Студент

Стварање научних група на нашем Универзитету

Једна од најзначајнијих новина у раду студената Београдског универзитета је стварање научних група. Њихова позитивна улога има двојак карактер. С једне стране удруживањем способнијих и вреднијих студената у научне групе, планском организацијом њиховог колективног рада и непосредном контролом професора постиже се далеко већа могућност правилног и систематског изграђивања истакнутијих студената, него што је то случај, када је студент остављен самом себи. С друге стране, деловањем група на околину и њиховим постепеним омасовљавањем подиже се општи ниво рада. Остали студенти потстакнути успесима другова у групи, истрајније, темељније и са више систематичности ће прилазити самим студијама. Научне групе на нашем Универзитету претстављају језгра која ће давати јачи потстрек за што успешније савлађивање науке, како од стране другова обухваћених у групама, тако и од свих студената. На иницијативу Универзитетског стручног одбора одржан је ових дана састанак демонстратора no питању научних група. Из поднетог извештаја види се да је досада у организационом погледу највише учињено на Филозофском н Природно-математичком факултету, На Ветерннарском н Медицинском факултету оснивају се научне групе при појединим институтима. На Ветеринарском факултету основана је при Физиолошком институту научна група од 10 демонстратора, а на Медицинском постоје научне групе при Физиолошком и Хистолошком институту. На Техничком факултету рад је разгранат по отсецима. Основане су групе на машинском отсеку од 18 студената, а на архитектонском од 20 студената. На рударском отсеку постоји од раније научно-истраживачка група за геологију, а на осталим отсецима врше се тек организационе припреме. На Економском факултету створене су научне групе за статистичку и политичку економију, а предвиђено је још неколико научних група. На Фармацеутском факултету постоји група од 19 демонстратора из аналитичке хемије и научна група из фармакогнозије која броји 10 чланова. Главне тешкоће у раду ових научних гру-

па претставља недостатак лабораторија На Пољопривредиошумарском факултету није још формирана ниједна група, него је предвиђен само број чланова око 35—40. Из извештаја се види да се научне групе по свим факултетима налазе у стадијуму организациоког оформљавања н тражења смерница у раду. Поред проблема који су специфични за сваки факултет постоЈе неколико општих проблема, као питање презапослености демонстратора, сарадње са наставницима, правилан избор тема и литературе. Нарочито Је наглашена потреба експерименталног рада свуда где је то могуће. С обзиром на велику важност научних група коЈе се први пут оснивају на нашем Универзитету, потребно је обратити им наЈвећу пажњу. Потребно Је пре свега оценити реалне могућности и према њима разрадити организацију и план рада, као и предвидети све оно од чега непосредно зависи успех научних група под садашњим условима рада на Универзитету. М. П.

Добро припремљен рад добар успех

Успех моји заслужује пажњу геостигЈги су сцуденти VII rpoine Филозофокког фак-ултета, групе за јужно словеиске језгоке н књи жев-нкзст. Онји су од школоке гоииине озбиљно ттристу пили про'учавањ(у књижевиости. Још од октобра ceMtMHaip за «њи жев!ност био је жив: читало се, спудирало, дискутовало. чито су се Iи<сти'цалlи студенти друге госђиие. Оми нису себи ттоставиди за задатак само да у јануарском »спитном року гзоложе иогаит нз народне усмене књижеанкзсти. Њима је био циљ да се што више приближе «а»род»ој поезији, уђу у њену суштину, да jc мравlилтео протумаче. Д-р Дра гољ\тб Павлк>Вlић је успео да на својтем преидавањигма и на испитhOim курсу ив народне књижевности жив>о за»интер«суј!е студеите за OBtaJ предмет. Залатање професора Павл»о®ића и асистента Вученова допринело је да студеити положе отародну к,њижев«ост са Cip-етњом оцеаом. 8,9.

Студеити rpehe подине полагаљи оу два испита: општ.и ку\рс ју/ословенске кн>иж)евиloСти и црнморску књижевност. Резултати су следећи: општи курс jiyпословевоке IШ>ижевlности положно је 21 стуииент са средњом оценСм 8,7, само један студент jte иао, а одгстао иије ниједан. Приморску мњижевиост положило Је 15 студвната са средњом oneHo<M 9.4, а само Један је одустао. Студенти трсће годи н с приступlили су изуча»ању приморске књижевности не саадо са интвресовањем, иего и са извесном љ према авом предмету. ПрсдаЈвања профеосцра Петра KiocieiKiaiHihia била су основна за рад н а obioim пол>у. Друт npoфесор пОмагао ј е студентима и и:ржаlo предааања цреко одређени« чаоова у раопореду. Интересова(ње за прим,ороку књижевност ™'е ошало ни после исттита. Студенти « даље долазе да чују предавања професрра Колвндића х жељи л ja још више д*оп.у н е своје знање.

Ниједан студент не треба да дозволи да план прегледа буде његовом кривицом поремећен

Крајвм фебруара отпочвКе отити прогпел студвмаФа npee годинв и овик oorajwx студвмагга који се прошле гоЈДине нису пр©глв|дали. Удружен»е за здравсшвену заштигу израдиКе деппаљам раопоред преглвда иојм Ке бити доставллн факултвтомња здраврстввним овкцијадла. Прошлогодишњм општи пр»еглвд студената ни)е дго потпуне и тачне реаултагв баш због тога што ce отудвкти —пО'вдине године и по>вдини фамултвти нису дроиали одреl>емог раопореда; ниоу долазили на врвдле ма преглед, занашњаввли оу за неколимо оатм или нвколиио дана. Зато ое пооле зааршвиог прегледа ни}е имала тачна првтстава о адравствемом стању другова. Katoo ииоу на врвме м*оглм да S/ду прочитани енимцн, дешазале су се и тамве грешмо да јердиог болвсиог сттуданта оглаое здравмм итд. Овај преглед је нвобично важам, jep Ke он омогуКити нашвм здраввтвеиом удружењу да има тачан црвглвд сгвн>а здрааља наших отудвнагта, Свим болвоним студвнтимв бнКе омогуКвно лечвње и опоравак.

Од дисциплике сгу|Двната завмсиКе уопвх овогодишњвг прегледа, jep Ке техничке грешке wo;e су ое по}авиле приликом прошлого|дкшњг преглвда, овамако, бити отклоњвие. Распореда ое трвба уееж ст.рикггно придржавати. Одлазити на преглед тач-

но онога оата и дагна мад >е првдаиi>eno. Свама rpt/na Народне студвнтоке омлг|дине на поједнном фамултету rpetSa да ое acemn одгоеарном као целнна и да ке ремети распор&д прегледа.

Обавештење стипендистима

Сви стгипе(ндмlпи Београдрног униаврзитвта морвју да попуме „У-питникв зе алипвндисте". Рок за попуњазвње ових упитника био je 12 фвбрувр 1948 године. Међутим, waKio велики број стипемдиста ииј« погтумио или их je попунио нетачно, овај рок je померсн на дање до 20 фвбруара 1948 г. Студвнти моји до тога рока не попуне формуларв неКе приммги стипвндије за мвоец Алагргг. УпутОтаа о начину погтуњавања формулара могу oe добиги од ниновгниоса моји издају стипендијв. Ввлики број студвната je погрвшио попуиио рубриму „место сталног боравма", отавл»ајуКи Бвопрад, мв да су му родителуи и остала

родбина у у|цугпрашњости. Ову поrpetuKiy требз до истота рока иоправитм. До данзшњег даиа ввлики број ни;в гкхаигзо стмпемдије, ма да исплага почела оа почвтка меоеца. О-6аз.ештавај,у oe студвнти сгипвндиспи да ћв ce ноплагтз стнпвндија у будуће аршигги npeioo уоганова којв даЈу опнпендију (,на њиЈвовим благајнадла) о<д 2 до 6 у мвовцу. Уколнко oe у гом времвну стнпвндијв нв rv>дигну накнадно се нвКв ааоКи подиКи за тај месец. Изввстан број ааол&и за сгипвцднje ни)/в решем из опрааданих разлога. Кгда молбв буду решемв сггуДIOИГИ Ke бити обавеиЈТвни-

У дому »Вера Благојевић«

Спуииенткиље дома „Ве»Р€ Блапос*евић“ не воле када jie ходиик гкрља®, када у мензи hq столов.и(ма и «а поду има ирва, ити када ио<рају да иду npeacio IиВливеие воде по поду кклју jie ноко, нешажљив,, малоп.ре изр)учик)ч Закључило би се no томе Д® овде craiHiyjy љуцш који веома воде рачуна о хипииени и о реДУ УIO.ПШТС. Али оно nmo смо

видели не даје нам могућности да то тврдимчх Једне недеље дана када у доловима «е рад/в чиотачице у соби бррј 3 дванаест студеиткиња прве гоцаине мирно је пролазилЈо роред непочишћеног ход ннка. У дому ~ГаЈ,рет“ када је улравница црегледаоући ообе о» поменула др>lров« у једној ооби да би требало собу и недел»ом чнстити Бранислав Миловановић, лежећи ма кревету, пребацнвдЈи ноге преко наслона рекао је (оно што су вероватно мислиле и студентмиње из собе броЈ 3 у дом|у „Ввра Благојевић”. „Ко he још н на то да троши енергнју." На го је његов молепа Хацруди Чеигић додао: „Ни код своЈс куће нисмо чистили.“ По поду jie била прашииа. згужвана хартада, отпаци од цишрета. Да се зачудиш: зар то студентима не смета? Чување народне имовине. на^ ш€ домске HMOBHHie, лнчна хипијвна, днсциплнна све ое то, у готово свнм нашкм доадовима, н е поштује. Не води се проctio о тиад ситницама рач\тна. Људи долазе и одлазе. Не познаЈју се ,нзмеђ.у себе. Једна нам другарица причала да не познаје оне моји стануј|у н а другом спрату. Свдк|o појед.нначно упитан је, за одржавање реда и »поштовање доадсмих прав.ила. Али нцјс поаиат још сдучај да је неко опоменlуо даута до себе imoJih се, нешто мало, забораано, па ј»е рецнмо бацио нске отпатке у лавжбк\ да се то иначе не ради. Око десет сати ујутру дом ~Вере Благбјевић" изгледа наЈчистнји и најуредннјн дом у Беогреду. Али кад смо отворили ормаие подиосећи извештај tpcKato је члан Јадие момlиси!је —када смо подигли сламарице исмрсле qy ствари чуд!че за једшн студштски дом за једа« дом студситмиња- У орманима се порад четми/це за аубе нашла четка за обуКу, хлеб и чешаљ са длакама заборављенкм после чешл>ан,а и прл»ав веш. Тако се мало по мвлс, открина заглађемој како тахо, површиии дома мрље, мрље иа части ако то не би било претерано ређи. А.ти зар столнце Moije нема студвнткиња забораВlи на тераси па шомисну (овај се слЈучај чешће дешава) у ствари не претстављацу м>рл>у части дома. Зар ољуштена бк>ја са вра та, са дасака од прозора, за&о,рДlвљенlи отворени прозсри MojiH се поне»!<ад због тскга разбиЈу, зар исгтрљани скоро обоје:.ти зитови ниау прекршаји кој«нх се ми, у најмању руму, морамо стидети. На то у дрму цн. мо не обраћа пажн>у,. Видели смо да су скоро обојене даске ка прозарима нагореде од цигарета: аидели смо измашћен мс\ј,и је, ка•'ov. скоро добављен (згодиије 'е учити ках се ставе прљаше теле на ка н абе у ооби за гпри:ем); видели смо рубље које већ гттпе од месец дана лежи иа теаси као да нимоад не црипада. И питати смо се: зар је могуће нешто оаако У студентCKiOiM ДOМIУ. Јодна од л,ве пегле је пре месец дана гшчезла и ииџе м,осла да буде пронађвна. Једчу је неIko био ђжључио и заборавио. (Чегла Је прегррела. Покварити >ушоне, прегорсти гајтан за пе|лу прарорети чаршзв, а порекад и ћебе обична је поЗД®а ,у доолу „Вере БлагоЈевић**. Неће другарица да се „заме»l и“ другарици и зато се ујутру могу Еиде-пи запушеии лавабои, Iт,ољав.и клозеги, иаломљена и то 'иека даска на њима. Сијалица пори. а н.И(кога у соби. То јс доста чост сл;\тЧ». Заборавл>ена сијалица гори у ход(нику и у ум ива,анlи | цама. Кључеви од умиваоница изгубљени, ,бпаве покзарене, чак и развал>еna врата и то је готово ре-

довна поиава у доаву „Вере Благојеаић". Карактеристичан је « који нам је иопричала уцра»ница доиа „Всре Благс\јеаић“ ујутру доручак служlИ сер-< вирка. Она редовно замоли cryw денте да јој, кад пошаду чај илаг белу кафу, враге шоље на мест*о одажле она служи, да бн могла лифтом послапи на прање. Но то учине свега двоје троие. Остали одлаае оставл»ајући на столу поред шоља и огриске од хлеба. ирве итд. Потребио је, дакле, довести ту некос ко he смупљати шоље, чиотитн столове, другим речима погребно је запоолигги још једну осо-бу, вовећатн режјиске трошкове. Упраое наших домова се стаpaijy да што је могуће вшпе смање режиске трошкове —» * бахп овокви примари разбацнвања (остављања си!јали|ца итд.) или небрижљивог односа према празилима дош делују насулрот, стварају више reunooha, стварају више трошкова. Цде се дотле да he управе студентских домова морати да искључују иа дома оне студенте који не чувају Iнародиу имов»»ну, не геоштују дисциплииу, чиие сличне гцрекршаје. Наши студвнтоки одбори iooји су бираЈни на IКОН|фереици'јама не »иде се и не осећајју у домовима. О њотма зна по неми студент упућеи у те ствари, иигн онај који се ceha да је о томе бнло једном речи на домско|ј конфервнцијж Одбори не помажу yinpiaißHi»Ky дома да с е дисциплина оч>тва. да се хипијена гводнпне на веКи степен. Чланови одбора не опомнњу сво(ј|е друпове на чување Iнародне ииоаин«, не борс се да се свака столица, сводои чаршав, свакч§ орман., сачува што Је могуће боље. Ош су спремни чак да „до6ipom“ другу и к кроз п.рсте прогледај|/‘ по неки и крс/пниф! нрекршај. На дом>смим монференцијама на (моиима треба ова питања иедисцишгине и разних прекршаја решавати они се само напомињу ииги и не напомону „због важниЈих ствар«“l Време је да се маже да важниlјмх оц овнх ствари нема и »е може бити. За рад наших домова а посебио за долкхве ~Вере Благоиеаиlћ“ „Гапрет”, ■ „Милован Ђилас“ — r од бит«е je важности да сгуииенти почну внше да обраћају пажњу «а ред, да све незираао што се манифестује у оваквим поцавама, копе смо нагвоменули, отклоне. Одлмме о нзбадивању неосж студената из домоеа прва ОУ опомена. Стушенти оооји сгганују у домовима не би требало да допосте да се ове сцдлуке noooре. М. П.

У дому „Милован Ђилас" студенти се не познају

Овако се у „Гајрету" врата ® отварају

БРОЈ 2

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

3