Студент

Студенти морају обратити много више пожње свом здрављу

На задњи лекарски преглед (који he се наставити почетком априла) од око 7000 ново уписаних студената на преглед их је дошло свега 3200. Ма да извесни део одговоршости за ово сносе здравствене секције факулте. та, ипак се горња чињеница може узети угласном као последица досадашњег к>емарног односа студената према своме здрављу. Студенти нг само да не осећаЈу потребу да сами бар једанпут у пола годкне контролишу своје здравље, већ итноришу и оп. ште обавезне лекарске прегледе. Овакав однос потпуно оправдава меру коју је предузео Здравстзени одбор У. ниверзитета у заједници са универзитетским властима неоверавање семестра ново упиlсаним студентима без потврде о лекарском прегледу. Сасвим је неоправдана тенденција извесног броја студеиата да одлазе приватним лекарима услед неповерења према студвнтским. Данас у студентокој амбуланти раде наши одлични стручњаци за плућа интерне болести (на примСр професор унlиверзите. та др. Анткћ и други) и овом пеповерењу заиста нема месга. Резултати последњих прегледа студената (специјалиог организовансг прегледа за повоуписане и редовких пре гледа у недавно основаној фтизиолошкој амбуланти) показују да инсистирање на чсш. ћим лшарским прегледима студеиата није обична формалност. Проценат плућннх обољења доста је висок. Било ,ie и случајева да студент ни. је ништа знао о својој болести а стање му је било тамво, да Је одмах упућен у санаторнјум. Исто тако многи другови добили су упут за ди'еталну мвнзу ма да су мислили да им ово није потребно (насупрот ово Јие греба о судиги известан број насртљивлх студената коlји покушаваЈу оилом да добију одобрење за дијеталну мензу иако лекар не налази да је то потребно), Треба подвући да само преглед студената у студентсној амбуланти, а нарочито долажење на специјално организоване прегледе може омогућити да Утиверзитетски здравствени одбор и здравствене секције факултета добијају тачну евиденцију здрав. ственог стања студената, да знају коме и како треба помоћи. Данас постоје сви усло ви да ова помоћ буде постављена на широку основу и да буде ефикасна. Ово нам гараитује велГlка пажња ко(ју чародне власти у заЈедници са Коиитетом за високе школ« и науку показуЈу питањима здровствене зашпгге студената. Током ове године студентска амбуланта прошириће се у поликлинику са већим броЈем кревета, при коЈоЈ ће се отворити лабораторијум за преглед крви, сокова и др. Поред опопавилишта «а Златибору и Авали отвориће се студеитско опоравилиште на мооу. као и санаторшум за туберкмлозне студенте, Старање о опоравилиштима и многи администрапрвии по. слови прећи ће иа управу за здравствену заштипу студената iroia ће ге при рекТорату. т«ко да ће здравсгвеии одбоп универзитета моћи да пркжн всћу по. моћ здравствепим секинИамз (ћакултета, чићх се улога у гиови ж>р£ Iин>мешгти. Од чисгс алмгвшстрггтнвпог апа-

рата, који Је само регистровао број прегледаних другова, количину издатих лекова и слично, ге секциЈе треба да постану самоиницијатизни органи. Оне ће на факултетима развити широку агитациЈу за прсналажење болесних и фи. знчки слабих другова, упућивати их на већу бригу о сопственом здрапљу. и интересовати се за болесне другове. Њихова велика улога проистиче из чињенице да су оне на ! ближе студентима и да од њих умнОгсме зЗвиси целисходност мера које се предузимају. Видели смо да псстоје сви објективни успсви да се бо лесним « слабим друговима помогне у лечењу и опоравку. Али од њих самих највише зависи хоће ли им ова помоћ бити пружена и хоће пи ша бити ефикасна. Досадашњи однос студената према своме здрављу даЈе нам гаранш*Је за то. Изгледа да многи сматраЈу за хероЈизам бити болестан и не обраћатн пажњу на своју болест. Само пије јасно ко дашас тражи овакав хероЈизам и коме он користи. Није херојизам већ кекултурност ићи на лекарски преглед само онда кад Је он обавезан (па чак ки сида), или кад је очигледно да Је болест врло озбиљна. Савети лекара се не слушају iep су „обична формалност“. По домовмма се могу често видети лекови који месецима чекају да их неко упОТреби. А кад је човек здрав или мисли да је здрав, сматра се да Он може врцтити разне експерименте са својим здрављем: на пример не доручковати и не вечеравати да би се купило одело, да би ое нсеац лослао кући, и сл., што ради приличан броЈ стипендиста, или »е претплатити се у мензи да би се купиле ципеле са гуменим ђонгом (ово чине неке студенткиње-стипендисти у дому „Вера Благо Јевић“). Тачно Је да су и ово све потребе, али оие нижако иису прече од ре. дОвне исхране. Овае.во располагање стипендијом противно је њешој основнОј намени; обезбеђењу редовне и боље исхране студената, у крајњоЈ ЛИНИIЈИ побољшању њиховог здравља у интересу усп€шниlјег савпађивања сших наших задатака. Задњи лекарски преглед Је показао да је и лична хигијена студената доста слаба (друг који је радио на рентге«у доб-ио Је шугу). Изговорч да у дому или код куђе нема купатила мораЈу Отпасти јер постоји безброј могуђности да се човек редовно пере (градска купатила и др.) Исто тако лекари констатују да се већина студеиата готово никако не бави фискултуром. Много Је увучених грудиих кошева, организама наклоње. них обољењу, арганизама коЈи »е знају вредност боравка У проветреним собама, шетњи и рада на чистом ваздуху. Све ове чињенице показују да студенти, као и сваки наш човек данас, морају да обрате мпого већу пажњу своме здрављу и фнзичком развоЈу уопште. Мора се у свом здрављу гледати главна ком. понента успеха у личним перспективама. а да се и не говори о огромном друштвеном значају здравља сваког појединца. Јер појединци сачи. њавају стотине и хиљаде људи физички способних или неспособких за поставл>сне задатке.

ОТКЛОНИМО ПОНОВНЕ ГРЕШКЕ У ПЛАНОВИМА НАШИХ ГРУПА

Прошло је већ неколико месеци од годишње конференције Народне студентске омладин* нашег Универзитета. Закључ ци донесени на њој по организационом питању јасно су подвукли потребу учвршћења осноших једмиица наше Народне стЈ-дентске организације група, као и преношење целокупног рада и живота наше организације на групе, како би рад у њима оживео. Међутим, доскора по своме наши активи нису били много урадили. Основна сметња у раду група био је недсстатак плана рада. Факултетски планози, односно планови актива, као прашило, били су увек нереални, јер у њиховом састављању нису учествовали чланови Народне студентске омладине, нису у себи носили карактер живота и стања иаших група, а самим тим нису могли да се у потпуности испуне. На њихобом извршењу нису се у довсљној мери окупљали сви студснти. Зато и стварање планоза због планова треба прекинути. Ових дана наша руководства

приликом израде планова за идућс тромесечје пренела су њихово састављање на групе. На нашим факултешма одржавају се конференције група ради састављања тромесечних планова. Поводом тога је и група треће године Правног факултета сазвела конференцију. И ево како је она приступила томе раду. Почело C8 уобичајеним редом, од организационог дела. Осиовни узрок досадашњих неуспеха у раду ове групе било је незалагање њених чланова. Односно многи чланови ове групе били су чланови на папиру и сматрали су да им организација пружа само обезбеђење њихових права, а да они немају никакве дужности према тој организацији. Зато је одлучено да се убудуће сазивају конференције на којима ће се разматрати сваки поједини случај неодговсрности и неиспуњавања задатака. Потреба редовног плаћања чланарине је нарочито наглашена од првог до десетог у месецу треба је платити. Донесена је још и одлука да

:е конференције увек унапред лрипреме како би се на њима цоносили што конкрстнији за■сључци и како би биле плодније и краће. Затим се прешло на стручни рад. И овог момента, ма да су :амо пре неколико тренугака бпле наглашене потребе конкретности и брзине у раду, стари начин рада почео је да се покавља. Први закључци. о пручним листама, евиденцији посећивања предавања, конференцијама намењеним контроли учсња и уопште дискусији о стручном раду, били су прецизни и потпуни. Међутим, навика ца се дискутује ради лискусије, ца се понављају ствари и овог пута није изостала. Сви дискутанти били су пуни прича а без неког конкрегног предлога. Потом, када се прешло на културно-шлитичк« и васпитни рад, конференција се потпуно расплинула. Питање да ли је потребно једно преаавање из политичке ситуације или из наше друштзено-економске стварности изазвало је буру Упадало се, предлагало, једни су то сматрали излишним, други су пак мислили да „правници не располажу снагама“ које се могу тога рада прихватити. Конферекција је све више губила свој досадашњи смисао, на план се заборавило. Онда је питање излета постало централно питање у дискусији. Многи су били мишљења да се све што је у вези са излетом треба одмах у плану решити. где ће се ићи на излет, како ће бити решено питање хране итд. Међутим, ова и оваква питања треба решавати на посебним састанцима, јер конференције намењене изради плана, то . су конференције које. захтевају концизна излагања и конкретне предлоге. Другарица Олга Марковић дала је читав низ корисних предлсга: омасовљење културно-просветних секција, учвршћење и бсље организовање фолклора итд., али остали присутни су преко њих прешли. Тако да су крајњи закључци углавном били ови: организовати један излет; и прегплатити 80% студената на „Нарс/дни сгудент“. О задацима, које је пред култур,но просветне одборе наших факултета поставило саветовање pj ководилаца културпо-просвет ног рада на нашсм Универзитету, није било ни речи. О фискултури се на исти начин решавало. Пролећни крос и основно физичко образовање тренутно су основни задаци и форме у фискултурном раду, али како тај рад у идућем тромесечју оживети, како окупити студенте што масовније на њихово извршавање, о томе план рада треће године Правног факултета нишга не предвиђа, Борба за извршење планова тр.еба да постане смисао рада не само групе као целине, него и сваког појединог члана групе. Зато се и прешло на састављање плана на овај нови начин. И природно је да се у овим првим покушајима и греши. Неконкретност, дискусија ради дискусије основне грешке конференције треће године Правног факултета, још једном су показале на потребу отклањања ових остатака старе праксе, показале су да са уклањањем ов&квих и сличних пропуста овакве наше конференције могу да постану важан фактор у конкретизовању и разрађивању ггаших текућих задатака. И. Б.

На петнаестодневној пракси студенти агрономије су стекли нова знања

За студенте Пољопривредношумарског факултета треће године предвиђене су три периодичне праксе: у пролеће, лето и јесен,. Пролећна пракса трајала је 15 дана. Студенти су распоређивани по огледним добрима и пољопривредним имањима на читаној територији ‘Народне Републике Србије. Од укупног броја агронома треће године око стотину је било одређено на факултетском имању у Црвенки, а око четрдесет на огледном дсбру Пољопривредно-шумарског факултета у Земуну, Пролећна пракса је везанапоред сетве пролећних усева и са осталим радовима. Студенти су сгаког дача распоређивани но групама, тако да су прошли кроз све радове који су сада у току. Воћарско-виноградарска група упознала се са најосновнијим радовима у пролећној обради винове лозе. Вршено је окопавање, а затим планирање, размеравање и обележавање месча за сађење нових врста винове лозе. Исто тако вршени су и огледи прскања воћа кречним млеком ради задржавања воћа од прераног цветања и евентуалког промрзавања. У огледима селекције сејан је грашак ранијих сорти, на којима he се вршити испитивање трајања вегетационог периода, дубине и времена сетве, као и отпорносги појединих сорти. Група сточара упознавала се са .мош.ичином и bipctiom оброка ко.

ја се говедима, као иса негом. Сортна штала јс такође дала могућности да се студенти упознају и са разним сортама говеиЈи и да уоче разлику. На ратарству се вршила сетва разних усева на плодоредима где ће се вршити испитивања у погледу г!отребне количине семсна. Групе на аlгрик\\’лтур«ој' хеми. ји вршиле су огледе у погледу врсте и количине вештачког и стајског ђубрива, потребних за поједине културе. Исто тако проучаване су и агротехничке мере обраде појединих култура, површинске обраде земљишта, као и прихрањивања. У области повртарства вршени су огледи у топлим алејама, у сетви разних врсга поврћа, пккирању расада и, др. Разуме се да oibih огледи не могу бити завршени самим свршстком праксе; потребно је да студенти и дгље прате развој и да посматрају резултате својих огледа. Томе ће умногсме дспринети и дневници који су свакодневно вођени и у које су убележавани сви радови извођеШ1 у току дана. Кроз праксу студенти тр>еће године стећи ће пстребно искуство,- како би i.oсле завршетка студија ступили на рад као практично оспособљени. Све оно што се тсоријски гроучава на факултету моћи ће да се примени на терену, јер оваквим практичшш радом даје се потпуна могућност стручног оспссобљавања и употпуњавања знања.

Љубица Данић

Са праксе 111 год. студената агрсжомије Прскање воћњака

БРОЈ 8

„НАРОДНИ СТУДЕНТ“

3