Студент
КОНТРОЛА И ПОМОЋ У УЧЕЊУ СТУДЕНАТА ПРВЕ ГОДИНЕ
И МИ СЕ ПИТАМО ЗАШТО
Основно и најтеже питање рада наших стручних одбора је питање начина евидентирања рада сваког појединог члана НСО-а, како пратити његово учење, како му помоћи у његовом раду. Ово питање се код рада стручних одбора првих година на сваком поједином факултету нарочито оштро поставља. Нови студенти још нису стекли навику систематског учења. Њима треба помоћи да науче да спремају текуће градиво, да не пропуштају ниједно предавање. То су били и закључци годишн»е конференције НСО-а. Међутим из извештаја стручних референата првих година закључило би се да су контролу и помоћ у учењу имали, донекле, само студенти који су долазили на предавања и вежбе, да стручни одбори на већини факултета нису ништа учинили да оне студенте којих нема на предавањима привуку на рад, на учење и снремање испита. На неким факултетима је долазило до 80% на предавања, на неким мање. Од оних 20°/* што не долазе, нико не зна, а понајмање стручни одбор НСО-а I године, шта је с њима, ко су они и да ли успешно помишљају да уче. А оних 80, 70 или 60 г — 65% који долазе редовно на предавања, разврстани су понекад у групе од по 120 људи. „О сваком се води појединачна контрола“ каже референт прве године Пољопривредно - шумарског факултета. Друг који заступа Правни факултет речито говори о контроли учења и индивидуалног рада коју води један друг, задужен у НСО-у по стручном раду прве године, над осталих 80 100 студената! Но, не само да на већини факултета још увек није спроведена ефикасна евиденција учења, него се ни другови који су одговорни по стручном раду нису научили да брзо и на време запажају проблеме стручног рада ва својој години. О томе у-
бедљиво говори изјава стручног референта прве годиие Пољопривредно-шумарског факултета. На факултету нема уџбеника за предмет машинство. Отуда потреба за кружоцима који би до некле надокнадили тај недостатак. Потреба је постојала али кружоци нису сбразовани. Зашто? Стручни референт прве године каже: „И ми се питамо зашто“ и као оправдање додаје да је он имао свој кружок и није баш ни знао за ту потребу. Резултат овог тоталног непознавања ситуације на факултету, на години која им је поверена, показао се на испитима из хемије које су студенти прве године полагали у току јануара. Од 500 пријављених испита положено је 290 односно 58%. Излазило се на испит без знања органске хемије! Стручни одбор НСО-а овог факуптета није »ги ттотгишљао на овакав неуспех, јер се ослонио на „претпоставку да студенти индивидуално уче“. Међутим искуство са испита није помагало. И данас на вежбе долази око 50% студепата. Већина факултета, као и Пољопривредно-шумарски, базира евој рад на индивидуалном учењу. То је правилно. То се показало као неопходан начин стицања знања. Међутим није правилно да стручни одбори мирно, скрштених руку, чекају да резултати тог индивидуалног учења искрсну, тамо негде, на испитима у јуну у виду катастрофалног одустајања или падања на испитима. Индивидуални рад, дакле, треба повремено контролисати. Неки факултети су у том циљу, већ у првом семестру, организовали репетиторије, консултације, колоквијуме или пробне гписмене исгтите. На Тех. ничком факултету у првом семестру одржани су на неким отсецима пробни писмени из среп№ОШlМолак,е математике. ла би се проверило шта студенти знају из овог предмета и колоквијуми из физике.
Пробни писмени испити на већини отсека нису успели. Пошто нису били обавезни, тј. није их деканат прописао, а стручни одбор није умео студенте, чланове Народне студентске омладине да убеди у потребу ових пробних испита. Дошло је просечно око 65%. На машинском отсеку пробни испит се није ни одржао, пошто је дошло свега 10%. На архитектонском отсеку било је преписивања! На електротехничком отсеку резултати испита нисуобјављени па су студенти стекли уверење да то баш није тако важна ствар. Но, и поред свих недостатака пробни испити из средњошколске математике на Техничком факултету имали су и један, и то вслики резултат. Они су показали шта студенти знају, односно показали су да студенти прве годиие свих отсека мало знрју. На основу тог проверавања знања стручни одбор Је приступио организовању курсева из срсдњошколске математике. На Техничком факултету се показало да пије довољно само изјавити да he се одржати тад и тад пробни писмени, колоквијуми, или да he се образовати кружоци. А није потребно ни прећуткивати да те колоквијуме, пробне писмене или вежбе не организује деканат већ Народна студснтска омладина, као што се ради на Медицинском факултету. Тамо је стручни одбор прве године тврдо уверен Да студенти не би дошли на репетиториј градива да не верују да је он обавезан. Наравно да ће са бољим радом стручног одбора ова претпоставка да отпадпе, тада ће студенти, чланови Народне студентске омлаДипе, долазити ва репетиторије, колоквијуме и остале форме рада на којима he се проверавати учење, да пред читавом групом Народпе студентске омладине полаже рачуна о своме раду. М. П.
ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Hoв систем рада за студенте nрвe године
Јануароси испитни рок и овог пута, као и раније, показује да је главни узрок всјгииоог броја »atoсталих испита wa старијим roдинама Техничког факултета верадоlВно и несистематсио учен>е. Уочадајући правилно ову чињеницу и руководећи се искуством да су се испити досада оцремали месец да«а гвре полагатва, Стручнн одбор прадузео је низ мера како би се са радрм почело одмах. Ове мере односе се, угжжном, на дрву годкну. Према рсзуигтатима пробмог испита из физипое и математике на прзој пошини Технжчког факултета вили се ди досадапгњи рад није задовољио. Неодлажење иа пробне испнте показује да се код студената још уввк залржала лоша особина ла грк>бнн испит схватају као формалност, а не као један од најповољшгих начина за стручно уздизање. Ти испити студентима прве године треба да послуже као објективно мерило њиховог знања како би им се на време указала потребна помоћ. На основу тих података Стручни одбор предузео је но® систем рада за студенте прве године.
Материјал се савлађује на стручним групама са демонстраторима. Свака стручна група има по два демонстратора за математику и статику. Недостатак демонстратора за физику надокнађује се тиме што један демонстратор ради на две до три групе- Почетком овог семестра демонстратори су почели на вежбама да пропитују студенте да би имали ја-
сну слику о њиховом знаљу и да би на основу тога пружали студентима ефикаону помоћ. Редовним и систематским радом продубљују се предавања наставника, а уједно се и контролише рад самих студената. Већина професора похвално се изразила о оваквом систему рада и обећала своју помоћ. К. М.
Обавештења стипен дистима
По последњи пут се обавештавају студенти-стипеидисти да у најкраћем року испуне формуларе стипеидиста и доставе их мипистарствима од којих примају стипендију. Комитет за високе школе и Универзитет обавештава студенте да се строго придржавају рокова пријема сти пендија од 2 —6 сваког иесеца. Исплата стипендија се врши на благајнама министарстава која додељују стипендију. Опим стипендистима који се овога рока не бу-
ду придржавали одузеће се стипендија. Велики број студената, чије су молбе за додел>ивање стипепдија још на решавању свакодневно се обраћа Комитету за високе школе и Универзитет ради резултата. Комитет овим обавештава сту денте да не располаже крсдитом за додељивање стипендија. Молбе поднете појединим министарствима и устаповама решавају се у самим министарствима оним редои којим стижу.
ОНИ КОЈИ НЕ ПОШТУЈЈУ ДИСЦИПЛИНУ НАШИХ КОЛЕКТИВА
ШТЕТОЧИНСКИ ОДНОС ПРЕМА НАШИМ ДОМОВИМА
Пре нешто више од две године, са самим отварањем наших факултета после рата, најнепосреднији, и уједно најтежи, био је проблем смештаја великог броја новоуписаних студената. Тешке, послератне прилике чиниле су га тежим, сложенијим. Тада је народна власт показала много разумевања за наше студентске потребе. Уз велике финансиске напоре крајем 1945 године омогућено је стварање наших првих студентских домова. За њихово оспособљавање, оправку зграда, набавку најпотребнијег инвентара, утрошене су огромне, милионске суме новца. Једном великом броју студената дати су основни услови за живот и рад. Упоредно са прихватањем онога што су им домови пружили, студенти који живе у њима морали су уједно прихватити и разумљиво, одговарајуће обавезе по питању реда, дисциплине и одржавања присног, другарског живота у домовима. Те обавезе, формулисане у домском правилнику биле су само лопича»н захтев коме се уз нешто више савесности него што се то обично досада по домовима показивало, може лако одговорити. Међутим, један нажалост, не тако мали број студената изгледа да је заборавио или, простије, није хтео да се ceha својих дужности и обавеза према домовима и традиција везаних за њих. Немаран, често очигледно штеточински однос према инвентару, упропашћивање тешко набављених ствари, случајеви опијања и туче, неправилног односа према персоналу и самој управи дома, ствари су које су се још и раније, а нарочито у последње време, догађали по свим нашим домовима. Оне говоре с једне стране о неудобности економских секција факултета при слању студената, у домове, а потом, о несвесности појединих студената, која у извесним случајевима потсећа на анархизам и на слаби, скоро никакав утицај осталих другова на овакве студенте. Жалбе и изјаве управа домова стизале су Комитету за високе школе и Универзитет скоро свакодневно. Преступи појединих студената по свим домовима били су, мање или више, истог типа. Међутим у дому „Милован Ђилас“ они су постали све бројнији, добијајући уједно и све озбиљнији карактер. Након тога Комитет за високе школе и Универзитет био је приморан да на предлог управа домова, а после детаљног испитивања искључи из дома „Милован Ђилас“ пет, а казни девет студената, док је из дома „Вера Благојевић" искључено пет, а кажњено исто толико студената. Зграда дома „Милован Ђилас“ својим распоредом просторија није нарочито подесна за студентски дом. У згради станује и неколико породица служећи се истим улазом којим и студенти из дома, Користећи ово, као и немогућност контролисања да ли страни људи који долазе у зграду одлазе овим породицама или у студентске одаје студент права Живојин Лазаревић учинио је тежак преступ. Показујући крајње несхватање значаја наших домова и дужност сваког појединца да углед дома чува као свој сопствени, недавно је касно у ноћ у своју собу бр. 4 довео собом некакву девојку са којом је дуже времена остао закључан у соби. Када се овоме дода још и чињеница да
је то чинио човек коме је касно долажење из града у пијаном сташу постало свакодневна пракса, човек који се бави свим другим само не учешем и радом у организацији Народне студентске омладине отпада сваки дал>и коментар. Поставља сепосебно питаше немарности економске организације шеговог факултета која га је, и поред сталних преступа у прошлој години у дому „Лоле Рибара“, ипак и ове године настанила у дом „Милован Т»илас“, Ни студент медицине Драгољуб Стојановић изгледа да није хтео да усвоји ни једну од тачака домског правилника. Ометајући сталним лармашем учеше других студената, упропашћујући собни инвентар (изгорео је две гарнише од прозора) и дозвољавајући да у његову собу улази девојка, ма да је знао да је то правилником забрашено, он је довољно јасно говорио да не жели да има икаквих обзира према људима из колектива са којима је живео и прописима којих је тај колектив дужан да се придржава. Нема ниједног студента који станује у дому а који није упознат са којим су се тешкоћама народне власти бориле да би домове снабдели орманима, потребним бројем столица, лепим покривачима и новим постељним чаршавима. Па ипак су многобројни примери намерног упропашћиваша овог или оног дела домског инвентара. Има студената, сада искључених из домова, који о томе нису хтели да размишљају. Држати сакривени решо у коферу (и поред забране Централне управе домова мензи и закључака донетих на домским конференцијама као и поновних опомена од стране управе домова) употребљавати га кришом, прогорети њим столицу или столњак, ноћу се ножем потући са другом, фалсификовати купоне за јело, неправилно се односити према персоналу и управи дома, чаршавом или столњаком брисати ципеле, било је вероватно ситна, неважна ствар за Јована Бундевића, студента права, Ивана Чупића, студента Више педагошке школе, Михаила Ђуровића, студента филозофије, Димитра Кратовског, студента медицине, Косту Тодоровског студента технике, за Александра Вељковића, студента Економског факултета, Бориса Стефановског студента правног и Оливеру Верговић, студента технике искључене студенте из домова „Вера Благојевић“ и „Милован Ђилас“. За сличан став и сличне, нешто лакше, преступе кажшени су опоменом пред искључење из домова и Куртић Димитрије, Божилов Никола, Рисов Стеван, Петрушевски Александар, Стојичко Манасијев, Јорданов Симеон, Војновић МиливоЈ, Дујовић Душан, Младеновски Драган, Јовановски Борис, Јелииић Александар и Тадинка Самарцић из истих домова. Против оваквих студената који каљају име и углед народног студента треба предузети радикалне мере не само искључење из студентских домова, већ и искључење са Универзитета. Оваква одлука Централне управе домова и мензи треба да послужи као опомена свим оним студентима који свој став не могу, или не желе да ускладе са захтевима домских правклиика. К. Д.
БРОЈ 4
„НАРОДНИ СТУДЕНТ-
3