Студент

АРАПИ И АРАПСКЕ ЗЕМЉЕ У трци за профитом

На заседању извршног одбора Светске федерације демократСке омладине одржаног 1811-1948 године у Риму, истакнут >е као главни задатак Светоке федерације демократске омладине; о>купД>ан>е саих снага саета за одбрану мира. Федерација треба да укаже на оцасност коју по мир претстављају жаришта рата у Шпагшји, Грчкој, Киин и мцОгим колонијалним земљама, да раскринкава иза. зиваче и хушкаче новог рата, да се одлучно бори за јединство и сарадњу међу народима и да обуздава хисторичну ратну пропаганду против Совјетског Савеза и земаља народне демократије. (из реферата претседника Светсме федерацнје демократоке омладине Ги де Боасона). Уништење главних жаришта аа-ресцје, бедама међународне реакције, имало је крупног одјека у колониlЈалlНlИм и полуколанијаЈгним земљама. Плима национацшо ослобо»д*илачких ттокрета У арапоким земљама Блискога Истока, узлрмала је из оснота тсмеље тлачења од страЈне енглеских империјалиста. Пред јучерашње госп!o|даре искрсла су питања: како, одолети народном иомрету и кап<о спасти упрожене позицице. У опасност су доведеви изв|oри нафте чија је голЈишња шродукцида 26 милиона тона. Не пуштају Иlм се тек тако, што с е то прохтело араlпскloм народу стратешке позиције, светоки путеви, Суец, судаиске и етипатске плаитаже памука, тужио вође из Палестидте и Ирака, нафтоаод, инпустриска гпрелгузећа <ћанаlттсиски заиоди, систем фунти стерлинга и још много што шта са чијег је метропола „поштено“ згртала огромне приходе. Да би се оит’ ација попра»и»ла, и позиције птичврстиле, импе р >и : атисти низ планова и закулисних махинаци ја. Британс:еи импершјалисти покушава.ту, прво, да шутем стварања „Велике Сирије” гврошиое св>ol.ју в>о гничку ок чпаци.г/ на Сирију и Либан, и друго, да оживљазање Салабадског пакта учврсте св-ој воЈиичкм и полчттичми утицај у Тлтрској, Ирану. А.вгг/нистаггу и Ираку, Ту у тој безобвирној трци за профите, не изостају ни, липломате из Волстрита. Учврсти»з.ши г донекле, св»оје позитјчје у Саедској Арабии и Турско*г, Америжанци п-гужају своје империјалистичке пиптг<е и «а остале земље Блиског Исто»ка, које су до другог светског рата биле у главном сфера енглескогг им!перијал.изм<а. И огеога пута оу се јасно изрази.те противупечности између самих импепигдлистичлкх земаља. Амерички импепитлlизам настога свигм силаота да све позкии'е енглеО'<ог иптпеоигализма, с ко : ,им је опет. ката ,1е у питању борба гргчгпгау арагтомог на*пота, у чтрстпм зу Тако су се нагплт на Зетдо стратги е»иглескlи и амерччки импеои.јалиоти у са-везу са лозг>ћом реаlкпи» ; >пм, насутпот којима сто ; . е IР , аггионз.г»о ослпбодилачки погспети са ,Iасно паптом: свтгс наопда Блиоког и Сретњег истпка V бппби против за сдпболу и незпвисност. Но, оии су се превп‘Пlилн. У њи" ""т-тм ндрсу ппе лвиђене напоелге демокпатске снаге кпге сто : е на че.тч Утаттока.тно тмспета. Н-Iпт>е'п«lе лемокгатске сиате ра њиуоче ла понон>п баие V зат»исан пол' жаи оне земље, тоо ; е су се истргле иа зап<ис«ости као и то ла отже тош у већоД таптртости гећ .'»апиртте земље. н-полче м>осп. наттрелне демогнратс к е снаге указују, ко оу

и какви су ијмиеријллнстички аганти у редавпма араискога света. Из ланца бр>ита!НlСке воуничке ожупације испале су Сириуа и Либан које су поред својих напора, зах!залне за то и морално полилчјчкој помођ|И Со©јетског савеза. Полет Нациоиалио ослободилачког по>к|рета ара)п>ско>г >на>р>оиД јачао је за време доугог светагаот рата и јача још увек- Зато време знатно је порасла активност прогресивннх гаолитичких партија и организација. У покрету учествују широки сл>ојев-и арапског нарорџа који се боо е за нацгаоlн.алну независност и суверенихет, народ јединствен у борби за укидање и ревизију неравноправишх уговО(ра, за повлачење страних трупа итд. У том свеошштем наролном стремљењу ка јединству и незаЕ>и>оности, видно место п>o|ред радаичке класе заузима а(рапска омладша, м>еђу мојом се исгиче. нарочито, студентска омладгана. „Даљи полет Нап(ИlС»налгто ослободнлачког покрета у Египту како каж>е В>иноlгра'дов у предавању „Арапоки исток >у мећународним одаосима”, дошао Је до из>раза у масо>вним дсмонстраципзма и шгг>а жолима студената Каирског и Александриоког уишзсрзитета и учепмка рредњих школа. Употреба Оиле за угушп:lваиБе штрајксва и растерипање демострацига, наставља Виногг>адов. дсвела је до о>ставг<е коатиционе влале Нукратгаи паше н до формирања нове владе, Исмаила Ситки гаааие,”

Арапски студвнти схватају прогр-аЈМ Светоке демократске федерацигје студената као свој живогни П|рограм. Јанlу>аlроке демострацнје студената права у Багдад»у, којима оу се придружмли студеити свих осталих фа!култета, п.отврђу|ј'у нам то исто. Дижући свој глас цротиву продоужен>а а)нlгло-и|гачког вк>јног споразума, студенти су се придруЖ)ил'и опште народним тежњама пlротнвlу плаиolва стране и домаће реакције мо.;и утрожавају независност земље- Тачсви догађаји нагоеештавају рађање »о-»их Снага напредне о<младиlне а посе&но «а.п(р€|дне и'нтелlид'енције у тим аемљама. Поводом јануарских нереда на Каирском увиверзитету, како Јавља допиогтк ТАНЈУГ-а, Мlкнистар просвете Саукури паша изјављује, да је међу студентима било ~стра(ннх Лlица” која су ■иаг|р'шила напад на стражара. Док лист „Саутал ума” поволом тога ггиипе, да су режимспсии стулентиlма бил.и нолељени револверн и бичеви како би их употребили противу сзојих другова. Лист даље истиче ла је полици|ја алузела 1500 легитимацига студеитима који су притгадали зафдигСтичlКloј стр<анци. Овај догађас нам јаоно сведочи о томе, да реакција ткх земаља хоће дд прикаже нереде у својој земљи као резултат мешања иохакаик „стратсих лица” и да тиме прикри.ру ову страипгу и по њетх кобну чшвеиицу, буђење напопа и шегове иационалне свест. Све то, као и гароирачке де-

монстрацшје сгудената и ученика техиичке школе приређене овог месеца у Александриди, свеноче нам о наггредним идејама те слободарске омладине. Њихове пароле које су се мотле чути том прмликом: „доле капитализам, живела Републмка’, потсећајући нас на 14 децеба o пре рата, када оу се на улицама Београда чуле исте пароле, када су гимули и хапшвни наџбољи стуненти нашега Универзитета Наше жртве и крв пролизена на студентским демострациуама, и масдагје кроз Наролно ослободилачЈоу борбу. нису биле узалудне МIИ имамо Републмку. Крв хоја је пролlИвена на александриским улнцавда и хапшење студепата која оу иввршена том прилиlКoм шису била узалудна. И на крају, да 6и нам било јаон'Иlј(е перспе«стиве Јссчје су пред арапоким наропlИвда и њиховом борбоном омладнном, посл&жићомо се тlисањем каитског листа „Албалага” у своме броју од 29Х-1947 годиете се, измећу осталог кажс: „Да ли Американци мисле, да сада после овог националног буђења, Араии не заају циљезе америчких империјалlиста> кР и желе да заузм»у позиције британсктс нмперlИ(|алшста на Средњем Истоку кажо 6и од његовог ста(новlН | И | штва нап|равнли топовску храну против Русиl : е, да Араети и арапске земље нећс дозволити да ма ко иоморитћана њихове снаге и да ће о<ни Те спО|’-е онаге пр(И’пренити за одбрану своје земл>е”. л>/џ.

УЛОГА И СМЕРНИЦЕ МИРОВНОГ ПОКРЕТА КОД НАС

Из исшооишшп сшудентског по ррчш

Комиси ја за прикупљање материјала нсторије студентског покрета прикупила је већ известан део који говори о славној и борбеној прошлости нашег Универзитета. Од прикупљеног материјала, који ће наш лист повремено објављивати да би упознао студенте са слободарским традицијама Београд ског универзитета, даиас доносимо изводе из реферата Иве-Лоле Рибара „Улога и сиернице мировног покрета код нас“. Реферат |е прочитан 30 јануара 1939 године на Правном факултету. ...Мир се неће и не може одбранити попуштањем пред нападачем већ јединственим и одлучним отпором свих присталица мира. Изазивачи рата, непријатељи мира, непријатељи су и наше државне независности! Показало се као исправно наше гледиште истинано још пре Минхена да попуштање пред нападачем ствара још веће опасности за слободу и независност малих држава... ...Као што смо пре три године почели да успостављамо, тако данас морамо да одржимо везе са оиладином целог света. Зато што се некоме свидело да забрани Београдски омладннски мировни одбор свестан и напредан део наше омладине неће напустити своје уверење да је међународна солидарност омлаиине основа данашње омладинске борбе за иир, неће допустити да се наша омладина изолу|е нити да остане туђа према својо! генерацији у другим земљама, неће се лишити сво?их савезника V борби за мип и одбпану независности своје домовине. Зато ће наш студентски мировни одбор наставити рад Београдског омладинског мировног одбора и васпитавати нашу омладину у духу великих идеја међународне солиларности уопште и специ|ално омладинске, изражене V принципима и тежњама светског омладинског конгпеса... Јединство наше омлалине постигнуто на бази очбпане незалигности земље, претставља значајну снагу мира,

моћан фактор у антиратном покрету оиладине читавог света. Своју борбу за одбрану независности и не базирамо на шовинизму и мржњи према другим народима, на осећањима која су туђа нашој омладини, већ на њеном патриотизму и љубави према народу из кога је поникао. Данашња студентска омладина чији су се претходници тако славно и херојски одужили своме народу, показаће се њиховим достојним наследницима. За сво ју земљу неће нам бити тешко ни своје младе животе да жртвујемо, уверени дасе боримо за свој народ, за његову срећу и напредак, за победу великих идеала, за победу великих идезла читавог човечанства. Ми хоћемо да бранимо ову земљу, зато што је наша. Ми се одушевљаваио њеним лепотама, ми волимо људе ове земље. О пејсажима и људима говорио нам }е г. Маринети ко?и ових дана борави у Београду. Говорио нам је о свом новом изуму о аеропоезији и лудилу импресионимзма, кад наста}у пејсажи и људи. Своју аеропоези}у г. Маринети може задржати за ссбе али иа нашо} страни нека не тражи мотива. Ми нећемо рушење и неста}ање ми да напга пе}сажи, по свом благостању буду ј°ш лепши, да наши људи, по свом материЈалном и духовнои богатству буду као колоси! Лудило импресионизма, царство аеропоезије то }е варварство ко!е се врши у Шпани?и, то је бести?алност антисемитских погрома. Читав цивилизовани свет подиже сво} глас протеста против овог рхшења, против гажења свега што }е човечзнство, против самог човека. Многи већ устаЈу у одбоану и указу}у помоћ жртвама. Жотвама рата, гладној шпанско} деци, рањенинима н избеглицама, Унивепзитетима ко?и су бомбардовани и ми студенти Београдског уииветитета морамо птокити и ппужићемо сво?у помоћ! То ће бити V овоме Једча ол ив?члжнијих акција у оквиру иаше борбе

за мир. Помоћи жртвама рата то је човечански и за то ми то чинимо. Међу тим жртвама рата налазе се и многи наши земљаци, многи наши другови, студенти овог Универзитета који су се у шпанском рату борили као чланови међународних бригада. И њима је потребна помоћ, хитна помоћ! Многи су од њих рањени, сви живе тешким животом по разним логорима а што је најгоре онемогућава им се повратак у своју земљу. Ми хоћемо да се они врате. Границе њихове земље не могу им и не сме ју бити затворене зато што су следили својем убеђењу и отишли да се боре. Војска чи|и су они војници није нама непријатељска. Ми морамо уложити све своје снаге да се сви добровољци, наши држављани, могу слободно вратити у своју земљу. Ми хоћемо да својс другове поново видимо овдс на Универзитету, на раду! Листа жртава модерног варварства није као што знамо исцрпљена, жртвама рата. Антисемитски погроии створили су још и нове жртве. Ово зверство, ово нечовештво се правда којекаквим „теоријама 4 * ћо којим постоје супериорне и инфериорне расе. По тим „теори*ама м н ми, Словени, спадамо у инфериопне расе. Ова| Универзитет не може а да не протестује против овог фалсиФиковања и злоупотребљавања науке ко!е се вшпи у циљу изазивања мржње међу наподима и новог страшног крвопролића. У име науке, културе, човечности н мира ми протестујемо противу тога! Не постоје супериорне и инфериорне расе то је наука доказала. На овом Универзитету нема ни професора ни студената који заступају такве бестијалне лудорије и ми зато устајемо у борбу противу ругла и цивилизани!е. противу срамоте антисемитских погрома! Састанак министра спољних послова Југославије, Пољске и Чехословачке

Мн'НкlСтри сгтољних послова Југославије, Пољске и Чехословачке од)ржали су у Праlгу саста«а<к посвећен разматрању проблема Немачке- На састанку јв утврђена пуна саглашост по свим питањима и издата заједничка декларација. До овога сасганка дошло је п ,одитиlке импврииалистичких држава према НемаЈЧЈоој, пк>литиже која се састоји у безобзирном кршењу примљених обавеза и која је постала реална опасност за мир. Нвгарадржавање заједанчкн гер-имљених обавеза у олносу на Немачку од стране западних сила, огледа се у чита/вом низу поступака. Оно се оглвдд у покушај|у да се уЈедињавањем окупац)икжих зсииа „западвтх демократија” створи нвка врста западие немачп<е дожаве. Ова акцица, каже се у декларатрипи, „претставља један, од метогта кОјима је сврха ДД гаодели Еаропу на даа супротна блока,” она ствара од западне Немачке ~оруђе јед/пе једиие силе” и води охрабрењу немачко/г мил/итагlизма. Неиз®|ршење оллука о демнли. таризацЈИ;« Немачкс, зад/ржавање рлтиих предузећа, задржавање емигрантских воених фо/рмација и стварање немачке шгдустриске пол>ици.;ј.е исто тако је у супротности са принципима усвојегаим од Уједињегаих нација. „Програм демовогlатизације и денацификације ниl : е извршен.” Нвкажња. в/ање ратних злочинаца, поред тога што претставља изругивање геравле и повреду пгнмљених обавеза, зиачи јачање сила кое су упврене геротив Мlира. „Министри сгаољших гаослова Југославије, Пољске и Чехослованке коЈн су се састалн у Прагу маже се у декларацкји, дгажу шој глас У име нарола кој(и оу бнлн гар/ве жртве Хитлеровске агресиЈе и мо-Ји су под/не.ти најтеже жртве у непрс/кидној борби пр/отив сиве агресиде. да би упозорили «а садашње по/кушаје решења немачког гаробле. мвц кО : е би противсто житзтним пнтегесима европоких иарода ггретво/рил/о Немачку у жгпрг/ште немшра и инструмент но/гаих аг плг ига.” Двкларација миииСтара снољкмх послова три сло/зв ске земве уксрув' на опасиост за мир ко ! у пгстставља гаглитика империјалистичких сила према Нсмачкој, „Пред нама се патазе л/ва пута: илн вегност приниипима Јалте и Потсдама изјазио ! 1е штн.стап спољних послогаа Стаиоје Сгамић, на кот'ма смо и всгили рат и победили у њему и к)o| ? и би нас л/о-| вели демокпатији и консолада■ шги шира у Европи и у свету и.ли и »да ; а тих гаоининта, што би и<тс О"гвело исгптм аншл|\-№(ма и мтгхвннма, гаасггсавању нв: Јарол.них фагпистлггкнх режима, неспокс( ! ству и новим агпесиЈа■ ма. Ми оллучлго игемо и ићи ће, мо убул ће пгчз.чм путем. Н?ша - је то јасно дсказа■ ЛГ 4 • Расктжгчсатањем имгепигалис-1 тичке политгахе оллр’*г«и*ј гго■ тестом гапотив рушења примље. 1 них обавеза, да се по• пггуЈу дате обавезе, лвклатаггија мт»-Iистаlра спољних гку*Л|Ова ( гоетставља нови пгlИ’гот борби нпгапвтн-их снага за мир. Сгапемггост амепичкг/х импспи. да интегесе обнове Не’ *'а'пк€ ставе изигјл Јглгереоа обнове земаља настпалалих у равм. на коу' упоаоу.је декла| п.-(цц l ?а, гасж!3lзује. да Маргаа' ло® плаи зрзчи не гаемоћ евпоп| схиЈм насолима него огедстео за • спткувоћење импер'И : ллистичке I гол»ттигке. Зато и деклататгиЈа I мингастат опољних посло/ва по• *'вд тога пгто гаретставља пткилог г миру, ттпетста/вља и за • бг>ље сазумовзње СУштиче Мар• пта."о°ог плана ~помоћи европоким Iиарод/има.”

БРОј 3

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"