Студент

показнвати. Напротпв, све указује иа такво стање ума које пужно иза зива жалост. Узмимо још питање слободе. Ви по моме схватању, себе сасвим искрено сматрате, чуварима слободе. Али многима од нас нзгледа да се ви ва рате у том рачуиу. Би се све више удаљујете од слободе. Узмите сву ту хајку на црвене, све то мрачњаштво у прогањању радпичких елемената, сву ту дреку о „антиамеричкој делатности“, сав тај посредни прити сак на радно и писце сценарија зато да би ux приморали да производе оно што је прпхватљиво за богате грабљпвце. Многима од пас, који по штујемо амерпчку традицију изгледа да се јединсгвени, прави облпк антиамеричке делатности састојп у н»ушкању антиамеричке делатности." „Узмнмо тај ваш велики „културкампф“. Нама у Европи почиње да изгледа да нас вн садг затрпавате огромном количииом културиих којештарија, које је боље оставити кол куће. Сада иас затрпавају Иијагара глупостима. Наши градови су сасвнм изледљени огромиим плакатама које рекламирају филмове основане на вредностима које је г неголсвањем одбацио наш народ. Књижаре и киоски Европе су набијеии луксузннм тенденцнозиим амвричким часописима и јефтииим издањима бесмислепих „бестселера". „Beh сада се, као што су показала моја послератна путоваља, најбољи европскп млади умови јасно ра зилазе са Амерпком и ви за то нема те кога да кривпте, сем саме се бе ..." Ја сам <тео, ла што боље упозпам чптаоцс са овнм члаиком. Ево све суштине и духа

гпевних Пристлијевих изобличавања, која мени изгледају само меланхолична. Што се више удубиш у смисао тих горких речи тим јаче осећаш расположење растужених људи у пме којих говори, сасвим очевидно, сада Пристли. „Америка може да буде само иада нли проклетство света другога избора за њу нема“, штше у закључку Пристли. Али, погледајте Прнстли, бар на Грчку у којој се ли.]е крв, ослушните гласове прогресивних људи Америке. „Становници Филипииа, каже сенатор Тејлор, не золе Сједињене Државе, зато што су добили лажну независност, становипци Индокиие зато што Француска у борби са њнма употребљава оружје које је добила од Америке по лечд-лизу, Индонеисани зато што Холандија сри мењује сувишак америчког наоружа ња у циљу да пороби тај народ, Грци зато што им је мешање Сједињених држава дало више цушака кего хлеба, Европљапи у целипи зато што је полптпка Сједињених држава управљена ла насружање Немачке." Сложите се. Пристли. да је све то у вашој дилеми врло далеко од на да, а врло близу проклетсхву човечанства. Ми нсто тако верујемо у амерпчки парод, у његов здрав гмисао и његове демократске традиције. ади ми гматрамо да њему треба сада. више но икада. говорцти сурову, праву, иичим не украшену истину. Ту истпну ви њима нисте казали, пли. нигте рекли сву истину. („Литературнан газета“ бр. 55 од 15 довембра 1947. Превела М. Н.)

Приредба Културно - уметничког друштва Београдског универзитета

На дан избора за руководство Универзитетских одбора Народне студснтске омладнпе сдржана је при {>одба културно-уметннчког друштва Зеоградског Унивсрзитета. Па приредби су иступали хорови Техничког и Медицинског факултета, рецитатори Драмског студија, Академско позорнште и фолклориа гру па Универзитета. Свака од ових тачака одраз је културно-уметничког живота па Београдском универзптету и зато ћемо овде говоритн посебно о свакој. Два хора Меднципског и Техиичког факултета први врло добар, други рћав, уствари су резултат. о једне стране, озбиљпог и с друге стране. нехатног односа према раду. Велики, добро увезкбанн ход медицнпара је пропзвод савесног. дисциплипованог рада. и подршке од страпе секретарпјата Народне студептскв омладиие, док је хор гехничара резултат неангажовања Народне студеитске омладине па овоме сектору. педолажења на пробе чланова хора, немарног, неозбиљног схватања секретарпјата Народие студентске омла дине- Могућности Техничког факулто та нису нпшта мање но Мвдицииског- Сви ce сећамо одлнчиог, масовиог прошлогодишњег хора Теничког факултета. Дакле, питањв је само у начину прплажења раду. Хор Медицинског факултета pacnoлаже одличиим гласовнпм матвријалом. Све четирп отпевапе песме: двв руске, „Херој Тито““ Славенског и ЈТогаревог „0 Петогодишњем плану“ су добро увежбаие. Једипо је сметао утисак да женски хор поклапа мушки, што нијз произилазило из неправилне пропорцпје гласова, већ што ннје било практпкабла (степенншта)

и хорпсти су један другоме певалл у теме. То свакако није кривица певача, веН техничке секције (која је, * уосталом. направила миого грешака ове вечери). Солиста је добар, али је певао ррлено. а то je ишло на штету реченичне и мелодиске фразе. Потребно је да коордииира и тиме употпуни свој иначе добар гласовни материјала. Успеху овога хора зпатно доприио сн чињеница да су другови са Медицинског факултета од својих финансија одвојили један део за узимање професионалног диригента. што се показало као врло корисно и поi знтивно. i С обзиром на неуспех хорске тачке Техннчког факултста музичком делу програма се може озбиљно замерптн. Руководиоци прпредбе иису снели дозволити да овај хор изиђе, јер Је једно вече рапиЈе, на ириредби свога факудтета, правио исте кпксеве. Није се смело дозволити да се на Једној овако свечаној приредби публика смеје извођачима! А. напро тив, приредби би много допринело учестовање другова са Музичке академиЈе којц имају неколпко одличио спремљених тачака. даваних са успехом на ЈБубљанском и Загребачком упиверзитету. Васа Пантелић је добро рецптовао Тонићеву песму „Нашп другови“, док Је Неда Деполо слабнје интерпретирала „Песму из дневника" Велеса Перића и вероватно би било боље да је рецитовао сам Перић Треба поздравити нзбор, јер с обзиром на ввалитст пссама иаших другова младих књпжевиика, етудетске приредбе би могле углавном да се ослаљају на тај рецитаторски материјал. Фолклор је био прплнчно добро увежбан, али још увек сасвим просечан, доста пспод пнвоа фолклора на универзитетскнм прнредбама раннјих годнна. Још једном ћемо подвући успехе нашег Академског позоришта. Њихово нзвођење „Јесење досаде“ je била ствар на највишем уметннчком ннвоу ове вечери. Претстава је овога пута била боља но на премпјери. нарочито се то осећало у тумачењима Татјане и Анисије (Нада Јовановић и Лола Влатковић). Треба истаћи велику пожртвованост у раду целог овог колектива. Они су два и по месеца свакодневно одржавали пробе које су трајале два и по до трн сата. Њнхов однос према раду може да остане као пример свим нашим друговима. Овде морамо да се осврнемо п па техннчке грешке ко,је су биле такве прнроде да су смањиле нпво прнред бе н деловале као пеприпремљеност п аљкаВост. Прво грешком техпичке секције поадравна реч члана Унпверзитетског одбора је била у потпуном мраку. Говорничкп пулт се налазио нспред среднне бине за време фолклврне тачко, тако да се извођење видело само делимнчно. Осветљење се гасило заједцо са звоном, и тако се створила оваква ситуација: на гашење светлости руководилац позоришта излази нспред завесе жели да каже нешто о комаду и пошто ни четвртииа сале није ушла, мора да чека неколико минута. Они, пак иза завесе и не знају да он треба да гогори и почнњу комад. Још једну ствар треба замерити. Конфегансјеа није било, иако су програми штампани у сувнше малом броју, тако да остали студенти нису знали шта се одвија на сцени. Све ово сведочи да се овакво приредбе без генералне иробе не могу извести. Техничке припреме нису једноставна ствар, а ако се правилно не изведу озбнљно покваре успех целе приредбе. Намеће нам се поређење ове наше приредбе са приредбама ранијих година, да видимо колико смо и где одмакли, а где заостали или још отишлп натраг! Ледно је сигурно, и изразито се оcoha, да смо далеко одмакли -у драмском делу црограма. То претставља озбиљан vcncx. У другоме ствари ие стоје тако. Фолклор нам Је зиатно слабији, малобројнији. Академског хора немамо: Одлазак вадиког броја другова пз прошлогодпшњег хора у хор „Лоле Рнбара“ јесте тешкоћа, али не значи да се пови хор ове roдине пше могао образовати. Бројнц и гласовно добар хор медицинара, хор техничара и хорови по другим Фак ттетима сигурно значе да има бројног и доброг гласовног материјала. Али је чињеница да се активи Народне студентске омладине по факултетима нису довољно заложили да би културио-умепшчком друштву помагали да решава ова пптања. М. Н.

Радови који се припремају за изложбу студената Академије ликовних уметности

Јован Кратофил: Женски акт

Херман Печарић: Портрет

КУЛТУРНЕ ВЕСТИ

ОПЕРА „ТАРАСОВА ПОРОДИЦА” Позориште К. С. Станиславског п Вл. Ј. Немирович Данченка приказује нову оперу Д- Кобалевског „Тарасова породица”. Либрето је написао глумац Цени по роману Б. Горбатова „Непокоренп”. Велики број лица и материјал „Непокорених” пису могли да yby драмску поставку дела. Другостепетш догађаји и лица су искључени- Сачувана је главна линија радње романа н преживљавања главннх јунакаМузика опере се одликује савременпм и оштрнм изражајним средствима. Тема патриотизма, величине, хероизма и љубавн према отаџбшш ,је изражена убедљивим музичко сценским тумачељима- ?ч-* У нвдвљу 14 ов. м., у 9 часова, одржаће се оснпвачкн састанак културно-умегничког друштва Техиичког факулхета. Састанак се одржава на истом факултегу у амфитеатру бр. 65. Народна студентска омладина Музичке академије даје у суботу, 13 децембра, у сали Дома културе Tpeher реона (ЛаааревиНева 4) прнредбу са игранком. У концертном делу нступа екипа која је гсстовала j Загоебу п Љубљани. Почетак у 20 часова На дан 13 ов. месеца у сали Дома културв студентн Пољопривредпо шуиарског факултета прнређују ..Бруцошко вече”. Почетак у 8 часова увече.

Бран. Живковић Мост нод Шамца

О политичко-идеолошком раду

Миленко Бојић:

(Из дисиусије по реферату Вјере Ковачввић прилииом избора за руководство НСО-а Београдског универзитета)

Из реферата другарице Вјере и дискусије претходних дискутаната доаољно је Јасно подвучено о досадашњој недовољној активности и вођењу бриге о попитичко-иедолошком уздизању студената. Одсада се мора обратити већа лажња на политичко-идеолошко уздизање и бриге да студенти што спремнији изађу са факуптета како би могли користити држави. Политички догађаји код нас и на страни који су тесно скопчани са животом народа морају бити јасни сваком студенту. Они пружају богат материјал, да се обрађују предавања у оквиру Универзитета, преко факултета и факуптетских група Народне студентске омладине* У оквиру УнивеРзитета имаћемо групе студената који ће радити по одређеном ппану разна политичка питања која ће они самостапно обрађивати, не шаблонски, већ дубље ttpoy4aßa|yhn поједине попитичке проблеме. На тај начин ће се осамосталити и»вестан добар број студената иоји ће се оспособити за правипно схватање политичких догађаја и преношења на остале студенте. Но то не треба да буде Једини начин решења тог проблема. Факултетска руковод ства треба да оспособе известан број студената који ће на политичке догађаје брзо реаговати и који би преко радних састанака група НаРодне студентске омладине даотли правипна тумачења политичких догађаја, То се нарочито односи на међународну попитичну ситуациЈу, јер уколико наша земља јача изнутра, уколико се више учвршћује наша држава, утолико ће више реакционари у нашој земљи бацати погледе ван наше земље, надајући се интервенцији империјалиста. Империјалисти су сво дрскији и употребљавају разне формс да би постигли своје циљезе. Потребно Је свакодневно тумачењв тих nojaва, Јер не третирати та питања значи губити перспективу, значи не обезбедити извршење савкидашњих задатака. Постоје и друге форме попитичког и идеолошког рада, а то су дебатни клубови. Рад наших дебатних клубова по општоЈ оцени имао Је доста недостатака, који су били у пр вом реду њихова недовољна политичност. Нису имали Јасне планове и смернице рада, из тога Је произилазипо лутатање у тражењу садржаја. Дискусије нису бипе живе, Реферати површно писани, отуда дебатни клубови нису имали потребан ауторитет. Често су се позивапи људи ван факултета, што је још више учинипо да су се студенти устручавали да пишу. Разуме се да од оваквог рада дебатног клуба студенти нису имали користи. Дебатни клубови треба да буду форма идеолошко-политичке активности. Треба им дати садржину. У њима развити дискусије по на!разновоснијим питањима. Треба потстаћи и оспособити студенте да сами дају своЈе самостапне радове. Треба остварити да дебатни кпубови буду трибина

са које fce студенти Mofcn да иступају слободно израж' :i-fcn своје мисли и дајућ.. i* мостално обрађене радове. uO што рекох, теме за дебатне илубове су најрззноврсније, по невши од политичких питања па до белетристике: наша унутрашња политичка питања, привреда, Петогодишњи ппан, као на пример здравствени saдаци, просветни задаци, питање нових кадрова у индустрији. Из економике, аграрне политине, попитике цена могу да се узму поједине теме. Раскринкавати научнике империјалистичких земаља који у форми аполитичности издашно потпомажу политику империјалиста. Треба ударати по свим лажним теоријама које xofce да прикажу капитапистички систем вечним. Ударити по декадентним правцима западне европске уметности ко ја xofce да сакрије праау стварност. Продубљивати разна питања из разних научних грана. Студенти fce сами наћи материјапа sefc према специ фичности свога факуптета. Како да се организациом постави тај рад? Прошле године одговарали су за рад дебатног клуба по два до три студента који су више имали организациону дужност. Међутим, треба од свих студената иоји fce учествоватм у раду дебатних клубова створити праве радне групе људи који ћ» да се осамостапе, који fce сами припремати материјал. Који fce дакпе активно учествовати у обради појединих тема, а не само водити бригу око организације тога рада те се претворити у формална тепа која уствари нису активно у* чествовала у дазању радова на дебатним клубовима. Те радне групе треба да ммају и своје предводиоце страног научног материјала. Ту се не искључује могућност да се позову и студенти ван клуба да обраде тему која их нарочито интересује. Кроз дебатне илубове треба водити идеолошко-политичку биуку против застарелих и накарадни) схватања живота и друштва. Из овога не треба извући закључак да су дебатни клубови центап идеопошког уздизања студената. Све ово претходно што сам рекао не може се ни замиспити без систематског изучавања науке марксизма-лењинизма. Да бм могпи лравилно да се схвате попитички догађаји, да би студенти могли успешно да обрзbyjy теме за дебатне клубове они мооају познавати најнапреднију теорију која fce им правипну оријентацију по свим питањима. , Треба водити непрестзну бригу да људи индивидуално савлађују марксистичку *еорију како 6и добили потребну основу за своје опште образовање. Јер цео овај политичко-идеолошки Рад јесте уствари допуна нашем стручном раду који је наш главни задатак. На тај начин обезбедићемо нашој држави, нашем нзроду кадпове који fce бити кадп и да правипио примене своје стручно знање у општем дРжавном апарату, у служби народа.

Бро} 41

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5