Студент

КРОЗ НАШЕ ФАКУЛТЕТЕ

Помоћ научника професора Белића студентима филологије

На Филозофском факултету академик професор Белић држи катедру српског језика. Он студентима пружа велику помоћ у раду и то нарочито на семинарима. На тим часовима даје могућности студентима да развију своје способности и потстиче их на стваралачку самоиницијативу. Студенти, чланови научне групе са групе народног језика и књижевности раде заједно са професором Белићем у Институту за српски језик на припремању грађе за речник. Он их ту упућује у рад, прати њихово уздизање, и непрекидно ради на оспособљавању нашег новог научног кадра, доприноси сарадњи професора и студената Филозофског факултета. Ирофесор Александар Белић, претседнџк Српске академије наука, члан свих словенских академија, почасни доктор Карловог универзитета у Прагу, најстарији инострани члан руске Академије наука у Москви, почасни професор Московског универзитета, један је од највећих живих лингвиста и словенских филолога. Професор Белић има за собом преко 50 година научног рада и низ објављених значајких дела из словенске филологије.

језичке грађе, нарочито дијалектологије, а једно од његових највећих дела 'је „Лингвистичка испитивања о језичкој природн и језичком развитку То дело је изишло 1945 године и добило је највеће признање у Совјетском Савезу. Из те области је професор прошле године два месеца држао предавања на Московском универзитету. Садашњи рад професора је веома обиман и значајан. Он припрема дело „Српски језик".

у седам књига, у којима ке би* ти сабран сав његов досадашњи рад из области српског језикан Исто тако професор Белић , као руководилац Института за српски језик Српске академије наука, припрема грађу за реч-> ник нашег књижевног и народног језика у коме ће бити обу ч хваћене све народне речи које су у Академији досад прикуплзене и речи из књижевног стварања 30 година уназад, почевши од Доситеја и Вука Караџића. Академи(к д-р Аександар Белић

Научне групе помоћ у стбарању научног кадра

Учење је наш први и најважнији задатак. Напори које улажемо у стручни рад, успеси које постижемо на испитима мерило су нашег родољубља и иаш допринос у Петогодишњем плану. Учити! Али не само зато да би се положио испит да би се изишло са факултета. Уносити се у проблеме, овладати науком што потпуније, тако да она постане оруђе са којим ће се ићи напред. Ова тежња све више прожима наше студенте. А средиште истрајног и пожртвованог рада на савлађивању научних проблема постају научне групе. По негде тек што су основане, још су спутане почетничким тешкоћама. На другим факултетима већ су организационо учвршћене. Али све групе и слабије и јаче налазе свој пут, развијају се у добромправцу и рад им се осећа по факултетима. • На институтима Медипинског факултета научне групе раде прве самосталне радове. Кад једна научна група изврши смео оригинални експеримент то ће оживети још више рад икститута. Када на Техничком факултету друг из научне хрупе одржи први реферат слуша га не велик број студената. Али дискусија о кинетичкој теорији материје привући ће после тога и остале студенте. Научиће их да размишљају о проблемима које раније нису запажали.

Када чланови научних група Пољопривредно-шумарског факултета обилазе сеоске радне задруге они у исто време помажу задругама, сами уче и показују осталим студентима како се све може радити. Тако се унутар група, уз помоћ наставника, ствара наш будући научни кадар ,тако се из група преноси на све студенте

љубав према научном раду, решеност да се у учењу оде што даље.

У лабораторији

Брана Јанксвић још један нови лекар

На часу анатомије

Данас је асистент

Било је то у лето 1947 године. Праг. Студенти света охуттили су се по први пут после рата на свој радни договср. Међу шима налазили су се и делегати нашег Уштверзитета. То је била увек весела и распевана група свесна своје снаге група младе наше интелигенције, која је дошла да исприча студентима целог света своје борбено и радно искуство. Говорила је Вјера Ковачевић, говорио је Лазар Живуљ, говорио је иРајко Томовић. После Конгреса срели смо Рајка поново у радионици, опет је био у салама за цртац>е, у аулама међу студентима. Вративши се са Конгреса он је брижљиво прилегао на завршавање и полагаше последших испита. Био је пред дипломским. Добар познавалац математике он је се сав посветио раду на шој. Сво-

је дугогодишње искуство теоријског рада он је пружао и студентима. Одржавао је предавар>а. Познато је његово предавање „Математика и дијалектика“. Ускоро Рајко Томовић одлази у Индију. Његов политички рад и стручни рад увек су били нераздвојно везани. Борбеним речима он је омладини колонијалних земаља причао о славним традицијама наших младих људи, причао им о нашем радном хероизму. Али је Рајко у исто време оружао себе и стручним знањем. По повратку из Индије дипломирао је. Просечна оцена му је изнад 8. Данас је запослен као инжењер у институту електро-привреде Савезие владе. Ради као асистент на Техничком факултету.

Ра)ко Томовић

Буба је проглашен за ударника и одликован Орденом рада III степена

По аулама Медицинског факултета у подне је увек много студената. Препричавају се догађаји из живота и рада факултета, дискутује се о текућим задацима. Пред новим смо акцијама. Треба улепшавати стари и градити Нови Београд. Успомене са Пруге оживљују. Једна од градитељки Треће студентске д,ва пут ударне бригаце Медицинског факултета прича о животу своје бригаде. Сваки успех у раду бригаде, сваку радост због победа везује за команданта Бубу Михајловића. На крају да би дала потпуну слику о њему додаје: „А за сав тај свој напорни рад наш Буба је проглашен за ударника и одликован Орденом рада 111 стеlпена.” У том наилази и сам Буба. Где ћеш Бубо?

Идем на испит из „паразита“ .одговара у хтролазу. Пришла је још једна другарица. И онда се разговор опет вратио на Бубу. Сад су мипричале о њему као ђаку. Причале су ми о десетки из физиологије, о десетки из анатомије, о томе да му је просечна оцена 9,7. Желела сам да са њиме разговарам. Одговориле су ми; Дођи у подне ,он је члан Одбора Народне студентске омладине нашег факултета, наћи ћеш га сигурно овде у аулама међу студентима. Напуштајући факултет, на фискултурној табли међу именима носилаца Значке фискултурника, приметила сам име —1 Буба Михајловић.

Буба Михајловић

Одгo|Вoрни уредаик: Влада Митровић студент правд. Уредништво и адм«нж:трација: Београд. Булевар Црвене армије бр. 73, Технички фамултет, телефои 41-602, број чековног рачуна 1—9060014 ШтампаЈ>ија ..Омлааина” Београд, Вој>оде Мкшића улица број 19

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 12