Студент

УНИВЕРЗИТЕТСКИ САВЕТ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ДОНОСИ СЛЕДЕЋА ПРАВИЛА о упису, обавезном похађању предавања и полагању испита на Универзитету

|. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1 Упис на Универзитет је годишњи, то јест нико се не може уписати у летши семестар као први. Члан 2 Похађање предаваља и вежби је обавезно . Учињени изостанци због болести или других оправданих разлога правдају се писмено Деканату факултета, најкасније три дана по учињеном изостанку. На факултетима завешће се евиденција и организовати контрола похађања предавања и вежби. Члан 3 Постоје ови испитни рокови: а) за предмете који се полажу на крају парних семестара редовни испитни рок је у јуну, поправни у септембру, а условни у јануару наредне године; б) за предмете код којих курс предавања траје само један семестар, односно три семестра, и који се полажу после непарних семестара редовни испитни рок је у јануару, поправни у јуну, а условни у септембру. Члан 4 Студенти који у поправном року не положе све испите из протекле школске године уписују наредни семестар условно. Уколико ни у условном испитном року не положе заостале испите из претходне године понављају годину и поново уписују семестре претходне године у коју им се урачунава и условно уписани семестар. Положени испити, извршене вежбе и предати радови из протекле године признају се. Члан 5 Студент који понавља годину, у поновљеној годиви има право само на два испитпа рока: редовни у јуну и поправни у септембру. Једна година студија може се само једанпут поновити. После тога губи се право студирања на томе факултету. Члан 6 Ако студент стекне право да у истом испитном року поред заосталих испита полаже и неколико редовних, мораће прво полагати заостале испите па тек онда редовие. Члан 7 Одустајање од испита убележава се у индекс и у студентски картон. II ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ Члан 8 Студенти који су започели студије школске 1945/46 године неће се моћи уписати у школској 1948/49 години у четврту годину студија већ he морати поново уписати трећу годину, уколико не буду имали положене све испите из прве две године студија, а студенти који су почели студије школске 1946/47 године, неће се моћи уписати у школској 1948/49 години у трећу годину студија, уколико не буду имали положене све испите из прве гддине студија, већ ће морати поновоч уписати другу годину студија. И Једни и други уписаће наредну годину условно, па ако положе испите у Јануарском испитном року признаће им се уписани семестар, а ако не положе, онда им се тај семестар урачунава у поновљену годину, Ш ЗАКЉУЧНЕ ОДРЕДБЕ Члан 9 О случајевима који нису предвиђени одредбама ових Правила или захтевају отступање од одредаба Правила решаваће ректор универзитета. # Члан 10 Ова Правила ступају на свагу када се са њима сагласи Претседник комитета за научне установе, Универзитет и високе школе Владе НР Србије. ректор универзитета д-р СТ. ЈАКОВЉЕВИЋ На основу предлога ректората универзитета Бр. 4867 од 6-IV-1948 године. саглашавам се да Правила о упису, обавезном похађању предавања и полагању испита на Универзитету, коЈе је Универзитетски савет усвојио на сво Јој седници од 3-IV-1948 године, ступа на снагу. Претседник Комитета Министар без ресора,

М. МИНИЋ с. р.

Како се спремамо за јунске испите

Студенти дефектолошког отсека Више педагошке школе спремају се за прве испите

Крајем прошлв гоаии« осноеан је при Вишој педагошкој школи дефектолошки отсек, у циљу оспособљавања стручног кадра за васпитање глувомемих, слепих и беспризорних. Тридесет и један студент добровољно се спрема за овај позив. У групн за глувонеме има 18 студената, за слепе 5, а за беспризорне и умно заостале 9 студената. Студије на овом отсеку две године. Bets сада већина од њих радв као ааспитачи

и наставници у дому глувонвмих и слепих у Земуну и оспособл»авају ce за свој позив. Студенти овог отсека озбиљно су схватили потребу свог стручног уздизања. ГТошто мвма уџбемика они су упућени на колективни рад из предмета као што су анатомија, физиологија и патологија. Њихови кружоци састају се свакодневно и скоро су најбољи на целој ВишоЈ педагошкој школи. г ф.

Студенти Економског факултета добиће уџбенике за јунске испите

Публикациони одбор Економског факултета, састављен од професора и студената, уложио је досада многО труда да уџбеници изиђу на време и да помогну студентима у припремању испита за јунски рок. Ускоро ћв из штампе изићи следећи уџбеници: ПРВА ГОДИНА: Грађанско правo крајем априла: Технологија, Привредна историја народа ФНРЈ до 10 маја, ИндУстриоко КН.ИГОВОДСТВО ДО средине маја. ДРУГА ГОДИНА: Привредна географија страних земаља, Индустриска статистика до 5 маја, Технологија I део, Привредни систем ФНРЈ 1 део и Трговачко правО средином маја. ТГЕЋА ГОДИНА: Технологија, Привредни систем ФНРЈ (специјални курс) и Анализа биланса (практични део) до 10 маја. Организација н пословање привредних предузећа (за дру-

rv годину) и Планиран»е народZ привреде - први Део (3. 111 годину) за које је предвиђен рок 20 април, већ су изишли из штампе. Пред публикационим одбором стоје сада два задатка; први, Д а уџбеници изиђу без закашњења, а други, да се припреме рукописи за следећу школску годину. Студенти треће године шесте славиотичке групе Филозофског факултета одржавају једном недељно консултације са професором д-ром Кирилом Тарановским из истор*ије руског језика, коју прштремају за јунски испитни рок. Овај испит им је редован. Пошто нема уџбеника, ове консултације користе студентима, а нарочито због тога што се студенти за њих унапред припремају. Сви сту денти који ће полагати овај испит посећују консултације редовно.

Вести са факултета

Дирекција рудника Трепче послала је отудентима рударског отсека Техничког факултета збирку стена и минерала. Збирка је састављена од 50 примерака и даје потпун г.Ј-еглед геолошких и минеролошких прилика Треп че. Има 16 стена, 15 компг.ктних руда које настају из њих и 19 кристала. Ова зблр ка he умногоме потпомоћи практичан рад студената рударства. ★ На првој години машинског отсека Техничког факлутета одржана су током прошлог месеца два пробна писмена испита из математике I. И поред довољног времена за припремаше које је студентима стајало на расположењу, резултати испига (на којима већина студената није ни присуствовала) блли су слаби. И уместо да слаб резултат првог испита утиче на појачање даљег рада, други испит није показао никакво побољшање. Према непотпуним подацима било је присутно једва 43 по сто уписаних студената, а средња оцена била је 5,7. А. П.

Растурање »Књижевних новина«

Обавештавају се студенти Београдског уКиверзитета да ће од идућег уторника, 27 —о. м. недељни лист „Нњижевне новине" растурати преко екследиционе мреже „Народног студента". Експедитори по факултетима подизаће лист у редакцији „Народног студента" према распореду којм ће бити накнадно дат.

ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ЛЕЊИНОВЕ СМРТИ Из разговора с првом америчком радничком делегацијом Питања делегата и одговори друга Стаљина 9-IХ-1927 г.

Прво питлњв. Које су нове принцнпе правтично додади марксизму Лен>ин и компартија? Да ди би бидо правилно рећи да је Лен.ин веровао j „стваралачку револуцију", док је Маркс био више склон да очекује кулминациони развитак економских онага? Одиовор. Ја мислим да Дењин никакве „нове принципе << HHje „додавао марксизму, као год што Лењин ннје мењао ниједан од „старнх“ принципа марксизма. Лењнн је био и остаје највернији и најдоеледиији учепик Маркса и Бигелса, којн се у цедости и потпуно ослаша на принципе марксизма. Али Лењин ннје био само реализатор учења Маркса Енгелса. Он је у исто време био настављач учења Маркса и Енгелса- Шта то значи? То значи да је он даље развио учење Маркса —Енгелеа у складу с новим условима развитка, у скдаду с новом фазом капитализма, у складу с еиохом империјализма. То значи да је Лењип, развијајући даље Марксово учење у новим усдовима класие борбе, унео у општу ризницу марксизма иешто ново у поређењу е оним што су дали Маркс и Енгеле, у поређењу с опим што се могло дати у периоду предимнериЈа. дистичког капитализма, при чему ее то ново што je Лењин унео у ризницу марксизма у целости и потпупо базира на принципима које су дали Маркс

и Енгелс. У том смислу се и говори код вас о дењинизму као о марксизму епохе империјадизма и пролетерских револуција. Ево некодико питања у којима је Лењин дао нешто ново, развијајући даље Марксово учење. Прво, питање монополистичког капитализма, империјализма, као нове фазе капитаЈгизма. Маркс и Епгедс дали су у „Калшталу“ анализу основа ка. питализма. Али Маркс и Енгелс живелн ey у периоду владавине предмонополистичког капитализма, пе. риоду гдатвог еволуирања капитализма и његовог „мирног“ ширења по читавој земљиној кугли. Та стара фаза завршида се крајем XIX и почетком XX века, када Маркса и Енгелса више није било међу живима. Разумљиво је да су Марке и Еигелс могли само да наслућују оне нове усдове развитка канитализма, воји су наступили у вези с новом фазом капи. тализма, воја је дошла на место старе фазе, у вези с империјалистичком, монополистичком фазом развитва, вада Је глатко еводуирање капитализма замењено развитвом капиталиама у свовошша, у катастрофама, када су се неравномерност развитка и противречност капитализма испољиле с особитом снагом, када је борба за продајна тржишта и извоз капита. да у усл(овима крајње неравномериос-

ти размтка учинила неиабежшш пвриодичне империјалистичке ратове ради пе(риодичне подеде света и сфера утицаја. Лењинова заслуга и> према томе> оио што је ново код Дењнна састоји се овде у томе што је ou, осдањајући се на основне поставке „Капитада“, дао образложену марксистичку анализу империјализма, као посдедње фазе капитализма, откривши његове рак ране и усдове његове неизбежне пропасти. На бази те анадизе поникла је позната Лењинова поставка о томе да је у усдовима империјализма могућа победа социјализма у појединим, засебно узетим, капиталнстлчким земљама. Друго, питање диктатуре пролета. ријата- Основну идеју диктатуре пролетаријата, као подитичке вдадавине пролетаријата и као методе за обарање власти капнтала путем силе, дали су Маркс и Енгедс. Ново »од Лењи. на састоји се у овој области у томе што је он: а) огкрио совјетоку власт као државни облик диктатуре продета. ријата, искористивши за то искуство Париске комуне и руске револуције;б) што се ослободио заграде у формули дпктатуре пролетаријата с гледишта проблема савезника пролетаријата, дефинисавши диктатуру пролетаријата као нарочити облик класног савеза продетаријата, који руководи, експло-

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ П