Студент

Народна студентска омладина у прошлогодишњем раду и будући задаци

(Наставак са пете стране) апотекама, а удружење је плаћало за њих са 30% попуста. У болнице и клинике упућено је оболелих студената 574, од њих 85% је бипо на трошак удружења, Поред овог Удружење за здравствену заштиту у току године подијелило је велику количину шећера, конзервираног млијека, рнбљег зејтина и другог студентима. У погледу здравственог збрињавања студената Удружење за здравствену заштиту уложипо је доста труда и запагања и показало доста

иницијатизе. Његова дјелатност треба и убудуће д# се креНе у том погледу. Перспсктисе даљег рада око здравствене заштите студената су такве да ће народна власт постепено преузети ЦЈлокупну бригу у том погледу око студената. Тимс би се проблем боље рјешавао, а наше организацијз би биле растерсћеке многобројних посг.ова повезаннх са овим радом. Наше здравствсне секције у том моменту имзле би улогу као и екоиомске тј. да помажу народним властима око рјзшавања овог питања. У свим секретаријатима факултет• ским као и у унивзрзитстском, £ило i јз у току протекпе године припи гно ' измјона. Те измјене су услиједиле не i због кесналажења другоза који су • Скли иззбрани већ због тога што су . одпазили на друге дужности, нени су . ззгршавапи студије, неки се запосли, ли итд. Фгкуптетски у сггласности са Униперзитетсним су кооптирапн те студеите, а Унизерзитетски одбор јс свој секретаријат то урадно у сагпасности са Земаљским вијзћем Народне омладине Србије. Финансије универзитетског одбора и факултетских организација су прааилно вођене. У току године од чпанарине и разних приредби било јз приходз у унивврзитетској бпагајни 1,360.728 динара, Од тога је поспато Земаљском већу Нарздке омладине Србије, чпзнарина за Међународну студентску унију, дзто за потреое радних бригада, „ЦРвеној звјезди , нашем листу, Културно-просвјетном одељсњу Универзитета и за друге бора 1,237.734 динара, тако да се сад налази у нзшој бпагајни 122.994 динара. Финансије су вођене на оззј начин: факултети су достављапи УнивеРзитетском одбору читаву чланарину и 50% остапих прихода од приредби и др. Универзитетски одбор је достављзо Земаљском вијзћу чи таву чланарину и 59% сд својих при хода. Потребно је да факуптетски од бори покпоне више пажље прикупљању чпанарине. Свани члан наше организације треба редозно да плаћа чланарину. Универзитвтски одбор, односно се кретаријат је усклађивао све секторе Рада и доносио одлуке за унапређење тога рада. То је у последње вре ме постигнуто преко ппанског рздз. Универзитетски одбор је раније правио једномесечне планове, а сад ради по тромесечним плановима. Плански рад је омогућио правилно ускпађивање читаве наше дјелатности rfa Универзитету. Пред нашу организацију у 1948 години се постављају велики и одговорни задаци. Потребно је још више развити читаву нашу дјелатност нз Универзитету по свим овим питањима. Потребно је пиквидирати рђаво наслеђе прошпости у односу на учење. Ова година тРеба да да још веКе успјехе у нашем раду. Наша opraнизација треба да уложи максимум напора и да до максимума користи све постојеКе услове за рад на Универзитету како би постигла оно што од нас очекују наши народи и друг Тито. Уложимо све снаге да у 1948 години попожимо све заостапе испите и попожимо оне на које стичемо праао. Потребно је још више и јаче да развијемо идеолошко политички, културно просвјетни и фискултурни живот и рад на Универзитету, обухватајуђи при том све студенте. РазвијајуКи и ускпађујуКи све ово наша организација Ке дати земљи нове спремне високо квалификоване кадрове који Ке успјешно изграђивати социјапизам, подизати материјалну и духозну култуРу нашег народа.

У овом раду наша организација треба да покаже пуну организациону способност, да подигне свој стип у раду на виши степен. У организацији треба пиквидирати ситни практицизам. Свакодневне послове треба брзо и удаРнички свршавати остављајући довољно времена и нашим члановима руководства и остапим студентима за учење и остапи рад који ће га подизати стРучно, политич ки, куптурно и физички. Многобројне, дуге и често непотребне састанке треба пиквидирати. Састанке треба унапРед припремити и на тзј начин омогућити њихов бољи, успјеш . нији и краћи рад. Ова наша годишња конференција треба да дспринесе даљем успјешном раду наше оРганизације.и још већем и успјешнијем развијању цепокупне наше дјелатности на Униоерзитету. Она треба да допринесе појачању цепокупне наше активности, треба да дјелује на сваког члана наше организације у том смиспу што ће повећати своје напоре до максиму ма у испуњењу свега овога што од нас очекују наши народи и друг Тито. Онз у првом Реду треба да направи прелом у погпсду учења. Чланови наше организације и сваки појединац треба да уложи максимум на пора да оствзри оно што се од њега тражи Петогодишњим ппаном. да редовно и нз вријеме полаже испите и да у одређсном року заврши сту дије. Појачани, политички, идеолош ки, куптурни и фискултурни рад трв* ба да омогући стоарање нооогвисоно квалификованог стручног кадра, који ће бити прожет величином наше народие бдрбе. кздра какав је дзнас по требан нашем народу за изградњу социјалистичког друштва.

Радне акције

Позив Централног Вијећа за изградњу Омпадинске пруге Шамац Сарајево као једног од најважнијег објеита у првој години Петогодишњег плана наши студенти су прихватипи са одушевљењем и масовно се одазвапи. 6350 студената ie учествовало у радовима на Омладинској прузи, Жељезнику, Пионирској прузи и другим радовима у нашој земљи. 652 студента налазило се у три смјене, од марта мјесеца од како су почели радови на Прузи до завршетка радова као руководећи надар код Главног штаба, у секцијама и деоницама дуж Пруге. 27 бригада које су учествовале у радовима преко љета све су постале ударне. 4 бригаде су три пут ударне а 11 су два пут ударне. Бригада „Иво-Лола Рибар" ie била најбоља у својој смијени и проглашена је три пут ударном, носила је прелазну заставу Главног штаба и одликована је орденом пада првог степена. Око 850 студената је проглашено ударницима, преко ;000 их је похваљено а 18 је одликовано орденом рада. Наша организација се поноси овим успјесима и овим студентима. На Прузи се калио нови кадар који је научио да ломи све препреке пред собом. Радне норме које су биле постављене за рад неке наше чете и бригаде су за 300 —400% пребацивале. То је иза зивало читаву револуцију у свијести наших људи. На радовима су мно ги говорипи, ово нам је велииа шкопа како убудуЂе да радимо на фа-

култету и уопште у животу. И заиста Пруга је била вглика школа за сву нашу омладину. Поред онога што Омпадинска пруга претставља огроман значај за читаву омпадинску организацију наше зсмље, она има посебан знзчај за студентску организацију. Многи чланови наше организације на Прузи су схватили важност и значај дисциплине. Многи су из основа промијенипи однос према физичком и практичном раду. То ће им много помоћи у њиховом стручном раду, Посебно за студенте Техничког факултета овај рад је био од великог значаја и помоћи у њиховој •'-•'уци. Правилним схватањем тог рада и уношењем својег стручног познавања у њега, радне бригаде Техничког факултета су биг.е наше најбоље бригаде на радовима. Од вепиког је значаја овај рад и за студенте осталих факултета који су од раније упућивани и васпитавани само за интелектуални рад. Маши студенти прско ових радова су успјели да успоставе најлепше односе са осталом омпадином, радничком и сељачком што много значи за стварање још чвршћег јединства унутар омладинске организације. Елан и радна дисциплина који су впадали на Прузи пренијели су се повратком са Пруге на читаву нашу организацију и мно ro су допринели стварању чврсте и јединственије политичке организациie Организационо стање

Бројно стање наше организације данас износи 17938 студената. На изборима овог мјесеца у нашој организацији je оформљено 105 група, 26 аитива и 5 фаиултетских одбора. Број чланова руководства група актива и факултетских одбора износи 1134 сту дента. У петњем семестру, прошле школсие године подијељене су нпанске карте у нашој организацији. 13350 чланских књижица је подијеље но члановима организације. Протекла година претставља мноro већу сређеиост и нормапизован рад у животу наше оргакизације. Про вођење статута Народне омпадине у живот и његово придржавање унијепо је више система и ппана у рад организације. Секретаријати група, актива и факултетских одбора одржа вали су 15-то дневно састанке и на њима претресли главна питања и проблеме из рада организације. По потреби састанци су се држапи и чеш ђе. Пред крај прошле школске године организације факултетз су почеле правити мјесечне ппанове за сво! рад као и сам Универзитетски секретаријат. Недостатак у нашем раду прошле године је био доста слаб рад руководстава група. Руководства група су била састављена од претсједника, секретара и благајннка. Због тога смо ове године предложили Централном вијођу проширење руксводства група, пошто су наше групе велине и броје до 200 чланова. Централно вијеђе се сложипо са овим и створена су веђа руководства група са одговарајуђим секторима који постоје у секретаријату актива и факултета. Тиме ђе се успешније ријешити цепокупни рад групе по свим питањима, а у првом реду у вези учења. На неким Факултетима као што ie спучај Филозофског и Економског активи су прошле године бипи више вјештачке творевине и нијесу много допринепи раду. Због тога смо ове године поставили да ФилозоФски факултет буде један актив а Природно матемзтички факуптет други актив и мз да cv они подијељени у два факултета због тога што су студенти у једној згради и стапно су заједно, ријешипи смо да ова два факултета сачмњавају |едан фанултетски одбор ко|и се стара за рад на обадва факуптета. На Економском факултету. ове године нијесмо бирапи одбор већ факултет има ранг актива и тиме ђе рал бити бољи од прошпогодишњег. На остапим факултетима организациона форма актива је била добра и о- <

i ни су задовољавапи у раду. Секретаријати факултетских одбора на пет факултста ријетко су заказивали састанке читавог одбора, то им је био вепики недостатак у раду. Универзитетски одбор тмао ie два састанка у току године, а секретаријат се састајао према потреби. Недостатак у раду факултетских секретаријата је био што они нијесу успјели да држе чврсто све секторе рада и да их усклађују, Они су то препустили руководиоцима сваког сектора. Руководиоци сектора одржа вали су чврсте вертикалне линије са одговарајућим руководством Универзитета и тако су преносили многе ствари и спроводили у живот а да о томе не обавијесте секретаријат нити претсједника факултетског одбора. Тај недостатак ове године се мора исправити. Секретаријат мора бити обавјештен о свим новим стварима које долазе са стране и доносити одлуку о његозом спровођењу у живот. Секретаријати факултета убудуђе треба да развију много већу иницијативу у раду и да свако питање рјешавају према самим припикама. тиме ђе се развити и веђа самосталност. Секретзријат требз по потреби да дискутује на својим састанцима сва питања дјелатности и активности на факултету и да о томе води своје Јаписнике, од којих ђе једак примјерзк достављати Универзитетском одбору. Секретаријат треба стро го да води рачуна о усклађивању читаве наше дјепатности, планском и равномјерном развијању нашег рада, да се не би убудуђе дешавало да се поједина питања периодично постављају и рјешавају, једног мјесеца учење, другог политички рад, тређег фискултура итд., што ie водило неправилном васпитавању људи и слабом раду. Секретари{ати група, актива и факултета треба да, воде многб више брига о правилној расподјели посла у организацији како би сви чланови наше пганизације бипи подједнако запослени. Организациони секретари треба да обављају сзоју дужност у организацији око сређиоањз свих по требних полатака оргакиззције и прс ко тога рада на учвршђењу организације. што досада није било у потребној мјери. Овдје су зише изнесени недостаци у нашем досадашњсм раду иако је наша организацијз успјела у току прошпе године да ријеши многа питања и да тиме створи чвршђе јединство унутар организације.

ОСМИ ПЛЕНАРНИ САСТАНАК ЦЕНТРАЛНОГ ВЕЋА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

, Иаградња задружпих домова најважннји задатак Осми Плеиум се одржава у зпаку велаких победа ка раднпм акцијама које је ог.е годшге Народиа омтадшш у потпупости извршила. Највећи за датак којп је испуп.ен је пзградња Омладннскв пруге Шамац —Сарајево, и изградња шумских путева, жељвзннца, градња пруге Тптоград —Нпкшић. Друговн који су иступили на Пле нуму истакли су успехе које је Пародпа омладина Југославије посгпгла у току 1947 годпне и обележили нове задатке које је поставио Другн копгрес Народног фропха. Првп реферат је подпео дРуг Милнјан Неоричпћ који се прво дотакао органпзацпоипх проблема наше народне омладипе и ту пстакао два задатка. Прво, вођење борбе против свих елемената који коче испуњан.е пашег Петогодишњег плана (на. пример реакционарпа иступања де лова свештенства у Хрватској и Сло вепији) друго* борба за даље омасов љење наше оргапизације пошто постоји још један део омладине ко.ш још није обухваћен у оргапизацији Народне омладине. У току рада појавпла су се два скретања. С једпе страпе одвајање органпзације Народне омладине од Фронта, с друге стране Народпа омладила иако Део фронта ппак је самостална организација у фронту. Борећи се против оба ова скретања, парочито против првог, тре.ба у оквпру задатака Наролног фропта и народних §ласти, а заправо под руководством Народиог фронта да ље развијати Народпу омладину као

самосталпу ттолитпчку органи-запију баш рали ијвршеша задатака Народпог фропта. Ово се може успешпо решптн у првом реду чвршћим повезивањом руководсгва народне омладинс па терепу са руководстви ма Народпе омладине у раду Иарод ног фронта. Други реферепт ,је био друг Стево Дороњскн. НодвлачеДи наш најважнијн задатак у 194S годнни он је нагласио да се наша нндустрија не може развијати одвојеио од пољопривреде јер би то значило успораваље темпа нашег социјалпстичког преображаја и развнтак привреде. Код нас се развитак индустрије не може замислити без развитка пољопривреце нитн развнтак пољодривреде без развитка индустрије Пошто су задруге најповољнија форма економске с>рганизације наше пољопривреде, јер једино оне омогућују примену планираља и обезбеђују могућпост рентабилне употребе техпике у пољопривреди, то је с тпм у вези друг Дороњски изнео конкретне задатке Народне омладнне Југославије који се састоје у следећем: стално објашњавати сеоској омладнпи значај сеоског задругарства ц љену улогу у реконструкцији паше пољопривреде, оријентнсати Народну омладину на рад у подизању пољопривреде кроз задРугарство, борити се за увођење машнна у пољопрпвреди, обрада сваког комада земл.е, подизаље струч ног зпања сеоске омаадине, посветпти много већу брпгу нашим радпим задругама и државиим пољопрнвред ним добрима као и уздизању стручних кадрова у пољопривреди.

Чланови Пленума универзитетског одбора Народне студентске омладине

1. КОВАЧЕВИЋ ВЈЕРА, студ. филозофнје; 2. БАЈЧЕТИЋ МОМЧИЛО, студ. права; 3. ЂУРИЋ ДУШАН, студ. медициие; 4. ПУРИЋ ВЛАСТИМИР, студ. технике; , . 5. КИЛИБАРДА МИЛОШ, студ, медицине; 6. ХАЛУЗА САВКА, студ. пољ. шумарског; 7. МИТИЂ БОСИЉКА, студ. филозофије; г 8. ПАВИЋЕВИЋ БРАНКО, студ. права; 9. КРПО АЛИЈА, студ. медицине, војни студент; 10. МИНДЕРОВИЋ ЗОРА, студ. филозофије; ' 11. БУЛАЈНЂ ЖАРКО, студ. права; 12. РАНКОВИЋ СЛАВКА, студ. технпке; 13. СОФТИЋ НПЈАЗ, студ. меднцпне; 14. БАНТЈО ГЕОРГИЈ, студ. агропомије; Iб. ДОБРАШ ННОВИВ. ГОЛУБ, студ. филозофије: 16. ОЛУШКИ ВЕЈШМИР, студ. ветернне; 17. ПИРИЋ ФАЗЛИЈА, студ. економије; 18. МИТРОВИЋ ВЛАДО, студ. права; 10. ЈОСПМОВИЂ МИЛАН, студ. технике; 20. МАТИЋ МИЛАН, студ. медшцше; 21. БОЈИЋ МИЛЕНКО, студ. фплозофије; 22. БSЛЧАТOВИЋ БРАНТСО, студ. агрономије; 23. БОГДАНОВИЋ БОГДАН, студ. техпике; 24. ДАМЊАНОВИЂ БОГДАН, студ. филозофпје; 25. ПЕТРИЋ ВЕРА, студ. права; 26. КРЕШО МУХИБИЈА, студ. екопомије; 27. ИГЊАТОВИЋ МИЛАН, студ. медиципе; 28. РОНЧЕВИЋ ДРАГИША, студ. фнлозофије; 29. ПОПОВИЋ ПЕТАР, студ. меднцине, војпи студент: 30. МАНЕТОВИЋ АЛЕКСАНДАР, студ. економије; 31. БЕБИЋ ДУШМI. студ. no.t. шумарског; 32. МИХАЈЛОВ! i ‘ЉУБОДРАГ, *гуд. медицпне; 33. КОРАЧ ДРАГНЦА, студ. ВПС; 34. МИЛОЈЕВИЋ ВЕРА, студ. филозофије; # -35. ШТИБЛЕР СТЕФАНИЈА, студ. агрономпје; 36. БЕСАРОВИЋ ЗЈШАВКО, студ. медицние; 37. СТОКИЋ МИЛАН. студ. техннке; 38. НИКЧЕВПЋ ТОМПЦА, студ. права; 39. СТАНИСАВЈБЕВИЋ САВА, студ. пољ. шумарског; 40. КАНТАРЏИЈЕВ РИСТО, студ. филозофије; 41. КРУНИЋ ЖИВОЈИН, студ. технике; 42. ПОРОБИЂ ВЛАДО. студ. no.t. шумарског; 43. КОРАЧ МИЛАДИН, студ. економи.је; 44. ВУКМАН ВЈЕЧЕСЛАВ, студ. меднцине, војни питомац; 45. ЧАЈКОВСКИ ЂОРЋБ. студ. права; 46. ИВКОВИЂ ВИДА, студ. агроиомпје; 47. ХАБИЋ СЛОБОДАН, студ. Музнчке академнје; 48. ПАРИЈЕЗ PIICTO, студ. пољ. шумарског; 49. ПОЉАК ВЛАДИМИР, студ. Диф; 50. ПАНТОВИЂ ВАСИЈБКО, студ. технике; 51. ЖИЛИЋ АНА, студ. права; 52. ЈЕЛЕНКОВИЂ МИЛУН, студ. медпцпне; 53. АРСИЋ МИЛИЈАН. студ. економпје; 54. БОЖИНОВПЋ АНТЕ. студ. пољ. шумарског, 55. МАРКОВПЋ РАДПВОЈЕ. студ. технике; 56. КОСТИЋ ДАРА. студ. филозофпје; 57. РАДУНОВИЋ ДРАГУТИН, студ. економије; 58. САМОКОВЛИЈА ЕЛА, студ. техпике; 59. ВИТАС МИОДРАГ, студ Дифа; 60. БЕАТОВИЋ студ. техипке; 61. ЛУКИЋ ПЕТАР. студ. медпцние; 62. ПЕЈОВИЋ ОЛГА, студ. фармаиије; 63. ЈОВАПОВПЋ ЛШВОЈИП. студ. техтшке; 64. CTEBAHOB ДОБРИВОЈЕ. студ. ветертше; 65. ПАНТИЋ ВЛАДАМ. студ. прапа; 66. ПАВЛОВИЋ М \ТО. студ. техпике, војпи питомац, 67. ТЕШИЋ ЋОРЋЕ. стул. техпике; 68. ЗИМОЊИЋ ГО-ТКО. стул. екоттсмпје; 69- КРАТОХВИЋ ЈОВАН. студ.Акадеуије ликовне уметпостн 70. КОВДЧЕВИЋ ЋОГЋЕ. стут тохиисе; 71. МИРОСАВЛјЕГШЂ ЋОРЋЕ, студ. шумарства.

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 40