Студент
ИЗ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА НАША СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА
У Моомовској вишој технкч. ксцј школи KOLia носи име Баумаша јвджој од накта(риу|их вишик школа престоиице учи 3500 сгудената. Међу ов.и.м сту. двнтима ниlко се не осећа издвојеним од друпих. Синдтшална оргашизац,и.}а шкале познаје сва. ког студнета и о свакоме ое стара. У собн где је смештен месни синдижални одбор ув©к је гпуно љуци. Ту долазе студенти, реiZBOBHiH члашО|Ви си.ндиката, оиндикални органнзатори наставиих лрупа, руководноци факултет. Смик синдималних одбора, Из разних крацева огромне зграде питају када ће се одржати реlc,o®iH»o заседање сишшшлног одб<пра, хоће ли се брзо уредити дом нових студената, где се лоби.јалу улазцице за вече само. сталних радова, ко тренира т.им кошар.ке. Члаиови си(тг!лlИ'калиог одбора ОДlговара'јlу брзо, тачно и јаоно. Они су у тОку школског и друштаеиог жизота ш.кРиие. Њих су изабрали nio учењу њихови дру. говм, у њих имају поверење, с њима се саветују. поштују нх. К!ултурно-ваопlктни рад и спорт, учење и живlотни условн студената овнм се Св‘аl:оодне.анlо бави сивдикалиа оргаиизаципа, улазећи у ове поједистости. Тамо има BiHiue могућности да се сингчикалнЈи одбор школе или како ла 'нази®ају ~вел(Иlми гцр(оф. иом” веже са фаи<ултегски!м синдккатима, а овм опет са синди. калотим ор.ганизатср'И'ма група ОСНОВIГИIМ РУКОВОДСТВОМ синдималне opiraiHHoanKije. У школк 'кгикада не слобн пулс др(уштвоцо(г живота. Сваки да« доноои своје. hoeio. П|оглеа!а*'мlо салу за омупштине. Свечаши т.ренутаl:<,. На сцени, Kpoij стола покlр|иввног црвеким штофом, стоји дев(olЈка са орден. омим лентама на реиеру капута. То је студенггкиња четарте године једног од оедам факулггета ццкЈоле Е. Њу су .нешЈавно другоеи оа групе изабрали за сшпди.калеог оршаннзатора, као човека велнког жи. вотног искуства. као учеоницу величсот Отаџбиlнокlolг рвта. Она је одлучио ој«(дкlнила учење са озијм за њу ihioibihm друштвеним радсм. Докучајева разв!И|ја пред лрофесо|р/снм својо цртеже, изво.
де, извештаје о раду у лабораTopnji«. Он пажљиао прегледа, заоаје питања, записује нешто у бележницу и каже: ~Да, вн добро позндјете м'атвр-ијал”. То није »и коломв(ииум ни ислит, &eh јвдна од формн друш. твене коулр(оле учења студената друштвена смотра. Так&е cMOTpte се врше систематоки. Оне се обављају nio и»ицијатиси и под рупооводством си(идикалlне оргамизациЈе. Ви се нвдавољно Уlдубљуи'|ете? Снапом друштвеног ут.ицаја синдикална организациј.а приморава вас да се сетите обавера соајетског студеита. Амо вам је тешко да учите, можете да држ-ите кон. султацмје са шрlофеоаром. да користите помоћ одличних ђа«а стариј,ик roia/HHia. О свему се томе на в|реме брине синдималма организација. Учење иије само ствао части свамоша студента то је ствар друштвеног значаја. Због Tioina синди;<lал'Нlа ортанизација пратн успех студената, а по резултатимз друштаене смотре и гргупе суди се о раду сижанкалног организатора. Уђилто caa у сгтортски кУУб. ЗвlИждук судије. Сврзис. Сев лопте. Поен. То ткм сдбоцже института тренкра за такм'ичење. Игра је добра. Прошле године су играчи одбојже заузелн дру. го место у одбојци иа Свесавезном такмичењу виших шмола У земљи. Дуж зида расттоређсне су слике кајбољик сппортиста школе. Вел.иг<и Maijicrop Кото® замишљен је прад шахавlСком таблом. Свет. ски рекордер, шамиион СССР, стрелац Жгуткнв напрепнуто се затледао у нишадд. Лепо савијеhio пишо тело Чуцина који је постигао четири свесаеезна ре. корда, обамире на греди. Са фотографи{ј|а на нас прупа алпшписта." Недашпо се сша вратила с ценпралиог Кавказа. У част три aed етогодити њице со.вјетске власти аллинисти Мос. козске внше текничке школе учниили су нетоол.имо сложецих пењања жа вlк(Соке плаиине. У том Н)Иву фогографига је и мушки тим коша)рп<с, .побаиилац у сзеоаоезним таlлгм.иче>вима међу вишим шмоламз, серија спћимака npH4ia о учеоиицима свесавезних фиlскуlгпург’lих пагвда. На од'Еlс|јеио{ј табли папжју у
очи дае ц|кфр'е: 550 и 200. То звачи ЛД од 550 чланова клуба 200 њих има сгаортске разреде. Ове цифре се мењаиу. С&а. ког месеца се поаећава број редоших чла«о<ва клуба и повиmylj€ се њихснв(о спор'ПСко мајсторсгво. Члац клуба може да б>lде свами студент kioJh показује успех у учењу. кој.и признаје устав стушентскаг ошсиртoioo г друштва и ради у једдаој од њепосих свкција: (рутбплској, СlКцјачко(ј, кЈгизачкој. шахО)ВСКIOЈ ( секцији одбојжЈе. кошарке, лакоатлетике и др. О сва»ком члану млуба стално се crapauiy треда€'р и лекар. У управи клуба улази једПц од чланlolва „велшког проф. кома”. Буџет спорт клуба изиоои 100 хиљада рубљи годишње. Он се састоји иа срвлстава син. дгасалног одбора и дирекциуе. Кроз шир!olМ отворена врата слортске сале улаое звуци трубе. Почиње репетициј.а дувачког ормесдара. Дувачкда оркестар даоcroiiiH при ксиубу, али то је већ дРl>'ти клуб uoo.ih Се бави култур. Iго-<васпитнlИм радом. Раздаоврсне су гпотребе будућик соlВЈ<етских инжењера. Оин се интересују на.таовкјиш т>с'пигн'ућиlМlа tckhihке « ссl3'.;етске уметдаости. последњим међ укдарч hhhlm дога-ђајима и даллеђем позиатих р<уских комп'ОoкгО|ра. ЛектО|ри и уметни. ци долазе У студентскда клуб. Ту их сусреће друг'ар'Ока, веоела, интересантна аудиторија. Ме. ђу самlи(м сгуденгпима иаиа миоло таленгп>ваlиик. Читаоци и љубитељи позори. шн»е уметиости раде у драмском кружоку. уметни.ци и скулптори усаlвршг(зo(ју се, младдаћда и дев»о(.llке певду у хору, а на:способнији уче у мрулооку соло пезање. Сваке вечери иступа студентски џез. У сзжм кружоцнма студедати раде бесплатдао. Сту. дедатски иолуб оргаlнизован је из средстава синдЈК(калlНе срга(инзаци);е. Културно и политинко узддаза. ње специалиста једада је сцд наи‘важнlн : lих задатагса синдикалие ортагншззлlи : е. То Она углавhixm и оствар)>lј,е преко клуба. Претсал-гдак ynpaiße клуба је члада аиндикал.ног одбора школе. Рад снниднкалдае оргаиизације не олрак)Иlчапа се у школи већ се расгпростире и на икпернате. Један oti њих смоштен је поред војне шмопе. Tio је велика згра.
да Ca свим ушрбностима: гасом, цснтралнlиlм грејањем, кунаггилом, трпезариlјом бесплатном полlз:<л«ником и шидаачким и о-6yhaipCiKHM раа|иок(ицlама. Овде ж.и|ве студенги учесници ОтаџбинскlСкг рата. Оивадикдлдаа оргеlНlИзади(,ј.а нарочито се 6piKiHie за потребе студената ратне икззалиде. Два члlана „ве. лимот П(роф:оома” улазе у састаз Ог(вета инвалттЈа. они се бирају на СКУПШТИIПИ. Рад Савета ј« раздаолик. Он се брдаие о’ материјалној поатоћи учеан'ициl.ма у Отаџбкмоком рату, договара се са стручпив! СlД€љењем о оилала. њу иопигга за оне jcouih их због болестда не Mto<ry дати на време, оргаиизује сваколдаевдау n'OM'oh у учењу. Савет се брише о благсчвремецом упућизању икдаалнла Отаџбиноког piara у саиатордајуме. Индаалидда Отаџбпнског рата осећају се овде к<ао у ци, пунс(прав(н'им грађанима.
спос<>sни|м да користе својој таџб'ш;lж У ШКОЛIИ излази миого зидшх «|овина фпк(ултетских као и »OBiKiHe псједацих годиlна. а исто тако и л.ист „Бауманац”. Hioßraie у пуноу Mieipn и системlатокlи осв*етљавају ж.Иl3lOт студената. Налo:ВlНо је у ј|е'дн!Ом од брск. јев.а /( Б>ауманца” објављен матеP'Hijaci студентске контролне ко. мисијје. Оза кОМIИIСија се 6ир>а «а отиптоп •оиндикалној ПедеСет друштвени.х ккзнтршто. ра прагге I>ад мензе, мапаци!на за стрдбдепање храном и мануфахт>рно<м ipoi6oiM, црошење продуката косји се дрбијају са богатог пом)o'ћнаг газдинства шмоле., Стуи|ент, у сдучају потребе, увек мол(е да добије матери|јалну moiM’oh од сишдикалиог одбо_ ра. Дешава ce да је сруденту таква noMioh потребна одмах. Тада 6лага|јнlа за узаиамнУ помоћ сиидипгалмаг одбо.р а издаје «а одређсн рок потребцу, суму. Каса за узајамну поиоћ иадасе чосто и позајмице мо.је се не сгаћају. 1943 издата је сума од 45 хиљалд рубал>а. Моспоавска внша Техничка школа коца »оси име Баумана >езан.а је оа нај,мрупlК(Иl : им индустриским преаузећима. научно. пстражнвачким инlстипутпма пре_ стс>lнице. Ова веза има стваратанкпи, рспни карактер. Врло место ш aiTipecy школе стижу г (.ријав€ за решазање о®их или тних теоретсних проблема. Биро оада ко,;lи постоји гпри сииликал. 1Ш одбору узима Себе сву ортанизаццју »ссла: д а се досвори са примаоцем, да сасгавља од сту|де н ата чланова Р:?ИlЈ)Иката, 6pHraiTje које под ручоводством гаучиих рвтпигка mrme испуњав'аl]у вадатке. Овац оад учl”ршћ(у}е и .проширује знање студвната, а ооим тога он се добро исплати. Синпикална opra. ,Ј 'Иеац.и(је школе улази у све T 'pai"e дргуштвеног живота. Она : з Hc (lмасовцтИја у плсоли. Ни једна друшт.вепа ствар се не врплн без њерог учешћа. У свом раду оиидикалша ортани''■аци.ја се ослања *за пгироке студентсме масе. У томе ое и ' , ?>прж’И њвна с н ата и ауторитет. r C руског превела В. Ива«овић) Студенткиње Више техничке школе у Москви која носи име Бауман?
Мирослав Елезовић
Др. Петар Ђ. Матавуљ
Прошлог месеца умро је у Паризу д-р Петар Т5. Матавуљ, игеф катедре хемије Медицинског факултета у Београду. * * * Професор д-р Петар Ђ. Матавуљ рођен је 17 марта 1890 у Шибенику. Основну школу завршио је у Шибенику, црвих шест разреда италијанске пимназије у Задру, а VII и УШ разред у За» гребу где је и матурирао 1908 године. Медицински факултет заврш<ио је у Бечу 1914 године. До краја 1915 годше био је асистент на унутрашњем одељељу „Luisenhospital” у Ахену (Немачка), где је у исто време био уписан на хе= миском отсеку Техничког факултета. Од 1916 до 1923 радио је на универзитету у Лозани као аси стент на Хемпском и Физичком институту истовремено, где је завршио и Филозофски факултет и одбранио докторску тезу из физичке хемије. Године 1923 долази у Југославију где постаје шеф Хемиског ииститута Медицинског факултета у Београду.
Читгво ово време профеоор Матавуљ посветио је искључиво на. ставги и научиом раду. У току окупације био је одведен у логор на Бањици, као таоц. Од бомбардовања Београда па до ослобођења живео је у селу Винчи где је заједно са сељацима обављао пољске радове. Долазак Народно=ослободилачке војске дочекао је у Боограду. По ослобођењу постаје члан И. Н. О. Београда, члан Комисије за обнову Универзитета, члан Суда части »а Универзг.итету, вршећи истовремено и дужности декана Медицинског факултета. После овога био је декан фармацеутског факултета и водио хемиску наставу на Фармацеутском, Ветеринарском и Ме дицинском факултету. Почев оа школском 1946/47 посведао се »астави искључиво на Медицин* ском факултету. Профеоор Матавуљ био је плодан научнн радник. У току живота сарађ«ивао је у домаћим и страиим стручним чаоошгсима и оставио је за ообом 20 научних радова.
Мирослав Елезовић
Послв дугв болестм умро ј» 12 jeнуара овв толиме на Голниму друг Мирослав Елезови+i, рукогоднпац На-
роднв студвнтокв омладннв Мвдн.циноког фак/лтвта и злставимк Југословеносе а(рми<је. Cwp<r друга Елв-
зовиКа дубоко је потресла не оам/о ееК и све оне моји су га познввели, јер су у њвму видели доброг друга и ргумоводиопа, Аларл>иEtor ђака и 01млаликца мојм је одгоаарак> уеек и на време свш овојим обааезама.
Друг Елезовмћ спадво je у рад нвшнх најбољмх омладинг-ца ко-ј-и су када je било најтеже нашо-ј земљи и нароуду, о-дмах нашли своје место у борби за слободу и оотвере«»в 6ол>ег, срећниувг живогга. Joui у опмлази]*и о« je aMTvono унестаовао у о-
младинском покрету. ВеК од 1941 годин)е њстов рад на родном Косоау знатно је дрприносио сстеариаању братств-а и јединства Шитара и Срба ироз ослободилаг+кгу борбу нашик народа. Збот свог caiM/onperopног реда, којм је био везан оз на,ј*еКим стасноОГнма од crpaiHe балистичкнх банди, друт ЕлезовлиК је заслумоио да joiu очстобра 1942 године госггане члзн Комукистичке парти(је. У другој поЈккзмми рата он је био уxaou>©H од страме фашиста и одведен у Неманку где је заједно оа многусм синовима ваше земље био подаргчут неЈЈстрашнтјем 'тврору. Аагуота 1945 године он се враКз у ослобоlуену земл>у тешко болестан. Пошло ое •оооргЈзмо, друт ЕлезовнК долази wa фамултет као војни пнгромац, да 6и заједно са својмм друговима акггивио учесгвовао у сбмови и изпргдњи овоје земл>е. Као члан факултетског ое«ретариjama Народне студентсме омладиме и претседник »:кгтиоа своје годмне, друг је од првог дгнз био један од најактнаннјнх студенага камо у учењу тамо и у раду омладннске орггмиаацнје. Поотао је један од најомиљенм!:их другова на факултету а нарочито на овојсц' години. Реггко је ко волео л»уде као огго је он волео. Он је знао да разговара оа овојим другоаима проото и иомрвмо. Свагкоднеано је умазнвао друповима помоК и сзвет, због чега j© sио нарочито вол>е«. Нема нам ј« светла усг»омеиа на друга ЕлеоовиКа којм нам је слунвио уае« нао пример омладинца у ноаој Тиго®ој Југослзвији.
Заседање већа омладине балканских земаља
Од 16 до 19 јануара о. г. одржано је у Будимпешти заседање Већа омладине балканских земаља које је допринело даљем учвршћавању пријатељства између омладине и народа Балкана. Пред балканску омладину се поставља задатак да још у већем броју учествује у демократском развоју својих земаља, у остварењу планске привреде, у осигурању потпуне на-
ционалне независности и у борби против непријатеља демократије. Омладина треба свим снагама да помаже продубљивање политичких, привредних и културних веза између демократских народа Југоисточне Европе и да укаже сваку могућу помоћ грчком народу и његовој омладини, који воде јуначку борбу за слободу и независност.
Р кд ГАНОВИЋА
и м. ТУМАИПђ А
8
Одпо|Вloјр.ни уредаик: Влада Митровић студент прадаа. Уредништво « адмшдастрација; Beorpiaa. Булевар Цгвене армиј е бр. 73, Тех-шчки факјултет, телефон 4l-602, бр-ој чежовног рачуваа 1—9060014 Штамперија. ..Омлвдина” Беогрвд, Војаоде Мишића улица броц 19
„НАРОДНИ СТУДЕНТ"
БРОЈ 1’