Студент
(Наставак са четврте отрапе) су се враћали говорипи су како се нијесу умјели снаКи на селу по питању откупа и других акција. То је долазило отуда што на Универзитету нијесу пратили те догађаје и бипи у току, а то нам се убудуће не би смјело догодити. У свим нашим групама и активима Народне студентске омпадине треба увзсти стални и сваиодневни политички живот и Рад пратеђи све оно што се догађа у нашој земљи и свијету, учзђи притом сваког студента да тс сам ради, стварајући на тај начин нову интелигенцију која ђе бити високо лолитички свјесна, и чврсто повезана са народном бробом, уздигнута која ђе се мођи правилно оријентисати у свим ситуацијама и помођи у томе и својој околини. Овај наш рад треба да буде проткан свијетлим и борбеним традицијама нашег народа. Кроз све то треба да развијемо још веђу љубав према својој домовини, да развијемо онакав патриотизаи коме нас учи 1 друг Тито, да ролимо свој народ, цијенимо своју слободу и са одушевљењем пратимо све успјехв наше земље. Рад на идеолошиом подизању и учењу маРксизма-пењинизма ;е био многв бољи у овој години него раније. Веђина чпанова наше организације је правилно схватила важност познавања науке марксизма-лењинизма и почела је изучавати. Обимност литературе ноја се издала досада у томе нам је нарочито помогпа. Овај рад се одвија преко разних форми, индивидуалног рада, кружока, дебатних кпубова, семинара и сл. Недостатак овог рада био је што се није повезао са свакидашњом попитичком активмошђу и што га она иије прожимала. У овој шиопсмој години имамо могуђност још више да рзавијемо овај рад упућујуђи сваког студента на индивидуални рад, стварајуђи кружоке гдје ђе се дискутовати пређени материјал и користеђи остале фоРме овога рада. Ниједан студент у својој свакидашњој пракси и раду не може се снађи, не може правилно схватити своју дужност и задатке, не може уложити потребни труд и напор ако није свјестан зашто је то потребно- Наши студенти треба да су свјвсии тога да ми данас остварујемо социјапизам у нашој земљи, они треба да схвате тај пут, да знају његове законе, да познају тео Рију да би могли дјеловати и снађи се у својој најужој специјапности. Марксистичк-лењинистичка на ука даје нам ту потрсбну оријентаци јV, она нзс-учи,разоткрива нам материјзлну и с друштвену стварност оио нас, даје објашњење и правилно тумачење свега оног што се збивв и догађа, једном ријечи упуђује нас на правилно разумијевање стварности и даје нам упутства у свим обпастима животне дјепатности како треба преобРажавати ту стварност. Познавање марксизма-лењинизма као науке која је никла и одраз je саме стварности, а има за задатак да ту стварност преобрази и направи што љепшом за људе, ствара код људи борбену и велику радну енергију, без обзира на којој дјзлатнссти се они налазе. Она код људи ствара високе идеале, даје им мођ и снагу да те идеале остваре у пракси, она даје пуну животну садржину сваиом човјеку. Студентска омпадина која се данас припрема за високо квалификовани стручни кадар, за кадар који треба да помогне у стварању материјалне и духовне куптуре за наше наРоде не може се замислити без дубоког и темељног познавања марксизмапењинизма, ако она то нема она је промашила свој задатак. Културно-просвјетни живот на Универзитету био је у припичној мјери развијен, нарочито у оквиру неких факултета. Он се одвијао преко КултуРно просвјетног одбора и Културно умјетничког друштва на Универзитету и културно просвјетних одбора и културно умјетничких група по факуптетима, По факултетима и на Универзитету је одржано 54 предавања у дебатним клубовима из разних области науке и умјетности. Предавања су нарочито бипа посјеђена на Универзитетском дебатном илубу. Предавањз су веђином држапи студенти, бипа су интересантна и квалитативно доста добра. Културно умјетничке групе по факуптетима дале су 78 приредби и другарских вечери. Три је дапо куптурно умјетничко друштво Универзитета. Културно умјетничко друштво Универзитета и групе факултета учествовале су на омладинском београдском фестивалу. Преио љета су били на Омпадинској пРузи и дали низ приредби за радне бригаде. Око 30 студената је учествовало на међународном омладинском фестивапу у Прагу. Напори куптурно умјттничких група фаиуптета као и појединих секција куптурно умјзтничког друштва Универзитета су били вепики. Они су насгојтли да што више ствари спреме и дзду за само cv v том погпрду бппи meлуштени сами себи. Куптурно умјет-
ничко друштво Универзитета није дјеловалс као цјслина у свом раду и скоро никакву помођ није давало факултетским групама Руководства Народне струдентске омладине по фзнултетима најмање су локазизала смисла и воље да помогну друговима који су у том погпеду дјеловали. То је доводило до тога да су промицзле многе ствари иоје нијесу одговарале нама, у којима се изразила извјесна безидејност. На неким факултетима овог рада скоро није ни постојало као што ја спучај на Фипозофском факултету, чији је караитер такав да би за овај рад требало да помогне остапим факултетима и да да највише етудената за овај рад у оквиру Универзитета. У нашем иултурно-умјетничком Раду недовољно су норишђени успови који су постојали у самом Београду. Ниједна културна група нити умјетник, изузев једног случаја, иије посјетио наше студенте, иаио је за то постојало много услова, н они би се сигурно радо одазвали позиву наше организација да смо их позвали. Ми смо ce углавном ограничили на оно што ми имамо и затварали се од осталог куптурног живота који је твиао у Београду. Куптурни жовот и рад потребно је много боље да развијемо у овој шкопској години, коРистеђи притом свв могуђности са којима располажемо на Универзитету и које нам се пружаЈу у Београду. За овај рад треба факултети да имају веђу самосталност и у том циљу треба форми Рати културно умЈетничка друштва по факултетима иојима треба веђу по-
моћ да пружи Културно-умјетничко друштво Универзитета. У оквиру ових друштава стзарати добре хорове, оркестар, фолклорне и позоришнс групе и литерарне секције. Преко питерарних секција окупити све младе нк>ижевнике, пружити им помоћ и указати иа правилну оријентацију у том погледу. Преко литерарних сенцнја развити већи интерес код студената за читање наше и стране књижевности. Набавком добрих књига у нашим библиотекама омогућити им њихово читање, путем снупних посјета организовати посјећивање позоришта, опере, изпожби, концерата, биоснопа и разних других културних манифестација у Београду. Кроз то створити и разаијати већи интерес код студената за драму, оперу, музииу, књижевност, вајарство, сликарство и осталу куптурну дјелатност. Путем копективних посјета и позивањем разних умјетничких група, умјетника и књижевника са стране на Универзитет и факултете развити много интензивнији и бољи културни живот сваког студента. Прено тога разбити свако уско стручно васпитавање студената, неинтересовање и неучествовање у куптурном животу. Развијањем много бољег културног живота по факУлтетима, омогућити јаче куптурно подизање сваког студента правећи на тај начин његов живот много лепшим и садржајнијим, развијајући његов смисао и укус за културу* Овај рад треба да бухвати све студенте тиме што ће позитивно утицати на њихово мјењање и развијање правипних схватања и погледа. Руководства наше организације по
факултетима треба да посвете много већу пажњу овом раду. Стручно уздизање би бипо сувише једнострано ако не би било допуњвно интензивним политичким, идеолошким и културним радом. Преко културног рада наша организација треба да успостави и чвршће везе и зближеност са осталом омладином и да јој помогне у томе. Наше културно-уметничке групе треба да иступају по предузећима, да одлазе у оближња сепа, да на тај начин успостављају ближв и боље везе са омпадином из предузећа и са села. Наш лист „Народни студвнт" у току прошле године знатно се попоправио, Он је више обрађивзо поједина питања којз је рјешавзла нашз организација и то са много више успјеха него раније. Квалитет је бољи као и сама техничка опрема листа. Редакција листа и мрежа дописника је стекла много већо искуство у свом раду. Припичан број чланова редакције и дописника листа су радипи летос на Омпадинској прузи иао саРадници „Омладинске Борбе" и у самој редаицији стекпи су још веће искуство у том погледу. Тираж листа се знатно повећао, тако да се сада креће до 10.500 примјврака. У ово} шнолској годиии пист треба и даље да дјелује у истом погледу третирајући још боље и ноннретније питање учења, заосталих испнта, такмичења, односа према школи, питања попитичког, идеопошког и културног живота на Универзитету, да тиме помаже у акцијама које ћо у том погледу водити наша организација на Универзитету.
ФИСКУЛТУРНИ РАД
Наши успјеси у фискултурном погледу резултат су великих успјеха унутар наше земље. Петогодишњи план даје велики знамај и одређујо врло важну упогу фисиултурном покрету у нашој земљи, Фискуптурни покрет на Универзитету треба да помолгне и обезбједи давање земљи добрих стручних кадрова, који fce бити здрави, јане воље, велике раднв енергије, дисциплиновнаости и истрајни у свом послу, васпитани у нолективном духу, који ће дати све од себе за подизање земље наше. На ша народна власт је предвидјепа у Петогодишњем плану изграђивањв многих спортских терена, стадиона, вјежбаона, фиснуптурних домова и др„ гдје би се омладина окупљапа, физички и умно васпитавала, чепичипа и преко гога оспособљавапа за истрајан животни пут и много лакше савлађивање разних животних препреиа, „Права физичка култура каква треба да буде наша, не чепичи људе само физички него и умно, културно и стручно уздиже. У тома је њезина изванредна важност" каже друг Кардељ. Број регистрованих чланова нашег фискултурног друштва износи 3200 што значи велико повећање. 27.000 норми је положено за значиу фискултурника. Досада је 401 носипац значке фискултурника на Универзитету. 9.000 студената је учествовало на пропећњем и јесењем кросу. 1.500 су аитивни фискуптурници који су обухваћени и секцијама нашег фискултурног друштва. Ф. Д. Црвена Звијезда у току прошпе године је израсла у јаку фискуптурну организацију на Универзитету која има вепике симпатије мећу студентима и осталом омладином Београда. Захваљујући залагању чланова првих екипа постигнути су значајни успјеси и омогућен је њихов даљи ивапитативни разво|. Мушка и женска екипа нашег друштва по други пут су освојили државно првенство. Веслачка секција у осмерцу и четверцу је освојила првенство државе. Шаховска секција се пласирапа на друго мјесто, а футбалска на треfce у држави. Све ово говори о великим нашим успјесима у току протенле године. Поред ових успјеха било је и значајних пропуста и недостатака у раду нашег фискултурног друштва. Као први и најважнији недостатак у нашем раду била је нецовољна масовност фискултуре. Наша организација је врпо бројна а |ош увек је недовољан број студената који се баве фискултуром. Организаци!а Народне студентске омпадине није се довољно базила овим питањима, она је то остављала фискултчрним огранцима факуптета, што ie било неправипно. Многе ствари су се кампањсии и периодично спроводиле, отуда допази и њихов недовољан успјех, Сама управа Црвене Звијезде није покпонила довољно пажње овом проблему, иити указап-з потребну помоћ v томе ограничма по факултетима. Она се више бавила првим екипама. Овакав рад неће омогућити даље квалитативно развијање фиск>'лтуре/отуда је једзн од ппвих и на|важнијих наших запатача на Универзитету омасовљење Ф”ск лтурног покрета зашто ми и"«о услова. Др ги наш пропуст ie био слаб иг*?гсш:lo политички рад унутар
друштва нарочито првих екипа. „Фискултурна друштва код нас не смију бити ограђена таквим оградама преко којих не могу прећи политички и морални принципи на ко|има почива наша држава. Напротив она се у својој дјолатности морају руководити тим принципима' 1 каже друг Рато Дугоњић. Наше фискултурио друштво мора у том погЛеду много више учинити него досада. Нланови фискултурног друштва треба да се укључују у живот и рад факултета чији су студенти. Управа Црвене Звијезде за рад са првим екипама треба да направи потребан план за политички и идеолошни рад и кроз то искоријени и поведв борбу противу свих рђавих схватања код неких људи у вези фискултуре која су често допазилз до изражаја и ка теренима, а та
схватања су рђаво наслеђе и остатак прошлости. Чланови и симпатизври нашег фисиултурног друштва треба да развију здрав и правилан однос према осталим фискултурним друштвима. Појаве кпубаштва треба сузбијати. Према свим фискултурним друштвима треба га|ити симпатије, на терену поздравњати добру игру и залагање не показујуђи пристрасност и ускогрудост. Тим путем унијети иов дух и нова схватања фискуптуре и спорта. Организација Народне студентске омладине треба да развије такмичење међу факултетима у постизавању све већег успјеха у фискултури, масовности, полагању норми за значку фискултурнииа. обухватању студената основним фиаичким образовањвм- итд. Нашв- оргвниавција треба активно да се бави тим питањем.
Рад економских и здравствених организација
У току ове године формирањем Комитета за научне установе, Универзитет и Високе школе, формирана је и управа која води бригу о свим студентским домовима и мензама. Ова управа се налази под руководством овог Комитета. На тај начин држава је преузела бригу око исхране и смештаја студената и тиме учинила велико олакшање у нашем раду. Под руководством наше организације налази се |ош Потпорно удружење студената, ноје претставља самостапну организацију, чији су чланови сви студенти, апи његова дјелатност око дијељења помоћи и позајмица студентима је тијесно повезана и врши се преко Народне студентске омладине. Поред великог броја стипендија и оно што је издало Потпорно удружење за студенте досада, о чему је било напријед ријечи у току ове roдине проширили су се и наши студентски домови и мензе. Док је прошле године становало 1516 студената у домовима а у мензама се хранипо око 5700 студената, ове годинв се та цифра знатно повећала. По домовима је смјештено 2416 студената, а у мензама се храни око 2000 студената више. Ове године су створена два нова дома, један у Земуну а један у Београду. Још увијек постоје велике тешкоће у станбеном питању студената. Домови су пренатрпани, али досада се то питање није могло боље ријешавати. Изгоадња нових домова која је предвиђена У 1948 години поправиће садашње стање. У Петогодишњем плану је предвиђено успјешно рјешавање овог проблема. Наша организација се и поспе узимања бриге од стране државе за смјештај и исхрану студената бавила овим питањем и помага* ла народним впастима у рјешавању станбеног питања, пронапажењу стан°ва, организацији и раду мензи и домова. Она и даље треба у том погпеду да дјепује. У протекпој години наша организација је добила 11.902 комада текстипа и обуће од Црвеног ирста, сад је стигао нови контингент штофа за зимске капуте и одијепа који се дијеле студенти* ма. Од Извпшног одбора добипи смо 3?.8*9 за текстип, огрев и обуfcy. По факултетима и на Универзи-
тету постоје економски одбори, а у домовима, мензама и управи за исте постоје студентски претставници. Економски одбори вршили су правилну расподјелу и водили бригу око свих потреба студената. Они треба и даље да дјелују у том погпеду, све дотле док се потпуно и успјешно не ријеше све тешкође око смјештања и збрињавања студената. У погледу здравственог збрињавања студената је учињено следеће: у току прошле године успео је наш Здравствени одбор да организује плућни преглед за око 12056 студената- То је први масовни преглед овакве природе у Београду. Налази показују да вепики број студената болује од туберкулозе. Према подацима та цифра износи 5% свих форми отворене туберкулозе. Од овопиког броја студената ко|и cv се прегледали потпуно здравих је било 560. Поспи|е овог прегледа наша организација, и поред овога што су учиниле народне власти у том noгледу, ни(е успјела да пружи помоћ свим студентима којима ie била потребна. Сто десет студената ie упућено на саиаторијумско пијечење захваљујући ангажовању Комитета за Народно здравље ФНРЈ. Тих 110 кревета ће стално остати за студенте. Кроз наше опоравипиште на Зпатибору прошло ie током љета 408 студената који су били исцрпљени у раду. У априпу мјесецу ове године фоомирана ie дијетална менза за болешљиве студенте у Београду и Земуиу. Бро| студената ко!и се хране V њим! износи око 270. У овим мензама имају појачану и добру храну. Здравствено удрчжење је досада издало као дотацију ономе што уплаћ V iv CTvneHTH у овим мензама суму од 691.745 динара. У Фабруару мјесецу удружење ie основапо студентску зубну амбупанту која је до краја Iуна имапа 5246 пацијената ко|и су бесппатно или по минималној цијени пијечили и noппачљапи зубе. У нашим стулентским амбупантама досзпа је добипо бесппатне пијечове 6282 студената поред тога што су еирсмашни студенти добијали б*"ппатне пчl#кове у државним (Наставак на шеСтој страни)
ИЗ ДИСКУСИЈЕ
РАТКО КРУНИЂ,
студент технике
0 ИДЕОЛОШКО • ВАСПКТНОМ РАДУ НАШЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Желим управо да нагласим потребу н важност идеолошко-васпитног рада као и тај рад на У ниверзитету. Зашто је потребно толико наглашавати ово? Управо зато што свако мора да буде свјестан догађаја који сли једе, да буде свијестан да, иако су се извршиле огромне промјене у дру штвеном животу наше земље, да оно што носимо у својим навикама и схватањима што носнмо као баласт из старих, за наше народе за иавпјек минулих дана и друштвених од носа, да јесте управо то чега ми морамо овдје у школскнм клупама највећим делом да се ослободпмо. Мо ра да буде свјестап сваки студент да С У управо те навике u погрешна схва таља кочнице бржем развнтку наше земље, њеном учвршћељу, Социјалнзам а то he pehn бољн н срећнпји живот за своју изград њу тражи стручин кадар за нове фабрике, школе, болннце итд. А један дио стручног кадра висококвалификован дио кадра управо очекује се од нас. Нашој земљи су потребнн новн стручшаци свуда то 4vjeмо. Али н>ој су потребии такви струч шаци који he схватптн развитак друштвених односа у њој, потребан је кадар који he да схватн народно стремљеше, која је спреман да их прихвати п савјесно оствари. Ослашајући се на најпредннју паs ' Ш У т ®орнју, наша земља иде чврстлм корацима у нов, бољи живот, У соцнјализам. Марсистичко-лешинисшчка ндеологија је владајућа ндеологнја у нашој земљи, идводогија чи ja he примјена осигурати нашим народима бољу будућност. Та идеологија je успешно положила испит иред историјом у велнком Отаџбинском рату Совјетског Савеза, јер се на њој нзградио спасилац човечанства од уништења Совјетски Саве-з. Захваљујући томе што је Совјетски Са вез располагао образованнм сгручшацима који познају свој посао, 'он je успио да непрекидно усавршава ( Boje победничко оружјв за врнјеме рата, да усавршава технику и про“улто. “ 41 уш '' ‘«W « Зато, идеолошки припремити наше студенте за жпвог, за шнхово ућљу-'шше у прдвредни живот наше земље, јеете један од задатака каше организације. . Напредни свих струка мораЈУ да знају своју струку. IНе хражи се од ших потпуно познаваше свих струка, али морају обавезно да зна ју јсдну грану науке, обавезно да знају марсисгнчко-лешннску кауку о друштву, о закопнма друштвеног развнтка, о неминовностп побједе социјализма— комунизма, они морају да прнхвате днјалектички метод прилад/еша свему н да усвоје мате.ријалнстичко гледаше на свијет. Често се чује али од незналнца да техничару или медицццару нцје ово толпко потребпо колико другима. Колпко лп се ,у том варају! Они о томе говоре са стране, не хнтајући да се }пусте у изучаваше маркснзма-лешинизма чији нх метод уцраво оспособљапа исправиом гледашу на ствари, тражешу узрочностп појава у доиоmeiby лравилних закључака. Многи. ocjehajyhn тешкоће овлађцваша теоРПЈб, губе упорносх у шеном изучавашу, иди сматрају да he бити касипје времена за шепо упознаваше. оелики Стаљнн каже о томе да ће то »битн такав терет којн ће се поолпје многоотруко исплатити". Упознаваше теорнје даје пм широке вилике. пуну оријентаиију, даје способпост прилажеша свнм стварнма. даје упор ност и повећава нздржљивост у раНп у ком случају, потпуним стручшаком аотребан пароду, не може се назвати онај, којн је само добар специјалист у својој струци. који се затворио у своју струку, у свој лабораториј, кабинет, који не види ништа даље од своје струке Он је тек тада потпун кад је „уједно и полигич ки и јавни радннк који се жцво интересујв за судбину своје земље и ко ји активно учествује у њеном политичком жнвоту". Управо кроз то кроз упознаваше истинске науке кроз шихову идеолошку изграђеиост успећвмо да код студената разви;емо и патриотизам. љубав према рол ној земљи. да he бнти увјек спремни на све жртве за њу. Тај патриотизам he се манифестовати кроз пролуктнвност њиховог рала. који he бити вишеструко већп уколико су свјесни то јест у колико су изграђени Њцхо во залагаше за извршеч.е прпмљепог задатка у приврети, биће утолнко веће уколико схвате. уколнко булу убјеђени да пут ко.тм ите нова ' Тугославнја, Титова Југослави ia Јесте o.vt у соцгпализам. пут на којп he ло ћи у своје доба сбе људско друштво.
БроЈ 40
НАРОДНИ СТУДЕНТ
5