднтли cv ce етуденти пготкв немачнкх фашНстичкид освакча. коЈи тек што су би.ти иокорили ц оаотпглн caoiv прву жртв.у. Јеана за Лр\том падале су еврдаске државе под нвлетом разбеопелнх хитлеровских хорди- Универзитети, библнотеке. е. претваране u,v v гомнле пепела и рушевииа. v вогае каса-рне и штале* Човечадство ie било захваћено пламеном новог ове.тског шта, на : лтрапши)ег н Haicvooви:'ег v љетово! жторигнУскоро 'В пела Европа ствљала под Хнтлоговим јаролЈо.м. He само чешки тнкверзитети, већ и vhhbopзитети свнх других зсмаља бвли су позатваралн и попаљенл. Студснти су оставили ка.игу и лагилв ce пушке да ваједно са оечалом омлалииом и ролољ\би!ма својнх земаља крент v брда и аауме ДЗ се боре против нарварсгва. за елободу. надредак н култургу- Бербеки сттденти Бвроне као и оетадог света еећади cv се чешких студената н н»нхове демонетраннје од 17 новембра 1939- Tal ддн noćjr&o 'в симбол борбе студсната за MI7P н бољц жннот. Отада је прошло осам роднца. Затваљујући натчзвенанокцм надорибордда армије У!един.ечих нацн-sa, а ¥ првом редт херсоке Црвене Армше. ункштена ie фашиегнчка Цемачка. Италнја н Јапа.н. Засаива оаоб»?дв и иобеде нстакнтта 'e цзд Берли'пом. Нар»\ди. а еа љ>има и омладлна н стулентн. латали cv се да на рсшевннамз старог поднгну нови свст. Још v партнланскни одредлма студентн иногух земаља борнли су се не еамо за осдобоћење &л Фавднстцчкнх от;упатч>ра већ н з* еслобоiKTpe ij <>д демаћнх тгтретача. за пуну (■■чибоду народа- ( - 5 Вс бсрбу дсвГле ev до пе«sедодосвог завршетка многв гимље. као шт> су Јчтославн I *. Чехо< ловачка. Пољска. нтд. У многим зоммљама осталн су на власти стири (Рашнс-гнчки режимд. као v Шпанити н ГочкоЈ, лок cv многе земље и даЉв оста-те пол цетом стракнх v-гљетача. iHio Инди«, Јужна АФонка птд. Алн омладанз млади раднтпш. се.раџи и сттленти коаи cv‘v ово: вадзшг актиЈ)ашистичкс'l борбн нослли аа свошм пцећима зцатап део терега наставнла ie и даљв- да ce боои за сдободу и бол»н лшвот Она се uanaia-xa дрнм.ернма хероизма сов.етских мдадих борапа. младих iyгзсловенских. албанских и других партизана. Омладшшн и омладпнке. лчеоннди VHHidieAa Фашизма. анали « v да през.'ивљава’у наовачатни v ет*ц v v истогига човечапотва. Сећалц су се горкцх лекди:а Рата. Зцати < v да ! е за осгвареше бољег жирота потребно радити т јединству. норзл лвошо еа нар.шом- Ј великом задатkv облоре. очураЈМ тгд ног мира и иаградне бољег <кнг~'Та тоебало ’e гадпти тдЈелнкчки и на мећународнам пољу. Заго k одмах цосде завР" шетда рата одржаиа v Лоидону гоапне Саетска омладциска кдаФеp’Hnaia ма к> k> : су присуствовали делегатц «4 земље. Претставинни раапнчке. сељачке и отудентске омталипе припаднипи разких по.титичких 6рганигзцн:а и гледншта. ieдкнгТвенд v гсшености ла грале бол.и свет. створили cv Светскч федеpaiiHiv лемократоке омладпне. релиkv MehiraaponHV оРганизапи ; v uoia v t.BoinM o)>дсвима данас окуцља ">0 ми.-ш.чм омлалинапа и омладпнки свих земаља. Одмах после тога одржан :е v nparv Мећтиародни коргтес ет\*л*»ната пз к«»ме cv т **v'T.n nepni елтштреткм мећ\ тн?ролtrvr тлентској орге<низзли:и коЦ *

ндуће године. августа 1946. дефгаштквно конгтнтуисала као Мећуналхтдни савез стулеката- На истом коНгресу решско ie да ce 17 новембар редовно прос.тдвља као Мећ.ународни лан студвнатаЛанас студентн света прослакља т по o'-MB пУт Мећукародни студентс.ки дан. Оват пут пРослављаЈу ra под нарочито важним околностпма. Данас ie свим нагтредпим омлалинцима. и окИма кои жнве v слободи и оппма кс.ш се за н>у још vbok боре, јасно да њихови vanвс.рзитети. шихове школе и Фабрике. гаихови домовп. н.пхотти мостови н нруге KOie својпм pv-кама граде могу ускоро noaloEO Ла св претворе v рушепине и пепео iep свету к>ш ннје оспгутхтн млр. На н»ега cv се даиас опег ожомилв мпачне оиле фашизма и рсакдив. Борити се протпв ових мрачилх оцла. тр ie велнка и часна дужност свих налрвдлих омладннац*. А овн оци уједишени пгетстаељају моћну армиЈу од 50 мнлиона џлазих браннтел.* мрра. Зато сви (*нн. окупл»вни око Светске федерације демократске омладине активно VHecTßViv v политнчком жироту. opv»aiv се зиањем како бн v ов> : борби победнлц- Они 0© боре против оних ко « желе да деполитизира iv Сввтску фелерацнју, да од ње створе обичал биро з» дописнвадве- На Светском омладииском у

Лондолу. воћ Совјетоко делегацијо. Николад Мнхајлов. рекао '« v вези оа ти.м; ..Неки говоое: Ли ie ствар омладмнских ооганизаиија да ce баве политпко-м. Такав став нв можв '»а оо сматра правилннм. Залпто? Фашиаам : e одрећена идеологија. разбонвичка полнпика пљанкања. насиља и и<ггребл>сн>а људи. Одрсћи се рао'кринкавања ofes идеологије значи н&неверити ствар мнрољубивих народа.“ Зато стулентп сВета. 17 новсмбра. поучсни суровим иокуством рата н ссћат-Ки се својнх лругова студоната коти cv пре осам година. као и v току пет година минулог рата положили своје животе на олтар глоболв и мира манифеоту iv ceoiv рептеноот да се : ош чвршће збију oi;0 Мећународног савеза студсната. да со преко Светоке фелсраније демократокв омдаанне к)ш чвршће с едипе ол свом демократском омладином света v бо<рби аа мир. Отуденгн Југославн : е дочекују оеаЗ дан радећв еа све већим одушевљењвм на илвршењу Пвтогодишњег плана. учећи вредно и епремајући ее аа достојне градитеље. нове Југославије. Они cv свесчи да гоалоћи ову земљу. граде и поднжу један чврст бедем маоа- А то ie најлепшн н ча доагоцонији доприиос кож оии могу дати ствари мећумаролчог ctvдентскот цокрета. сгварн мира.

Закључци састанка Већа Међународног савеза студената

Од 31 јула до 11 августа одржавао ее у Прагу састанак Већа Мећународног савеза студенатаСастанак Beha МСО-а гребало ie лд, размотри досадашње резултоте оада руководства и наиноралних органнзашт- Као посебна и наЈважниМ питања била су: помоћ стулентским организахшЈама v колони.Јалним. полуккзлочиЈалним н зависним земљама и демократизапнја Универаитета. Констатовадо се да Је у току ове године на многнм Универзитетима извршон чнтав низ реформи и промена v ногледу настав«\ упбсњика. такее. помоћп сиромашним студентнма и др- У ди-скусији Је посвсћена нарочита пажња универзитетпма v бившим Фашистичхшм земљама и земљама окупиранкм од непршатоља. На универзигетим-а v Ктеи. v неким дело®има Немачке. v ФранцускоЈ студенти cv били приморате ла масовно протестују против високих таксаПробл?м демократизаииЈе ie iorn увек озбиљчо питање- Још има много vihвеРзитета гле ie студираље непристУПачно широким слојевима. У Avстрији Iош HHie ураћено ла се уклонв уцбениии кроз Koie провејава фашистпчка идеологија. У Кпни и ГрчкоЈ хапсе се напредни студенти и проФесориУ НндиЈи стуленти гладуЈУ и снавају по паоковима. У Кини ie са тед-

ног ун.нвеоаитета мера-ма владе Куомитанга истеиану 800 калоедних ctvдената, што ппетставља окоро по;швнну од vKvnHof opoia студената кој* студирају на том Унивврзитету. Све ооганизације чланлпв Саазеаа уотале су протвв оваквог става u ш>ихватиле кдногласио I>езолуlшЈУ v коk>.l ce тражн: да Мећународни савео студената и све напионахне студентске оргалнааније пале на томе како би внше ваепитање рстало приступачно свим друШтввнкм слојенима; ла се поведе борОа за укидање н смањењв танса. аа елиминисање свит 4к>рми диекриминапија. за тклањање ових профашистичких уцбенита, за уношвње демократских начела v иаставу ндрРеферат по пнтању помоћн колонијалним и завиондам аемљама дао ie друг Рајко Томовић У реферату ie полробно Пгикааано тешко стање v Индиш и ооталиаа колоиијалннм земљама- Делегати ових земаља допувили ру азвештајв и низом конкретни х података. Делегат Бурме изјавио k да систем колонијалнв владавине онемоггћава студентима колонијалних земаља ла ужнвају иста права као и остали студеити. Лелегат организаније Западнв Индије казао ie да се школарина на њихооаом Универзитету стално повећава. тако да на Универзидету v Мадрасу у прошлој школској годлни повећала се за 25%- Од двадссет стнпендија 5% отпада на студенте енглеског порекла. а само 1% на студентв из ИндиЈе. Он ie наЈ ласио да he једико гтосле националног ослобоћења ниже. средње и више образовање да буде приступачио, свим слојевима омлалине. Лелегат Кине тражио Је да MGC упути протеетно пнсмо против терора. хапшења и убистава, папредних студелата на територији владе Куомитанга. да МСС помогие захтев кннеске омладине и нарола да се noBVRv америчке трупе из Кние и укице пружање матери Јалне и војне помоћи владе КуомигангаНакон живе дискуоије v когоЈ су диокутанти наладали им пеои јалистичку политику великнх сила и oc.vhnвали ie као главног узрочника тешког стања ет.тдената v њиховим земљама, донеоене cv оезолуције за сваку колонијалну и зависну земњу посебно. *■ Занљученсх , ie дњ с# ; . на-р<.)чпта па-;. жња пооветн ИндонезиЈи и Вијетн«mv земљама које иретртављаЈу поприште ноннх борбн и ла помоћ тамошњим студентима треба да пруже у првоме рсду студвнтске организациЈе оних земаља чиЈе владе овгани-. зуЈу оружану интервсниију v пил»у П г гаења народноослободилачких покрета. У вези ових и остзлих закључахд постављанн су задаци пред лцст МСС-а »Светскц студентскв новости“. „Принпипијелна борба против свих обележја фашастичке ндвол)гнје и нмперијалиама. борба против фашнстичког начинд иступања пот паљивача рата и свпх оних којн истуиа.Ју против јвлинства лемократских снага. једикства демократских стулената света. МСС мора кроз лист нгзноситн како се ст.уленти боре за чистоћу науке ол фашистичких фалсификата. како се бгфе за то ла се свој омдалинн омогућн оСИОВПО средње ii внше образовање. Мопз притсазати бо>рбу студентскпх ooraннзацнја за двмократизацнју вишсг образовања. Покааати како ее народи и омтадина колончјадних и завиених земаља боре за своју слободу и незавнсност и како студентл у tokv борби CB© чвршће обједињују своје редове Задатак листа је Да редовно објављуЈе да сви демокпатски студенти света полржавају борбу колоннјалних и зависннх земаља Лист мора постати трнбина пгактнчног искуства напноналннх студентских органнзација.“ (Из закључаиа о рад.У одељења за штампу и информације Извршиог комнтетд Мећуниродног савеза стулената). По осталнм питањима дошло ie ло свих чланнпа Савеза и донесенц cv закључцн којн наиасннје говорр ла МСС стоЈи снгурно на напрслним демократскцм принципима. Порел настојања јолног малог бро1а реакционарких дрлггата ла олвоате рад Beha од главннх питања. iaorace испољило увеосње великс већине присутннх претставника да се о ctvдентскнм пооблемпма ке можв говорнгн одвоЈено од опште полнтичких и друштвел.их збавања у поЈединим земљама. Рад Мећунаоодног оаввза студвна* та. у оквиру Саетокв Федерааи»в демокоатокв омладиве бићв и тбудуће iom v већо! мери Ј&в допвннос чуввњу мноа и тчвршћвњу демократскнх тс-ковина у свету.

Мика Павловић,

стул. мм.

Под гиљотином империјализма

Од 1930 године вијвтнамски студен тн играју активну улогу у борби за цациопалну сдободу. Побуна у ЈенБај-у 1930 године, најражнијн покрег протцв франауске управе цосле првог светског рата био је руковођен од бцвшег студента Хапојског универзитета Ктјуејен-ај-Хок. Он је бцо душа тог устанка, љегово име је запамћено у Вијетнаму као име великог родољуба. Ухацшен од Фраццуза после провале, бно је осуђен, заједно са 20 својих другова на смрт. Умро је н* гиљотцни са речима; „Да живн Вијетнам". У исто време (1930) у јужном ВиЈетнаму (ранијој Кокип-Кини) једап млВдн родољуб агнтовао је протнв Француске. То је био КгЈуген Ан Кпн , правннк, који је завршно Парискн \тшверзнтет н који ‘е отвооено продагнрао .уједињеље целог нарола протнв француског пмперлјализма. Он је цровео рећи део свог живога у safrpopy.' Умро је у затрору 1943 са хиљадама вијетнамских патрнота, који су тамо ПопшуЛн подвргнути велнким мукама. Алн успомена на шега је светда у срцима Вијетнамаца; љегов подвиг надахпуо је хиљаде внјетнамскиу студената и интелектуалацн. После устанка у Јеи-Бај-у, хпљаде отудеиата је бидо* ззтворено u пнтернирацо на Ининн (мало острво у Jla Руанн, француској колонији у Јужг иој Америцн). Већцна од н>нх умрла је далеро од домовнне, нре него што су могли да внде нлодове epoje жртве у тековинама слободне вијетнпмске омладпне Они нису уаа-луд умрли. IБнхора страднљ* утапкала су пут садашњој борбн н донринела су, зајвдно са страдањнма сељака и радншса мученика, да се пијетнамски инрол ујединн у сиажан блок за борСу против фрапцуских колопизатора. АГЕИ (Цептрално удружсље индокинских студеиата) у Ханоју је бнло.

од самог његовог оснивања 1935 године тврНава младих интелектуалаца против франиуског колонизаторства Уцркос цајстрожије контроле чак и француски ректор на Ханојском универзитету није Оио у могућностн да заустари бујац.е национализма међу младим генерацијама- Ве ћциа руководеђих личности на данашњој политичкој позорници су бивши чланови тог удруисежа. После кацитудацпје Франпуске у Евроци и првог јапанског десанта у Вијетнаму ШО године бунтовнички дух се поново распалио. Ако су и, олмах после десалта Јапанаиа неки студенти, захваћекл ускогруднм дационализмом, полагали наде у Јапапue за свргнуће франпуске управе, већи део, под воћством Вијетнамске лиге (Лцга за Вијетнамску независност) разумео је да је лозинка; ..Велика псточна АзнЈа” само иразна лозинКа јапанске пропаганде Са циљем да ćaкрије иСтннске намере империјалв-' стичког и фашистичког Јапана. Миого стуДепата напустило је своје домове и прикључнло се Народној армији .борећи се против француских колоннста и Јапанана. Онн су постали војпичка и оолиткчка авангарда устанпчке армнје. После другог светсксг рата. када е била прокламована демоцратска република ВиЈетнама, миоге бивше студентске вође узеде су учешћа у управн. Миоги од њих посталн су руководећц фактори у борбн протпв неинсмености у целој земљи. Када Је 23 сецтембра 1945 године нзбно рат у Јужном Вијетнаму, много бившнх стхдената Ханојског vhhверзитета учествовало Је у бици против фраицуске агресије. Они су нсто тако одигпалн »ежну улогу v меднцннн н иолитнци. После 19 децембра 1946 године, кад су Французи покушалн да изведу

преврат у Ханоју. сви студенти су се ирисаједшшлн сељацима и радницима да би се борили против француских колониста. Битка за Вијетнамски универзцтетскн град, који се налази на 5 километара од Хапоја, показала је њихово иесаломљнво јединство. За штитсхм „унпверзитетског градиђа“ k-oih ie постао твођава вијетнамоке омладине, студентн, радиици и чак дечаци Ханоја уједннили су се под заједничком војном командом к давали отпор непријатељу до кра Ја. Француска команда је мобилисала артиљерију, ваздушне и оружане јединице за иапад на „градић”. Вцјетнамски млади људп и жеие борили су се херрјекн п повукли се тек онда када ј« „градић" под комбинованом ватром тешке артпљерпје и ваздушног бомбардовања бпо претвореи у гом!глу рушевина и прах. Данас се борба продужава несмањеном жестином, Студепти играју важну улогу. Иа војном пољу једни од њих су војници и официрн у нациоцалној армији и добровољци у на. родиој војсцн, а други су образовали ом.тадинске одреде у позадини за повећање производње. Студентп медицине учествују у Црвепом крсту, док студенти агрономије обрађују цоља и чнсте шуме заједно са сељацима. Лозцнка: „Победи непријатеља на Фронту! Борн се против неписмености и за повећање производње у позадини!” је војиа лозинка студената, радцпка и сељака. У њој иалазе снаге за самопожрвовање и љубав према слобоДи. Студенти универзитета су предводннци борбе за цостизање незавнспостп. слободе и среће свих кла ra карода. То нису интелектуалци теорстнчарп. већ искусне вође маса на светлом путу ка миру п слободи. Преведено из „Студента" часопнса Федерацнје студената II н дије

ИЗ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА

Час фармакологије на мвдицинсиом институту у преетоници Туриманнјв Ашхабаду

2

Изашао је нз штампе лист „За чврсти »нр, за ка одку дешкрат, ју" Орган Ииформлционог бироа комунистичких партија v Београду Нз штампе је нзишдо први ouej |иста „Зл чврсгн мир, за народну лемокпагију". opra»a Инфгшмациомор <sцг»оа komvhh стичкнх паргија У Бвl>г[>алу. Л ису тоноги нзцеНу иОферат А. Жраиова о МеI)УЧаРOДН м поlOiuai.v: реферат Едв&рда Кардеља: К »чунистичко цартија Југослдвнје у аа независвост чарода земд.е, з 3 натк)лну власт. ва екоиомскv обнопу f» соиијалнстичку изrpajfbv привргде: пефврат Владиспавт Гомулке ТВвсп а еа) g активности lIK Пољскс ралиичве партије ргферати одржаии су на саветбвашу ппетставника неких Комунистччких nvptHia v Пвљскеј крајем сентембри 1947 године).

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 37