Студент

Херојско залагање - совјетских људи

П. ЈЕГОРОВ

Шнрово св развило у Совјетском Са. ввау социјалистичко такмичење да се послератни петогодишњи план испуни аа четири године. Идеја овог гакмиче. к« родида ее међу радним масама Лењинграда и њихов борбени позив; — за четири године!“ прихватиди су мидиони совјетскнх људи града и свда. Ова година трећа у послератној стаљинској пјатиљетцн ина за совјвтскв људв особит зпачај. Хиљаде совјетских предузвћа и све индустриске обдаств премашиле су у њој план првог тромесечја. Центар најкрупнијс индустрије СССР-а Москва премашвда је план производње у односу на прво тромесечје прошде године за 22°/о, поједини рејони Лењинграда за 30 —40 в /о. Вдадимирска, Саратов.ска, Јаросдавска и Молотовска, Дњепропетровска и многе друге обдасти и базенн: п Марганцев“ у Украјини, „Чељабугаљ“ ва Ураду и „Узбекугаљ" на Узбегистану, комбинат „Ростовугаљ" у Домбасу и комбинат „Тулаугаљ" у носковском базену премашили су тадађе тромесечни план. Свакога дана из хиљаде предузећа еа различитих географскнх тачака огромне теритсиријо Совјетског Савеза стижу нова имена хероја в њихових радних подвита. У Доњецком базену

угља, где је пре 12 и по година рудар Адексеј Стаханоз поставио прве рекорде у производшн угља, шнрв ее сада покрет армије рудара —новатора који усавршавају организацију рада у окну, примењују вове, боље, рационалније методе за све већу провзводњу угља. Горковсет рудари, на пример, далеко су надмашили оно што је у своје време остварио Стаханов. Недавно је рудар Тјуренко произвео најввћу послератпу кодичину угља у Допбасу, одбивши у једној смени 211 тона угља и испунивши тиме 17 нормд. По успе. ху Тјуренкова дошао је успех Коњкова Крижанковског, Сироједова и Маслова који је у једној смени произвсо 801 тону угља. Но и тај рекорд пребацио је Дурњев који је з& једну смену произвео 860 тона. Благодарећи покрету таквих новатора као што је Тјуренков, средња производња у Горковском рејону порасла је за 2000 тона. А то је исто као када би се отворило ново окио. У Лењинграду, на челу са Бортхе. вичем који систематски испуњава 10 норми, широко се развио покрет рздника за увећање брзине сечења метат која је увећана за s—б норми. Хероизам у залагању постао је масовна, природна појава у Совјетском Савезу, норма р&да људи. Да се по-

стигне велика продукција из иинниум напора и материјала, да се максимално искористи техника, усаврши технологија производње и организација посла —то влше није лична етвар еовјвтских људи већ важна друштввна функција. Може ли се вз овега овога извести закључак да у Совјетсвом савезу пос. тојн спречавање дичне иницијативе, личног старања, отсуство слободв рада? Бал ове мисли жели да ватури својим читаоцима америчка и енгдесак буржоаска штампа ер&вњивајући еоцијалистичко такмичење и стахановски покрет са „народним капитадиамом" у САД, тврдећи да само „народни капит&ливам" омогућује слободу радд и сдободу иницијативе. Пре свега о самом појму „народни капитадизам“. Никакав „народни кап.нтаднзам“ не постоји нити мо. же да буде. Капитализам карактернше приватна својина н експдоатисање најамних радннка од сопственика средстава за производњу —/ капиталиста. Народ не може да експлоатише самог себе. Кад народ замењује приватну својииу социјалистичком, тј. иступа као оопственик свих средстава за производњу, самим тим он ликвидира и капитализам као друштвени систем. / усдовима и народно«■ капитализма" у САД ми нисмо приметили да фабрикама руководе с&мн радници, да упра. ве снижавају цене роби, ми гаисмо ништа чулн о ликвидацији незапослепости у САД, напротив, она је порасла у тој земљи гаа један милион. М.и нисмо видеди у условима „народног капитализма“ САД производни ел&н код р&дника да они желе да створе више него што тражи капигалиста, а да не говоримо о социјалистичком пожртвовању ннлиона трудбеника. Када је совјетски радник Канмшев из завода Горкога био на службеном путовању у Фордовим фабрикама, по-

кушао је да се такмичи са америчким радпицима. Ати они еу га заиелили да ®о ие ради. „Ако ви будете радили више него ми, нама ће повисити норму, а ако ми ту норму не испупнмо иас ђе избацити из фабрике." Овако изгледа слобода рада и елобода ииицијативе америчког „иародиог калптализма“. Повећавајућп својим великим залага и.ем и иницијативом производњу у раду, совјетски људи подижу благостање своје земље и стварају тиме могућноет за побољшање евог личног материјалпог положаја. На пример, успешно испуиивши план прве две годинв пјатиљетке и достигнувши предратну сетву, совјетски »арод добио је као резулта/г следеће: укннут је систем снабдевања картама, снижене су цене роби при очуваној висинл пл&те, еиижене су цене градским и сеоским производима. Само ад снижења цена

послв повлачења карата, народ СССР-а добија материјаану корист од 57 милијарди рубаља. Упоредо са овим, совјетска земља даје 116 мидијарди рубаља за друштвеио —културни напредак, за просвету, здралствено збрињаваље, ооцијално старање и обезбеђеше. Све ово, ааједно са смаљељем цена роби, знатно повећава реални буџет трудбеника СССР, озбиљно побољшава материјални положај народа. А то је резудтат слободног стварадачког рада совјетског И наравно, нема нити може бити ишта слично са условима америчког „народног капитализма*. (Превео са руског Борис Харитопов. ст. мед.)

ДРОБИЛИЦА У ЛАШВИ

Б. Живковић

Из историје студентског покрета КРВАВА РЕПОРТАЖА

Поводом прославе борбенот празиика радног народа Првог маја доносимо докуме»г из херојске прошлости раднгичке класе и студената Београда. 14 децембра 1939 године у Београду је дошло до великих радничко-студентских демонстрација у знак протеста против напада на радашчке синдикате и аутономију Универзитета, против политике увлачења Југославије у игру империјалиСтичких ДРжава, протнв скупоће и Ратних шпекуланатц. ЋА СЛАВИЈИ По орошеним плочницима, на мокром асфалту, у моки 14 децембра било је живље него обично . По тротоарима су се сретали махом радници, студенти и девојке озбиљних лица, пуних ишчекивања неког важног догакаја> У седам сати на Славији је пала продорна и узбудљива реч: Живела слобода радмог народа! Задрхтала су млада срца, збунио се пролазник, застао и погледао» Из свих улица, као мв подземља, ничу људи и расту у гомилу. Живела слобода! чуло са свих страна, затим су одјекнули пуцњи па страховити плотун. Са свих страна, жандарми и агенти навалили су са револверима на огромну гомилу радника, уз ко]е су стајали студенти. Омладина и грађани се нису растављали као да су имали једно срце. Из гомиле, сав обливен крвљу, издвојио се један радник, пао ма плочник. Затим су, уз пуцњаву, пали други... трећи... и попрскали крвљу мокри асфалт. Жандарми су млатили и пуцали агенти су с краја дочекивали и дивље се бацали на рањену масу. Кроз све је прострујала једна мисао: Напред! кроз кордон! И већи део масе збијено и неустрашиво пробио је кор

дон жандарма и. пошао Бсоградском улицом. Лруги дсо отишао јс Цара Николс и Наманзнном улиџом. Чврсто збијсна, корачала је поврка, сва уздрхтала у одушсвлзсњу• На Славији је било прско три хчљаде радника, студсната и остале омладине. КОД ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА ...Долазили су први редови Александровом улицом до Техничког факултета. Пролазниџи су пљескали поворци која је викала, поздрављала и пружала руке према њима као да је хтела, топло, све да их загрли. На постоље споменика Вука Караџика, великог сина српског народа, пење се млад радник. Људи се окупљају, али до њих продире страшан звук полициских камиона који већ стижу. Искачу из камиона са пушкама на готовс* Манифестанти се скупљају око радника који једнако Држи руку према Вуковој књизи и ховори испрекидано: „Живела слобода наукеl Живела слобода радног народаГ Није радник успео да заврши, одјекнули су први пуцњи, онда други, па затим страховит плотун и пуцњава. Пушчана зрна су зујала непрестано иепред очију, ногу, руку и само се осећао оштри шум убојних метака који су парали ваздух. Многи студенти и радници голоруки су полетели на жандарме. Чули су се ударци, страховити болови прострујали су многим телима... Сагиње се друг да подигне друга, и пада преко њега. У трци видиш човека обливена крвљу по лицу. Скида црвену масну текућину, али она облива и руке и одело не да се зауставити. У трку, другови хватају младо тело и носе га даље са собом. Чује се стална пуцњава. Час плотун, час тгојединачни пуцањ...

У ПРИШТИИСКОЈ УЛИЦИ Иајкрвавија улица. Иајвеки покољ • Са дна улице иду манифсстанти, носе транспаренте и кличу слободи. Пење се поворка и не слутећи да ке ту многи рећи и не дореки, викнути и засвагда умукнути. Жандармерија је ту направила заседу. Пушкомитраљеска гнезда су опколила све споредне улице. Демонстранте је дочекала паклена паљба. Људи су голоруки трчали ка пч; ке и падагн без јаука... Једна млада девојка, ст • ЕКВШ, Боса Миликевић, била је у групи. Иаједанпут је нестало другова пали су ниже њених ногу • Одмах ту пао је у крвавом ропиу радник, она је потрчала и зауставила се сва укочена. Метци су јој размрскали обе ноге. Скупила је последњу снагу да учини један корак, али је у њој све замрло и пала је на блатњави плочник без крика. Иа тротоарима је лежао друг до друга • Иеко је издисао, неки се савијао у болу, неки лакше рањен, покушавао да се придигне и побегне из крвљу натопљене улице. Жандарми и агенти су кундацима млатили рањене и тако докрајчивали животе... Дигао се млади Шумадинац. Плав, коврџаве косе, која је слепљена блатом падала по лицу, дечак више него младић, студент прве године Мирко Ауковић. Дигао се са тротоара лакше рањен да би избегао зврско мучгње и премлаћивање. Каква се само радосна мисао оодила у глави младића који је за моменат мислио да је спасенl Иије мислио на рану, мислио је на живот, на слободу. Т рчао је десет корака, а за то време, жандарм је наместио пушку и опалио. Думдум куршум је размрскао мозак, једно оголело Арво попрскано је вруком можданом масом. Иастао је мир над улицом покоља, улицом где је радничка класа устала у одбрану интереса радног народа села и града, пуна храбрости и страсне борбе за мир и слободу. Затварали су се прозори, спуштале се завесе и мир, тежак и неспокојан, па• дао је на улице. Кроз мир Београда струјао је дах притајене срџбе која расте, која се шири и која ће потражити одговорности.

ПРОЛЕЋЕ СРБИЈЕ

На небу облак птичјс крило! Све Друго сама плавет без крајаl У недоглед теку свеже бразде било родности поља мога завичаја. Натпева трактор намрезгалу шуму, у чуду граном маше стари дуб. Од зоре бригада јуриша по друму, а иза ње, у строј, стаје стуб по стуб. И све чешће, јаче, из тамне утробе разбуђене земље, ко поздрав слободи, одјекује прасак стена што се дробе, смех лепате коју наша младост плоди. Тако на све стране живот током својим ври кроз њиве, окна, електрични вод... Србијо земљо, чујеш, ехом твојим ко звоно звучи сав небески свод.

М. ПАНИЋ-СУРЕП

БРОЈ 12

НАРОДНИ СТУДЕНТ