Студент

КЊИЖЕВНА СЕКЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТА ПРЕД ВЕЛИКИМ ЗАДАЦИМА ОСНИВАЧКИ САСТАНАК

16 новембоа одржан ie осниванкн састалак датсрарие секдиЈе. v оквнi>v кглтурно-уметничког друштва Београдског чнивораитетаДруг Богдан Боглановнћ ie. v нме уинвсрзнтетеког одбора Народне ctvдсптске омлалпде. иоздравно све прпсутне друтове и одржао реферат „Кнуижевна секдиа Универзитета пред великим aajTauHMa**. Ou е. нзме-hv осталог р-екао: „Племеннта, позитпвна улога напредне бообене књтшевнссти оеећала се v ослободиланком рату. Познато ie. на лтгмср. kukbv ie улпту одиграла и v нагаој ослоболилатко) борбн кљдта Островског ..Како се калио нелнк“. Hama омлалпна ‘е са жаром откривала себе на тим стппшшама телтеКи не само паошшо v мислима. него и активно делом. ла и сама буде таква. да љубп домовиду. iioißpbv 'тћи свогим беопримерним херокзмом да ie дошла до нбрсгнх, нсноколебљивlгх истина о живогу и iteroßo-i стварности. Зар ce мало nvта v Народно-ослободилачкој борбп наилачило на наднмак „Корчапша I ', Koin су аосили наЈбољи и на.јдосто<> нији! Универзитетскн одбор Народнестудонтске омладпне и наше к.у-лтурпотметннчко друштво лриступају Формираљу књижевне ceiuiHie на Унлверзитету, са тверељем да ће опа шнроко развити свој рад. да fee vmcth кроз проблеме књижевпог ствараља и књижевности уопшге да нодиже идешо-полнтички ниво нашег студента. да ће нашем Уннверзитету и читавом народу дати новв културнв п кљижевне раднике. Питаље откриван>а и поднзаља нових љтдн. способних да се нрнтвате сложених задатака кулхурне изградље, веома је важно питањеСтуленти v кљижевности хоћв да camenaiv живу слику csoie стварности, tv они траже одушевљеља за CBoife даље нодвиге v свом овакодневном pajLV. Ко нв зна са каквнм одушевљељем налп студент прима песме о Прузи. о победама омлалннв v 6орби за ПетотодишгБи план. Дакде ниie мали 6poi студенага кош, иако сами не пишт. прате сав кљижевпи живот. коти сами постављају питање оживљаваља. књнжевног, ждвота на Универзитету. Сем тога ми на Унпверзитетм имамо и утледних. даровитих и воедних млалих књижевннка. кога he нам нружити велику номоћ. Они нису престали бити студенти. љихове обавезе као чланова Наоодне сттдентске омладине пису престале да постоје. Рад наших кљижевних vколико cv на неком 6ак\’лтету и постојале. ви взлалека Haie ковиетио ове повољпе услове. Секпига се офоомљавала, одржавала прнпремне састанке где се дискутовало. често и сувкше. а затим ce ..гад“ гаоио. секнита оста пла па напиру- Ни говора о широком васпитном оаду Mehv сту-

У оквиру ттрославе тридесетогодишшицв Окгобарске социјалнстичке револуције, Академско позориште у сарадњи са Друштвом за културну сарадњу Србнје са СССР-ом приредило је вече посвећеио успомени на 1850-те године у Русији, на људе који су се у време парске самовоље и крепосног права јапилп као први весницн слободе, носиоци наиредних цдеја и осниваоци рускв соцпјалпе мисли- Ова приредба на којој је приказана ~Јесен>а досада” од Шекрагова, у исто време је и прва приредба Академског позоришта у овој сезопи. Пошто је ЈБубиша Павловић отворио приредбу, Анатолије Калиљин, претставиик Друштва за културну сарадљу ван граница СССР-а, прочптао је па руском јозпку реферат о Њекрасову са освртом на опште прилпке у Русији половином прошлог века. Потом су на сцену (салон у завесама) изпшли петоро члапова позоригата и заузели места за столом. Они су, чнтајући наизменично. дали треглед општих прилика у Русији 1850тнх годпиа •.. • ..Половнном 19 века прилнке у Руснји окарактернсане су царском самоваљом и феудалнпм поретком заснованом на крепосном праву. што је кочило економски развптак земљеТо је имало последпца; губнтак Крим ског рата и талас сел>ачкнх буна у свим крајевима Русије. Покушај да ге ситуатш.ја реши реформом ол Ц6l године није успео. Он повлачи за собом период револуционарпог полетаОсновии проблем било је решавање г.ет.ачког питаља. Његовом решаваљу прпступају две групе: прву, револуцпонарну, водп Чернишевски; лругу. кошерватнвгто - либералну, воде опортупистички елемепти спремшг да се мпре са царем и погађају реформама. У том периолу видну улогу играју часописи „Савременик"

лентсжом омлалтптом. ни говста да cv такве секннте одтоваоале оним залапкма Roie ie имладина од н.их оче. кивала. На Медининском факултетт постатала ie. па iipumop прско нсле годнпе смши:а од vicvnim 7—B члаиова ко : и cv се састајали свсже педел>е и днскутовалн. Рал one сектпе уствари ie заготгетка: не згп се шта cv радилн н шта cv урадили! Филозофокн (Јшсултст дао ie 2—3 ; њижевне вечери, често са. слабим гспехом. А да ли то може бити дороЉНо за студентску омдадкну ФилозоФског Фактлтета? Јаспо ie ла такав рад ие задовољава шисога. v првом peav нс иашег студента. који ie већ данас својим схватањггма. сво' : пм херо'ски.м залагањем на изградњи земљв уствари далеко нзнад таквог ~рала“ и с правом га критшсу ieFBKbaivhn правоврсмепо ове крупне недостатке руководство Народне студентске омладине сматра да треба створитв одмах ianv н активиу књижевну секцију Универзитета. коia he vho'Phiim ралом отклонити досадашње резултате. Залатак. ie литерарне секшпе да да и досто : ан и сфикасан оаговор cđum noiasaMa шверца. гњилих. аморалних. Фидеистичко-поповских ггиnaia v Haraoi средини. Mehv нашом омладином- ЛакеЈи империјализма проповедају мржњу на људе. злочине, перверзију. То је последп.а реч на пољу буржоаске ~фплозофи је“ и . књижевностн“, а то ie v стварн њен ропад. —• Зато ie и важан за-

дахак књджевне cenmiie боцба за илеЈку чистоту стваиа.таштва.'* Иооте цофецата развила се дискусиlа- Утвоћено ; e ла he се. поволом прославв отвараша омлалипс-ке iipvге Шамад—Пат>ч’ево жевло вече младих и зашм, читав пиз кшижевних вечери; да he се омогућити пступан>о непознатих а младих таденТоваиих дцугова; да he литерарна секпија одржавати reoie гоаовне састанке, на ко:има he се прораћиватн разв.и начелии Радови по пипаћнма лптературе, Уметноети са пил»ем подиаања културног и политичко- ндео.аошког нивоа Оеогралгкпх студената. Прпмећено ie да 'е на самом саcraiiuv било врло мало другова. што значи да ie иитересовање мало. да то иптересоваље треба ла се повећа ла Управа и сви другови треба да noßc.iv Ha’oniTpniv втитаппоно-политичку Сорбу да се то стањо прекине. да се друго®и заинтересују. 'ер дапас huc'* потребпи само ..стручљапи“. ко:и позна iv iennno своју ctpvку. већ људп широког обоазовања. То зпачи да ie главни задатак заинтеоеоовати све другове за литературну оекдију. За претседшгка нове vnpaae кој>г : е изабрана, и која ће со еноргичао борити за спповоћење овпх задатака. изабоал ie друг Велсс Перић, ст. права- У vnpaev cv ушли и другарииа Мира Алечковић ст. Филозофије и другови Славко Вукосављевић. ст* ФилозсФн е. Павао Броз ст. фцлозофије и Радомио Константнновић. ст. филозофије■ ■aaiiiiaitiaiikiiiaiiaiaiaiiiaiainiiamaaiflil

Бошко Карансвић; Забијање шипова

РАД АКАДЕМСКОГ ХОРА

Академски хор Београдског универзитета одржао ie конфоренцију на којој ое расправљало о потребама и проблемнма хора. Како је ове школске годиие хор отпочео рад са врао малим бројем чланова. а аУЈИпиј© з а прнмање но®их члааова још ипје завршсна, хор нашог Уииверзитета нал а зи се прел ппилично озбиљннм проблемкма. То се. уосталом, показало и приликом иетупаља на академији поводо..м прославе 30-годншњице Велике октобарске соиијалистичке револуције. Чланови хора врло су сзбиљно схватили ситуацију v ко.тој ;е налазе и на конференцији изнели неколико конкретннх и практичннх пред лога помоћу којнх he се ситуаии;а у хору знатно поправити. Једаи од о* внх хгредлога био је да треба изабрати управу хора ол неколпко чланова, и то не само љули који реловно певају v хору. У унраву требало Оп Да УћУ и лирпгент, и један члтн управе Културно-уметничког дру-

шгва нашег УниБерзитета. као и некн музичкн стручњак професор са Музнчке академше. Оваква упрвва, између осталог, била би способна да олабере богат репертоао налле корске музике као и музнке осгалнх словенских нарола Утврђнвањем репертоара омогуђпо 6u c© плански рад, а изблегдо спреман>е песама на брзнну само за одређену приредбу. H a копференциј:и је решено да се уз дпрегента одреди јодан или два стална RopeiueTUTopa, како бн се увежбавање програма могло шТл успештаијв спроводити. Рад акалемског хора ове године треба ла буде много успешиији него прошлв годцне. И ректор »amevr Уицверзптета, друг др, Стеван Јаковљевпћ у разговору са члановима хора показао је много разумеваља да с* своје странс, тј. са стране гнпвегзитетскнх властп, хору пружн много већу помођ.

„ВЕЧЕ БРИГАДА" НЕУСПЕЛА ПРИРЕДБА У ЗЕМУНУ

Бригале Пољопривоедно - шумзроког Фак tcra олпжале cv нелавио приредбу са назпвом ..Вече боихада“- Ппиоедба ie попела оимболичпом сликом (наступаше гоадитеља са коамповима и заставама) песму ..Овде ie младост Југославије". Несклад кзмећу музике и покоета омладишааа покваоили cv пови гтисак кош ’e био добао- После овога поиказана ie доа-мска слика ..Боаока*. То ie била лобоа замисао. ieo жавот Коочагина и н>егових доугова на гоадњи шумске железниде има доста заједничког са животом нагаих боигадиоа. али >е извоћеље било слабо. Поедоаг Жунић v улози Павла био ie ва олабнш и ви е vcneo да да Коочагина онаквог какав ie поимео новог. хсоокког оадника u добоог лоуга- Читање дневника петнаесте •студентске бокгаде ..Baio Секулдћ* оставило је добар утисак иа публику. Хоо ie воло лобоо отпевао песм-е ..Повом петогодишњем плану“ и „Тоалстоои“- На поогоаму е била једпа ohaeo соло тачка- Лоугаоипа Лишгћ не само ла ни’е добоо певала пеому „Тече Таоа“. већ ce дожала воло лок ie оокестао свирао рефрен, она се смејала н прадила чудне гоимасе што ie у салн нзазвало омех. У пелокупности ова поиоедба HHie уопела. Споемана ie па бозину и ит ведена са недовољио озбиљности- Тг> говоои да се ми када ie оеч о кул-

тушги.м птп>едбама. тгисмо лдвикли прошлогодиштких гоешака. нв копистимо ппошлогодншње искуство. _Вече бонгада“ није значило кооак наппед v паду наше култуото прос-ветЕге гекнпо. ни о доатоинело кулtvohom уздизању студената.

Нозги В- Пазповик студе.нт arpoHOMHie

Културне вести

Реприза „Јессње досаде". Акадечско позориште даје репризу „Јесење досаде“ у уторак 25 новечбра 1947 у 20 часова у садц Руског дома. ч, Аудицијв за Академсми хор вршо - go ■сред&м и -петком сд 19 до 20 ч. у згради Музичке академије (улаз нз парка код „Мањежа“). К 3 рте за концерте који се лају на Колагчегом на<ролном унивеозитету. студеl(ги од сада могу добијати у* снижене пене у култуРПо-прооветним одборима својих Факултета. Књижевник Милаи Богданови)! говори на Коларчевом универзитегу у суботу 22 иовембра 1017 у 18.15 часова о теми: „Напредна лптература u њени непријатељи."

И кад сЈај пссннков>г геФдектора осветли ту сиву и без -блипдт гомилу спахпја и њпхопих погшњенпх р<хsова, они изненађени светлом и нснавнкпути на њега и дање продужава;у свој ситпн жнвот без плапа. бсз будућиости. без перопективе Сам комад по својој спољмој ко\гзозицији впше личн на слику и nnie позорпшно највештије ппсан, јер je Њекраоов песпик истофичароп лаје исторнски мдтеријал. али унутрашља салржипа комада. опа згуспута, тешка мучпа. спва апхосфепа која гуши и убија jaciro се осећа, Колекпгв Академског позоришта под уметпичким руководстзом Софпје Јовановић успео је својим озбил>иим радом да дочара ову атмосфсру. Оно што карактерише црететаву са позоришне тачке глвдишта, јесте у•етиачепост п'во’лда који су успели да даду слику „Јесење досаде" и да нам дочарају агмосферу жпге и тегаке прошлосги руског села- Томе је парочито помогао стилскн уједначеп декор и добро простутирани музцчкн ссехлОспи и техничкп дстал.«. Мића Тоиић у главцој улози Ласукова прелазпо је грашгце дцлетаитшма. И остали Бата Паскадевпћ (Малниган), Слоболан Брапковпћ (кувар Макснм), Лола Влатковић (Аписја). Ивда (Татјапа), Живко Магдетац (Јегор) и Нпкола Обрадовнћ (Атштп) cßoioM цгром бпли су па внсини ове прпредбе- А та впсина, висина првв прпредбе Дкадемског позорцшта у ово.ј сезоии. говори о солпчтгом Акатемског позоритчта п цоказу'« ла у њому студенти Белгпдллгог умчлс' -»ттета имају за сада своју најбољу умепшчку установу. Иван Станиовић

Н. А. Њекрасов на сцени Академског позоришта Из 1850-их година

и „Звоно” који имају прогресиван програм.. • Ове бурне године имале cv свој од раз и у културном животу Русије. Наука. књижевност и поезија, сликарство и музик а onpaio су прогресивних телсњи времеНо и постшку велцке успехе. Тешка политичгса ситуација налази свој израз v уметннчком ствапању теме постаЈУ* тежак живот сељака. напораи рад ва.днита. поопалања сконо-мских добара. експлоатаиија дечијег р*да. У точ мрачном времену имамо читаву плејаду наппедннх култмрних раднггка Чернншевски. Доброљубов. Бородпн, Мтсоргскп. Балакиров, Пјоров, Рјепин и други. У овом периоду развија cno.lv уметничку и борбено револуционаону делатност Николај Алексијевић Њокрасов. Њекрдсор је најчешће v својим дслнма третарао проблем сељака. његов живот. положај заосталост. условљену назадннч политичко-дру штвеним системом. ошгсивао ie спахпје. надзориике имања, потлачене сељаке, целу ону сиву слику изван лворова „пауа свих Pvca w . Он лелп сел>аштво из лвг rpviie потпунг одвојене и јасно ипдивидуализпране. На једној сдрани cv сељапи буитовнипи. з., које су вс-зане сво пеоникове снмпатије, сељапи ко.ит рлдо подносе с-вв недаће и страдања У борби против спдхија док су на

другој страни сељатш гобови који се дубоко клањају својнм гоопотарима спремни да за своје личне интересе нанесу несреће својој сабраћиборцима. Али Љекраосв даје п елементе због чега cv ги људи постали такви. увиђа До су ти љули поста ли Такви зато што cv v непосрслној близини спахија # који cv их искваралп и променили, пжизили п одвојили од њиховог пала. од земље и натералц насве нискоств кспод дортојакства човека. Разноврсии и животно пстинити типови, идејна дубина његовог песничког рада. безграиичиа љубпв ппема иароду, дубоки и искрени патриотнзам, вера у енаге парода и мржља према угњетачнма ставља Њекрасова у впхове руске литератуое. Његова најпознатија поем ч ~Ко живи V Руснји доб»ро“ првобнтно замишљена на широком сивом плану којн v друштвеном иресеку не налази ни .једне светле тачке. мења се седамлесетих година кал Њекрасов упознаЈе смеле и срчане људе. геволупио наро У којима cpehe срећне љуле. срећне баш* зато што cv борци за јелан виши идеал правде. слоболе и једнзкости. Те људе песник не вили као )елнообразпт rnvnv. вили их као јасно лиференцираие Гоппе зз нстоветке идеале, борпе који имају своје иидивилуатне облнке. своје разнолике животе. свој начнн бор6е, своју жинотну психологију, своју оолствену боју.

ТТоезија Њекрасов* је вж>‘-ко оиењена тек каснијв. Лењип ie писао; ..Њекрасов и Садтиков Шчедрин, су учили руско друштв-о. лл виле испод напудерпс-зне u углађене спол.ашности спахије коепосника, његове грабл.иве пнтепесе: vчили су л»уде. ла мрзе лицемерство и безлушпост тих типова". Идеја Академског позоришта да па овакав пачип објаснп прилпке у којима је писана „Јссеља досада”* показала се као врло културца н добра. Озбил.пост другова и другарипа којп су добро чптали. илустроваље шихових излагања стиховима и клавпрсвом музиком Мусоргског (кад је о културпим прптшсама говорено) остави io је добар утисак на публпку. ку и пспаО.тошки је пргшрсмили за сам комад. Њекрасоввева „Јесења досада” је нсториски необичпо тачна и убедл.пва слива руског села у тим годшгама- Она показујв сву заосталост, глупост и печовечност читавог низа малих и ведиких експлоатагора којц су гурали руско село у још већи мрак и иезнање, у још телсе екопомске недаhe. у још тежи живот у коме су и саме спахије живеле једпим изгублепим, успаваним ц досадним животом. ..Тамо бесплодпп гину спаге. Тамо >е запара, л.ењост и глуиост Тамо јелино ннје грешно Родити се и под старост умроти.“

БроЈ 38

НАРОДНМ СТУДЕНТ

5