Студент

ЗА ОСАМ ДАНА „НЕДЕЉЕ ЗНАЧКЕ" ПОЛОЖЕНО САМО 268 НОРМИ

јадјвкшмјјјшшт ' • ' ! . ... ’= ■ ' 8 • ! - ШШ ■ " ткј 2 —:■■■■■ "= ■

ТАКМИЧЕЊЕ ЗА ЗНАЧКУ ФИСКУЛIУРНИКА

Још само неколико дана и „Недеља значке“ ће бити завршена. Наше друштво, створивши организацију за полагање норми и давши упутство за што боље њено спровођење, показало је залагања за што успешније и брже полагање многих заосталих норми. Међутим, досада постигнути резултати по факултетима о полагању норми не говоре најбоље. Број од свега 268 положених норми за значку фискултурника јасно илуструје шта је све постигнуто у т о м пбгледу и колико су се поједини фискултурни активи заложили у извршењу овог тако важног заДатка. . Став и однос фискултурних актива, њихово незалагање, недовољна агитација, која нијс створила веће интересовање код наших студената за полагањем норми, њихова слаба самоиницијатива у погледу проналажења терена за полагање норми све то довело је до овако поражавајућих резултата. Многи ће фискултурни активи покушати да се изговарају тиме што временске прилике нису дозволиле полагање ових норми. Такав став био би потпуно неправилан. Међу многим заосталим нормама налази се велики број оних који се могу полагати и у салама (висока греда, пењање на конопцу, вежбе, теоретски испити и др.) Значи, требало је више самоиницијативе, снаћи се и прићи решавању овог задатка, не држећи се једне круте форме, да се полагање норми „мора“ обавити на терену код Медицинског факултета. Шта су све учинили поједини (фискултурни активи, пустимо нека бројке говоре! За десетак првих дана „Недеље значке 14 освојене су свега три сребрне и пет броизаних значки фискултурника. Студенти Техничког факултета положили су свега 18 норми и поред толико великог броја студената. Ништа бољи резултат није постигнут ни на Медицинском факултету где је положено 85 норми. Први дан полагања норми на овом факултету започео Је добро. 41 такиичар положио је маршова-

ње. А онда, полагање норми као да је престало! Даље такмичење од неколико дана показује резултат од свега 44 положене норме. На последњем оастанку Центра за значку фискултурника није присуствовао референт (а ни заме.ник) са Филозофског факултета. То је свакако један од разлога што на овом и Природно-математичком факултету има свега три положене норме. Случај фискултурних актива Ака-

демије ликовних уметности, Музичке академије и Више педагошке школе, код којих није положена ниједна норма, чији референти нису ниједанпут дошли на састанак Центра за значку фискултурника, јасно говори о неправилном односу руководства и студената Академије и школе према фискултури, која треба да буде саставни део нашег живота, наша свакидашња потреба. С. Ш.

Курс за инструкторе општег физичког образовања при свршетку рада

Онште Физич*ео обрсхsо\осАша

Да би се решило питање инструктора, децембра 1547 године формиран је курс за инструкторе општег физичког образовања. Када се помиње курс потребно је да се нагласи, да је наше друштво прво у земљи коЈе је почело са оваквим курсом. Друштво је позвало све наше огранке да, сразмерно броју студената по факултетима, пошаљу другове и другарице на курс апштег физичког образорања. Првога дана на курс дошло је 60 студената будућих инструк тара. Међутим, још увек неправилан однос појединих другова према фискултури учинио је и овде, да су од тих 60, до краја курса, редовно посећивали часове само 35 курсиста. Тако Фармацеутски факултет на курс није послао ни једног друга или другарицу. Други факултети поступили су исправно, осим Ветеринарског, који је послао само једнаг друга. Курсом су руководили наши најбољи фискултурни стручњаци, наставници Државног института за фискултуру, тренери и првотимци наших екипа. Материјал који се обрађивао био је разнолик и обилан. Курсисти су савлађивали вежбе обликова-

ња, борилачке вежбе, просте или слетске вежбе; вежбе на справама, разне елементарне спортске игре, вођење практичних часова општег физичког образовања, терминологију, лакоатлетику, сгројевну обуку итд. Сви ови предмети треба да оформе лик фискултурника-руководиоца, инструктора групе општег физичког образовања. Инструктор је фискултурник који најмање два пута недељно, пре свих, мора да буде у сали или на вежбалишту. Он треба не себично, са пуно воље и стрпљења да преноси стечено знање на своју групу и да контролише рад својих другова. Курс инструктора општег физичког образовања завршава се 29 фебруара 1948 године. Тога дана обавиће се практични и теоретски испити свих слушалаца. Испити ће показати знање и залагање појединих курсиста. Они који су пропустили по неки час сад се ужурбано распитују: „Шта се ради на борилачким вежбама" или „у које делове часа општег физичког образовања могу да уђу елементарне игре”. Први курс инструктора даће, за прво време, довољан број румоводилаца општег физичког

образовања, да нашим Универзитетом овлада опште физичко образовање као основна форма сваког фискултурног рада.

М. Павловић

ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗА ПРВЕНСТВО БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

У лакој атлетици, футбалу, кошарци, одбојци, стоном тенису, шаху, бициклизму, стрељању и нливању за 1948 годину: „Црвена звезда“ расписује првенство Београдског универзитета у лакој атлетици, футбалу, кошарци, одбојци, стоном тенису, пливању, шаху, бициклизму и стрељању. 1. Првенство ће се састојати из два дела: изборно првенство (унутар сваког факултетског актива) и финално (између најбољих екипа свих факултетских актива). Првенство ће почети 10-ог марта 1948 године, а изборно односно финално 20-Ш-1948. 2. На првенству неће моћи да узму учешћа чланови првих и других екипа „Црвене звезде“, као и чланови осталих београдских фискултурних друштава. 3. Екипа факултетског фискултурног актива, која освоји првенство у једној од споменутих спортских грана, прогласиће се прваком Београдског универзитета у тој грани за 1948 годину. Укупни победник првенства Београдског универзитета, биће онај факултетски фискултурни актив који буде имао највише екипних првака. 4. Реквизите за ово такмичење обезбедиће руководство факултетских фискултурних актива. 5. Првенство ће се одвијати по једноструком бод систему (футбал, кошарка, шах, одбојка, стони тенис). За остале гране ће бити касније дата потребна упутства. 6. Сваки факултетски фискултурни актив мохе да учествује у овом такмичењу са једном футбалском екипом, мушком и женском кошарка-екипом, мушком и хенском одбојка-екипом, мушком и женском стон-тениском екипом, мешовитом шах-екипом, мешовитом лакоатлетском екипом, мешовитом бициклистичком и једном мешовитом стрељачком екипом. 7. Такмичењем ће руководити одбор на челу са другом Мухамедом Шахинпашићем, студентом технике, у који улазе руководиоци спортских секција „Црвене звезде“ и спортскн секретари факултетских актива. 8. До 10-Ш-1948 руководства факултетских актива доставиће писмене пријаве својих актива другу Мухамеду Шахинпашићу, врховном руководиоцу такмичења. 9. 13-Ш-1948 у 13,30 часова одржаће се пленарни састанак руководства такмичења, на коме ће бити утврђен распоред и организација такмичења. Састанку морају неизоставно присуствовати секретари факултетских актива. 10. Бодовање у укупном пласману вршиће се овако: I место у свакој грани доноси онолико поена колико има учесника у тој грани, Ц место један поен мање и тако редом. Победник Београдског универзитета 1948 године биће онај факултетски фискултурни актив који освоји највећи број поена. 11. Сза даља упутства и обавештења, као и сталан распоред такмичења биће накнадно објављен у „Народном студенту".

ОВЕ НЕДЕЉЕ

На игролишту код Меди. цинског факултета полагаће се сваког дана, сем кедеље, од 13 Д(0 17 часова следеће дисциттљиие: трчаше, бацање, скокаЕи, вежбе и текзlретоки исшп. У сали Прле мушке гимна.

зије сваке оуботе од 19 до 22 часа, полагаће се просте вежбе и висока гредд, а у недељу 29 фебруара биће маршовање на 20 километара, које је замена скцјању оа подмладак, бронзану и сребрслу з)н!аlчку. Пкхдааак У б часоза од Аутснкомадде. Норме из пливања се полажу св-акадневно у базену ~КрсманО|В|Иlђ“, у времвку које одређуј|у референти за значку по факултетима.

СПОРТСКИ КЛУБ МОСКОВСКОГ УНИВIРЗИТЕТА

фИСКУЛТУРА У СССР-У

м с-сковоки државlРи универзитет „Ломонооов" је најстарија виша школа у СССР-у Њег а је ооиовао, ск(o(ро пре дзеста година (1755 год.), велики руски научник Михајл-о Ломоносов. На 12 фамултета Унизерзитета учи више од осам хиљада студената. у слобсрним часовима већима н>их се бавн спорткш. На Универзитету постоји спортски кл|уб. Члан тора клуба м!оже да постане сваки студент и насташшк Универоитета Најбррјнша је пи:мтl.ГlСтичка Секција. Десетине студената већ оу добили у гимнастици свесавезни разред (у СССР-у класификација оиортиста одређуј е се НЈеповим разредом: виши степен има мајстор опорта. затим долазе раз.релл прв-и, дп\’ги и трећи- У нек!И'М впстамч спорта постоји четврти и пети разред). Више од двеста студената и наставнима сјеанњује секција туризма и алпинизма. ЧлаlИови ове секцијје провели оу ирошло лето у платгинама Кавказа, Тјсн-Шана, Крима и Алтаја. Студент Сергеј Јуфит са својих шест другова алинниста извршио је поход ка врхове ;у-жио од Урала. Алтгинисти М. Г. У. учинилл оу за иоследњу родину неколико интересантних

пењања. Студенти Никола) Попов и Николај Бутаков први су се, у историји совјетског алпини зм!В, попелм на врх Кара-Каја са њепове северне, врло тешко присту.пачне стране. Дрота група студената нроучавала ј е мало испитачу дољику рвке Акс а ут на запвдном Кавказу, Студенти се активно баве

спортским играма. На свамом факултету Московског универ3(итета постоји некол;ка<lo тимова кошарке и o|Дбојке- Најбољи играчи улазе у централне тимове спслртско.г клуба. Нетанно је футбалски тим М. Г. У. са успехом иСтјтпио на такмичењима МOIСКОВСКИХ студената. Међу студентима Је зими ски-

јање кајпопулдрlнија врста ош>рта. Сваке недеље одлазе ван граша читави одреди смучара студената. Више од сто студената ради у ауто свкцији. Међу твилта има и ноаих који се уче да управљају колима, као « исгсусних возача кој« су иступнли иа велимим аутоlМобкл'Ским т|рка-ма, На Специјалним аимсмкм игралиштима трантпрају сада играчи теииса. Прошлог лета тим Универзитета добио је пехар на општем тажмичењу М)oСlкОlвскнх сгудената. У спортском клубу Московског ули»ерзитета исто таооо и секци-је (уметничгое гимиасхипое, бокса, рвања, пслдизања терета. Своое секцдје имају « гакоатлетичари, пливачи и они копи се уче мачешању. Сваки студент бира ону врсту опорта која му се «а;lвише допада. Стотине шахиста сваке године приређују турн,!’т за шамписмнат фД’<ултета. Побелници учествују у ошитем уипверзитетском турикру. Шампиоет Московског универзитета у шаху ,!е студвнт математичар Јури : е Сонцев. Два тта годишње спортски клуб приређује општа универ-

зитетока у атлетици из свих врста спорта. Последњи пут у оаим таЈкмичењима. мо(ја су највећи догађај у животу Уиштв ервивтета, прзепство су -иавојевали студенти Хемиског факултета. Сваком секцијом румовод« Оуоо који је изабран од наЈактивии-ј(их спорткста. Посао цело(Г клуба води ушрава од 11 л/уди. Сада је (претоецник управе спортског клуба Московског ЈЋИверззитета један од најстаријих совјетсмих спортиста, ДОП.КСНИ члан Академије наужа СССР-а професор Борис Делоне (ои има звање ног мајстора спорта). Ушрава кл>уба руксводи радом секција, организује спортска такммчења, распоређлуе фшансиска сретства спортског клуба. Буџет клуба износи око вола милиона рубаља. Овим новцем се спржавају гакмичења, клттуЈУ (Спортски) рекЈвивити, исплаћују квалифихОваци тренер«. Клуб располаже са два стадиона, неколджо итралишта, базеном за плЈгвање, воденом стаинцом за веслање. два клиза.тишта, четирн скијашке станице, неко.тихо са.та за лакоатлетичаре, пимнастичаре и играче одбодае. Спортски кл)уб фннарсираЈу сишпкална организациЈ.а Укиверзитета и за више образовање СССР-а.

Одгo|Вoр.ни урерЈнотк. Нлада Митровић студент пра®з. Уредништво и адм'иниlстпација' Рсого!јд 1 > Iтгпргго1 т гпргго ап,,иl <п 70 то » 41 602 боо! чековног пагплг-« 1 опллотд • ц А' V * Г ‘ св ‘ 1 IЈзен« арми Је бр. 73, Техннчки фамулчет, те.тефон 41-оил орој чековног рачуна 1—9060014 ШтампариЈа ~Омлааина” Београд, Всјаоое Мишнћа улица броц 19

„НАРОДНИ СТУДЕНТ-

БРОЈ 3