Студент

Обавезе питање части сваког члана Народне студентске омладине

Ако се жели да се планира, има потпуна евиденција заосталих испита, створе реалне могућности да се помогне сваком студенту у његовом стручном раду, онда се не може дозволити оно што се иначе десило на неким нашим факултетима, да су писмене обавезе, често и без конференција, узимане од студената. То је учинило да многи студенти нису узели обавезу. Пример Правног факултета најочитије говори о лабавом односу групе, те основне организације Народне студентске омладине, према тако важном питању. Само четврта група Народнв студентске омладине Правног факултета успела је да да писмене обавезе док су се остале групе почеле бавити тим питањем тек у јануару, у току самнх испита. Сигурно је да овакав поступак не може дати добре резултате. Обавезе на неким факултетима закста нису дале очекнване резултате, јер су формално схваћене, а после завршеног јануарског испитног рока дате обавезе нису контролисане. Многи факул тети задовољили су се тим да то питање само помену на општој конференцији (Пољопривредношумарски). Други то питање уопште нису стављали на дневни ред (Ветеринарски факултет.) Такав став није улио, нити је могао улити код студената ocehaj одговорности. Изузетак чини Филозофски факултет који је на конференцији и појединачно кон тролисао дате обавезе. Сада, у периоду општих припрема за јунски испитни рок, који треба да покаже стварну вред ност наших група, њихово залагање за решавање тако важног питања, питања узимања писмених обавеза је нема сумње један од најважнијих задатака. Нужно је (колико то раније није учињено) да свака група Народне студентске омладине на првим конференцијама узме писмене обавезе од сваког студента. Руководство сваке групе треба да објасни студентима значај датих обавеза. Но, не би смели да се догаћају случајеви да студенти узимају обавезу на пет предмета, а пријављују само три. Зато треба претресати сваки случај, видети да ли је студент у могућности да да толико, јер у противном случају то квари читав план сваког факултета, онемогућава организацију Народне студентске омладине да зна са коликим и каквим снагама иступа на следећем испитном року, то на крају чини да се планови наших факултета не остварују и подбацују. Неопходна је свакодневна контрола од стране организације сваког појединца и кружока, контрола остваривања датих обавеза, залагања студената да на време спреме испите. Економски факултет је у том погледу учинио корак напред. Подела чланова Народне студентске омладине на групе по реонима, омогућила је свакодневну контролу посећивања предавања и учења сваког члана подгрупе. Тај корисни метод почели су при мењивати и другови са друге године Правног факултета. , Ликвидирање заосталих испита нарочито је важно у односу на старије студенте-апсолвенте. Број оних који би ове године требало да дипломирају знатан је. Али и број њихових заосталих испита је велики. Тако само на Медицинском факултету он износи преко осам стотина. А обавезе, писменћ обавезе, не прелазе стотину! Не би се могло рећи да је кривица због тога само до наших апсолвената. То је последица формалног схватања узимања писмених обавеза, што доводи до умањивања оне оперативне снаге коју би нначе имале организације у спровођењу свог стручног плана.

Наши факултети у Петогодишњем плану

На Филозофском факултету план у погледу дипломаца испуњен за 161%

Петолетка је пред све факултете поставила исти задатак изградње кадрова. 0 кадровима се много говори и нема ниједног студента коме се та реч није усадила у свест. Али се нису сви удубили у њен смисао, кадрове схватају на свој начин, разврставају их „по важности" и неке факултете сасвим погрешно запостављају. Мисли се: данас су земљи најпотребнији техничари и медицинари, ови факултети имају шире перспективе од осталих и већи значај за обнову. Приликом уписа ови факултети су преплављени молба.ма, а на друге факултете не јавља се довољан број. Међу овима је и Филозсфски факултет, на који многи студенти долаае тек пошто их одбију са Техничког и Медицинског и треба им доста времена да се одрекну намера о пребацивању на те факултете. Ово нај. чешће долази због непознавања стварњ Свршени матуранти више воле технику и медицину јер мисле да су те науке данас много марисније од осталик. *

Филозофски факултет данас више није она предратна запостављена културна установа која деценијама стоји на истој тачки, не развија се .и не пружа народу оно што може и треба да му пружи. За неколико година од ослобођења Филозофски факултет се разгранао и изменио и формално и садржајно. Број уписаних студената постао је скоро трипут већи од предратног. Према статистичким подацима којим располажемо у школској години 1927—28 било је уписано на Филозофски факултет (укључујући овамо и групе данашњег Природно математичког факултета) свега 1.177 студената. У току 14 годкна тај број се повећао свега за 76 студената и износио је у 1940—41 школској години 1.253 студентаУ новој Југославији за три године постигнуто је више но за предратних четриаест. Ове године уписало се на Филозофски и Природно математички факултет укупно 3.400 студената. Филозофски факултет, који да нас броји преко 2000 студената подељен је на једанаест настав-

них група „једанаест малих факултета“ како их називају студенти. Ове групе се повећавају, осамостаљују и из њих ће се даље развијати засебни факултети. То су: филозофска, педагошка, славистичка, историска, гру па јужнословенских језика и књижевности, историја уметности, клаисчна, оријентална, етнолошка, романска и германска група. Програм и дух наставе на овlим пр»уlпама умнапоме су се изменили и мењају се још увек. Учењу се даје нов смер, према задацима који очекују студенте Филовофског факултета. Они треба да се на факултету ослободе свих идеалистичких заблуда којима су обиловале предратне школе, да стекну здраве погледе и солидно знање, да би сами могли правилно одгајати нове кадрове. Сем тога треба да се оспособе за јавне и културне раднике потребне нашем новом друштву. Ово се тешко може постићи појединачним радом. Због тога се на Филозофском факултету све више развија колективни рад.

Кроз семинарска вежбања, у Д и_ скусијама, продубљује се знање, расветљују проблеми и заоштравају важна питања. Заједнички се користи ретка и тешко приступачна литература. Тесна сарадња између професора и студената омогућује успех оваквог рада. На групи јужнословенских језика и књижевности катедру српског језика држи наш познати научник, претседник Академије наука Др. Александар Белић. Семинар Др. Белића, са чувеном Јагићевом библиотеком за прОучавање лингвистике, Је место где студенти могу много да науче. Декан Филозофског факултета Др. Душан Недељковић, поред свог јавног и научног рада посвећује много времена студентима. Низом курсева, које је одр-

жао прошле и ове године, он је успео да окупи око себе студенте са филоаофск« и педагошке групе, да им много помогне у савлађивању градива. Сем тога он је пружио велику помоћ при оснивању научних група на факултету. И на осталим групама постоји оабиљно залагање и све бољи услови за рад. Испуњењу плана пришло се озбиљно. Прошле године Филозофски факултет испунио је план у погледу дипломираних студената са 161 посто и тим остале факултете. Филозофски факултет је у свом пуном розвоју. Према условима даљег развитка и према потребама предвиђеним планом све групе могле 5и да приме већи број студената но што их до сада имају. У овоме се нарочито истиче филозофска, педагошка, славистичка и јужно словенска група. 8а ове групе јавља се све веће интересовање међу средњошколском омладином. Ако се она на време упозна са значајем ових група несумњиво he и прилив многих студената идуће године бити већи. А добар одзив на ове групе биће од значаја не само за Филозофски факултет. То he бити мерило правилног схватања кадровског питања, услов будућег успеха осталих факултета. Када из средњих школа буду излазили људи стручно и идејно добро припремљени за факултет, тада ћемо добијати брже и боље и лекаре и инжењере и arrp'O'HO’Me. П. П.

Да ли евиденција или пријем нових чланова

Народна омладина Југославије, а самим тим, као њен саставни део и Народна студентска омладина Београдског универзитета, јесте масовна организација. И зато је баш и основни задатач наше организације да око себе скупи, да прими у своје редове што више омладинаца јер у колико је бројнија, утолико је и монолитнија, јача. Ово наглашавамо Јер се наша организација на Универзитету налази пред почетком акције омасовљења, током идућих недеља на нашим факултетима треба на свечаним конференцијама стотине студената да буду примљени у чланство Народне студентске омладине*

Међутим, досада, на нашим факултетима по овоме није много урађено, односно још увек има доста студената који нису чланови Народне студентске омладине. Разлога, због којих они то нису, има много. Недоста. так евиденције над студентима и недовољна брига о појединцима бивају, често, разлог оваквог стања. Тако Је бар на Економском факултету. Али руководство на Економском факултету „досетило се“ како да реши овај проблем. Они кажу да код њих нема ниједног студента (имаЈу у евиденцији 1500 студената) коЈи ниЈе члан Народне студентске омла-

дине, односно коЈи раниЈе ниЈе био члан Народне омладине, и зато су решили да изврше поновно евидентирање чланства. Ово чине овако, Јер од горе споменутих 1500 чланова, 400 њих немаЈу своје картоне. Значи, поновн-им езидентирањем руководство на Економском факултету мисли да реши питање својих чланова. Ово би било у сваком случају правилно решење да свих 400 студената имају картоне из својих ранијих организација, али како ствар не стоји тако, онда се и не може ово питање решавати овако. Јер сигурно да од ових 400 студената нису сви били чланови Народне омладине ЈугославиЈе- Пријем нових чланова не врши се у нашој органнзацији евидентирањем него свечаним пријемом на конференцијама. Тако је досада у свим нашим активима било, тако мора и одсада, Јер то прописуЈе Статут Народне омладине. И. Б.

КОЛОКВИЈУМИ ВИШЕ ПЕДАОГОШКЕ ШКОЛЕ - ПРИПРЕМА ЗА ИСПИТЕ

Постављена норма — средња оцена 8,5

У јануарском испитном року у Вишој педагошкој школи се нису одржавали испити, изузев испита из историје. Али су сс зато и на првој и на другој години одржали колоквијуми. Они су били припрема за испите, припрема која је показала и лоше и добре стране рада у npoтеклом периоду. Несистематски и неплански рад се нарочито испољио у колоквијумима из друштвених наука. Скоро је невероватно да другарица која се спрема за просветног радника не зна да одговори на питање: „Какав друштвени систем код нас постоји“. Природно је што је таква и толика неспремство изазвала масовно одустајање од колоквијума. Сем тога, непосредно пред полагање су откризене изпесне неправилности у учењу. Ту се видело да на Вишој педагошкој школи још увек постоји понеки студент коме самом није јасно зашто је он ту и шта се од њега очекује. Така/в је случај са другом Александром Огњановићем са друге године* Он свој нерад оправдава речима; „Зар ја морам ове године да дипломирам.“ У последње време се чак и запослио само да би могао што дуже бити у Београду и живети онако како се њему свиђа

За осуду је поступак Радмиле Ђорђевић, студенткиње треће групе друге године. Она је унапред спремила цедуљице са одговорима на питање које није знала и на полагању просто их читала. Да то није случајна грешка, већ свесно урађено, говори нам и чињеница да јој је због ранијих грешака одузета стипендија. Али постоје и добре стране у раду студената Више педагошке школе. Добар део студената је озбиљно пришао учењу. То су углавном, биле поједине групе на годинама. И наравно такве групе су се и на колоквијумима истакле. Таква је трећа група друге године чија је најнижа оцена осам- Па онда пета група исте године чији кружоци су пример систематског рада. Приликом полагања видело се која је група боље, а која слабије радила, те је то потстакло студенте на такмичење. Одмах после колоквијума друга група друге године је заказала такмичење свим осталим групама. Као норма је постављена средња оц€иа 8,5. К. М.

НОВАТОРИ ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

-Пожури колега, закаснићеМмо са предајом -

2

„НАРОДНИ СТУДЕНТ-

БРОЈ 4