Студент

ДВАНАЕСТ РУКОВОДИЛАЦА ГРУПА СА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА ОДУСТАЛО ЈЕ ОД ИСПИТА

Везани недостатком зграде v ?брг теи ci?pppr одвајрн?а у дра цосебна факултета, студенти Природно - матемаТИЧКОГ и Фидозофског факултета били су приморани и да целокупан свој рад усаладе са тим околностима. Тако јр и ррганизација Народне студентске омладине добила један специфичан организациони облик: два акти ва, сваки на једном од факул тета са централним руководетвом у виду одбора. Међутим ова форма оргаризације и рада, ма да је дошла као резултат најефикаснијег решења проблема, заеада још увек није дала очекиване резултате. Основни недостатак је што активи још увек ниеу постали основна руководства, центри рада за групе, него су примили карактер једне везивне карике између Одбора и групе. Односно, још увек је Одбор, и само он, руководилац који се oceha, као и групе оне које оетварују задатке, које су једине радне јединице, док активи изгледа да су се свели на нека бирократска средншта која преносе одлуке и решења Одбора и воде евиденцију рада. Дакле, они још увек нису поотали руководиоцн и иницијатори, ма да ускоре, чим зграда Природноматематичког факултета буде довршена, актнви ће се одвојити н прерасти у одбре, самостална руководетва својих факултета. Као резултат ове ситуације дошло је до тога да не само што стручни рад нијв поетао основна садржине, главни сектор рада акти-, ва, већ и самих група. Рад ва стручном пољу примио је v карактер Једног неорганизованог рада. Извесне групе, као на пример хемиска показала је и показује пуну самоиницијативу и својим радом даје шлпулс раду и самом етручном одбору Народне студентске омладине, што је за похвалу. Али баш та

иницијатиаа не постоји код других група. Сдучајеви пр» јединих курсева најбоље говоре о томе. Курсеви су се на оцим факултетијма углавном свели на понављање пре ђеног градива без консултација и самим тим они су морали опет да одразе оне иств грешке које су се и раније понављале, ма да је искуство баш самих консултациЈа из ранијих испитних припрема било познато како руководиоцима група и руководиоцима актива, тако и руководиоцима Стручног рдбора. О апсолвентима је досада на многим рараим конференцијама и у нашем листу готово свакодневно било речи. Але ни овоме питању, засада, организација Народне студентске омладине са ова два факултета није приступила довољно брижљиво. Подаци о њима су ту, шихове обавезе такође, али упркос томе, не зна се у којим роковима и колики ће број од шик дипломирати! Ово говори да одбор Народне студентске омладине није имао пуну еви-< денцију над радом студената својик факултета, нарочито не над радом апсловената, Значи да питању планирања кадрова, што је наш први и основни задатак у Петогодишњем плану, оргапизација Народне студентске омладине ових факултета није поклонила готово никакву пажњу. Стварањем статистич-г ког бироа, сигурно he ее отклонити ово и то ће пружити прегледне податке на основу којих he се у најскорије време приступити организованом решењу рвих проблема. Јер баш та недовољна евиденција не само на овим факултетима, већ готово на свим нашим факултетима, јесте разлог неплднског рада и курсева и консултација, уопште система учења, односно целокупног нашег стручног рада и планског полагања испита, Карактеристичан је још један случај са Природно-математичког факултета. Дванаест рукоцодилаца група одустало је са испита и то организовано, са нзговором да су радили по старим уџбеницима, а профееор, ето, пита по новом (међутим имало је и новог). Њихов пример врло рђаво делује. Како је требало да ураде показује пример једне групе студената са романске групе. Известан број студената једног дана одлучио је да одустане од испита. Међутим, захваљујући не колицини другова руководилаца који су се налазили међу њима и који су одмах почели да их храбре, група је изишла и готово сва положила показавши чак врло добре резултате. Ови примери најочитије говоре да агитација на стручном пољу није била на овим факултетима потпуна. Она није примила карактер недељив од политичког уздизања студендта, јер само кроз уздизање политичке свести и сваки студент постаје свестан задатка на пољу свог стручног уздизања. Овим проблемом треба се позабавити и не решавати га само кроз пароле по зидовима и појединачним разговором по аулама, јер је то непотпуно, него га сјединити са идеолошко-политичким радом, и не радити на тзј агитацији само уочи иепита, него интензивно, свакодневно, за време трајања целе школске године. И. Б.

ТБХНИЧКИ ФЛКУЛТЕХ: и Ова спортска грана ми је одувек задавала бриге“.

Поводом испиша на Правном факултету Пропусти Стручног одбора

У јамуарском »сшјтном року шријављен-о је «а Правмом факултету умупно 3.256 испита Кад се узме У обзир дд ј« ово јсш»н од факултета са највише заосталих испита, онда је ова цифра мала, као и у поређец>у са обавезама студеиата за л««ввдираше заосталик испита. Но ажо бисмо се задовољииљи бројем пријавл>ен.ик исшгга, то не може бити случај са постигнутим резултаггима. Од пријављет них иопнта положегао је свега 1.977 (60,4°/«), док је гаало 370 (11,2%) а одустадо 908 (28,4 e /o студената). Просечна оцена са палим ианоси 7,32 а без пал>ик 7,74. Без обзира што |е Правии фа мултет „факултет са епецнфичним п|р ! илика'ма“, (велики број запослених студената, студената из унутрашњости, што на Прав* вом факултету iwcy била обавезна предавања, што испите приЈављујс вел'иlки број студената који ое на факултету виђа'ј|у само приликом полагања иогвита ипдр), кајо ey нам досада служиле само за утјехе абог »еииоетатаиа у цашем раду, а Hrti« се настоу|аљо да се те itoјаве уклонlе ииги бар умање, ипа« је потребно подвући неколикк> ст&арц. ч Прцје свега ipn’ena о раду нашег Стручиог одјв-

љења. на којему jie стацао ооновни задатак да ce јануареким роком побољша ситуација у по_ гледу учења и диквиадрања заостали« испита. Стручцо ошјељење се ркрро гаснмирило с тим да се са aftnoслвним студентима не мо>це ништа постићи u од њик је дцгло руке, Оно we само да нгаде иишта предузело да се ровеже са тамвим студентима и да их гаотстрекне на рад, него се дешава-i ло ча к и то да се веза, коју су гаснкушаlвалlИ да успоставе запослеии студеlнти, одбнјв. Деоило се да i*e одЈбијен лруг KO.im ,ie хтиР да попунц ~стручни лист“ и да се обаввже зато што је запослен и ннје члан Народне студентске омладине. Ово ниЈе усамљеи случај. А да Се' запог слвнм студенти Miniry омупити око Стручног одјељења и цоустаћи на бод,и рад у опремању испита, ВИIДИ се нз свакодневке вореспонденције запосдених другова и другаф'ица џз ун|утрашњости, Moti« се обраћају Струч ном одцељењу за разца питања, обавјештења и помоћ. Требалр је да Стручии одбор учвршћуЈе пропЈирује ове аеае, а н е да т одбвда и занемароЦе. Требало је у првом реду да се повећа број вааредник коноултација и кружока за овакве студенте и тнмв да се оспособв друтовм који немају довољио искусгеа да пру-

же боље сцдговоре и да оицустаjy у маи>ем броју, Стручни одбор није пожазао доеоФгно зааагања ни оидје гдјв нија бшио тнх ~спе«ифиадн« (h НОлик>сти“ т. ј- међу чланредиаа Нарошне студедтене <шдасцина и цеђу сцпд.енти-ма који су рвдо>вно «а фаисјултету, То се вчади на тога, што ни до данас на иашем факултету „стручне листе" иије лоцунио велики број студената, одаосно nioniijiHiHjia их је само четврта годива; то се и по томе што свмингцрн. кшсултаццје и др. нииесу иокорадпђени у он(Ој мјери колиlко је требало и колииоо је било могуће; што ови облици учења нијесу постали стални « саиђржадни, нвто чеСто н У већини случвјева cai Mio треиутне прсдаспигнв потробе, па « то сам-Р кадд се тиче „впж* дајих“ прадмета. Стручио одјељеше се мало постарадо да користи и оетале форме рада на факултетуЈ политииада преааван»а. дсбатне клубове и др., иако се баш иу црорађује оио без чвга правник не може дати кн добар одговор на исгтату, нити бити стрЈУчан у посду. Ово иеколнко пропуста мос« нијесу једини треба да нам буду оеомана ју даљем раду, а у првом реду у раду са првом годином мојој морааро помоћи за OK(ope Јунске иолигге. Но н на нас студеите пада велики дир одговорности кахо за слаб резултат испита, тацоо и за сла-бост рада Стр.учног одјељења, Спудентн бн требало дз « а npiEioM мјесту откдоие досадашњу npaiKioy сарашве са Стручним одбором „PSMIO у pHO'j мјер« у KOijtou видје кортсст за себе“, т, ј. да му се o6pahaiiy само 01ИДД кад им је norpeđnio да се угаитиу, да ошЈеро семестар, npaf” jiaae иадште, розајме уџбенике итд. Стр)учши оцвбор треба схватити као секхдају Секретаријатд Народне стуlД|еlнггоке оцладиче моџа може да допркнесе и коца је устварн достд дапрадиијела ио6ољша(њу успјјеха и орпоооб- , љавању оц>lдеиата за исшгге, С , друге страде аапосленп студенти треба. в и мооу заиств M«oit> BHipe дат« од себе у учењу 8 поларањУ него цгго се то дрсада иоказало. Како устаиове и нкдлештва омогућДlвају задосленим спудвнтима сцремање за исии* тв попребио jfe да се °нн поввжу еа фа«ултетом поеећивдњем семивдра, коноулташуа дебатних клубова итд. Због свста иаведвиор н€ треба да нас шнанзђују ни оне Ж»* лсисне елике еа наших могаита, на којима кавдидатн пријеше у најосновии им питањима, Поеледица тога је, на Јкример, Да четири каlндидата »иеу знали да ли оудови одговарају пред h*P<VO- ©дборима, какав је одаос На<р(хднаг фроцта и НВРОДИ* » в.дакти, не зна се кад еу образованв владе по репу- . блимама, а да <* и те говори о Нутању и попрешннм одловорњма н а питања ив повитивиор зомоиодавства, оотијалистичког npsiaa и дЈијалектичког материјализма, моОа «У eeh добила иљзиве ~тешких“ гаггања и „хли- . заве материје’’ у мојој се ни нац- . спрвмцији кандилат не може рачунати crtnypiH«M, нарочипо „мад црофесор цвпидлачи”. Св-е то »<ачн да и цред сттуден тшма и пред Стручнмм виборвм гтојм обавеза да се учењв и спремање иогпита схвати оиако како се то тражи « кат«о Је Једиио достоСно нарвдног студен* та. Caw»o отмлањање досадашњер одвоеа према учвњу и р*ду ом!Счпућиће да се сгудвнти отрес.' тешког бремена звосталих исгтита, да се не дозволи њихово нтгомилдв-ање, које би при досадашњем начину рада било неикг-јовно. Томипа НИКЧЕВИЋ,

цретседник НОО-а Правног факултета

СА ТРЕЋЕ ГОДИНЕ СТУДЕНАТА АГРОНОМИЈЕ

Седам испита Аце Станојевића

По укупним резултатима на пољопривредном отсеку нај<бољи успех је постигла трећа година. Цросечно је сваки студент дао више од три испита и то са доста добрим оценама, Има већи број другова који су дали по шест испита са средњом оценом осам, а има и бољизс: ДРУГ Мишков Сава дао је пет испита са средшом оценом 9, другарица Цвејић Златиака пет испита са средњом оценом 9,2, другарица Јовановић Загорка пет исцита са средњрм оценом 9,4 итд. Најбољи успех показао је друг АЦА СТАНОЈЕВИЋ, који Је дао седам испита са средњом оцевом 9,5. Сви студенти треће године добро познају друга Станојевића. Ко га Још није залитао шта је са овим или оним уџбеником, да ли he нзићи и и» да? Познају га.но његовом залагању у секцији за уџбевикв, у групи на Прузи, на сваком послу на ком се налазио. ПознаЈу га и по учењу. Он редовно прати предавања и вежбе, слуша курсеве, учи у кружоку кад је то потребно, а остало поетиже сам из књиге, нз литературв, користећи свв, чим може да употпуни знање. Он не пита шта треба да се избаци и шта нема у питањима. Оваквим радои он на цспнт нзлази сигуран. Његов успех је неминован. Друг Сарић МилоЈе био је болестан (читав јануар он је лежао у болници), Он је излазцо само на испит и дао је б предмета са средњом оценом 8,5. Али нажалост ростоје и другачији примери. Другарица Панић Драгџца је пријавила U испита, положила Је три, а са осталих одустала, Другарица је болесна. То би било оправдање да другарида, с обзиром на своје здравствено стац>е, није дала нереалну обзвезу (6 предмета). Овако ниЈе, Јер Је другарица била болесна и када је давала обавезу, те је требало да одмери своје снаге. Има још сличних примера: Коцев Тихомир Је пријавио 5 испита (обадезао се на 2). На прва два предмета Је пао, а са осталих одустао. Марићевић Милена је пријавила 9 ПРСДмета и са свих 5 одустдла. Неки се другови правдају ‘тим што су касније дошли ija факултет те су зато у раду заостали. Нзима нека буде пример друг Душан Милошевић који је исто тако дошао један семестар касније, али је у овоме семестру ликвидирао другу, и дао два испита из треће године са средњом оценом 8,8. Дакле оправдања и изговарања нема и неуспех појединаца само је резултат њиховог незалагања. М. Р.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ НОВИХ ПРОСТОРИЈА НА ТЕХНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ

У нвдељу 15 о. м. лрв пкзднв изгаршано је ааечано отварањв нових прооторнја Ив Техничмом фаиулгету у лрисуотау првгсвдника Коалитвта за виооив шмолв НР Србмје, другарице Милме МиниК, рвмгора Б&оградзког унмвврзмтвта Др. Сгввана ЈамовљввиКв, првтогавнима наррдних власги, профвоора и ввлнког 5ро}а отудв(нагга. Свечаност је огворио и лоадравмо приоугнв двмач Твхничмог фамултета В. ЗаЈуина. Пошго }е укратмо изнео прошлост Твмнкммог фамултвга, он }e изнео снгуацнју у мајој ое налазио Теосничми фамултвт нвпооредно

г*жзлв Нвродм« »ласти су ОДМЗХ пргужилв гк>моК у о&нављан»у }вднв ЦЈвсжнв гк>руц1внв зградв са оаим лотребмим маггвријллрш за учионице и лрбораторијумв. Прошлв гчадинв добио 'fe Тех>чичкм ф»мулгет .мредт у ирносу <зд 30 милиона динарз. Од тога новца гкадигнут је нови аррат са 12 сала за слушао* ницв и аеКим бројем цргаоница. ОаомА Ke бмгпи омогуКвн рад 5-559 с)пудендга Твмничмог фаиултвт На мрд : у овврчамосги говорио }о првтаадии« Нвроднв студеитомв оААладинв Техничмог фамулгета друг Раднзојв МарковиК.

2

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 2