Студент

Трагом радних бојишта и победа

Дуг је 1.534 метра. Још Је снег био када су градитељи Прве н Друге минерске оедам пута удашге бригаае. забили прве штампове у стеие и почели да откидају комад по комад. Од тада па до 27 октобра дана завршетка његове изградње прошлп је доста. У заглушној даноноћиој ху ци кетар по метар ишло се напред. А како се то ишло напред? Самокад се упореди напредован>е у Враидуку са напредовањем на лајвећем евроиском тунелу на Алпцма Албулом. може се добитн јаспа слика како су се јупачкп градитељи Врандука борнли са лапорцем н кречљаком и ка ко су цребацили све до тада познате европске норме. Њихово просечно дневно напредовање било је 6 метара, док Је на Албули би.то 5,5. Пајвеће дневно напредовање на Албули нзпосило Је 9 метара, а ка Врандуку 9,50. На рођендан маршала Тита укупно напредовање на обема стракама износило је преко 15 метара. То је највеће напредовање које је забележено до тада. (Узгред треба напомепути да се Албула пробијала с најсавртенпјим оруђем док је Врандук са врло оскудним). Међутим, опо што Је најлепше бпло на овоме раду то је прнспа сарадн.а граднтеља и стручних кадрова. Батрић Јоваиовић, командапт Главпог штаба омладннских радних брнгада на градњп Омладинске пруге Шамац —СараЈево, писае је о томе следеће; „На изградњи овог иајтежег објегста на нашој Прузи сјајио се ујединпло знање и стручиа снрема инжењера, техничара и отарих минера са еланом и полетом омладинаца, који ннкада раниЈе пису ин гледалн како се радл тунел а камо ли да су тако нешто радили“. Дакле ла Врандуку се учило. И то каво се учлло. Градитељи у свом писму Цеитралном комитеху Комунистичке партије поводом завршетка радова иа тунелу пишу следеће: „Врандук је од нас створио одлучне људе који he смело приступити изградњи осталих великих објекага наше Петољетке“. Двадесет седмог октобра на тунелу Врандук запаљене су н последњи пут одјекнуле мине, и то мине весеља, победиице. Том жбарадом огласили су минецн гцадитељн Вцалгдука још једну своју победу своЈу највећу и последњу победу потпуни завргаетак тунела ll даиа пре рока. Задатак је сјаЈно извргаен Резулталш тог тзада оу следећи: нзбиЈено Је и избачено 62.000 кубиих метара стена а уграђено 13.000 кубних метара бетопа. Победа градитеља Омладинске пру ге на тунелу ВрандЈ # к изазвала је ди вљење не само свих наших народа него и свих иностранада који су га видели. Друг Шељапин, секретар ЦК Комсомола, каже да је туне r Врандук један од иаЈбољих које Је дооад видео и да га је радно одушевљење градитеља Врандука задквило. * u 11 а неко лико километа оа од Гоандука појавили су се димњаци Зеннце. Логори бригада иапуштепи су. Али пароле коЈе су остале, графикони. слике које украшаваЈу бараке, натписи ударних бригада још увек живо потсећају на њпхов дојучераш њп лшвот. Песме и ватре нема. 0не су отишле заЈедпо са градител.има али успомеиа на њих живи Још увеж овде. ло иадинама Босне и 1 срцима градитеља. То Је оно најлеише после радиих победа, то Је опо чега ће се сви градител>и Још дуго и врло радо сећати. То је онај ситни. онај богати живот који је само Пруга у пуној речи пружила њима. То је опа права Пруга пуна веселости, безбрижног смеха и радости. Сумрак Је. После димњака угледасмо станицу у Зеници. Својом свет лошћу она обасјава цео крај, све до врха околних брда. Дочекују нас узвици радиика жељезаре у Зеници. Ова победа. овај први воз и њихова је победа јер они су исковали железни пут за њега. На митингу поред осталих претставиика поздравили су нас и пиоиири из Тетова својим ускликом: „За домовину с Титом, напред!“ Они су нам као свој поклон донели штафету. Кроз њихове редове, исписане основачком руком, т сваже речи избијао ve здљрт деце и захвалиост што су их градитељи Пруге научили својим примером како треба радити, како се треба борити да би се достојпо могло носити нме Титовог пнонира

Напуштајући Зеницу прелазимо преко моста бр. 1. После пеколико километара на видику указала се Лашва. Велики камени усек трнумфује у сумраку и гори од логорских ватри. Њима градитељн дочекуЈу свој први воз. Пут до њега сав је под паролама. Било их је и старнх и новпх. „Јуриш Моравци, јуриш Ужичани, Јуриш Чачаии јуриш ua 94.000 кубппх метара камсна". Белпки је то јуриш био. Камепа литица са углачаним страиама иркосио је ту ире 7 н по месеци стдЈала, а доле је претећи шумела Босна. Док Је оиа савладана много је тешкнх дана прошло. Са Лашвом су се борилп и млади сељаци и ђацн и радници и студенти. Јунаци победе над њом су компресорнсти Југословенске армије. Погаиица, Зуб, сам усек све Је то требало савладати и отворити врата колооеку за даљи пуг до Сарајева. Од првог дана, од експлвзије првнх мипа у Клисурм ЈЈашва, ниЈе се ни даљу нн ноћу стишавала, бука квмпресорских шиитоља којн су покаткад бушили ло 450 минских комора. Бели облаци прашине били су свакодневно рухо Лашве. Белела се цела околииа, белеле се стене, белили се људи, приљубљетш уз л.ути ra мен. Тешкоћа Је миого било. Штамповц компресорскнх пишто.ља ломмли 1 су се, „звезде“ штампа се лизале и топиле од загрејавања приликом наиласка на кварц. Лашва је један од три наЈвећа и наЈтежа објекта. На путу кроз ову ноћ, она је за нас изгледала као обичан камени зид. Све је било мирно. Босна са измењеним коритом смирено Је лежала у подножју наше трасе. Кроз камсн пред нама пружао се отворепи бели иут, а само су још челични колчеви и ужад на којима су до јуче висили омладинци оа компресор пнштољнма потсећали на велику’битку. Иако Је мрак сакрио брда и кривудаве ногоступе који кроз њих воде до околних села, масе сељака и д гље су дочекивале одушевљено воз па његовом путу. Митипг у Впсоком. Ми тинг у Семизовцу, ла онда Подлуго-

ви. Bfws tv era.’e. Твк сттм tivtp Iбч>г ће кренути даље према Сара je®v* 16 новеибар 1917 године Од Сарајева нас дели још врло мч ло километара. Међутим, узбуђек.е свих иепрестано расте. Пигамо се хоћемо ли срести Маршала, да ли и он данас бити с нама на нашси великом слављу. У разтовору и нсстрпљењу пролазе километри и тренуцк- Видин|и ст стаон. дсбтк) знапи, логори, шуме, усеци, наслпн п масе оељака који нам кличу. У бдпзинн Сарајева стајемо. Сигнал j«: пред нама затворен. Ма да смо још увек неколико километара далеко од Сарајева, песма и жагор чују се, допиру сасвим јаспо до нас. Осећамо да се и тамо прославља, односно да се спрема за велику прославу наше победе уласка 4тшег првог воза. Око петнаест минута до девет кре нули смо. Сарајево је оживело, још у предграђу сусреће нас парод. Трме напоредо са нама, машу нам, зашгткују, али ми од уабуђења немамо много речн. Осмехом им одговара мо. И паједаред избијамо на велнки насип пред будућу станицу. Поклици, ускомешана маса, бацање ка на. вијорење застава, песме, све помоћу чега је новек у стању да манифестује своју огромлу љубав, дочекују иас. Пе зна се којн је узбуђени.ч, који је радоснпји, да ли rpaдитељи у возу и.ли они постројени у четама. илн маса која нам сканднра. Наједаред загЛушна пудњава. Кроз светлост, кроз бвлину јутра пе можемо још потпуно да сагледамо све пред собом. Упиремо поглед према трибини. Воз стаје. У том тренутку Маршал излази иа трибину и маше нам, цоздравља нас. Пуцњава толова још увек траје. Тако је стигао, са свог победннчког пута од Шамца у Сарајево, 10 повембра, паш први воз. Подпосећи рапорт Маршалу, а пре ко њега свим пашим народима, преко 211.000 омладинаца поносно су рекли: 14 дана пре дате обавезе пред?.јемо теби драги наш учитељу и нсшим народнма пашу нову пругу највећи објакат наше нрве Петољетке. ; i , »■* И. Бу нуше в а д

Воз пободнмк

15 новембар 1947 год. I h иве, реке, цела савска долина крај Шамца покривела је влаго«, тако да се ирви apaipi сунца једва иробпјају и растерују је. Обзорје го ри сивкасто руменим сјајем. Овде је Омладинска пруга Шамац —Сарајево први километар. Локомогива брекће и њена пара удара и лопр ша победничке заставе првога воза. А ту, поред нас, крај првог нашет воза као' раскидапи ђердан црвеног корала, бачен преко пенушаве Саве, лебди на стубовнма мост Народне омладине Југославнј«. Минути до по ласка воза могу ce пребројати; 15 је до 7 ч. Раздрагани градитељи причају нсторију његове градње. Било је то оиих првих даиа апрпла, пре равно 229 дана. Сава је још била разлнввна, шипражје њених бара прелазило је висину градитеља; тек су се прве помоћне скеле намештале. Тако је почела битка за освајање једног од највећих објеката —. за изградњу овог моста дугог 600 метара. А онда је дошла победа за победом. Деветнаестог априла први пут бетонска мешалнца захуктала је и први слојеви бетона бачени су у темеље. Деветог маја ударци макара (ма пшне за побијањв шииова) означили су почетак првих радова на постављању дрвених носача. Двадесет л трећег маја макаре су све брже радиле, њнхова заглушна хука најављивала је брзо рађење моста и 12 Јуна појавилв су се прве снлуете дрвене конструкције. Шездесет шест радних дана трајала је борба са Савом, шездесет и шест дана овде се пије зпало за крај дана и дочетак ноћп. Двадесет шестог Јуна навучзпа ,је прва гвоздена конструкција. Трннаестог јула шлепови су непрестано парали таласе реке, ужурбачо су се навлачили и последњи делови. Барнпце су прштале отпочело je заваривање. Шеснаест дана пре рока, дан пре дате обавезе, 15 јула ка свом путу од Славонског Шамца пре ма Добоју, преко моста Народне омладине прошао је први воз. Разговор прекида писак докомотиве- Хиљаду, стиснутих песница. суае у очима, троструко ура, букети цвећа н топле речи претставника народа помешалн су се са звиждуком локомотиве означавајући полазак првог воза Омладинском пругом Шамац —Сарајево. У том, возу се ирнближава сељанка из села Милошевца и предаје делегату-омладипцу на локомотнви. пешкио са народнпм везом: ДТрвом победоносном во зу на прЈЧЈи Шамац —Сарајево, поклоп Босиљке Дринић из Милошевца“. Неколико трепутака затим полетели су точкови шинама, загутњали. IГо беекраша ттжка почели су да се нижу усеци, насипи, иропусти. Њиве, шљиваци, села, шуме, то су слике које Једна другу смењују на иашем хоризонту, Сељак је застао крај рала. Некако збуњено притеже руком грудњак, и-з гледа да му је у њему тесно, уздрхталнм гласОм поздравл>а пас: „Хвгла вам, хвала децо“. Из кућа истрчаваЈу жене. Опе су у празпичном белом руху. Скпдају са главе свилене повезаче и машу. Једна стат>ица засилта воз жнтом и бо*нбоиама уз речи: „Нека вам је све слатко н богато у жнвоту“. Стока се распрштала по лпвадама. Изгубила сво,ie чуваре. Оии су сви ту, крај тра се. Голпшави, чупави али срећпи опи клнчу: „Живели градитељи Ируre. Живели наши учитељи 44 . Све су то стари познаннци. И оиај сел>ак крај узорапе бразде. и оие жеие са толлим, материнскнм осмехом, и ова озарена ускликталч деца, све су то добри, стари значци. Њих су градитељи дапима сретали иа радилпшту, заЈедшгчкп заиахујући с њима крампом; на аналфабетскнм течајевима док су их учили прва слова; с њима су пева.ти у колу крај логорске ватре, на њивама крај пожњезених снопова. II зато Је дапашља победа први воз на Омладипској ирузн Шамац — Capajeпо и њихова победа и њихова cpeha. * П ред Добојем смо. За нама је огтала равпица н прво сиво, маховкиасго стење почпње да нам се пре пречује.

На митингу опет поклици, речн пу не захвалности, дарови. Cpeha, ра* дост, понос хо Је оно чиме данас одише цео овај крај куда иролазимо. Н ми смо сви срећни и поноснији но го икад. Скандирамо: „Четрнаестда на пре обавезе предајемо Пругу Титу и иароду“. За ДобоЈем је дошао Маглај, Жен че. Завидовићи. Напустили смо ж.чтородне крајеве и ушли у пределе који у својим недрима крију огромна рудна богатства. Окомито стење као да се склапа изнад наших гдава. Босна помамно-јури с камепа на камен. Тунели почињу да се нижу Остављамо иза ceAe: Шнљак, Градии, Орлнне (овде Је радила међу многобројпим бригадама и VII студен тска, трипут ударна бригада, одли* кована ордеиом рада I реда. Tpamви њиховпх парола потсећају на дане Јуриша у прусту). У овом делу, туиеле и каменпте усеке, смењују мостови. Са својим витким, белим стубовима и раскошпом црвеном г.ол струкцијом они издалека лзгледају као огромпи споменици. И јесу то споменици споменнци радних побада ио кошма ће се Још дуго и ДУго сећати народ ових крајева, градитеља којн су својом младошћу, борбеношћу, својим пожртвовањем спутали Босну ка 14 места, Поново тунели. Сикола П, Сиколи I па онда" Бнстричак, Излазећи из Бистричка пред нама се појављују усталасани огранци Врандука. ♦ л огори бригада, читава насеља белих барака украшавају ову долину. Непосредно крај Пруге стоји високи бели јарбол, на њему нема више заставе. Отишла је група Енглеза, скинула Је са њега свој симбол али пла мене речи изговорене приликом свог опроштаја још увек живе у сећању градитеља: „У будућим годинама прича о градњн Онладинске пругв постаће легенда. Причаће се како је омладина ваше земље за 6 месеци изградила готово голим рукама ову жилу нове ЈугославиЈе. ЈБуди ће бити испуњенн чуђењем над овим херојским делом ваше омладине над тунелом Врандуком, ве.ликим мостом код Шамца, дугачким насипима. Мк. Британцц нисмо испунили никакан радпи подвиг који би се могао упоредити са вашим, али ми ћемо увек бпти попосни да је британскд омладина радила заједно са вама на овом великом објекту н да Је у овом времепу бритапска застава лепршала у Једном делу света као симбол, пе лотлачености, него братства и јединства”. Овако се искивало братство омладине Југосалвије и омладине са све четирн стране света. Овако је радило 56 радних бгшгада из 42 ■цазиих земаља, овом идејом је отигало са Пруге задојено 5.842 омладинца и омладинки припадника 46 нација. А само неколико корачаји одавдс. на белој као парски мермер капији. стоји слика Акрополиса најдража слика, највољенија реч младог Епонита грчког брнгадира. И човеку се нехотице учини да гране Врандучке шуме још увек својим шуштањем преносс речи и арпју neiCMe: ..Атина маоглика като ап тон Партенона" (љубљена Атино испод поносног Партенона). Узбудљива слика, драгоцена успомена. Енглези и Грци, ту на Врандуку на најжешћем бојишту Омладинске пру ге, стисли су, заједнички песнице и објавилп свету: Омрт империјализму, живело братство и је динство папредне омладипе света“ Машина је успорила брзину. Градлтељи из воза ускликују пркосећгГ Врандуку: „Врандуче, стари вуче!“ А Врандук, ia и он се изгледа данас осмехује. Сиви, искидани праменови његове вечите магле побегли су даиас у орловске вискне и изведрили чело ссде старине. Ветар шуми раздраганије. Гране се њихаЈу пт>сма возу. овлаш га доткчу. као да желе да га помилују. Да ли нас то Врандук поздравља, непобедиви Роатгдук га свотм хбо нпгм кулама? Да, Врандук нас раздрагано прима, наш првн воз, у своја иедра. Враидук Је најсветлија, најславнија страиица велике историје, градње ове Пруге.

БроЈ 38

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3