Студент

У антииимперијалистичком табору Федерација представља снагу кojoj јe циљ да помогне борбу против опасности од нових ратова

Треба кл.гсве су снаге и успјеси напредних, демократских омладинских покрета који се боре против таквог стања омладине у капиталнстпчким земљама. који се боре протпв империјализма, за демократски мир и истинску демокрахшју. Подвлачећи да обично развој демократоког омладинског покрета у једној земљи иде паралелно са опћим развојем, да омладина није ххегато одвојено од нат>ода. треба подву ћи да нема ни једне земље гдје омладински демократски покрет у последхвим годинама није у порасту. Треба подвући да никад у свјетским размјерама ннје постојао’такав демократски омладински фронт мнра, сарадње и напретка као 50 милионске снаге омладине разних земаља, које се окупљају око Совјетске федерације демократске омладине. Које су то снаге? Да опет почнемо од САД. Друг Молотов говорећи о тежњама америчког империјализма да ирокрчи пут свјетском господству САД рекао" је: „То ни у ком случају не оправдава наде у могућност избје гаваља све већих унутрашњих тешкоћа ,избјегавање појаве дубоке економске кризе и све јачег расцепа САД на двије главне групацхф: империјалистичку, која сада диже ларму на предњем плану позорнице и демократску, којој припада будућност”. Да такових снага у САД, којима припада будућност, има и међу омладином доказују многе чињениде. Према свим инФормаии : ама хшјима располаже Совјетска федераци'ia демократске омладине, америчка омладина не жели рат, њој се не свиђа ларма америчких империјлиста за свјетским господством и њихово звецкање оружјем. Идеје које шири Хенри Валас добијају све већу подршку међу америчком омладином. Милиони америчких војника који су боравили у Европи претстављају внатан фактор за поДизање међународне свијести амерИчце омладине. У Америци дјелује цијели низ демократских организација омладине као што су; „Америчка омладина за слободни свијет”, „Америчка омладина за демокрацију”, црначке омладинске уније, славенски омладински савези. У великим градовима развијају се локални омладинскн покретп јединства и локална омладинска ви’jeha, а међу студентима ocjeha се напредовање у стварању националне студентске организације. У земљама Латинске Америке, упркос протона од стране различитих полуфашистичких режнма, ради три десетак демократских омладинских организација које окупљају неколико милиона омладине. У јануару 1948 г. те организације, уз помоћ Федерације. прхшремају конфвренци iv омладине земаља Латинске Америке. Несумњиво да he та конференција показати демократски карактер већине омладине, да he осудити експанзионистичку политику САД и разобличити њихову политику „панамеричког савеза”. У Фра.нцуокр’ гл ie омладииз живо учествује у штрајковима и другим облнцима борбе за своја права. развија се акција ох:о стварања фрзниуског комитета демократске омладиие. којн треба да окупи око себе све

Поводом двогодишњице Светске федерације демократске омпадине Градски одбор Народне омпадине за Београд приредио је свечану академију. Реферат је држао генерапни секретар Централног већа ДРУг Спавко Комар. Доносимо одломак из реферата у коме се говори о демократским снагама омладиие у појединим земљама:

) лаичке омладинске организацнје, тј. ; оне које -m»cv под управом иди одs гојннм утицајем католичке цркве. Ту долази у обзнр милион и по омла’ диие која' је учлањена у с.индихсатима, 250 хиљада прнпадника Републиканске омладинске Француске, ’ 400 х/иљада омладине оку.пљено око г ~Лиге образовања” и 300 хиљада чла ■ нова ФСГТ (спортско - гимнастичка • радничка федерација). У Италији у последње три годнне створен је солидан демократски савез од неколико милиона младих љу ди, окупљеннх око „Омладинске ; фронте”. У Њемачкој се развпја на демократским основама организацпја „Слободна њемачка омладина” која броји 520.000 чланова. У последхће двије године нарочито брох-но развиле су се многе борбсне организациЈ 6 омладине колонијалних земаља. Велика организација „Бадан конгрес падеома републик Нндонезиа”. која броји преко два и по милиона чланова бори се за побољшање услова жнвота, браии интересе омладине Индонезнје и по- маже борбу против холандских империјалиста. 13орбена организацнја омладине Виет-Нама броји два милиона чланова. Посебно мјесто запрема демократски савез слободне Кине, у којем је обухваћена готово сва омладина слободне кинеске територије. Више стотина хиљада чланова тога . савеза бори се у саставу демократске армије Кине против Чан-Кај■ Шека. Улркос оталиим прогонима дв мократски студенти на универзи. тетима, који су под контролом Коу-1 мцтажта. помажу унагштење Чан Кај-Шека. У Индији, где су студентски савези најбројннјн и пајутицајннје омладинске организације. све више се увиђа потреба стварања јединствене студентске н onhe■ омладинске организације. У Ирану. Палестини, Египту и осталнм зем• љама Блискбг Истога riocroje бројне i револуционарне омладинске организације, које воде борбу протнв им■ перијализма, за праведну ствар својих народа. По цијелоо Шпаниш проширон.е cv ! илегалне органнзације Уједињење ’ социјалистичке омледине као и дру! гих демократских организација. 0! младина је узела најактивннје учешће у 160 штрајкова који су мобилизирали 260.000 радника прошле : године. Херојска омладина Шпаније навећим дијелом сачlнњава „Гсриљеросе” - групе бораца, које према 1 подацпма изврше сваки мјесец око 1 40 акција у разним крајевима Шда■ није. Бројчана снага и операције Де■ мократске армије Грчке свакодневно . јачају захваљујућн, поред осталога, , и високој патриотској свијести наnahene грчке омладине. Ни судски процеси, ни масовпо депортовање, пи мучка убиства инсу застрашнла . грчку омладину. У Федерацији најјачу и најмонолитнију снагу и највећу гаранцију њеног успјешног ра» та претставља Комсомол. Ту су даље Пародна омладина Југославије и де• мократске омладннске организације . земаља нове народне демокрапије, ■ које у тим зе-мљама окушљају огромs ну већину омладнне.

ПЕТИ ПЛЕНУМ ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА ЈЕДИНСТВЕНИХ СИНДИКАТА

Г'вих дз.на одржал ie у Беогозду f Iети плелум Иснтралног одбооа ЈеликствснИ‘Х оштликата Југослати!е v вези одлука Другог конгреса Народikht фронта Југоолавије, на коме ie иодвунсна улога синднката У остварењу Петоголиlпњег плана и на коме су лонете важне одлуке. „Радничка нласа JvirocnaßHie. vieднњена са свим оадним слојевима v Нгосдни фронт Југославије craiafce као једзн човек уз мирољубиву политику нашв владе иДРУга Тита ч свим снагама браниће слободу- ивзависност и суверенитет наше домовине, убеђана да тиме најбоље cnvжи ствари мира и демократије v cseту". каже се v Оллуни. Пошто ie одао признаље хил»алнма синдикалн.их активиста. коти c.v допринели учвршћивању. и Успеонма Једишственмх синдиката и

израздао захвалност Пентралном комитету Комуданстичкб napinie Jvroслави;с и другу Тнту. чдаје ‘е правилно руководство не само омогућило остварењс вслнких vcnexa наших трудбеника. већ претставља снгуону нових радних победа и даљег пропвата наше домовдане. Пленум ie констатовао Да >е основни и надважниш задатак оргшизадаига Јелинствених сданддаката што брже vклањање недостата>аа и с.лабости i;oie оиндикати имају v области своie прнвредне делатности. v бооби за извргаење п т, вог Петогсдишњег плана и по тнм даитањима донео конкретне оллу т ‘л кое ће послужити ка.о директдаве свдам оргаиизанијама Ј*динствен.их оинликата v њиховом лаљем раду и борби з-а извршењв и премашење прво.г Петогодишљег плааа. САВЕТОВАЊЕ СТРУЧНОГ ОДБОРА

На оаветовању Стручтог одоооа Наооднв студентскв омладине нашег Унивеознтета. воје 'е одржавано ових дана. поисуствовали су сем лелегата стпучних одбооа са факултета « до\т Никола Вученов. начелник Одељења за наставу Комитета за научне установе, npo4>ecoiD Бинтулац поетставник унивеозитетске власти и доугар.и,ца B.iepa Ковачевић. претседник универоитетског одбора Народне ctvдентскв омладине са члановнма секретари ; Iата. На саветовању Стручног одбора ie о нвким питањима стручиог рада поднео ре<Ј*еРат др\т Бранко Павићевић у коме је иамећ.у осталог рекао: Анализирауући статистичке податке наших соптемба.рских испита. можемо са правом pehn, да cv они потпуно подбацнли. Резултати сештомбарских иопита cv рслативно исти на овим факултстима- Цифра палих и одусталих углавном се коеће од 30 —50% а на Техннчком факултету проко 50%. На Агрономском Факултет.у ie општн уопех слаб. због тога што cv слаби рез.ултати показани из: Ботан,ике. Органске и Неорганске хемнје и Зоологке. Само на НеорганокоЈ хемији нма палих и одусталих SO%. За Медициноки Факултет ово питање претставља исто тако спеии iaлаж проблем- Код њих се ои креће од 25—30% и слично. као код агронома одуста-е се нз предмета: Физике. ХЈЈстологије. Бишшгшlв итд. Старији студенти медицине мање лријављују испите. ие naaaiv на испитима. али је за. то обична ствар да од 10 пријављених нет положе а пет одустану. Испити на Ветернна рском су ш слабији: 50 u /o палих и одусталих и то из оиих предмета ko ; ih cv naiважиши на ВетериниОво важн и за Технички Факултет са,мо са том разлвком. што ie тамо проблем не само одустајање него и падање 638 одустало а 533 пало На Филозофском и Природно-математичком факултету врло мали 6роЈ студената ie л.ршавио испите и цифрв палих и одусталих оу релативно мале. али кад се то изоази у npoцентима испада да оамо одуста.јањв износн лреко 25°/о. Правни и Бкономски Факултвт предњаче у одустајању. јер код њих цифра само одусталих нзноси ш»еко 40%. Шта углавно.м видимо из ових no, датака. Видимо да за нас ии'е цроблем само падање него iom рише одустајање од испита. а за Технички Факултет обоје и падање ц одустадље. Желим да напомеием да he нашв власти бити принућене да заведу такав режим на Уннвсрзигету да се сваком ко одустане од испита белвжи слаба оиена. Ево како изгледа извршење нашег дсла плана v првој годиии Иетољетке по Факултетима; Ekoihomokh 13%, Правни 18%. ФиЛОЗОфсКИ 29%, ArpOHOiMCKH 40%, Технички 44%. Ветсринароки 46%. Медининоки 50%. а Фармаиеутски 61%. Koie cv мере Koie би требало предузети v решавању ових проблемаУ Пре свега иитање редовиог иооећива-ња предавања. Прошле годинв на Медииинском факултету слушало ie Патологи-v v гоку читавог семестра 9 студсната од укуппо неколико стотиша. Ова пракса слабог посећивања прсдавања се повлачи iom из бнвшв ЈугослаĐH'ie. када cv студенти морали да с-е боРе са много више брига- Данас v нашој HOBCi држави мора да се hd<s кинс са, том праксом. Ако иоглсдамо проиеиат студената којн nocchyiv предавања а ко.ш се креће од 30 до 60%. видимо да 'е то v суштини ie дан од на:већих проблема ко:н стож пред нама. Ако се овако даљв продужи наше власти he бити принућене да заведу средњошколски режим на нашем Универзитету. Uo нашем миш Лењу ово пнтање треба да узму v CBoie руке rovne НСО-а и групе за вежбе. заједно са демон страторима којм he бити службсници Универзнтста. и коЈи he водити евилеашију о сваком студенту ко« изостаЈе са ирелавања и достављати њихова имена профееору. а предлагатн да сс позову на одгинорност прсд НСО-ом. Од ових питања по CBoio’ тежини и проблематичности отскаче питање заосталих испита- Морам да нагласим да поједини наши одбори немаiv дссад њшкакве евиденције о заосталим испитнма изузимајући неколико њих. Имам при руци податке само са неких Факултста- Узмимо само TPehv годину Ветсрпнарског Факултета. Од њих 320. 22 'е каидилирало. 11 без прве године. 64 са два ис.пита из друге године. 107 са јелним иснитом а 117 без иједног иопита. На Медипнноком ФакултетУ је iom и roipe- Тамо трећа .год.ииа коia ie на сваком факл лтет v nairopa има 65% заосталих исиита.

Наш.и стручни одбори Mopaiv ош одмах да среде евиденпи|ју о заосталим испитима. iep иначе без тога неће моћи Р\ г ков,о.дити радом на ликвидирању тих заосталнх испита. Од студената кош cv заостали са испитима треба узимати обавезе и контролисати их ка.ко те обавезе испуњавату. Онога ко ce према тим обавезама буде нехатно односио, лозњватж на одговорност. и указивати да таквим људима једнот дана неће бити места v нашим редовима. О нашим апсолвенгима cv наше организапи е водилв врло мало рачуна или уопште ни мало. Ми смо већ далж нзвесна упутства v овом правцу. само како ми се чи>ни. она се не спроводе v живот- Зато од данас наши стручии одбори треба да установе књигу апсолвената v Koioi he воаити податке о њима: о њнховом раду. њиховом развоју и о томе шта бн се могло урадити за њих да они што пре дипломжрају (да им се повећа сти.пенди 'а и сл-). Морам на овом месту указати на једно питање од кога v многоме завпси наш услех. То ie проблем уцбеињка и питање односа појединих ирофеоора према том проблему. У току ове две школоке голине велики бро>Ј ' профвоора нашег Универзитета ie то питање схватио као обавезу и дуг научног ралнижа према нашој HOBoi држави. У току о,ве две године издаго ’e и превелено 180 уцбеника- Али морам овде нагласити да uма велики бро>Ј шкхфесооа кот ово питањо схвагају као да ie то чисто њихова професорска ствар. позиваiyhn се на „профес-ореко право“ писања и нздавања уцбеника а не виде и неће ла внде да ie ово питање од жиротне важности за наш Универзитет и за испуњењв нашег дела Плана. На ФилозоФском Факултету. рецимо, има професора који и поред одлуке Ректората о обавезлом одпећивању градива из котх сгуденти

Ком.итет за високе школе намерава да осну : е ..Отудентски зборник**, студентоки научни лист нашег Уни* верштета- А сгрпни олбоои треба да по овом питању заинтерссују све студенте и да окупе око себе што веКи 6poi студената коги желе да се баве иауком и да capahv'v у „36орн.ику“. Даље. органнзоњати по факултетима. без везе са консултацијама. научне расправе студената. које би водили одличии студенти и сви они који се антересују научним радом по појединим пнтањима и.з своје струке- На овнм састанпима трсоа да присуствуЈу и проФесори. По ОВ.ИМ овим питањима треба корисхити демонстратореНеколако речи о раду група НСО-а. Наша основна организациЈа rpvna треба да буде носилац рада. Јер од тога како буде литање учења решено на нашнм групама зависи и уопех no Факултетима- Учењв v групи ,;е ствар читаве групе. Улога друга коЈи одговара за, стручки рад v групи. тиме се уопште не губи, Јер он и даље оноси наЈвећу одговорност за стручни рад у групи н од њега треба да потичс инипијатнва и да долнае сугестиЈе код руководства групе и предлоои n мерама ко : е треба предузети v вези са учсње.м- Он не сме бити трчкарало као што су до сада по нски наши стручни руководиопи билн. него да буде човек коЈи he вазда зиати каке му сваки по-Јединац ради v току по'елиног дана и човек који he моћи и умети да ломаже сва.ком поЈединцу v учењу. Контрола рада о Kt>ioi ми често говоиимо најлакше се опроводи v групи. Кад узмемо v обзив ла v свакоЈ групи има демонстратора. добрих ћака. коЈе треба руководство групе ла користи v I:оитроли рада и анања студената прско: кружока. консултањија. роиетиториЈа итд. видимо како ово питање ние компликовано- У везн са овим наглашавам да трсба ирећи Beh Једпом са система дискуоиЈа о коитроли на систем липектие, живе контполе кроз сво ове форме и путем позивања на одговорност свих оннх чланова НСО-а КиЈи слабо уче. Трсба напоменути iom и то да стручни олборн тпеба ла окупља у све оне студснте koin се истнчу v паду и учењу. да им дајс задужења v веои са оРганизациЈом стручњ r пада. Ми смо на ваппелно' скупштинг Акиионог одбора летаљно пгк>ди<-к\товали н доииЈели — . зат\lВо. закључак да се контрола рала оствлpvie прско курсева консултација. репетнторија. ппобних испита итд.. а до сада вилимо да се овакав начнп коаекхивног рада сдино оргаанзуЈе

тоеоа да уче. пошто већ не могу да напишу уцбеннк. неће да поедлижо ни за превод неки совјегоки vu6°ник. на предавањима говоре тако да и« слуденти не би моглч хвататц и сами правити скпипте. На KDaiv hv рећи неколико иечи о нашим стручним одбооима. Стручни одбори су спганн НСО-а кож руководе учењем. кош запваво строволе у живот одлуке НСО-а v вези с-а учењем- Ла се оваЈ сектоп не би одвајао ол НСО-а. као што ie била пракса до садд. стручни одбори треба по овим важнијим иитањима и о свим мерама ко е се опроводе у вези оа учењем да се саветују са секрета.ри јатом НСО-а v првом реду са претселником кога MOPaiv до детаља упознаватн са свим проблемима стручног рада на Ц»акултету. Стручни одбори не сме у да се губе v оитшшама. да се запетља ва iv v Формализам и да rv6e перспективност v pa.iv- Полела сектора v стручном одбору не сме се схватити буквално. тако да члан одбора. одговоран по н :, дном секторт. није v стању да решава питаља свих осталих сектора. Ла на.м се не би шшовнле грешке ио прошле годипе потребио ie да ое стручни одбори v своме раду руководе тиме да треба да им студенти по единих година дипломиpa\v на време. Хо треба да буде основ са кога треба псћи v раду. Приликом решавања свих ових ствари не смемо изгубити из вида то. ла на нама лежи баш Haißeha одговорност какв v ћемо лати интелигенниту наmoi земљи. То морају бити нови стручњапн стручњаин марксисти. У вези са о»вим напомињем да ie већ сазрела оитчаиија кад се мора водити ра.чуна не само о квантитету него и о квалитету иопита. Сазрело ie време да се npehe са оистеiia Учења за 6 на систем подизања учења на 'едан виши степсн. А кага) ћемо то остварити?

Ситуација је сазрела да се мора водити рачуна не само о квантитету него и квалитету испита

за студенте ш>ве голинс. Ја пе знам како бисмо могли друкчије впшити контоолу рада и пуководити тим т>адом. ако не преко оваких Фог>ми којима треба дати обаве-зан карактер. У всзи са овим потоебно 'е нагласити улоту наших демонстратора. Они по .свим овом проблсмима треба највише ла се аигажтјх. Они cv у току прошде године помогли riaгаим удружен>има много и и-з њих се издводао ieiafl приличан 6poi људи, ко има треба дати натвише привнан.с за стручаи рад на Унивсрзитету. Они и даље треба да буду носиоии рада, да помажу наш.им колективн,им Формама итд.“ Пошто је прочитан гсферат. Развила се дискусија у којој су, иорол осталнх, учествовали и професор л-р Бингулац н другарииа Вјера КовачеBnh, претседник Народне ctv тентске омладиие Још више је пјдвучена важност брзог решавања проблема изнетих у реферату, ука-зано је на пеке нове моменте. Тако дисцидлина студената на ппет начшм а и вежбања је врло с.таба. сгуденги их слаб\> посећују. и. понекад. држе прелавања зд \ва л° три студента! Ни однос прем , некнм професорнма (Пољопривретио-шумарски) није правилан. f ’тулситп сс не ЈављаЈу своме професору, н i npoдавањпма лапмају, разговдпају, крње ауторктет наставннка. Но. r лт уге сграие. неки професори (Технички, Правни. Пр.иролно-матсматички) необављају своју дужносх са р -есно. Не трпе, не признају демонстраторе. va да има на 1.500 студеиата (Технички) свега неколико асастената: када предају отворе књпге п из љнх простп читају; професори ие да буд« (hjo-tiitvt Реш ио 'tvKor скп). Даље, питање сала. елмшаонииа. уџбеннка Ha многнм I>акултетима ie тежр него што бп тп n;ieма објоктнвним околпо тима морат" ла буде (hhcthtvt Ветернпарског Факултета не излаје тџбелике ко : и cv стулентпма потпгбид, а не могу нигде Д д се набаве) На крају подвучеиа :е ла се код стулената што више гшзвнја л.убав према факултетима на к<>јимл су уписанн, да се стално указује иа пифре из плана о кадповпма. у току иеле године, читапнм низом мера, омогући што внши кватигет нспита. Униве-гзитетске влаети ће vчинити свр ла студсптима тнорч што повол.пнје услове за учг-н.е: оне he, v исто време, бнти ги.ме гнс према с-вим студентим., који се r.oхатно. неолговорно олносе према ‘ројнм дужиостнма; тражпћр Ла се бозусловно поштују nociojehe уредбе.

БроЈ 37

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3