Студент

атисагаш масама непролетерских класа (сељаштво и др), којима се руководи; в) што је с особитом снагом подвукао чињеиицу да је диктатура про. детаријата виши тип демократије у класном друштву, облик продетерске демократије, која изражава интересе већине (експлоатисаних) на супрот капиталистичкој демократији, која изражава интересе мањине (ексдлоататора). Треће питање облика и начина успешне изградње соцнјалнзма у периоду диктатуре пролетаријата, у прелазном периоду од капитализма ка социјализму, у земљи окруженој капиталистичким државама. Маркс и Енгелс гледалл су на период диктатуре пролетаријата као на период више или мање дуготрајан, пун револуциопарних окр. шаја и грађанских ратова, у току којег пролетаријат, палазећи се на власти, предузима мере економског, политичког, културног и организационог карактера, које су потребне за то да се на место старог капиталистичког друштва створп ново социјалистичко друштво, друштво без класа, друштво без државе. Лењин је у целости и потпуно стајао нк становишту тих основпих поставки Маркса и Енгелса. Ново код Лењина у овој области састоји се у томе што је он: а) образложио могућност изградње потпуног социјалистичког друштва у земљи диктатуре пролетаријата, окруженој империјалидистичким државама, под условом да та земља не буде угушена војном интервенцијом капиталистичких држава које је окружују; б) што је одредио конкретпе путеве економске политике („нова екопомска политика“), помоћу којих пролетаријат, држећи у свој.им рукама екопомске комапдне позиције (индустрију, земљу, саобраћпј, банке, и сл.), повезује социјалиаираву индустрију с пољопривредом („са-

вез индустије с пољопривредом") и води на тај начип читаву народну привреду ка социјадизму; в) што је одрсдио конкретне путеве за постепено привођење и увлачење основиих маса сељаштва у кодосек социјалистичке из. градње прско кооперације, која у рукама пролетерске диктатуре претставља најбоље средстпо за преуређење ситног сељачког господарства и преваспитавање основиих маса ссљаштва у духу социјалиама. Четврто, питање хегемоније продетаријата у револЈцији, у свакој народпој револуцији, како у револуцији против царизма, тако и у рсволуцији против капнтадизма. Маркс и Епгслс дали су основне скице идеје о хегемонији пролетаријата, Ново код Лењина састоји се овде у томе, што је он даље развио и раширио ту скицу у складан систем хегемоппје нролетаријата, у екладан систем иа основу вога пролетаријат руководи радним масама града и села не само у обарању царизма и капитализма него и у социјали. стичкој изградњи под дпктатуром про. детаријата. Познато је да је идеја хегсмопије захваљују. ћи Лењину и његовој партији, нашла мајсторску примепу у Русији. Тиме се, поред осталог, објашшава чињеиица што је револуција у Русији довела до власти пролетаријата. Рапије се обично дешав-адо да су се радпици за време револуције борили иа барикадама, проливали крв, обаралн старо, а власт је доспевала у рукс буржуја, који су затим угљетавали и експлоатисали раднике. Тако је било у Енгеској и у Француској. Тако је бидо и у Немачкој. Код нас, у Русији, ствар је узела друкчији обрт. Код иас радници нису прегстављали само ударну снагу рсвалуције. Kao ударна спага рсволу. ције, русви пролетаријат се у исто време трудио да буде хегемон, поди-

тички руководилац свих експлоатисаиих маса града и села, оауплајућн ux и о*о себе, одвајајући нх од буржоааије, полптички изолирајућп буржоазију. А као хегемон ексмоатисаних маса, руски пролетаријат се стално борио да узме власт у руке ида је искористи за своје власгите интефесе, против бурлсоазпје, против капиталпзма. Тиме се управо и објашљава зашто је свака снажна акција револуције у Русији, како у октобру 1905 године тако и у фебруару 1917 г., изводила на позорницу совјете радничких депутата, као заметке новога апарата власти, позса ног да угушује буржоазију, насупрот бурзкоасвом парламенту, као старом апарату власти позваном да угушује пролетаријат Буржоазија је код нас два пута нокушавала да успоетави буржоаски парламент и учини крај совјетима: у anгусту 1917 године за време ~Иредпарламента“, пре пего што су бољшевици освојили власт, и у јануару 1918 г., за време ~Уставотпорне скупштине“ пошто је пролетаријат освојио власт, и оба пута је претрпела пораз. Зашто? Зато што је буржоазија политичкп већ била изолнрана, што су милпонске масе трудбенпка сматрале пролетаријат једпним вођом револуци. је, а масе су већ биле провериле и испробале совјете као своју радничку власт; заменити ту власт буржоаским парламептом било би за пролетаријат самоубиство. Зато није чудо што буржоаски парламентаризам нијс ухватио корена код иас. Ето зашто је револуција донелв у Русији до власти проле таријата-То су резултати спровођеша у живот Лењиновог система хегемони. је пролетаријата у револуцији. Пето, нвционадно колониј‘ално питаше. Маркс и Енгелс, аиа нзирајући у cnoje време догађаје у Ирској, у Индији, у Киии, у земљама средше

Европе, у Пољској, у Мађарекој, дади су основне, полазне идеје у национално колонијалном нитаљу. Лсшин се у својим радовима базпрао на тим идејама- Ново код Лешина у овој области састоји се у томе што је ои: а) спојио тс идеје у складан систем схватања о национално-колонијалним револуцијама у епоси империјолизма; б) што је повсзао нацноиално-колонијалио питање с питањем обарања имиеријализма; в) што је нациопално-колошпално питање прогласио саставиим делом општег пптања међупародпе пролстерске револуцпје, Најзад питање партпје пролетаријата. Маркс и Енгелс дали су основпу скицу партије, као водећсг одреда пролетаријата, без које (без партије) пролстаријат не може извојевати своје ослобођење ни у погледу освајања вла. сти, ни у смислу преуређења капиталистичког друштва. Ново код Лењииа у овој области састоји се у томе што је он даље разпио ту скицу у складу с новим условпма боцбс пролеташпата у периоду имиеријализма, показавгаи: а) да је ппртија пиши облик класне оргаиизације пролетарпјата у поређсњу с другим облицпма оргаиизације пролетаријата (сиидикатп. кооперација, државпа оргапизација), чији је рад позвапа да уопштава и усмерава; б) да се днктатура пролотаријата може остваритн само преко партије, преко њепе снаге усмеравањања в) да диктатура пролетаријата може бити потпуна само у случају ако њом руководи једна п&ртија, паргија комуписта, која не дели нити треба да дели руководство са осталим иартнјама; г) да се без гвоздене диециплиие у партпјп не могу остгарити аадаци ликтатуре пролетарнјпта па угушпвап.у сксплоататора и преурсђењу класиог друштва у социјалисхичко дцушхво.

То је у основи оно ново што je Лељин дао у својим радовима, конвретизујући и даље развијајући Марксово учење у складу с новим усдовима борбе пролетаријата у периоду имлеријализма. Зато се код нас и каЈке да лењиинзам јесте марцсизам епохе имиеријадизма и пролетерскнх револуција. Из тота се види да се лењинизам не може одвајати од марксизма, а још маше супротстављати маркснзму, У питању делегације речено је даље: ~Да ли би било правнлно рећи да је Лељпн веровао у ~етваралачку реводуцију”, док је Маркс био више скдон да очскује кулминациони развитак економскнх снага?’’ Мислим да би било погпуно неправилно то рећи. Мисдно, о таквим ~устанцима’’, већ о ма. лим да јс свака народна реводуција, ако је она занста народна револуција, рсволуција стваралачка, јер руши ста. ри и ствара, гради нов снстем. Разуме се, не може биги ничег ства!>алачког у опаквим, с допуштењем да казкем, „револуцијама ’ какве се понекад дентавају, рецпмо, у Албаиији, у обдику снћушних „устапака’’ једних племена прогив других. Али марксисти такве спћушне *,,устанке ’ никад нису сматрали револуцијама. Не ради се, очигле. дно, о таквим „уст&нцима 14 , већ о масовној народној рсволуцпји, која диже угњетене класе против класа угљетача. А таква револуција, мора бити стпар&лачка. Маркс и Енгелс били су управо за такву револуцију, и само за такву. При томе је разумљиво да таква револуција не може настати под свим условима да се она може одиграти само под одређешш повољним у. словима екопомског и политичког карактера. „Питања лењинизма’’ стр. 169-173, изд. X,

Досада се у радне бригаде уписало 11092 студента

Народна студентска омладина нашег Универзитета постигла је, за посдедн>их месец дана, у раду на окупљању студената у радне бригаде знатан успех. Број пријављених повећао се од 9711 на 11092.

То покааује да је интерес за упис у радне бригаде евв већн, да је наша студентска омладина правилно схвати. ла свој опште народни задатак и да је спремна да пође на акције у борбу за остварење Плана, за испуњење својих обавеза.

Бригадне вести

БРИГАДА „ИВО—ЛОЛА РИБАР“ ПРЕБАЦИЛА ЈЕ НОРМУ ЗА 307»/» Бригада „Иво —Лола Рибар", састављена од елентротехиичара нрве и друre године, радила је на Звездари. 175 градитеља прекопало је 10.050 ква. дратних метара, док је по норми требало да прекопа 2550 квадратних метара. Тиме је норма пребачена за 307 no сто. Студенти агрономиЈе друге године, са које се пријавило у радну бригаду 92 по сто, радиди су за последњих десет дана на пошумљавању Звездаре. На раду је учествовало 267 бригадира, дато је 534 радна часа. За то време изриљано је, уситњено и очишћено од пиревине 17.258 квадратних метара

земљишта а засејано 8.057 бороаа, јасеlм»ва и храстона. Радна бригада студената Државног института за фискултуру имада је евоју прву радиу акцију. Сто осамнаест градитеља је радило на чишћењу џ прекопавању земљишта на Звездари. И поред великог блата које је онемогућавало рад, бригада је постигла видне резултате. За два и по радна часа прва и друга чета су очистиле и npoкопале 1.560 квадратних мстара земљишта и извадиле укупно 239 пањева. Ударници са Пруге и из ранијих акција давали су темпо и живост раду, а самодисциплина чланова бригаде омогућила Је да се извриж добра организација посла.

Из планова наших факултета МУЗИЧКЕ ВЕЧЕРИ НА ТЕХНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ

Културно —уметничк.o друштво Техничког факултета предвидело је у свом плану неколнко музичких и рвцитаторских вечери. На н>има he студенти имати прилике да ее упознају са иајбољим делнма страних и наших композитора, са нашим народним песмама и фолклорон, као и еа песмаиа наше савремене књижевноети. Музичко вече одржаво 14 априла посвећено је опери. Дати су одломци са пдоча руских, тадијанских, француских и немачких опера. У коментарина је подвучена историјска улога и »начај опере, Музичка и рецитаторска секција припрема за 22 април вече борбених песама и мелодија, посвећено Радовапу Зоговићу. Двадесет деветог априла музичка секција ће дати вече југословенских компознтора. РАД ДЕБАТНИХ КЛУБОВА НА ГРУПАМА ФИЛОЗОФСКОГ И ПРИРОДНОМАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У својим плановима дебатни кдубови група Филозофског и Природно математичког факудтета предвидели су предаваља која одгаварају струч. ности група, тредаваша за која ee студенти највише интересују. Дебатни клуб хемиске и физичко —хемискв групе показао је пајвише иницијативе. Он је одмах по свом формирању обрадио тему „Материја и енергија“ за коју су се студеити и раније интереоовалп и о том ггитаљу у маљим групама дискутовали. Предапаљв је окупило велики број студената. Због интересовања за ову тему дискусија ће се наставити на следећем састанку дебатног жлуба. Третираље питаља ко]а траже сами студеити довело је рад групе до пуног успсха- Овакве планове донеле су и групе Филозофског факултета: reipMan. ска-о савременој америчкој кшижевиости, славистпчке групе-о језику, љеговом ствараљу п развитку; « Бјељипском. ♦ ИЗИШАО ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ ПРВИ БРОЈ »НОВОГ СТУДЕНТА« Тоиом априла почео је да изпази лист »Новм студент«, оргаш Народне студснтске омладине сарајевских факултета и високих школа. ПоЈава овог лмста претставља значајан корак у развитку opraнизације Народне студентске омладчне факултета и високих школа.

Смотра културно-уметничких друштава Београдског универзитета

Смотра факултетских културно-уметничких друштава и културно-уметничких секција факултета (који још нису основали друштва), одржаће се 24 и 23 априла о. г. Она има двојаки циљ. Прво, да развије међу нашим студентима дух такмичен>а за међуградску смотру, дух такмичеша у смислу постизања што бољег квалитета на градској смотри и престижа међу факултетским културно-у-метничким друштвима* Друго, ова смотра he показати како су културно-уметничка друштва и културно - уметничке секције примили позив на такмичење Медицинског факултета- Смотра he пружити највише Moryh-

ности да се оцени рад појсдиних секција, »ихова масовност и организациона чврстина. На смотри he иступити сви факултети, углавном са хором и фолклором, а најмасовније he иступити Технички факултет (са хором, два фолклора, октстом и квартетом). Медицински факултет he наступити са хорк>м и две фолклорне групс. После смотре биће проглашено најбоље културно - уметничко друштво које ће, у оквиру међуградског такмичења свих културно - уметничких друштава, репрезентовати Београдски универзитет на смотри културно-уметничких друштава у октобру месецу.

или-ц)илм приводи краЈу снимање документарног филма „Универзитет", првога филма који говори о животу и раду студената Београдског универзитета. Упоредо са данашњим животом и радом студената, филм приказује и предратни живот студената, њихову борбу против ненародних режима за аутономију универзитета, слободу науке, за политичке и економске слободе. Г орња слика приказује студента Академије ликовних уметности на раду у атељеу.

Поиводи се коају снимање филма „ Унивеозитет “

БРОЈ 11

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3

ФАКУЛТЕТ Број чланова НСО-а Bpoj уписавих У радне бригаде Проценат уписаних Држ. инст. за фискултуру 169 169 100% Драмски студио 29 27 93,1% Пол.опривредно-шумарски 1.878 1.665 88,6% Ветеринарски 1.227 920 74,9% Медицински 3.1«9 2 490 73,4% Акад. ликовних уметности 158 110 69,4% Технички 4.460 3.047 68.3% Правни 460 288 62.6% Фармацеутски 659 388 58.8% Економски 1.387 716 51,6% Виша педагошка школа 325 153 47,07% Прир.-матем. и филозофски 2.597 1,039 40% Музичка академија 212 80 37,7% СВЕГА 16.950 11.092 65,4%