Студент

О НЕКИМ ПРОБЛЕМИМА НАШЕГ АГИТАЦИОНО-ПРОПАГАНДНОГ РАДА

Потреба за идејно високо наоружании људима и социјалистички свесним борцима за извршење иашег студентског дела Петогодишњег плапа захтева од нас да се научимо на своје евакодневне »адагке и своје опште задат. ке непресгано посматрамо и одвнјамо их у склопу нашег политичког рада. Једно од најјачих оруђа за успех.у овом раду наше оргапизације је свакако агитациопо —пропагаидни рад. Досадашњи рад на овом пољу говори нам да смо грешили. Агитација се обично схватала и сводила: излепити неколико плаката и парола естетски сдабих „с кривим и правим словима“ неколико речи „екс катедра" са објашњењем »није потребно да много причан ви сви схватате значај.„“. Пропагандни део, оно што дИјС сушти. ну агитацији,што је оживљује, чинн потауном и садржајном, оно чиме агитациони рад и добија своје место у општем склопу идеолошког рада недостајао је досад у нашем агитациовом делању. То значи да иаши дебатни клубови, политичка предапања, наЈПв приредбе и конференције, целокупаа наш живот и рад треба у данима агитовања па неком питању и задатку да подупиру ту агитацију. Агитацнја је борбепо оруђе за мобидисање и покретање на акцију. Тога није досада у довољној мери било у нашем раду. Мдакост и понапљаље иа исти кадуп ствари различитих важности били су досада готово систем у нашем раду. Очигледна агитацпја има веома пгароке могућности. Њена је предност у томе што она указује читавој органигацији и појединцнма на њихове конкретне задатке једног дана или једног краћег периода, указује пут већим успесима, учвршћује радну дисциплнну, подиже елан. Форме очигледне агитације могу бити најразноврсније: шчевши од плаката па преко карикатура до дијаграма и месечног показатеља. Али све то треба да буде живо, лепо приказано, истакнуто на видном месту, једноставно и достунпо сваком студеату. Практично везивање агитацпје за пајединачне случ&јеве допрпноси њедом конкретизовању и чини је бли-

ском, очигледном и разумљивом. На пример; агигујемо о важностн јунског рока. Ху је основно питање ваш вднос према Правилнику Ректората. Пове. зивање и истицање значаја овог Пра. вилиика, уједно нам пружа и перспектпву. Објаснити студснтима шта зп-а-чи данас ие испуниги пдан, значи објаснити да је доведева у пит;ње часх члапова Народне студентске омладине. А да лн се ми смсмо данас да одиосихо тако према Плану, д&нас ка. да у привреди и ипдустрији хиљаде ударника и бораца за већи принос по неколико пута пребацују норме? Постати борац и ударник на пољу освајања науке то мора сваком нашем студенту да постане циљ. И агнтацнја је најпозванија да ова питања повеже, да борбу за План појача објашњавају. ћи конкретно и перспективну улогу народне интелигенције у соцпјалистичкој изградњи земље, Пример како греба конкрегио агптовати можемо узети и по питању културно-просветног рада. На факултетима су у јеку припреме за смотру културно —уметничких друштаг.а и секција. Популарисање успеха и рвзултата те смотре биће најбољи пример мобидизатор за окупљање студепата на културпом раду. Ово се може применити и у агитовању о фискултури. Популарнсање успеха постигнутих на првенству Универзнтета даће нашим фискултурним актнвима млого нових фискултурника, до јуче незаннтересованих .Говоритн кроз успе. хе и резудтате значи агптацију оживети, зиачи постпгпутпм успесима мобилисати студенте и загрсјати их за нове победе. Ми смо се у овом члаику ограничили на неке проблеме. Ту су још и питања праксе, радних бригада и читав низ других задатака које треба организација да решава. А снага органпзације паше Народне студснтске омладине је баш у томе што она дапас истовремено решава тв многобројне задатке. Отуда је и потреба да се путем агитације студеити мобилишу, да св сваком појединцу објасни значај наших задатака. И. Б.

Други конгрес Фискултурног савеза Југославије и наши задаци

Други мсинпрес ФискултуриоЈсавеза Јутславlице, освин!ан>ем спортских савеза за пеуедине гране опорта и стварањем нове Гиадкастичже ор'Гаиlизације, донеп је важ!не одлуке за даљи развофискултуре и спорта у нашој земљи. Фискулту|рна оганизација на нашем Универзитепу треба да на основу ти« ошлука и задатака које је поетааио Конгрес, правилво и оштро оцеии све слабости и недостатке у овом раду, да откркје њихове узд>оке, да још јаче подвуче и постави пред панве фискултурlке (руковлдиоце оонотане ззЈлатке фискултурвот пок.рета, да сабере досадашње успјехе и искуства, и да на о снаву тога свега предузме такве Мl;ере ко,је ће до(Пlрннети бржем и праавлиијем газвору физичке културе међу студентима. Нер_,lмњизо је, да смо у току ове го-пне при.лично ус г чел«и та разн?sјемо шире интересовање код сгу снага з'l фтскулту', у. Ол. Л|ука IV плеи.лма ФИСАЈ-а о узо-

ђењу општвг физичког образтва. ња као осмкхве с&аке фиокултурне дјел-аткости, наишла је га одјек од п/р®их дана на нашем Универзитету. Још у тадку зтгског семестра физичко сбразовање добило ~е своју о-рганизациону осксоу што ј« о?.«огућило формирање и почетак рада прВlих прупа. У току зиме вежбало је о-ко 400 дрг пова и л|ругарица у 11 група, средиЈиом овог семестра број група попео се на 65 које обухватају преко 2000 фис културника, Искуство је показало да опште физичко обраоопање по свом садожају потпуно одго&ара нашкм услlo»к(ма и мсже да се спров*од|и са врлад оскудниlм средстЕииа и тад у оваком годишњем добу. Показало се, да су сале и веи<бак>нице важан али не и једкни ух.тов за развој општег физичког образо&ања. Ча сови се одржавај,у нападљу исто тако кориснад и и!Нтересантпо кас у вежбаоници. у тоие је, у на шии садашњкм п)рlиликама, олромна гаред|н«>ст општег фисич

ког образовања. Постављањем тежишта на рад општег фнзичшг образсвања, побољшало се такмичење за знапчку фискултурника. Ови чаоовlи су у исто врдајеме најбоља гвриитрема такми. чара за полагање ниорми. Даљим развијањем општет физичког образовања, оформљењем ноаих група, њиховим организационим учвршћсњем створићемо основу за гимнастичку организациЈу, јер ове груие треба да постану основа нрвих гамвастичких друштава на факултету. Јачање здравља и онаге, стицање издржљивости, смцелости и осталих особина може се »остићи једано плажским и систематским радом, једико тада кадасе људи могу бавити режквно фискултуром, мад им она постане свакодневна потреба. А ми то још нисмо ПOСТИIГлтц шта више, ми смо тек на путу да то постигнемо. Још увијек је главни нравац практичног дјеловања многих ваших фискултурних ру. ковloд(илаца по факултетима усмерен на неколнко пр®их екина, које се б*оре за универзитетска првенства. Широке масе студената, које повремено учествују у фисмултурним манифестациЈа. ма, још иису уведеие у свакодневни фиск.улт,ур«и ж.ивот. По. слешпи лекарсши преглед на нашем Универзитету уlстановlио Је мнснго увучееих гр|У'дн.их кошева, ортакнзама наклоњених њу, организама који не знају врнЈедночгг физичке културе на чистом ваздуху. Обухватити сваког студента интезнвном фискултуром дјелати ношћу да буде способан да гради социјализам и брани своју љу јесте основни задатак На. родне студентске омладине на фискултурном пољу. Да би се то постигло, поред осталог, потребно је; Прво, да сви одбори Народне студентске омладине схвате фискултуру као овој важан задатак. Одбори, активи « групе треба дк се редовно, систематски и у целини баве питањима фискултурног рада по факултетима, годи. нама и групама и да се сматрају одгово.ршlим оргинизацији за тај рад. Друго, да сви наши фискултурни руководиоци схвате да тјелесно вјежбање претставља не једну секцију, па макар је схватили важнијом и од футбал. ске, већ основу читавог нашег рада на фискултурном пољу; не сектор у нашој фискултури, већ оснсени садржај рада, темељ на коме се заснива сваки вид наше активности почев од: вишебоЈа такмичења за значку, па све до развијања квалиггетних спортова. Пред управу, одборе секцнја, тремере и стручне раднике, Црвене звезде, закључци и одлуке Другог конгреса ФИСАЈ-а постављају крупне задатке у подизању квалнтета нашег спорта и његовом омасовљењу. Кроз проучавање и усавршавање наставних метода и метода тренинга, подазањем такмичарских способности спортиста, бригом око правилног уздизања подмлатка, усавршавањем система игре, кроз борбу за ндеолошко и политичко васшгга. н>е наших фискултурника да је дном за увијек ишчезне неспортско понашање на теренима. студентско друштво Црвена звезда треба да, међу првии друштвима у нашој зеиљи, допринесе подизању нашег спорта на вк> сииу која одговара нашој дачашњој ЈугославиЈи.

Властимир ПУРИЋ

иретседник Управе Д|руштва Црвена звезда

ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА ВЕЛИКЕ БОРБЕ ЗА ПРВА МЕСТА

Овогодишњс учгшерзипетско пр'Ееl::lСТ,ао ијзазвало је велико интеlресовање међу студентима. У центру пажње Су фбггбалска и шаховска првенетва која пк>стај!у ове заннмљ'И|В(И|ја, а већ сада постиппути резултати гоооре да ће борба за првк> место бити оштра. Шаховско пр®е«ство током до садашњих такмичења показало је велик!о учешће студената. Сам*о на појединачвом првенству (по факултепнма) учествовало је

372 такмичара. На екнпшом такм!ичењу вквди Технички испред Мвд(ицинокк)г и Еко(нк>моког факултета. Што се првенство у одбојци и кошарци в)Иlше приблнжава краЈУ» борба за прао место је све узбудљивија. Највише иагледа за o)oвај|ање првог места у кошарци има екипа Државног института за фискултуру. Борба женских екипа за прво место водиће се између Ветеринарског и Фармацеутског факултета. У одбојци, у првој груши каздидага су Тех»ички факултет и Државци институт за фискцлтуру, док у друтој води екипа Медицинског факултета. Борба жонских екипа за прв>о место водиће се између Државног ииститута за фискултуру и ТехпичКlот факултета, Футбалско првенство пгиводи се у првој групи недоз биљкији кандидати за пр®о место су екипе Прав!Нlo!Г и Екокомског факултета. Њигхов сусрет, вероватко,, решиће питање првог места. У другој групи засада }е најв!ише успеха постигла екипа Дома војних студената, која ће се иаг, : вероватнlИlје састати са прваком прве груше и борити се за наслов прчвака Универвитета Међутиад, такм;ичење је и овога пута показало недостатке Престмпи Даикла П-ејина, Тража Замфировића и Александра Сеферијака »а футбалским утакмиЦама, који су кажњени од стране дисциплинског одбора, поступци на ша&оваком првеиству 01Д стране ДимиФрнја Чеховпћа Власте Стефановића и Вељка Са »иља, који су својевољпо нштустили турнир, говоре нам о неправидном односу овјих отуде ната према о њикбвој нерттаворносги као члаиова Народне студенггске оадладане То су поступци страви нашем фискултурном гаоосрету и не би смело више да се поиове. С А.

Студенти Пољопривредно-шумарског факултета кроз оригиналне експерименталне радове оспособљавају се за будуће руководиоце у нашој пољопривреди

Рад науиних група на Полопривредно-шумарском факултету пошао је правилним путем. На оснивачком састанку додељене су теме појединим друговима који су озбиљно и систематски пришли њиховом обрађивању. На првом састанку петнаестог овог месеца, друг Ћурђе Јеремић одржао је предавање по теми: „Азотни режим у земљи типа чермозема У предавању су изнети резултати испитивања нитрата на првом угару, која су вршена од 1 децембра 1947 године до 29 марта 1948 године на факултетском огледном добру у Земуну. Из предавања друга Ђурђа Јеремика дајемо следеки извод:

„У пољопривреди земљиште претставља основно средство биљне производње. Од нарочитог значаја по биљну производњу јесте она површинска формација земљине коре у којој биљке налазе хранљиве састојке, кисеоник за дисање кореновог система, воду, место за развиање подземних орга«а и подлогу за своје прочвршћивањв. Но врло чест ]е случај да биљке нв нађу све услове у земљишту за своју исхрану, растење и развиће, Зато се пољопривреднику за постизање максималних приноса као и њиховог најбољег квалитета намеће важан задатак; повећање плодности земљишта- Од прворазредног знача]а по биљну исхрану је питање азотне хране. Безусловно присуство азота у свим живим биљним супстанцама протоплазми, једру, хлорофилу као и његова веза са целокупним прометом материја у биљци да'у му место најнеопходнијег међу најнеопходнијим

састојцима живе материје- Ње. гова физиолошка вредност је чврсто повезана за живу биљну супстанцу протоплазму и једро које су беланчевинасте природе. Као мерило за ђубрење азотним материјама, односно за потребе биљке у азотно*; храни, обично нам спуже анализе земљишта и разни огледи у пољу. Нарочити значај гкз биљну исхрану има нитратни облик азота, који ]е биљкама најприступачни]и као азотна храна. Зато је предузето испитивање нитратног азота у земунском чернозему на огледном добру Пољопривредношумарског факултета. Том приликом вршена су упоредна испитивања стварања нитрата природним и вештачким путем, односно додавањем у виду нитратних ђубрива- Испитиван је и режим влажности.

Из досадашњих испитивања могло се констатовати следе-1), Огледи показују да нитратно ђубриво калциумамон-нитрат —подлеже брзом процесу испирања у земљишту, те се тиме практично губи за исхрану бил>ака, нарочито оннх које развија у свој коренов систем у површннским деловима земљишта, што је најчеслучај код културних бил>ака. 2) У вези са горњом констатацијом може се објаснити потреба за растурањем једне количине ђубрива пред саму сетву а са другом количином вршити прехрањивањем у току саме вегетације, На таџ начин обезбе<ђујв се биљци храна у њеном најинтензивнијем растењу и разви Ћу. Ђубрити, дакле, биљку а не земљиште. 3) Количина влвге је недовољна и неуједначена по испитиваним слојевима, што је вероватно последица отсуства снежног покривача, једног од извора земљишне влаге".

А. ЛАЗАРЕВИЋ

Испитивања трају и даље, а горњи закључци ће се моћи употпунити при крају испитивања која ће трајати до 1 децембра ове године»

ОБАВЕШТЕЊЕ

Данас у 14 часова на игралишту „Студента” одржаће се футбалска утакмица иамеђу Правног и Бкономског факуптета

БРОЈ 12

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

7