Студент
Грчка застава
По небу јунском, плавом облаци плове белн. Подно Врандука старог Босна преплиће, жури... t Врели дамари бију. И руке младе граде. Једна мисао овде спаја заносе свију и једним дахом дишу бројне радне бригаде С на.ма и Грци раде. Кад из логора крену смене им пут тунела с јарбола поздрав шаље застава плаво-бела. Са неба сунце лије, врије долина радом, застава грчка се вије као над слободном Еладом и као што се вити над Грчком која ће бити. Са нама Грци раде... У Грчкој Грци се боре, домови њихови горе, туђин по земљи хара и прети ропства стравом. Док бели облаци плове по небу јунском, плавом за слободу Грци се боре. Са нама Грци раде. И кад с песмом крену пут тунела Застава њихова плаво-бела, застава грчка, у земљи својој крвљу заливена, у земљи овој сунцеи обливена, / вијори, вијори крваво румена. , ' ~ , . „ Мирослав МИТРОВИЋ Из новог opoja „Младости*
Мирослав МИТРОВИЋ
АКАДЕМСКИ ХОР У КРИЗИ
Лкадемски хор у свом прошлогодишњем раду забележио је врло добре резултате, успевши да створи квалитативно добар и дисциплинован кадар певача. Примерном организацијом и свестраним залагањем диригснта Академски хор је успешно савлађивао разноврстан и уметнички богат програм. Квалитетом својих наступа хор је доказао да може с правом репрезентовати Београдски универзитет и стати у ред најбољих певачких друштава Београда. Међутим, у овој години стање у коме се хор налази ни најмање не задовољава. Све видније се примећују знаци дезорганизације и тежње за расулом. Изгледа просто невероватно да Академски хор, који је на прошлогодишњим јавним наступима ва све слушаоце остављао дојам чврстог и дисциплиновавог колектива, ове године животари са неких двадесет чланова, који се повремено састају на ретким пробама. После летњег распуста, почетком новс школске године приступило се поновном организовању Академског хора. Једно од основних питања које је требало решити било је питање попуне хора новим снагама, тим пре што је добар део певача одабран за наступање у хору нашег омладинског културноуметничког друштва „Иво-Лола Рибар“. Вслики број старих чланова за време распуста прешао је у друге хорове не желећи да се врати у Академски хор. Ти
другови нису схватили да је њнма као студентима место пре свега у Академском хору и да таквим поступком наносе хору велику штету. Тако је Академски хор остао без својих најбољих певача. У циљу попуне Академског хора новим члановнма, културно-просветно одељење Универзитетског одбора затражило је од културних одбора по факултетима да пошаљу известан број певача из својих факултетских хорова. Факултетски културно-просветни одбори не схватајући општу важност Академског хора и потребу за што хитнијом попуном његових редова, слабо су реаговали на ово тражење. Неправилан став културно-просветних одбора може се протумачити и „страхом“ да ће „упропастити“ своје хорове ако из њих пошаљу људе у Академски хор. Колико су сва та схватања неправилна сведочи пример Медицинског факултета, који Је до сада послао из свог хора двадесет певача и да тиме није „упропастио" свој хор. Медицинари и надаље имају најбољи хор на нашем Универзитету. За кризу у коЈоЈ се данас налази Академски хор велики део кривице сноси културно-просветно одељење Универзитетског одбора. Оно није контролисало рад на организацији и попуни хора, како би на време могло да предузме потребне кораке за уклањање свих неправилности. Културно одељење није контролисало спровођење
у живот одлука које је саио донело. Сем тога друговима који су ступили у хор није назначено да се они тиме задужују н да ће се о њиховом раду воднти контрола. Како то није учињено већи део чланова хора сматрао је, да је певање у хору тек узгредан посао, ничим обавезан. За последицу имамо рађање штетних појава унутар самога хора као што је на пример „турнејаштво“. За дезорганизацију Академског хора у великој мери крив је његов руководилац. Он је решавању проблема приступао нвдовољно енергично, без смипивености и самоиницијативе. Руководилац хора није ништа предузииао да сузбије штетна схватања унутар хора, није убеђивао и објашњавао друговима неправилност таквих погрешних схватања. Проблема и потешкоha је заиста било, али руководилац хора није се обраћао културном одељењу Универзнтетну помоћ, Да би се криза у којоЈ се сада налази Академски хор ликвидирала, потребно је извршити што пре реорганизацију. Треба чути мишљење и примити све добре савете оних чланова Академског хора који су до сада показали истинско интересовање за добар рад хора. Студентима који певају у хору објаснити да је то њихово задужење, идаће се у случају неиспуњавања обавеза, које на себе примају, позвати на одговорност. Сем тога потребно је те другове ослободити од осталих обавеза, како би им се у потпуности створили услови за несметан рад. Од руководства хора тражи се смело прилажење свим проблемима на које се буде наилазило у току рада, са више самоиницијативе и енергичности. Потребно Је, на крају, истаћи да постоје пуне материјалне могућности за развој хора. Из буџета секретаријата У ниверзитетског одбора досада је за разне потребе хора и набавку утрошено око 2500 динара. У сталној бризи за подизањем и богаћењсм културног живота студената, Културно одељење Градског народног одбора ставило је на расположење нашем Универзитету фонд од 30 хиљада динара. А. Шт.
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ ЈЕ ЗАПОЧЕО ТАКМИЧЕЊЕ
Културно-уметничко друштво Медицинског факултета заказало је такмичење свим културно-уметничким друштвима на факултетима и у вези са тим направило је план по коме ће спровести свој рад. Beh су расекциЈе отпочеле са припремама за прве иступе и увежбавање тачака са којима he излазити на приредбама. Једна од добрих новина у раду наших културно-уметничких друштава, коју је увео Медицински факултет, јесте узимање стручњака за спремање музичких тачака и хора, чиме he се свакако подићи квалитет наших уметничких извођења. Хором Медицинског факултета руководи стручњак који уједно спрема један певачки октет за иступ на приредби Медицинског факултета крајем месеца фебруара. У току марта одржаће се две приредбе са краћим програмом и игранком. Већ се припрема програм за универзитетску приредбу где he културно-уметничко друштво Медицинског факултета иступити са музичком тачком, хором и једном рецитацијом. Број од 110 чланова Медицинског хора nonehe се на 120, а у Академски хор отићи he 15 чланова. То је обавеза Медицинског факултета. Програмом музичке секције предвиђено је оформљење два музичка квартета и народног Орксстра. Засада постоји трио који спрема програм за приредбу. Медицински факултет располаже доста великим бројем људи који би могли да учествуЈЈ У раду музичке секције; али недостају инструменти, што је пропуст баш културног одбора Медицинског факултета, који није водио контролу свог новчаног пословања. Заостали су непродати бројеви „Народног студента“ кривицом културно-г просветног одбора и дуг од 11 хиљада морао је бити плаћен. Зато је садашњи задатак културно-уметничког друштва да оправи буџет, да набави инррументе, да би студенти-музиари могли да почну вежбање л стручњаком који he руководити њиховим радом. За фестивал, хор Медицинског факултета учи нову ствар, песму ..Југослаsија“, а фолклор he изићи са македонским играма. Фолклор Медицинског фа-
култета је данас бројчано доста слаб, свега 34 студента, јер је велики број студената отишао у фолклор нашег омладинског друштва „Иво-Лола Рибар“. Фолклор засада нема увежбаних играча и зато је у плану да се он учврсти и подигне на виши квалитативни степен. Литерарна секција прошлог семстра није радила, није била оформљена због недовољне пажње културно-просветног одбора и несхватања важности коју има литерарна секција у васпи-
тарању студената. Пропуст је утолико већи, јер је културнопросветни одбор Медицинског факултета знао да постоји велики број студената на Медицинском факултету који се баве литерарним радом. Сада та грешка треба да се исправи, да се почне испочетка и зато ће културно-уметничко друштво Медицинског факултета, током фебруара, расписати конкурс за најбољи кшижевни састав; дневник, приповетку, песму. Активност културно-уметнич-
вгог друштва Медицинског факултета огледа се и на организовању колективних посета биоскопима и другим уметничким приредбама. Досада је откупљено 200 карата за филм „Живјеhe ot ај народ“. У Дому совјетске културе, 21 фебруара одржаће се три научна филма за сгуденте Медицинског факултета. Иначе, у плану је откупљивање карата и' за филмове „Насредин хоџа“, „Дело Артамонових“ итд., као и откупљивање целих претстава у Народном козоришту, М. С.
ПОВОДОМ 275 - ГОДИШЊИЦЕ МОЛИЈЕР
Амо је мласичну трагадију стаорио Корнеј, онда је свакако класичиу комелмју ствскриоЖан Батист Мн<нги оу велики француски писци (Корнеј, Расин ( Лафо«тен, Окарон, Ротру, Кино) опрсбавалн своце снаге m момедиЈи, али је ишак једино MoaiHijeipo' успело да стзорн стварио реалистичису, пјунокрВнУ комедију која ктипти весељем’, животном радошН|У, здраоитм плебеЈоким хумором, и, у исто кроме, изаанредН|o лубоеоу комтедију ieot : a је стао-ала на најпрсигресиж-пијим цдејама свога времена. Молијер адвокат није дуго жнвео. После неколико година црашничке каркјере ш>чео је лутање оа гдумцима. Да б« овоју трупу иавукао из репертоарске кризе, утзео је Молијер првн пут перо у руке. У почетпсу то ниру биле npaißie мооиедиЈе, seh мали комични комади, ,давертисмани’’, како их је он зва»о а уствари. био jie то стари »а-ротдци жанр, фарсе, са позајмицом прозе и могућиошћу за кмн / иа иггст!ИlЈанаке сошmedia dell’ arte. Иако оне У садржајном орЈносу «иС|у биле орипиналне, и ако су ту фипурнрале тралишионалне .тичности из италијанске и фракцуске фарсе: старци тврдице, педас.ти, глупе и бистре слуге, веселе собарице, сшц|патичнlи али необо-
заљ(убљенlи, a момични ce ефекагг ни(је постизавао реч*има већ шањивим догађајима суви су мсшади пгривукли H>eroiße сааремеааиисе својом онаГОМ K'OIMIHIMHOir, HCiHBtOTHIOM радошhiy и Дlкагlам , ичношћу. Кроз н>их је МсулиЈер .тградио своју фарсно комеи|»ску технику и са jacHio израженим народним каpaiKTeipioM ишао ка стварању сатирич):;€ космедије у ксцјој је постигао један од највећlих домета у HCTop'HjM светске кн»ижевностњ У шроцесу CEiora плодно-г стварања МолмЈер се све ишое удал>а®£)о од п,рим.итивногг шематизма старе фарсе. а највначацнији прелом у таме смис.ту ггетста/вљала је n<\ :, a®a комеднjte ~Шк|ОЛlа за Жеше” („L’ ćcole des femmes“) где Мољијер даје вагнреспно оигпру слику угњета вања же«е и сатирнчно разоб.тичара одвр ат»ног буржгоа сопствениха. „Школа за женб” је изазвала велипсу 6iypy, општу гтолемиму, двкост,рЛlггу борбУ у ко јој qy, с једне сттране, М'Оли*јера пападалlи његош супаЈрнотци драматурзи, а с друте стране, бнла је то оштра идеолошка борба са реакционаlрот!ом аристоKip«TOTjioiM. Мољи.тер је одговарао својим непр.и,|‘атељима. Устао Је против схватања клаlсицизма о првенству трагед|ије говорећи да трагеднја слика херој е , а коме-
дКја људе. Писати трагедије је лакше, јер су хероји „гароизв»ољlНlи портрети у којима «отко не тражи сличносги”, а пишући комеднју ви „сликате људе онакве какви су у ирнроди, вм ништа »исте учиинли ажо се у њима Iне познају људи вашега доба”. Молиц/ер н е одбацује класицисричко п»еданТ|Нlo доитринерсгво само У питању првснства трагси.ије, н его и у непцрању •reoipnje „три јединства”, стављајући у ocHio(Biy свих cboijihoc прарила здрав смиоао и тардећи да се ваиредно лако може радити без гаомоћи Хорација и Аристотела. Благос»аклони однос Лу|ја XIV прома Молијегру, њепов'о поштовање Молнпера драматурга и глумца, произвела је в«зу између Молијера и двора, његово истмпање на ддаорским свечамостима и гкисање спеЦијал н о за те сврхе. Рад за двор таквог ЈеднlolГ убеђеиог »деолога трећст сталежа био је мопућ на оонову историски неопхонног момиромиса у Фраицуској XVII века између буржоазшје и апоолутистичке монархије. Као и нео тр е ћи сталеж у Француској XVII века. Молијер је још чувао преддносг моиархији, као јад|ипо Газумној форм« држаанlе власти i<oja одповара интересима франггускот народа. Зато је Молиjep у борби са реапсцнонарним вишим свештеиством ув«к тражио подршку од краља, у коме : е гледао заштитлгика cbihx солгчдиих грађака. Двор Луј‘а XIV Молијер jte смвтрао за центар велнке фрвотиитоие Јоултуре, сре-
диште истине, разума, доброг укуса и здраве дожавне мисли, Писати за двор за Модипера је била велика част и он је за дворске претставе »аписао низ саојих напбољих Кlo(меди(ја.. У једшу ол таквих иоомодшја спада и „Тартиф”. Садржајиа основа овога комада је религиозно дацемерство, широко растдрlострањеио у редоватма католичке цркв е и у вишим кругоЕима француског друштва XVII века. Реакционарии свештетгци и многи мнсзоаи н а челу са краљицом мап-мом Аном Аустри 1 ском створиши су o(рганизацип'У ..Друштво свевог причешћа” чија је 'OtCHOraa била борба са св*им „јеретицима”, противннцима католичанства, безбожннцима и слобрдрумнишшма. Под маомом „свете дуж)Ности” друштво је фуикционисало као тапма црквено-политичка полиција н водило кадзор над стаиовништвом. Тако је омо слало своје агент е у „подозриве” куће где ie требало да задобШју поверење старешине дамаКишгтва и смупе компромнтујући маФвријал, а овда ..престпшнике” предају властмма. Када је Молипер аам!ИСлио свога 7,Тартифа*” он је цил>ао на „Др(Уштво светот ттричешћа”, а у лику Таршифа наслмкао једног од таквих агената ортанизаципе. Такв*а комедшја је сндмах била забрањена. Молијер је морао да изврши редакцаду. Тартиф је окииуо црквеиу одећу, оботкао одело светског човека и тражио р<уку Оргонове кћери Kojia у првој редакцији „Тартн-
4
„НАРОДНИ СТУДЕНТ"
БРОЈ 2