Студент

Наша оргавизација даће народу у Петогодишњем плану 14.350 нових, добро квалификованх стручњака

(Паставак ca треће стране) студеитима да савладају средњошлолско градиво, да иадоинаде што су пропустили и наставв успјсшно да студирају. Ми смо прошлз школске године увидјели ову тешкоћу и нвшто учинили за првв годиие, али то није бипо довољно. На почетку овз школске године више се урадило у том погледу. У нашој организацији постоји ввлики број запоспвних студсната. Има их и таквих моји иикад нв дођу на фаиултет а ништа и не полажу. То су већином етудвнти праза, економи]е и филозофијв. Они много утичу на укупан резултат у учењу иа Унивзрзитсту. Од цепокупне цифре папих и одусталих иа испитима иа Универзитету половину чине Правни и Економски факултет. Овим студвнтима треба помоћи на тај начии што би им се слапи уџбеници, програм и материјал, позивали се више на факултет итд., а њихово питгње ће се сигурно ријешити на тај начин што ће бити ванредни слушаоци Универзитета. Наша орагнизација и руководства Народне студентска омпадина факулета, година, отсјака и група нијесу питања учења свакоднеано постављала него с времена на вријемв и нијесу изнапааипи начии иако да то пнтање што боље риЈеше на свакој години, односно групи и отсјаку, према постојвћој ситуацији. Учвњв je чвсто препуштено стручним удружењима. У самој организацији нијв довољно заоштрено питањв учвња иао питање односа према своме народу. Учење се посматрало доста изоловано од читавог нашег живота и рада унутар земље. Због тога смо ми ове годиие измијвнипи саму струк туру стручних организацнја. Умјесто Аиционог одбора иао посебно руководећег стручног органа на Универзитвту, који је држао чврств вештачкв везе са стручним удружењима фануптета оформили смо при руиоводствима Народна студентоке омладине помоћие одборе за стручни рад. Народна студантска омпадина треба да омогући већу иницијативу стручним одборима факултета иако би тај рад био што успешнији. Народиа студентсиа омпадина рунвввди читавом организацијом учвња. Стру* чни одбори иа могу да одлучују нити да проводе иједну мјеру no том питању без одобрења и сагласности руководства Народне омпадине. Нарздне студантска омладииа треба да диск>тује, решава н унапређује учење на свакој години, групи, отсјеку и факуптету. Учење није сектор њззиног рада како је на неким факуптетима то погрешно схватано, учење је њезин најважнији и свакодневни рад, то је њен први задатак, Кроз рад je постојвпо низ објективних тешкоћа којима често појединци покушавају да правдају свој неуспјех. Видјели смо нолино ce noваћао број студвната у односу иа лрадратно стање и разумљива ]• ствар да ое таио брао нијвсу моглв ријешити све тешкоће нојв су настаne у нашем раду имајући у виду и то да је маш Униаерзитет страховито страдао sa вријеме рата био noрушен и опљачнан. Ми змамо да има доста тешкоћа оно смјештаја студената, оио просторијв иа фаиуптвту, мапо је сједишта, неки морају стојећи да спушају предавања и таио дање. Али ту са треба снаћи. Тешноће су и око уџбенииа. Наш Универзитет је од оспобођења досадв издао 180 уџбеника, то је више наго сва оно што се издапо од стварања Универзитета дс рата. Са једном књигом може више студената да се спужи. Помањкање jt у наставном и помоћн9м наставном надру. То ја исто ствар иоја ce не ријешава таио брзо. Нови иадрови треба уз салашњи наставни иадар да то ријеше. То треба ми да будемо и да се спремамо за то. Тешкоће су око програма неиих прадмета, а ређе око наставних гланова. Те ствари се могу ријеша« вати у заједници са наставницима. Ми знамо да су нам они у том као и у еваком другом погледу изишпи у сусрет и помогпи нам. На иама je да у заједници са наставницима помогнемо нашим народним власти* ма у рјешавању свих ових питања. Ми знамо да се наша организација оани!в борила, а нарочито шкопсна 1945/46 година са многим другим још твжим проблемима. Уз помоћ народних власти и наше организацијв они су се пребродили. Тако je и са овим садашњим тешкоћама. Наша народна борба нам даје безброј примјера. наио су се под много твжим условима остваривапи нрупнији, одговорни!и и већи задаци. Учећи се на том треба и ми да раднмо. Наша организација у 1947 годнни се далеио више окранупа питању уw Она ra је почепа

бољв рјешавзти, али то јзш увиЈвк није довољно. Потребни су вепики напори и залагање свих студената. Ми морамо што пријв положити заосталв испитв и почети са иормалним студирањем. Путем рвловних пре давања и вјежби треба да постигнемо редооно и на вријеме полагање испита. Питање учења, стварање шкопсне и радне дчсциппине поотављзјмо као питањз части и љубави прома домовини сваког народиог студента. Не дозволимо више да само извјестон број студената редовно попажв и нема ззостапих испнта, то треба да оствзРи сваии народии студент. У борби за ликвмдирање заостапих испита и ползгање нозих на које св стичв право треба да се развије такмичење у нашој оргаиизациЈи које ће обухватити сваког студента, чпана Народне студентскв омладине. Чланови наше организације треба да даду писмене обавезе у погпеду полагања заооталих испита и оних на које стичу право. Организација треба да им пружи пуну помоћ у њиховом раду да би се обввезе успјашно остварипе. Кроз изаршења ових обавеза развити такмичење, обухватајуђи при том сваног студента. Студенти који на вријеме полажу испите неиа даду обавезе у попагању нових испита које ће тући досадашње норме. У оРганиаацији много више треба истицати добре студенте и указивати на њих иао примјер осталим студентима. Низ чланова нашв организацијв су одлични студвнти, ударници су на двије Пруге, истичу ce у осталом раду иа Универзитету, а остали су сиоро непримјећени у организацији, Од добрих студената треба формирати

научне кружоке у којима ће моћи да пРоширују своју стручногт и да се баве појздиним научким питањима за које показују ингересоаање. У нашој организацији треЗа да се развије широка и сталма агитација у вози учења. Она треба да буде у разннм видовима усмена, писмена, примјером, очигпздна итд. Овогодишњи студвнти прве годинв треба да кориоте досадашње наше ис кустсо и да почну редозно дз прате нзставу и од почвтка да спремају испите, чиме ће осигурати нормално студирање и полагање на вријеме. Наша организација треба у томе да и:л помогне. Потребио је оГганизовати разне курсеве за њих гдје ће они надоккадити оно, што су испустипи у средњим школама и упутити их да то убудуће сами раде. Посебну бригу треба поклонити апсопвентима. Наша организација преко разних начина’ треба да им ствоРи што боље материјалне и друге услове за рад како би што прије дипломирали. Потрвбио је овдјв да ce дотакнемо и спободних испитних рокова. Спободни испнтни рокови уведвни су за предратнв студентв наио би што прије завршили студијв. Но ови спободни нспитни ронови су ce проширипи и на осталв студвнте у протвкпв двије године због тога што је постојало више твшкоћа него данас у помањиању уџбеника, настави и остапом. Ти слободни иопитии рокови много су реметили наставу иа Универзитвту. Предавања су се тсшко одРжавала. Сами студенти су несистематски учили, знали су да постојв слободни рокови и они су предмет за предметом учили пред сам испит, форсирано и без много успјеха. Ове

годиив укинути су слободни рокови. Наша организација је резгоаала иа то што јз бнпо неправипно. Укидањвм слободних испитних ронова уиапре* ђује се настава на Универзитету. Оиа eah сада много нормапније твчв него прошпв годинв. Наша стручност добија тиме што ce сад предмети почињу спрамати од раније, не на брзину и тиме се много више добија. Квалигвт таквог рада je много бољи. Сванодновна испитна атмосфера нестала је, ради се много оабињније и са више систама и ппана. Овим су н наставници у много бољој могуђности да нам помогну у раду, jep нвмају свамог мјвсоца испитв. То су веђ помазали ове године. Ми поздрављамо напоре наших иаставннка и закључке са састанна удружсња нзставмика у циљу да нам помогну у нашем раду. Ми поадрављзмо њиховд напоре и труд моји су до сада уложили у раду са намаНаша организација fie се борити противу свих неправипних иступа појединаца у односу на поједине наставнике. Уз чврсту сарадњу и помођ наших наставника ми имамо могуђнести и снаге да мадокнадимо оно што смо пропустипи, да попожимо заостале испите, да редовно и нормапно студирамо и да дамо народу оно што он од нас очакујв, Решавајуђм успјешно сва ова питања, упажуђи максимум труда и напора, користеђи притом до максимума постојвђе услове који постоје за наш рад, наша организација схватајуђи ријечи друга Тита које је упутио омладини спровешђв у пивот и дађе народу у Петогодишњем ппану 14.350 нових, добро ивалификованих стручњака иоји ђв омогуђити даљи и брзи успјешни развитак наше земље.

ИЗ ДИСКУСИЈЕ

БОГДАН БОГДАНОВИЋ, студвнт твхникв 0 РАДУ НУЛШКОУМЕТДКЧКОГ ДРУШТВА • Рад нашег културно-умсг* ничког друштва у npouuoj 10динв обЈвдиљавао је рад цеи* тралии! културно-уметнпчких секција академског хора, фолклора и позоришга, као u скоро основане кшижевне секције. Потреба да се оствнри цсЛовитост свих секција несумњпво се намеће, а рад културно-уметничког друштва има еа цил> да се ia целозигост oocrur не, да се сагледа потпуннје садржииа радн, да се подише ње гова идејиост. Плодна днскусија приликом избора нове управе, поКазала једа је такав задатак сазрео, она je одвојила споредне од главног, указала да ce треба боритн против сувог и шгетног практицизма, против састављања репертоара без приниипнјелних осиова, за ваши ква дитбт рада. Тако је културно-уметннчко друштво, заправо његова управа, стварно добро ухватило про блеме, створнли могућност да се преко здраве критике лакшб оствари садрзкајан, идејан, јао по оцртан рад. Но да би културно-уметничко друштво успешно завладало свим питањима, да би ус* пешно обједииивши рад појединих секција остварили бољв и веће резултате мислим да је неопходно да његов рад не остане само нринципијелан, у неку руку само саветодаван. Потребно је да културно уметничко друштво добије и опера тнваи карактер избором ужег руководства, које би обављале текуће послове, док би шира управа у коју су ангажовани и наши млађи културни радници, књижевници и други, свакако огромио користили и то баш на питањнма принципијел ним, помагали у настојањима за дубљу садржајност у раду. Друго питаље о коме бих roгворио то је питање духа којн влада у аашим централним куЛтурно-умбтничким сек цпјама То је у многоме дух изо лованости појединаца, практицнзма, мање или више дисциплинованог обављања задатака. Чини ми се да чланови секцнја не схватају дубљв задатке н улогу свога рада. Отуда код већине чланова хора плн фолклора недостатак жел.е да своје свакако недовољне и слабо уметпичко образовање подигну и усаврше. Још увек има чланова хора који не знају ноте. Наше омладинско позориште пружа другу слику. Док се у хору многи чланови н не познају међусобно, у поаорншту је другарство развијепо и оно претставља сложпу и вред иу радну јединицу. Рад на подизању квалитета апстрактно је схваћен од руководства секције, он је призпат као неминовна потреба али даље се није много отишло. Ни хор. ии фолклор нису досада разви ли рад на усавршаваљу члапо ва, нпсу оргаиизовалп предавања или краће курсеве. нити су позвали и користили наше исгакнуте стручљаке, ксји би се свакако одазвали. Питање подизаља пдејпог нивоа чла иова као в њиховог умотничког и општекултурног зиања ппје задавало мпого брига руководиоцима хора и фолклора. Тпме се може протумачити да иаш хор и поред добрих услова још упек не репрезептује достојнс нашу народну сту дентску омладину н наш Универзптет. За нас је свакако нрховпо ме рило вредности нашсг културио-уметпичког рада баш питање идејне садржине. питап.е његове принципијелногти и продубљеностп. Чини мн се да се у основи баш ту. у протеклој голиин доста лутало. п у раду централних секција и у рату на факултетима. Дубља садржина у раду остварујв се само онда ако културио-уиетиичке секпије ствар но постану радпв зајелнпце у којима влада дух тежње за у* савршавањем и напретком Цв* лнне. само онда ако је свакп појелинап постао свеотан важности свога задаткд и своје улоге коју има у пелоктпнпм по литичком животу на Универ зитету, *

Политички, идеолошки и културни рад

У шиолској 1945/46 години попитички живот и рад на Увиверзитету је био много јачи и бољи од рада у протеклој 1947 години. Док св раније наша организација више бавипа питањима политичког живота наше земље, дотле су у протекпој годиии више бааипа својим чисто унутарњим питањима. Наша организација је с времена на вријеме пропустипа извјеотан значајан догађај из живота наше земље или међународни, реаговала на њега, апи то је све било периодично и недовољнО. Интензивни свакодневни политички живот није прожимао и давао пуну садржину це лоиупном нашем раду на Универзитету. Није ствар само у томе колико смо и да пи смо држапи политичке нонференције. Политичка аитивност се састоји у сваиодневном раду, коментарисању и правилном постављању многобројних наших задатана. Сигурно је да је више бипо тог сваиодневног политичког живота, да би сви наши успјеси могпи бити још већи а у првом реду учењв. Људи ноји не прате свакодневне догађаје, нв коментаришу их, не прате дневну штампу и остапи политички материјал остају са уским видицима, губе перспвктиву у (Гаду, губе моћ сналажења у свршзвању свакодневних обавеза, не могу успјешно да обавља-

ју своје задатке. Ниједан од нас не може правилио да оцјени своје задатке, не може довољно да схвати своју улогу и уложи потребни труд и нађе довољно снаге у свом раду ако псоматРа свој рад изоловано од свега онога што се данас ствара у нашој земљи, ако ra изолује од онога што се данас одвија у свијету. Зато је потребно развијати широки интерес за све догађаје у нашој земљи и свијету, аато је потребно свему томе дати потРебни коментар, јер свв то ђо дјеловати таио у нама да ћемо ми схватити и боље оцјенити вредност нашега рада, постављајући то као допринос нашој зеиљи за њен бољи и бржи развитак, а лреко тога допринос снагама мира и напретка у свијету. Кроз такав живот и рад повезаће се наша дјелатност, наша орагнизација ће добити још већу чврстину за рјешавање свих питања. Ми знамо да је напрвдни дио сту* демтсне омладине пријв рата извршио огромну улогу у подизању политичие свијести код омпадине и народа. То се нарочито осјвтипо у Народнооспободнпачном рату. Присуство напредних студената је средина бр зо осјећала, они су позитивно дјеловали код омладине и у народу и отуда постоје вепике симпатије народа према њима. Тано треба и данас да

буде. Наша антианост не траба да се ocjetia само на Универзитету, иад смо на онупу. Антивност студената треба да се осјети иа сваком мјесту. Погрешно је схватати да ми данас, дои смо студенти треба у сваком погледу да учимо да би се припремили да се после свршених студија уиључимо у друштвени живот. Наше присуство свуда гдје. будемо боравили треба да осјети омладинска и фронтовска организација као снажно. Наши студенти треба да одржавају стапан контакт са омпадииом свога краја, да те везе утичу на живот и рад студената, да их прожимају у њиховом животу и раду, да студентима буду кроз то блиски напори и рад омладине у њиховом крају, да се он не туђи од њих, те везе треба да врше јак утицај на њега, а он са друге стране треба да помаже омладину свог краја у њеним напорима. Наша организација у току љета за ове двије школске године није могла много урадити у стварању што чвршће повезаности са омладином свога краја, јер су најбољи њезини чланови били на радним акцијама, али ми у овој години морамо много више у том погледу да постигнемо. Појава је била ова године да многи студенти који су бипи кућама када (Наст' .iK на шестој странп)

БРИГАДИРКЕ ПЕТЕ СТУДЕНТСКЕ УДАРНЕ ЖЕНСКЕ БРИГАДЕ

4

НАРОДНИ ОТУД ЕНТ

Број 40