Студент
ТАКМИЧЕЊЕ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА И СЕКЦИЈА НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА Смотра ФОКЛОРА и ХОРА
У суботу и недељу, 24 и 25 овог месеца, одржане су смотре факултетских фолклорних група и хорова учесника у такмичсњу које је заказало културно-уметничко друштво Медицинвког факултета. Комисија за оцењивање најбоље фолклорке групе у саставу Мире Сањине, уметничког руководиоца ансамбла народних игара Централног дома Југословенске Армије, Олге Сковран, уметничког руководиоца Државног ансамбла народних игара Н.Р.С., и Љубише Лекића, уметничког руководиоца фолклорне груве Универзитетског културно-уметничког друштва донела је одлуку о пласману фолклорних група према којој НА ПРВО МЕСТО ДОЛАЗИ АГРОНОМСКИ И ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ, НА ДРУГО МЕСТО МЕДИЦИНСКИ, НА ТРЕЋЕ ВЕТЕРИНАРСКИ, НА ЧЕТВРТО ФИЛОЗОФСКИ И НА НЕТО ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ. Комиси*а за оцењивање најбољег факултетског хора, у коју су ушли Мпхозил Логар профссор Музичке академије, Никола Херцигоња, професор Музичке академије и Ткалчић Јосип, управнкк пословнице за културно-уметничке приредбе Комитета за културу и уметност при Влади ФНРЈ, дала је оцену за пласман хорова према којој НА ПРВО МЕСТО ДОЛАЗИ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ, НА ДРУГО ТЕХНИЧКИ И МЕДИЦИНСКИ, НА ТРЕЋЕ ФУЗИОНИСАНИ ХОР ДРЖАВНОГ ИНСТИТУТА ЗА ФИСКУЛТУРУ И ФАРМАЦЕУТСКОГ ФАКУЛТЕТА, НА ЧЕТВРТО ЕКОНОМСКИ И НА ПЕТО ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ. Комисије су при оцењивању водиле рачуна о уметничкој висини извођења, масовности, о условима у којима су поједине фолклорие групе и хорови спремали програм и о раду у протеклим периодима.
Наступ фолклорних група, који је у целости био разновхостан у одабраним играма, по квалитету извођења и тежњи играча да што потпуније овладају техником играња, сведочи пре свега да на нашим факултетима постоје повољни услови за успешно његовање ове гране уметничке делагности. У наступу већине фолклорних група осетила се позитивна тежња за природношћу извођења, без штетних претензија за истицање неважних момената, који нису битни за народне игре. Иако већина уметничких руководилаца није још у целости савладала проблематику фолклорних игара, њихов почетнички рад вредан је пажње и подвлачи важну чињеницу да међу студентима постоје млади кореографи са активном тежњом да у свој рад унесу труда и енергије. Међутим, квалитет наступа појединих факултета није у потпуности задовољио. Видно се осетио недостатак систематског рада који је негативно утицао на уметност фолклорних група. Изузетак чини Агрономски факултет где пада у очи уравнотеженост и добра увежбаност свих играча. Једна од најмасовнијих, фолклорна група Агрономског факултета није радила кампањски; савлађивању проблематике фолклорних игара присгутшло се систематски и упорно. Али једна од
гла жих недостатака ове фолклорне групе је у томе што се није тежило ка сталном подизању и уметности фолклора, како би се гтостигло што потпуније уметничко уобличавање снага са којима се располаже. Супротно Агрономском факул тету фолклорна група Техничког факултета показала је већу уметничку зрелост. То се нарочито осетило у извођењу бугарских и македонских игара. Приступивши смело решавању сложенијих проблема, не преценивши своје снаге, Технички факултет је показао фолклорну уметност вишег стила. Међутим, и на овој фолклорној групи осетиле су се последице несистематског рада које су негативно утицале на прве две, мање успеле игре. Фолклорна група Филозофског факултета, не овладавши у потпуности савршенијом техником играња и не упознавши изворни карактер извођених игара, приступила је њиховој стилизацији која није успела. Фолклорна група Филозофског факултета, која је недавно почела са радом, направила је експерименат који као такав није негативан, али за прилике фолклорне групе овог факултета, још недозрео. Ветеринарски факултет, искористив ши реално снаге са којима располаже, заслужно се пласирао испред Филсзофског факултета. Фолклорна група Прав
ног факултета показала је приличан напредак, али је потребно да, користивши искуства дру гих факултета, продужи даље путем сталног омасовљавања и упорног рада. У смотри факултетских хорова осетила се већа уједначеност снага. Сви хорови су се одликовали јасноћом дикције, свежином и богатством гласовног материјала. Програм је, углавном, обухватио наше и совјетске масовне песме као и познатија дела из наше »орске литературе. Велики број изведених масовних песама сведочи да је правилно схваћен значај масовне песме која у нашем свакодневном животу игра велику стваралачку улогу. Дела из хорске литературе, већином Мокрањчеве руковети, изведене су са приметном тежњом за правилном поставком у оквирима гласовних могућности појединих хорова. У одабирању програма код Агрономског, Техничког, Медицинског, и Економског факултета, осетила се несразмера и недостатак целовитости, што је много сметало извлачењу правилног закључка о способности тих хорова. Док се код Е-
кономског факултета на програму налазе само масовне песме, на програму Агрономског факултета заузимају место само хорске композиције. Хорови Агрономског, Медицинског и Техничког факултета, постигнувши велику масовност својих редова, подигли су квалитет извођења оспособивши се за наступе репрезентативнијег карактера. Са својом солидношћу и техником хорског певања Агрономски факултет може у потпуности служити за пример другим факултетима. Смотра факултетских фолклорних група и хорова, пруживши у целости добре резултате, истиче у први план потребу за благовременим оснивањем културно-уметничких друштава. Чињеница је да су најбољи пласман у такмичењу заузеле уметничке секције из састава факултетских културноуметничких друштава. Културни живот на факултетима, поставши богатији и разноврснији, тражи нове оквире који ће у потпуности омооућити да се још успешније развија и обогаћује. Културно-уметничка друштва, за чије оснивање постоје услови на свим факултетима, одиграће велику улогу у организовању даљег напретка културно-уметничке делатности. А. Шт.
КРОКИ СА ГРАДИЛИШТА
Милош БајмЂ
СА ПРУГЕ ШАМАЦ —САРАЈЕВО
Луковић Александар
Пруга нас је потпуно зближила
У Академскот* тазоришту. Око кене другови. Овде је живо: говори се о новим комадима. Наслућујем кров тв речи шиику љубав н одушевљввв за глуму, аа позориште. Узимам „фотељу“, пажљиво је посматрам на длану и пптам: —Ко је израдио ову макету? Другарица Соја Јовановић, режисер, —За коју драму? —За „Дубоке коренове" сада је спремамо... ★ Аутори драме „Дубоки коренови", Гоу и Д’ Јнсо, узели су као главну тему свога дела питање распе дискримипацнје у Америци. Враћајући се кућама, црнци често хероји рата носе у себи веру о бољем животу после победе над фашизмом. Драма ноказује како се та вера руши због терора, прогона, линча који царује у Америци. Црнац, поручник Брест који жели да бели и црни живе заједно, у миру, који је говорио борцима да они ратују за бољи свет, који хоће да са-
зове вонференцију белих и црних ради обезбеђења рада демобилисаним борцима, који се отргао од обмане у којој је живео за време рата бива, на крају, дажно оптужен за крађу, затворен и једва спасен од суда линча. Желели бисмо да све то видимо одмах. Зато силазимо са Сојом и Љубншом низ уске степенице у огромну просторију где се одржавају пробе. Део те просторије ограђен је „зидовима“ од шперплоче. То је соба по зорница. Мссто фотеља обичне столице, место стола саидук. Све је „лажно“ осим пепељаре која има неколико „правих“ пикаваца. Изненадили смо се када смо чули Сојине речи: —Ово је само једна од последњих етапа припрема... после тога... И тада нам Соја исприча ствари које су з-а нас биле посве нове. ★ Пре спремања чланови позоришта упознају се са прпликама, ситуацијом и месгом у коме је драма настала. У овом случају са Амер-иком, са америчком експанзијом, са политичким прогонима и расном днскриминацијом. У том циљу се на заједничком састанку чита низ чланака. Али за ово упознавање чланови позоришта се такође индивпдуално спремају читајући белетристику која говори о Америци („Рај Америка", од Е. Киша;* „Једнокатна Америка“ од Иљф и Петрова; романи Лондона, Е. Синклера итд.) Затим се дискутује о теми, о идеји комада, о радњи, о личностима, љиховом односу у комаду и њиховој биографији. После ових припрема долази до читања драме; разјашњава се „подтекст“, тј. позадина која се крије иза изговорених речи. То су такозванв „пробе за столом“. Тада се прелази на просторне пробе цде глумци већ знају текст, где се крећу, где ако треба „залупе вратима" или „телефонирају". Најзад, долази до „праве“ пробе, до пробе на декорисаној сцени, у костимима до такозване мизан сцене. ★ —Сваку ствар тако спремате? —Тако ... . Овакап рад захтева много напора и стручног знања, али смо ово друго добили чесго са стране. Много су нам помогли д-р Хуго Клајн, друг Делић, Дединац и остали. За часак ћутимо, Цсећам да хреба
пешто рећи и ја постављаи ско“ питаше: —Како ради позорнште као колевтив, какв.а је атмосфера, како другаретво? —Врло добро.. .Не знам како да вам то објаспим... Заиста, врдо добро, —Како се постигло? Ето ја сам више од године дапа у позоришту и ... можда нас је пруга потпуно зближнла. Тамо смо ради* ли и учлли заједно. И сада тако живимо: заједио идемо у биоскоп, позориште, на концерте, стално смо зајвДг но, зато нам је рад пријатан, уиосимо се у њега потпуно, зато и Успех? —Па ... мало је незгодно..» 1 имали смо и успеха, досада смо дазд „На друму“, „Мати“, „Младост отада“„ „Бојарку“, „Вече Чехова“ и ~Вече Њекрасова“. у пројекту „На главном друму“ од Еренбурга и де“ од Драшћа. Држића ћемо почетч спремати сада, а наставнћемо га на радној акцији. Мислимо да га дамо ва почетку нове школске годнне, јер у тв време нада и 25 годишњица рада Ака* демског позоришта. ★ Академско позоришхе Београдског уннверзитета има своју традицију, Вроз њега су прошли Р, Плаовић* М. Дединац, М. Милошевић, њега су прошли многи студенти којн су се борили за науку, за кудгуру, за уметност. Данас се Академско позориште бори да избором репертоара приблиаси уметност народу, да кроз позориште помогне правплном и свестраном културном образовању студе. ната.
11. КРКЉУШ
Мотив са села
М. С.:
ИСПРАВКА
У „Народном студенту" број 'll у чланку „Из разговора са првом америчком радиичксм дзлегацијом" у наднаслов/ треба да стоји „Поводом годишњице ро!>ења В, И. Лењина«.
6
„НАРОДНИ СТУДЕНТ"
БРОЈ 12