Студент

ВЕЛИКИ РАДНИ ПОДУХВАТИ У ДРУГОЈ ГОДИНИ ПЕТОГОДИПШЊЕГ ПЛАНА

УЧЕШЋЕ 9 ИЗГРАДЊИ НОВОГ БЕОГРАДА - ЧАСТ И ПОНОС СВАКОГ ЧЛАНА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

Друга година нашег Петогодишњег плана, наше социјалистичке изградње, поставља и нове обавезе пред сваког члана Народне омладине Југославије. Самим тим и све те обавезе и извршење њихово је и задатак Народне студентске омладине нашег Универзитета. Треба изградити на стотине и хиљаде задружних домова, изградити један део аутопута Београд —Загреб, треба приступити почетку изградње Новог Београда. Све су то замашни радови. Хиљаде омладинаца треба опет да се прихвате ашова, крампова, њиховим рукама треба да се покрену стотине машина. Зато се већ данас најозбиљније пред све нас поставља задатак припреме за ступање у нову радну битку, за часно извршење примљених обавеза.

Помоћник генералног директора Генералне дирекције за изградњу Новог Београда Батрић Јовановић на конференцији за штампу у својој изјави између осталог рекао је следеће: Од оног момента када су ое у нашој штампи појавила прва обавештења о реконструкцији Београда, о преуређењу садашњег и изградњи Новог Београда код наших трудбеника постоји једно огромно интересовање за тај велики подухват. Тај интерес који сваким даном раСте и разумљив је и оправдан. Београд је средиште привредног, политичког n културног хивота ваше домовине. Друг Тито је дао основне идеје за развитак Београда: кроз веома близак број година Београд треба да постане милионски град који he у сваком погледу бити веран одраз снаге, племенитости и стваралаштва вашег радног човека. На засад празној просторији између Земуна и садашњег Београда, на левој обали Саве и десној обали Дунава изградиће се нови Београд, који кроз 15 година треба да има 250.000 становника. То је управо гигантски план, непознат у историји изградње градова изузимајући, наравно СССР. На просторији на којој треба изградити Нови Београд треба насути огромну количину песка н земље, близу 70 милиона кубних метара земље. Читав тај терен треба подићи за просечно три метра. Што се тиче радова у овој години иоже се рећи да су они веома замашни. Изградити обало-утврду у духини од 2.800 метара, насути речног песка 6.450.000 кубних метара, хумуса 1.900.000 кубних метара, насути ва путеве и булеваре 330.000 кубних метара земље и камена и ископати из канала 1,170.000 кубних метара материјала, насути на платоу железиичке ставице Новог Београда и делу норе пруге, која ће пролазити кроз Нови Београд 1,170.000 кубвих метара земље, поставити водоводну мреху у дужини од 7 километара и канализациону дубину од 3 километра, пошуиити 50 хектара терена. У овој години на изградњи Новог Београда радиће око 5.000 квалификованих грађевинских радника и знатан број архитекта, инхењера и техничара и 50.000 чланова Народне омладине. Сигурно је да ће међу свим овим омладинцима бити велики број оних који су учествовали на изградњи омладинских прута и других радних акција, па ће евоја драгоцена искуства, свој

такмичарски дух и несавладљиву динамичност пренети још од првих дана на све градитеље Новог Београда. НА ИЗГРАДЊИ АУТО ПУТА „БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО" ЈОШ ЧВРШЋЕ ЋЕ СЕ ИСКОВА ТИ БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО НАШЕ ОМЛАДИНЕ И НАШИХ НАРОДА Ицо Блачуша, командант Глав ног штаба омладинских радних

бригада на изградњи аутопута Београд —Загреб између осталог је рекао: Изградња аутопута „Братство и јединство“ Београд —Загреб Љубљана спада по нашем Петогодишњем плану међу пајвеће иивестиционе радове. Само у 1948 години инвсстиције за изградњу аутопута претстављају велики део овогодишњих инвестиција. Према плану који је стручно руководство досад предвидело треба извршити земљаних радова у изиосу око 5 милиона кубних мстара и изградити разних мостова у дужини око 800 метара као и доста всћи број већих и мањих пропуста. За радилиште треба кроз читаво време рада да се утовари и истовари хиљаде вагона разног материјала, рачуиајући дневно 150 радних дана.

На изградњи аутопута „Братство и јединство“ радиће 60.000 младића и девојака из свих кра јева иаше земље. Као у прошлој, тако и у овој години cnpe ма се велики број иностраие омладине, пријатеља нове Југославије, да помогну Народној омладини Југославијс у изградњи и извршењу обавеза које је она на себе примила. На аутопуту радиће око 5000 омладинаца и омладипки из разних земаља. Изградити део пута „Братство и јединство" је част Народне омладине Југославије и сваког њеног члана. Народна омладина и њени руководиоци треба још већим еланом и организованошћу да приступе извршавању узетих обавеза и још једном да на делу покажу снагу и моћ своје организације.

ЈАНУАРСКИ ИСПИТНИ РОК НЕУСПЕХ ПРВЕ ГOДИНЕ НА ПOЉOПРИВРЕДНOШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Од укугшог броја шумара и агронома прве године (746) пријавило је испите 562, положило 290, пало 122, а одустало 150 сту дената. Остатак од 184 студента није уопште пријавио испит. Дакле, од броја уписаних положило је свега 38,9%. Главни разлог неуспеха је неозбиљно прилажсње послу и слаба радна дисциплина. Студенти прве године учили су гим назиски, задовољавајући се релативно малим знашем, мислећи да ће им то бити довољно за испит. Тако је било случајева на испитима из неорганске хемије да се нису знале најважније партије, без којих се не може замислити полагање испита. Дру ги разлог је тај што на првој години има преко 300 накнадно уписаних студената који су одбијени са других факултета. Ови студенти су махом рачупали на прелаз и на препнсивање на други факултет па почетку идућег семестра. Од стране Струч ног одбора нашег факултета њима је пружена помоћ преко ференција које су специјално са њима одржаване у току семестра. Друга година агрономије. Према непотпуним подацима полагало је 1.156 кандидата; испит је положило 855, пало је 123, одустало 178. Изражено у процентима, положено је 74°/о испита. Резултат је прилично добар. Нарочито је добар успех постигнут у првој половини јануара. Касније је ослабио услед тога што су студенти пријавили велики број предмета меслећи да ће моћи све да их спреме и положе. Било је карактеристичних случајева при крају месеца, када је одустајало и падало до

80%, на пр. из органске хемије, статистике и ботанике. Време које су студенти оставили за спремање појединих предметапо казало се недовољним. Добар део студената друге године схватио је озбиљно своје учење, тако да је ликвидирао све заостале испите из прве године. Трећа година агрономијс. Број пријављених испита износи 2.396, од којих је положило 1.774 (74%), пало 202 и одустало 420 студената. У односу на досадашње испитне рокове, испит је бољи, као и у односу на друге године. Пада у очи да је број одусталих два пута већи од броја палих. По броју пријављених испита на једног студента падало је просечно четири испита, а било је више случајева са шест и седам пријављених испита. Разлог одустајања је углавном у овоме. ■Карактеристично је да су испити из појединих краћих предмета подбацили, јер су дотични

предмети потцењени и за њих остављено мало времена, на пр. метеорологија. Други карактеристичан пример је агрикултурна хемија на којој је професор давао оцене испод пет. Узрок овоме је био углавном недостатак основног знања из хемије. Један део студената који је раније дао све, или добар део испита из друге године, полагао је сада и испите из треће године на које се стекло право полагања. Уочљиво је и то да је известан број другова пријављивао испите из треће године, а остављао неположсне предмете из друге године. Уопште узевши, стањв у вези са заосталим испитима на трећој години се знатно поправило, али је ипак релетивно мали број студената ликвидирао све заостале испите. Било је ретких случајева да је неко било пао било одустао из већег броја предмета.

Са испита па Пољопривредно-шумарском факултету t

ДЕЗЕРТЕРИ СА ФРОНТА БОРБЕ 3А ПЛАН

Чињеница је да се код наших ■народа током и по завршетку Народно-ослободилачког рата огромно развила жеђ за знањем, жеђ за науком. Хиљаде аналфа бстских течајева организованих широм наше земље, народне читаонице и библиотеке, високи тиражи наших издавачких предузећа потврђују ту чињеницу још очигледније. Напоредо са економском изградњом наше земље јача и уздиже се на виши степен и културни ниво наших маса. Расте уједно и потреба за стручним кадровима. И док огромна већина студената нашег Универзитета учи, спрема и даје испите, има појединаца који свесно и злочиначки саботирају извршење својих задатака. Међу такве појединце спадају: Вера Кашанин, Милка Омчикус, Загорка Терзић и Смиља Барагић, студенткиња Филозофског факултета. Њихова „жеђ“ за знањем је жеђ саможиве јединке. Таква „жеђ“ за знањем не ма ништа заједничко са општена родпом тежњом и жељом за про свећивањем и културним уздизањем. „Жеђ“ за знањем Вере Кашанин и њепих садругарица је у својој основи реакционарна и неспојива са часним именом студента Београдског универзитета народног студента. Вера Кашанин, као дипломирани правник, уписала се прошле године па Филозофски факултет на седму славистичку групу. Можда Веру Кашанин стварпо интересује култура словенских народа? Не, Веру Кашанип ue интересује култура словенских народа. Бар не у првом плану. Кад би је то интересовало, она би давала испите. Међутим, она је већ трећи семестар, а нема ниједан испит положен (два пута је покушала да положи старословенски и оба пута пала „мрзи“ је професор!. Вера Кашанин просто жели да остане у Београду! Она је, по завршетку Нравног фа култста, добила место у Ариљу. „Да бих на неки начин остала у Београду, уписала сам се на Филозофски факултет“ мудрује овај филозоф-правпик. Вера Кашанин је, другим речима, злоупотребила широм отворена врата Београдског универзитета људима жељним знања. Вера Кашанин је кукавички дезертср са фронта борбе за Плав! Дезертер је исто тако и Милка Омчикус, која је прошле године дипломирала немачки, али да не би отишла негде у унутрашњост, уписала је енглески. Милки Омчикус више се свиђа да даје часове из немачког по Београду, него ли да се укључи у борбу за извршење Плана у којој учествују сви поштени грађани ове земље. Њена пак другарица Загорка Терзић дипломирала је за време окупације немачки и радила као наставница у једној гимназији. Пошто јој после ослобођења није призната диплома, поново је дипломирала. Нешто ваљда из жалости за Јонићем, а пешто ради тога да би остала у Београду, она је напустила наставничку професију и попово се уписала на факултет овај пут на енглеску групу. На енглеској групи дипломирала је Смиља Барагић, али ни она не жели да иде у гимназију у унутрашњост више јој одговара да буде чиновница Енглеске читаонице у Београду. Сличних изнимака има и на другим факултетима. Јасно је да таквим „студентима“ дезертерима са фронта борбе за План није место на Београдском универзитету. Београдски универзитет не треба и не сме да послужи као камуфлажа типовима као што су: Вера Кашанин, Милка Омчикус, Загорка Терзић, Смиља Барагић и др. које се под фирмом студената Београдског универзитета извлаче од задатака које им друштво са правом поставља. Љ. Б.

ЦЕНАЗДИ ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕСМЛАДИНЕ шЦШ ШШШ ЉшШ/š fJSLŠ ШЈШ Ш БЕОГРДДСНОГ УНИВЕРЗИТЕТД I[Д||јГ ЦфШт^шГШШтШ БЕОГРАД, 18 ФЕБРУАРА 1948