Студент

ПЕТО РЕДОВНО ЗАСЕДАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФНРЈ

Претрес општедржавног буџета за 1948 годину

Из говора цотпретседника Савезне владе Едварда Кардеља

У четвртак 22 овог месеца, отпоче*о је пето редовно заседање Народне екупштине Федеративне Народне Репу. &лике Југославије. У тчжу буџетске дискусије говорио је потпрегседаик Савезне владе Едвагрд Кардељ, моји је између .осталог река!о: Када примамо буџет за 1948 годину а преко тога и привредни план за 1948 годину потребно је да се подробније задржимо на искуствима наше прве године Петогодишњег плана. Научили смо већ а показало се то у пракси као правилно и неопходно да на сваку етапу, коју смо прошли, погледамо не само са становишта њених квантитативних резултата него и са гледишта квалитативних промена, успеха и неуспеха, грешака и слабости. То нам је потребно не само због тога да би спречили понављање слабости и грешака у нашој будућој пракси, него и зато што смо ми дужни проверавати нашу праксу теоретским поставкама марксизма-лењинизма, јер без таквог проверавања неизбежно се долази у пракси до скретања са правог пута. Ми смо се увек борили против сухог практицизма у нашем раду и успеси које смо постигли, јесу између осталога и резултат чињенице, да су наше практичне мере донете после озбиљне теоретске припреме и у оквиру јасне перспективе развитка социјализма у нашој земљи. Резултати практичног рада, с друге стране, показују нам колико су теоретске претпоставке и наша општа оријентација биле правилне. Јасно је, према томе, да су искуства наше прве планске године за наш даљи рад изванредно важна, и било је неопходно потребно подвргнути их озбиљној анализи. Овде су о тим искуствима већ говорили и сигурно ће још говорити другови, који су одговорни за поједине гране и секторе наше државне управе. Та искусва нам говоре о крупним резултатима, које смо постигли, говоре нам о но-

вом порасту наших снага у борби за социјализам у нашој земљи и о новом ослабљењу капиталистичких остатака, говоре нам о краху свих могућих теорија које су развијали непријатељи и капитуланти пред унутарњим тешкоћама, а које су прорицале неуспех у остваривању наших планова, говоре нам коначно о томе да је линија, коју смо узели у нашој социјалистичкој изградњи правилна у својој основи. Већ пре су говорници истакли крупне промене, које су настале у социјално-економској структури наше земље у току прве планске године. Ја те бројке нећу понављати. Сасвим је јасно да су ти успеси донели и крупне политичке последице које се огледају, пре свега, у даљем слабљењу реакционарних снага, у учвршћењу Народног фронта као јединствене организације савеза раднога народа на челу са Комунистичком партијом, у даљој диференцијацији на селу између радног сељаштва и богатих ссоских шпекуланата, који упорно покушавају да користе привредне тешкоће за своје богаћење, даље у учвршћењу народне власти итд. Коначно треба споменути да су свим тим успесима дефиннтинно разбијене економске позиције страног империјализма у нашој земљи ,а тиме је учвршћена економска и политичка независност наше земље. То је нарочито потребно нагласити данас када се разпим „Маршаловим плановима“ и другим сличним акцијама врши широкопотезно економско и политичко поробљавање народа и држава у капиталистичком свету. Међутим ,истовремено је потребно да добро видимо и сазнајемо рђаве стране нашег рада у првој планској години, тј. слабости, недостатке и грешкеу нашем раду. Дозволите ми зато да се подробније зауставим на тим негативним искуствима гледајући их у првом реду кроз призму рада и резултата наше Контролне комисије. Ја ћу се при томе ограшгшти само на

нека најважнија питања наше привредне изградње. Уостаиом слични недостаци показују се и у другим гранама државне управе. Затим се друг Кардељ подробно осврнуо на рђаве стране нашег рада у планској години: слабости, недостатке и грешке; на негативним искуствима, гледане кроз призму рада и резултата наше контролне комисије поготову у погледу планова; организација рада и искоришћења механизације; питање радне снаге и стручних кадрова, квалитета продукције; искоришћења сировина, енергије и погоиског материјала и трошкова производње; пољопривреде; организационог стања привредног апарата; државне управе и народних одбора; финансијаи др. па је на крају између осталог рекао: Грешке, које сам овде навео, праве људи који су, с друге стране, постигли велике резултате у изградњи наше земље. Када би се све те слабости сравниле са оним што је истовремено позитивно учињсно у нашој земљи, оп;;а су оне од малог значаја. Због тога ће можда бити људи, који ће сматрати непотребним тако подробно расправљати о тим стварима. Такво би мишљење било погрешно. Наша народна власт биће толико чвршћа колико ће бити непомирљивија према сопственим недостацима и грешкама. Зато ми треба јаче да развијамо самокритику кроз читав наш апарат државпе управе, а истовремено и здраву, конструктивну критику одоздо, кроз масовне организације нашег народа и у другим ф о рм а м а. Критиха потстиче бржи темпо изградње, већу опрезиост према понављању грешака, чвршће збијање наших радних маса око иародне власти. а не да устаЈалим бирократима да спавају па лаворикама. Ето, због чега је у првом реду

потребно да читав наш народ зна оио што код нас не ваља, и да помогне, како би се то поправило. Друго, недостаци и грешке, о којима сам говорио речито нам говоре о томе, да сваки успех на путу борбе против н»их открива нове резерве за нашу социјалистичку изградњу, за савлађивање тешкоћа у тој изградњи, за подизање социјалног и културног стандарда наших народних маса. Треће,* сваки успех на путу борбе против тих слабости значи учвршћење организационог система наше државне управе, подизање нивоа наших кадрова, већу солидност и тачност у читавом нашем раду. И коначно, не треба заборавити да сваки успех на том путу значи сужавање базе за опстанак непријатеља у нашој земљи. А непријатељ је активан и утолико је активнији уколико су веће тешкоће са којима се ми боримо и уколико су веће

слабости и недостаци, ноје показујемо у раду. Ми смо стално говорили даће непријател>, који је тучен у отвореној бици и који стално губи своје позиције у екопомици наше земл>е, покушавати да се ослони на извесна колебања у Народном фронту, па чак и у Комунистичкој партији. Збогтога ми ииуком случају не смемо дозволити да наша будност због постигнутих успеха попусти јер ће то само непријатељу олакшати посао. Наш пут, наравно, није лак, као што није лак ниједан пут, који води ка резултатима укорист радних маса и општег напретка човечанства. Ми се морамо борити с таквим тешкоћама као што су појачани отпор капиталистичких елемената, притисак империјалистичких снага изваиа, које чине све да би нашим народима отежале мирну унутарњу изградњу, даље тешкоће које извиру из последица рата, незадовољавајући услови исхраие и снабдевања наших радника и радних маса уопште, крајњи напор у области пољопривреде, тешкоће око сировина, енергетских снага, око кадрова, стручне радне снаге итд. Ми те тешкоће ломимо и нема никакве сумње да смо способни да их савладамо. Практични резултати показују да је то тако. Међутим, има људи који болују од хроничне неверице у снаге наших народа и наших привредних извора. Има даље устајалих бирократа и комотних филистара ,који се боје напора у савлађивању тешкоћа и који су спремни да пред њима капитулирају. Такви људи говоре; не може се, сувише је, нереално је, слаби смо, сопственим снагама ништа не можемо итд. Ништа ново није у том погледу код нас. Историја развитка социјализма у Совјетском Савезу показује нам исте примере колебања, које су народи Совјетског Савеза под руководством ВКП (б) и друга Стаљина победоносно разбили. Разлика је можда само у томе, што се људи исте врсте код нас понекад другачи(Настагак на четвртвј странв)

СА ПРУГЕ ШАМАЦ —САРАЈЕВО

Луковић Александар

Изградња • универзите тског града •

Петогодишњи план изградше и развитка Београда предвиђа да се изграде следеће културне установе савезног значаја: опера са школом, фискултурни факултет, 16 научно-истраживачких института, индустриска школа за спремање кадрова у радио струци, драмско позориште са школом, државни архив, филски град и универзитетски град. За изградњу културних установа савезног и републиканског значаја и изградњу домова културе инвестираће се у току ових пет година 236 милиона д.

Наша народна власт посветнла је пуну пажњу универзитетима и кадровима који се ослособљавају за научни рад. томе ми данас имамо поправљене и проширене факултете, имамо уре-ђене лабораторије, имамо преко 7.000 стипендиста, док смо школске 1945/1946 године имали 2.500 стипендиста; ми имамо потребне услове за нормалан рад. Наш Универзитет се и даље брзо разв)ија- Њега треба организовати на новим савременим основама, тако да би он одговорио свом задатку спремању великог броја стручних кадрова, потребних нашој др-

жави у њеном планском развитку..3граде наших данашњих факултета постају по свом капацитету и по својим уређајима недовољке и несавремене. Зато су наше власти предвиделе да се у оквиру Првог петогодишњег плана залочне са изградњом универзитетског града. У том циљу инвестира-Iче се 1.800.000.000 динара. У прздграђу Београда, измеlју села Малог Мокрог Луга и Кумодража почеће ове године да се гради наш први универзитетски град. Током Првог петогодишњег плана изгради+«е се само студентски домови, који +>е моћи да приме 6.000 студеиата и Технички,

Агрономски и Природно-математичгси факултет, док +»е чита« универзитетски град бити у потпуности завршен 1952 године. Изградња +»е се вршити плански, по реду потреба на. ших факултета. По сбимности радова, по вредности инвестиција и по ширики перспективе развоја, универзитетски град ће претстављати велики гра-ђевински објекат, важан по свом економском и културном значају. У универзитетском граду наши Ке студенти имати обезбеђен стан и храну, у непосредној близини Ке слушати предавања, има+не могу+»ности да за једнички решавају своје многобројне стручне проблеме, мо+>и +не да успостаее чврсте другарске везе, имаКе дворане и сале за културне и фискултурне потребе, имаће по факултетима довољно слушаоница и модерно опремљених лабораторијума, има+не све услове за рад. Значи подизањем универзитетског града задовољиће се потребе студена-

та, реши+\в се многа питања комуналне политике и унив рзитетске наставе, Наше народне власти, наша привреда, читава наша земља очекује много од студената, буду+\их високо-квалификованих стручњака., и зато им изградњом универзитетског града и посвећује толико пажње. По обиму и димензиГама, по темпу и снази којом +»е се изгра+јивати, по архитектури и урбанистичкој замисли, универзитетсгси град ће бити леп и модеран град, би-Ке огледало наших нових друштвених односа; он Ке се градити онако као се гради у социјалистичком друштву пла-нски. Универзитетсгси град биКе град студената, биКе град оних који граде својв добро кроз добро заједнице, биКе ризница наших нових, народу ода»них, стручних кадрова, будуКих узорних руководилаца наше привреде, нашег друштвеног живота, биКе матица за подизање других наших универзитетских градова. Универзитетски град биКе град младости, град који се диже у земљи где се ствара социјализалА, град који Ке имати истакнуто место у изградњи нашз нове културе и науке.

Дрвгослвв ЂОРЂЕВИЋ

БРОЈ 12

НАРОДНИ СТУДЕНТ