Студент

В. И ЉЕЊИН :

Историска судбина учења КАРЛА МАРКСА

14 марш 1948 шездесеш ц пеш година од смрши Корла Маркса

Главно у Марксову учењу јесте објашњење светско-историске улоге пролетаријата као ства раоца социјалистичког друштва. Да ли је ток догађаја у целом свету потврдио то учење, пошто га је Маркс изложио? Први пут га Је Маркс изнео 1844 године. „Комунистички манифест“ Маркса и Енгелса, који је изишао 1848 године, даје већ целовито, систематско, све до данас најбоље излагање тог учења. Светска историја од тога времена дели се јасно на три главна периода: 1) од револуције 1848 године до Париске комуне <1871); 2) од Париске комуне до руске револуције (1905); 3) од руске револуције. Бацимо поглед на судбину Марксова учења у сваком од тих периода. I У почетку првог периода Марк сово учење нипошто не преовлађује, Оно је само једна од необично многобројних фракција или струја социјализма. ПреовлађуЈу пак такви облици социЈализма који су у основи сродни нашем народњаштву: несхватање материјалистичке основе историског кретања, незнање да се издвоји улога и значај сваке класе капиталистичког друштва, прикривање буржоаске суштине демократских преображаја разним, тобоже социЈалистичкпм, фразама о „народу", „праведности", „праву" итд. РеволуциЈа 1848 године задаје смртни ударац свим тим бучним, шареним, дречећим облицима пр е д иарксовског социјализмаРеволуциЈа у свим земљама показуЈе разне класе друштва у а кц и Ј и. Стрељање радника коЈе је извршила републиканска буржоазија у јунским данима 1848 године у Паризу коначно одређује социјалистичку природу с а м о г пролетаријата. Либерална буржоазиЈа боји се сто пута више самосталности те класе него ма коЈе реакциЈе. Кукавички лнберализам вуче се пред њом побаучке. Сељаштво се задовољава укидањем остатака феудализма и прелази на страну реда, тек понекад се колебајући између радничке демократије и буржоаског либерализма. Сва учења о н е класном социЈализму и н е класној политици показуЈу се као чиста бесмислица. Париска комуна (1871) довршава тај развитак буржоаских преображаја; република, то јест онаЈ облик државног уређења у коме се класни односи поЈављују у наЈмање прикривеном облику, за своје учвршћење има да захвали само хероЈству пролетаријата. У свим осталим европским земљама замршенији и недовршениЈи развитак доводи до истог таквог буржоаског друштва какво се било формирало. Крајем првог периода (1848 —1871), периода бура и револуција, предмарксовски социЈализам у м и р е. РађаЈу се самосталне пр о л ет е р с к е партије: прва Интернационала (1864 —1872) и немачка социЈал-демократија. II Други период (1872 —1<)04) разликује се од првог „мирним“ карактером, отсуством револуцнЈа. Запад Је с буржоаским револуциЈама свршио- Исток још ни!е дорастао до њих. Запад улази у период „мирне“ припреме за епоху будућих преображаја. Свуда се формираЈу социЈалистичке партиЈе, пролетерске по сво Јој основи, коЈе се уче искоришћавати буржоаски парламентаризам, стварати сво-

ју дневну штампу, своЈе просвегне установе, своЈе синдикате, своЈе задруге. Марксово учење односи потпуну победу и ид е у шири н у. Полако, али непрестано, напредуЈе процес одабирања и прикупљања снага пролетариЈата, припреме за битке које долазе. Дијалектика историЈе Јесте таква, да теоретска победа марксизма приморава њсгове неприЈатеље да се прерушаваЈу у марксисте. У себи трули либерализам покушава да оживи у облику социјалистичког опо ртуни зм а. Период припреме снага за велике битке они тумаче у смислу одрицања од тих битака. Побољшање положаја робова за борбу против најамног ропства они објашњавају у том смислу да робови треба да своЈа права на слободу продаду за грош. БоЈажљиво проповедаЈу „социјални мир“ (тЈ. мир са господарима робова), одрицање од класне борбе итд. Међу социјалистичким парламентарцима, разним чиновницнма радничког покрета и „симпатизерском“ интелигенцијом они имаЈу врло много присталица111 Нису опортунисти стигли ни да се нахвале „социјалним миром“ и непотребношћу бура при „демократиЈи", кад се у АзиЈи отворио нови извор наЈвећих светских бура. После руске револуције следиле су турска, пер сиска и кинеска. Управо сада живимо у епоси тих бура и њиховог „одраза назад" на Европу. Ма каква била судбина велике кинеске републике, на коЈу сада оштре зубе разне „цивилизоване" хијене, никакве снаге у свету неће успоставити стари феудализам у АзиЈи, неће збрисцти с лица земље хероЈски де мократизам народних маса у азиским и полуазиским земљама. Неке људе, који нису запажали услове припреме и развитка масовне борбе, дуга одгађања одлучне борбе против капита-

лизма у Европи доводила су до очаЈања и до анархизма. Сада видимо како Је анархистичко очајање кратковидо и малодушно. Не очаЈање, већ бодрост треба црпсти из чињеница да Је Азија са својих 800 милиона увучена у борбу за те исте европске идеале. Револуције у АзиЈи показале су нам ону исту бескарактерност и подлост либерализма, онаЈ исти искључиви значај самосталности демократских маса, оно исто Јасно разграничење пролетариЈата од сваке буржоазиЈе. ОнаЈ ко после искуства и Европе и АзиЈе говори о н е класноЈ политици и о н е класном с°цијализму, тога треба просто ставити у кавез и показивати напоредо с каквим аустралиским кенгуром. После АзиЈе почела се мицати само не на »зиски начин и Европа. „Мирни" период 1872—1904 године заувек је отишао у неповрат. Скупоћа и јарам трустова изазиваЈу невиђено заоштравање економске борбе, коЈа Је кренула с места чак и либерализмом иајвише деморалисане енглеске раднике. Пред нашим очима сазрева политичка криза чак у „наЈтврђоЈ" буржоаско-Јункерској земљи, Немачкој. Бесно наоружавање и политика империјализма чине од савремене Европе такав „социјалнн мир“ коЈи је највише налик на буре барута. А распадање свих буржоаских партиЈа и сазревање пролетаријата стално напредуЈе. V*После поЈаве марксизма свака од трију великих епоха светске историЈе доносила му Је нове потврде и нове триЈумфе. Али ће још већи триЈумф донети марксигму, као учењу пролетаријата, историска епоха која долази. Штампано у „Правди’ бр. 50, 1 марта 1913 године. В. И. Лењин, Дела, 3 из дање, свеска XVI, страна 331—333.

„НЕДЕЉА

ТЕХНИКЕ"

„Недеља технике“ која Је почела 6 марта под паролом „техника народу" поставила је пред све организације „Технике и спорта“ задатак да се током ове недеље још више омасове, да се организационо више учврсте и да се широке народне масе упознају са циљевима техничке делатностњ ч Од Јула месеца 1947 године наше организациЈе раде плански. Створен Је и усвојен полугодишњи план коЈи је дао снажан полет раду и развитку. Он Је успео да мобилише огромну већнну наших организација за своје извршење те Је на дан 31 децембра 1947 године стање извршења плана било следеће: спортско бродарство 157,8®/», спортско ваздухопловство 131,6*/», радио аматерство 106,5*/», аутомотоциклизам 111,5°/», фотоаматерство 117,3°/», и љубитељи технике 37 B*/». План по кадровима скоро у свим гранама знатно је премашен. Тако например спортско ваздухопловство по једрилнчарима испунило је план за 186,7*/», падобранцима 221*/», по пионирским инструкторима 592*/», а радиоаматерство по „А“ течајевима 218,3*/». Организација „Техника и спорт“ испунила Је у целини своЈ годишњи план за 101,5 од сто. Иако је полугодишњи план имао извесних слабих тачака. он ће имати пресудну улогу у даљем развоју наших организациЈа. Организације су кроз њега сте-

кле најелементарније знање из области планског рада. То ће одиграти велику улогу у изврше- н>у новог задатка годишњег плана за 1948 годину који је по својоЈ обимности далеко већи од полугодишњег. Тако на пример план радио-аматерске организаније Је повећан у односу на полугодишњи план за око 300*/», те ће захтевати максимум залагања, како свих наших руководстава, тако и сваког појединог члана наше организације. У извршењу годишњег плана, пред наше организациЈе поставл>а се као главни задатак и маг совно обухватање радничке, сељачке и студентске омладине, поред средњошколске на коЈу Је било бачено тежиште досадашњег рада. Искуство показуЈе да се план може правилно извршавати само тамо где је обухваћена у првом реду радничка омладина. НаЈбољи доказ за то Је друштво радиоаматера „Александар Попов" у Зрењанину коЈе има 60®/о радничке омладине а које !е испунило полугодншњи план за 261 в /о, што Је највећи процент испуњења друштава радиоаматера код нас. У „Недељи технике" наше организациЈе су предвиделе низ акциЈа као: отварање радионица, организовање течаЈева, посете и акциЈе на селу, посете предузећима, популарна предавања, нтд. Све ове акције имаће за циљ популариззнију организације „Техника и спорт“.

Мирко Вожњак

„Бензин-чорба“

Пре десетак дана у Општо] студентској мензм настала ]е једне вечери паника. Студснти су се враћали са вечере, — не вечеравши. Причало се да је у чорбу просут бснзин, а неко духовит, је одмах наденуо име том јелу: „бснзин-чорба.” Није требало улазити у трпезарију да би се осетило да јело „сумњиво миришеНа степеницама, пред вратима, неко је стаЈао и одвраћао оне што су долазили на вечеру: „не идите, хоће да нас отрују, они нас само трују”. „Тај неко” наравно ни]е члан Народне студентске омла. дине; то је Војислав Илић који је познат већ по томе што је, између осталог, и крадљивац, који је

био члан управе Дијеталне мензе одакле је избачен. „Они само говоре о кадровима, а нико о нама не води рачуна " говорио је он ватрено те вечери. Ми не пишемо овај чланак зато да Војислава Илића и њеми сличне убеђујемо у то, да ли се о нама „они*’, то јест, наше народне власти брину или не. Број стипендиста који прелази цпфру од 7500, број места у домовима, ваиредна следовања номирница за наше мензе, кредити за оправке и проширење домова, као ц за подизање нових, о којима се толико пута писало и чуло, убедљмво доказују бригу наших власти за студенте . Универзитет је У прошлој годинц добио преко 20.000 000 динара; само за зимницу, коју су припре.миле студснтске мензе, бипо је издато око 5.000 000 динара. Ове чињенице познају сви студснти, али се ипак оне вечери, када је Војислав Илић на степеништу Опште студентске мензв говорио о то.ме да се о студснтима нико не брине и да хоће да нас потрују, сипајући бензин у јело није нико нашао ко би Војислава Илића на лицу места демаскирао и од управе мензе захтевао да се студентима да нешто друго на место вечере која није могла да се једе и на тај начин ствар решио . Јело, наравно, није било отровано. Бактериолошком анализом је утврђсно да је јело добило онакав карактеристичан укус од неке конзерве грашка. Алн је прича о „бснзин-чорби* доспела у домове и на факултетс, можда су они, који су то име и пронашли, који су „бснзин чорбу" и измислили, почелидапротурају гласове да је и нека страна радцо-станица јавила да студенти Бсоградског универзитета једу у својим мензама чорбу запржену бензином, Аутора ове бесмислице није било на конференцији која Је два три дана касније одржана у Општој студентско) мснзн. Он је искорнстио забуну и после тога ишчезао. Он је највише галамио, а када је требало да о томе објасни свима, кад су се духови стишали њега није било. Прича о „бснзин чорбм’' испала је још једна лаж више Војислава Илића који се. иеким чудом, налази још на наше.ч Унивсрзитету. М. П.

Заостала чланарина за осам месеци

Сваки члан Народне омладине дужан је да плаћа чланарину то јасно стоЈн у Статуту Народне омладине. Чланарина се и то Је познато плаћа месечно. Она Је један од главних извора финансиЈских средстава наше организациЈе. Али члан Народне омладине не плаћа чланарину само зато да би организациЈу помагао финансиЈски всћ да би пре свега испунио једну од дужности члана Народне омладинеМеђутим има чланова Народне студентске омладине коЈи редовно не одговараЈу овој своЈоЈ обавези. Несређена евиденциЈа чланова Народне студентске омладине, Један благаЈник за актив, благајннк, кога не познаје добар део чланова то су узроци да се чланарина веома нередовно, или готово никако у прошлој години није плаћала. Ове школске године организационо стање се изменило. Активи су подељени на групе: у свакоЈ групи постоЈи благаЈник, евиденција чланова Народне студеитске омладине спроведена Је. Али питање чланарине Још није скинуто са дневног реда наших конференција. Тако на пр., иа конференциЈи Правног факултета изиесено Је да Је од 564 члана Народне студентске омладине Правног факултета чланарину измирило свега 295 члано ва. Остали нису то учинили ни после конференциЈе. На конфе-

ренцији Је било речи о друговима коЈи нису платили чланарину за читавих осам месеци, иако се то већ дуго говори, иако су их благајници група буквално јурили. Тако Радмила Грајић, Дарко Шаренац, Милан Миловановић нису Још платнли чланарину коЈу дугуЈу за 7—B месеци; на Правном факултету постоји један велики броЈ другова коЈи ниЈе чланарину платио за 4, 5 или 6 месеци. Поред имена већине ових другова у евидентичарскоЈ књпзи стоЈи примедба непознат. ОваЈ члан Народне студентске омладине

појавио се само једанпут, када се уписао и после тога је ишчезао без трага. Пример оваквог неуредног плаћања чланарине није усамљен, није то случај карактеристичан само за Правни факултет. Да би се то отклоиило, треба измени* ти схватања да се чланарина плаћа онда када благајник опомене. Сви чланови Народне студентске омладине треба да плаћају редовно чланарину без опомена, а дужност благајника није да за сваким чланом трчи, убећуЈе га да Је потребно да плати чланарину. Е. М.

Никоме ко се не прегледа неће бити оверен семестар

Обавезаи лекарскп преглед за студенте прве године свпх факудтста почео је 25 фебруара. Студенти осталих годииа прегледаће се одмах послије завршеног прегледа новоуппсапнх другова. Овај темељпти и детаљпи прегдед Iгма за задатак да покаже право здравствено стаље на нашем Унпверзитету. То ће помоћп да ее већ сада знају другови којима је прпјеко потребио лијечење, опоравак, итд. како би се на врпјеме ликвидирале еве неправилностп које су се појављпвале у току прогале године. Више се неће догађатп случајеви да на опоравак пођу друговп кошма то иије потребпо, док они којима је неопходан опоравак не пођу. Но поред свих овпх услова и постојећих могућпости, свакодневно се про-

влаче пропусти који ће, ако се на врпјеме не отклопс, омссти општу плап прегледа, Пзвјесин факултотн не поклаљају довољно па:кње правовремепом одашил.аи.у другова у амбулапту. Од 900 студената мсдпцппе на преглед је дошло свега 670, а умјесто 400 другова са Тсхничког факулгета прегледало се с-амо 150. Пп лругог дапа успјех није био бољи: од 400 техиичара дошло је свега 200. Оваков непровилап одпос другова кочи иормалан рад. Руководства па тим факултетпма, а и на другим, морала бп се впше нозабавитп тим пптањем. Потребпо је помоћп нашој здравствепој секцијн да у потпуностп пзврпш општп плап прегледа. М. Ш.

„НАРОДНИ СТУДЕНТ-

БРОЈ 5