Студент

ТРИ ОСНОВНА ЗАДАТКА НАШИХ РАДНИХ БРИГАДА

Овогодишње припреме студентских радних бригада за радне акцнје и изградњу разних објокзта савссног и републиканског значгја одпикују се нарочито у једном поглсду од припрема из прошле годмне и 1946 гздине. Док смо ранијих годика агитацију и пропаганду за упис у раднс бри гаде спроводили један или два месоца пред одпазаи на пругу Брчко Бановићи, односно Шашац Сарајево, а њиховом формирзњу приступапи скоро не?посредно или бар за једно краће време пред полазан на рад, дотле су овогодишње припреме извршене још крајем зиме формирање бригада по фанултетима успедипо је са првим пропећним данима. Тако смо за смотру фронтовских и омпадинских радних бригада Београда, на дан четвртог априпа ове године, имали свуда већ формиране и организационо учвршћене радне бригаде, у којима се тада напазипо преко девет хиљада чланова Народне студентске омладине, а данас је тај број прешао једанаест хиљада. Требало је искористити прве пропећне дане и отпочети са радом на објектима градског и локапног зиачаја у самом Београду. И заиста, нашв бригаде почев од седмог априла, заједно са остапим бригадама Београ да, учествуЈу на градњи, чишћењу и упепшавању појединих објеката нашег главног града. Ма да је радни ефекат био добар, организација поспа на радипишту такође добра, илак се са статистичком службом и евиденцијом заостаје. То је први крупни недостатак који ce показао код скоро свих наших бригада. Ако питање статистике н евиденције поделимо на два питања, што је и нужно, на питање тачног уношења радног учинка наших бригада ипи појединих чета у статистичке формупаре, и на питање бпаговременог достављања извештаја, добићемо следећу спику; нвпотпуност, неЈасност и нетачност података! Тако ]е, на пример, бригада Филозофског факултета »Драгица Правица« доставиna податке о раду за само две чете (и то недовољне), док за остале чете, за које се у извештају изричито нагпашава да су радипе, нема податаиа. Како стоји са експедитивношћу у достављању оваквих извештаја? Потпуно исто! Не постоји сасвим јасна слика о томе какав }е прилив у бригадв нових чланова Народне студент ске омпадине; број новоуписаних према добијеним извештајима толиио варира да се човек веома тешко може да поузда у такве извештаје. Може пи се без тачног бројног стања извршити правилна расподела људи за рад? Може пи се без тачног и поузданог монстатовања радног ефекта наших бригада знати колико смо урадили? Може ли се без благовремв-

ног састављања оваквих извештаја благосремено добити спика нашег рада и успеха (а ово чини само део оппште слике рада свих фронтовских и омпадинских радних бригада Београда)? Разуие се д? не може. Међутим, није тешко схва'ити да свака наша бригада, сваки наш омладинац у њој, жели да његов рад, ма где се он налазио и ма када радио, буде есидентиран, тачно статистички утврђен, јер тај делић je добровољан, свесни део нашег доприноса Ппану. Из досадашњих извгштаја којима располажемо уочаза се код иајвећег броја радних бригада велика несразмера измећу броја уписаних у бригаду и броја изишпих на радилиште. Наводе се ту извесни разлози, а као »најјачи« треба да изгпедају они који ту појаву тумаче бпискошћу испита, потребом да се што боље за њих припремимо итд. Тај »најјачи« разлог отпада зато што свима претстоје испити, и онима који већ учествују у раду и онима који се засада воде само на папиру. Познато је, даље, да ни једна од омладинских студентских радних бригада не ради чешће нзго једном у петнаест дана. Нијсдан студент због тога не губи своје рсдовне часове, семинаре, консултације или вежбе, а то неће ни убудуће бити спучај. Прави разпог овоме треба тражити у несхватању значаја садашњнх радних акција од стране тих другова, кас и у недовољном старању наших штабова бригада да ову појаву кроз агитацију и свакодневне разговоре отклоне, Неки другови сматрају да су радови иоји се сада изводе другостепеног значаја, јер шта значи, на пример, рад на Звездари, према постојећим радовима на Новбм Београду, аутопуту »Братство и јединство« итд.? То је другн недостатак иоји наши штабови треба да откпоне. У току овог семестралног распуста поћи ће знатан број наших студената са разних фаиултета на годишњу праксу. До тога момента треба бдогаде да остану у саставу иакав је сада по фаиуптетима и да иалазе на рад у што већем броју. Та чињеница намеће још један задатак, трећи аадатак иашим штабовима да одржавају пуну дисциплину у евојим бригадаиа, да створе што лре тачну евиденцију ио ће поћи овога пета на рад а ко неће, То ће уједно омогућити да се коначне припреме за одлазак обаве без инаквих тешкоћа и закашњавања, а све то снупа осигураће пуни успех свим нашим бригадама на претстојећим акцијама, као штр је то бнло и ранијих година.

Мита КОВАЧЕВИЂ

Д-р Крешимир Георгијевић

ПОГЛЕД НА САВРЕМЕНУ ЧЕШКУ КЊИЖЕВНОСТ

Beh у чешкој књижевности измеhy два рата напредни писци налазили су се на првом месту. Треба, додуше, рећи да је за прву Чехослован ку Републику, с демократијон грађанског типа, изразнт и репрезентативан пиоац Качел Чапек који је у свом књижевном делу дао одраз Масарлковске демократије и хуманизма, демократије каква је бнла у теорији и пракси прве Рецублике, демократији која је давала грађанске политичке слободе. али je придрлсавала п бранила капиталистичкн систем. Па иако је Карел Чапек типичан за књижевно сгварање и за друштвено - економско стање у предминхенској Чешкој, типичап као грађански демократа и антифашиста (н као таквом, дела му се нздају и данас и преводе на стране језике). оно ипак треба истаћи да се већ тада створила у Чешкој читава једиа фаланга писаца, која je била не само антифашистичка. него је исказивала тенденције супротне тежњама владајуће, моћне индустриске буржоазије, исказнвала захтеве и борбу раднпчке класе, сиромашни.јег дела грађанства и ситног сељаштва. Ти песиици и прозни писцн уколико нису покошени ратом, високо се издвајају даиас свошм књижевним стварањем. Дела Ивана Олбрахта. Марије Маерове, Петра Јилемњииког (Чеха који пигае словачким језиком) спадају међу најбоље што је иаписаио ца чешком и словачкбм језпку уопште. Чешка noeania, лирика, најпре се прпближила теи:њама радничке класе. То је такозвана пролетерска поезпја, свесно везапа за класпу и политичку борбу чешког пролетарпјата, са акцептима сопијално револуционарне борбе и с визијама о праведном друштвепом поретку. Њен главни и пзјталептоваппт претставппк. Јиржц Болк' I ''. vneo ,ie пову тематику у чешку поезију, те је имао пеобично утицај на савремене и ка-

сније песнике. После његове преране см ”и (1924), путем борбе за нови социјални поредак и пролетерску револуцију иду песници: Јозеф Хора (1945 умро), Станислав Костка Нојман (умро 1947), Јарослав Сајферт и др. Али истовремено с том пролетерском поезијом јавља се поетизам (о-ко 1923) којем је оспивач Витјеслав Незвал. а припадају му Карел Тајге, Вилем Завада, Франтишек Халас и др. Поетизам сматра да је главни циљ песме да буде игра слободне фантазнје, игра у којој се показује способност песникова да ствара неповезане слике, без икакве идејне, логнчне и тенденциозне основе. Природан наставак такве неживотне и нестварне пое- а ie био је надреализам којему је Назвал напнсао ма1934 године. Треба, међутим, рећи да су чешки песници, у времену мрака Хитлерове окупације одбацили ту произвољпу игру речи и ослушкивали страдања. патње и отпоп свога народа. те испевали песме п: пе топле љубави поема чешкој земљи, чешком народу, песме пуне одважности и отпора према мрским заво!евачпма. То cv били Станислав Нојман v »Безданој години«, Франтишек Халас У »Торзунаде« и »Нашој госпођи Божени Њемцовој«, Витјеслав Незвал у »Нет минута иза града« и др. После рата, међу млађим песиицима истакао се својим поздравима Совјетској армији и другим песмама Владимир Холап. Само, карак теристнчпо је за савремену чешку (а још више за словачку) поези.ју да се њени пајбољи, нашаровитпјп претставинци Халас, Холан, Незвал не могу да ослободе свих елемената поетпстичко - надреалистичког наслеђа, те им је стварање поне-

кад далеко од поавих тежња и потреба радпог човека, Оно што чини највећу снагу савремене чешке књижевности то је њеиа проза, и то у првом реду роман. Ту се показала необично богата стваралачка делатност између два рата. Поред поменутог Карела Чапека (умро заједно са Републнком првом 1938), на роману раде Иван Олбрахт, Владислав Ванчура (убијен 1942 године), Марија Мајерова, Марија Пајманова, Карел Нови, А. Ц. Нор.. Вацлав Ржезач, Карел Конрад. Јозеф В. Плева, а од млађе генерације Јан Дрда. Треба овде истаћи једп вену у својој врсти, класичну прозу коју је у својим »Записима с омчом на врату« дао у ппашком затвору Гестапоа уредник Црвеног права (Руде право), Јулијус Фучик; то је заиста крвљу писана књига (Фучик је стрељан 1943 у Берлину). Готово истовремепо с пролетерском поезијом у ппози јавља се правац социјалног и соцнјалистичког реализма.*С једне стране и даље се продубљује дотада већ жива аналнза распадања грађаиског друштва. анализа савоемене дпуштвене стварпости у новој Републици, а па друroj странп, настају дела с перспективом револуције и изградње праведнијег ломштвеног поретка. Носнлац те књпжевностн је Иван Олбрахт, »Народпи уметник Чехословачке«. писац који у својнм делпма показује активан одпос према стварностп, било крптпком постојећег економско - друштвепог уређења, било нзношењем бедпог изгладнелог живота у Поткарпатској Русијп (данас је то Закарпатска било сликањем ничке класе с капиталом и издајни-

шша пролетаријата. Некотпке шегове књиге превсепе су и код пас: Хајдук Никола lllyxai Лна пволетер ка, Оглетало с решеткама, Изгнаници у долини и др. Марцја Мајерова у неколико ромапа, од којнх је »Сирена« најзначајнпји, приказује развнтак радничке класе у индустри ском ревиру Кладна. Владислав Вапчура. уметнпк чешке речн у прози, дао је у »Пекару Јапу Мархоулу« живу, људски проосећану соцпјалну проблематпку. Карел Новн је у роману »Хоћемо да живимо« дао усек и-з живота незапослених у доба привредне кризе, а у трилогији »Железнн об—' г ч« ишвот снтпих земљорадпика, безземл.аша и радпика на селу (циглара. радника у каменолому тт.). Марија П'Нманова слтгкп жнвот буржоазије у Прагу и борбу радника за опстапак у доба кризе (»ЈБуди па раскршћу«. преведено на словепачки). Јап Дрда, из геперације Koia је пред рат ушла у књижевност, дао је у »Градићу на длану« занимљиву слпк* живота у малом граду. Међу писппма који пи-ј шу за децу и омладину треба посеб-ј ио истаћи Јозефа Плеву који ie v иеколико роматта (»Дечаци с дптгамитом«, »Малп Бобеш«) упео у дотада-| шњу пднличк" књижевност намење ну омлалини, право схваћену соци-| јалн" проблематику, т. ј. сликао живот деце потекле из радничке класе на селу и у граду. Плевине стварп ће Ускоро пзаћи па нашем језпку). Чешка драмска књижевност између два рата имала ie у Фратттпшек Лангеру и Kape.iv Чапеку два светскн позната ГГок је први показивао иптерес према пспхолошкој драми. према проблему злочина и моралног искупљења и пре-

иорода човекова, у условима тадашit>e стварности (драме: »Периферија«, | Преоб ажај Фептиша Пишторе« и т. д.), дотле је други реаговао па све аче освајаше техпичке цивилизацие (драиом »Р. У. Р.«.) и на мрачии облак фашизма који се све више надвијао над његову домовину драмама »Бела болест« и »Мати«. После ослобођеша још се нису појавнли изтазитији драмски таленти, којн бп с дубоком идејношћу захватилп супротности у данашљој ствариостн, као што то чине совјетски драмски ствараоци (Симонов, Кориејчук н др.). Дрднна комедија »Играчке сђаволом« ко.)а се даје с много успеха занимЂПва је по упошељуфолклорних елемената у драмско стварање. Не .треба у овом кратком погледу на савремену чешку кљнжевност заборавити ни претставнике књижевне крптпке. Франтишек Ксавершалда (умро 1927) бно је крнтнчар и лнтерарни псторнчар с богатом ерудицијом западњачког правца. Претставни ии маркснстичке књижевпе крптпке су поменути ЈулиЈус Фучпк и Беджих Вацлавек, којп је. као и Фучик, пао као жртва фашпзма. Док нам је Фучик оставио пеколико студпја. од Вацлавека имамо књигу есеја »Ствараљем к реатностп« и »Чешка књижевттост двадесетог века«. У књижев Hoi и паучној прозн тта маркспстичкој осттовипи "аттас је па шозпатпје ттме Неједлн ia (Студија о Јану Хусу, Божени Њемцовој итд.). Пз овог вндимо да је савремепа чегака књижевпост. а нарочито њетта проза. њен роман. па снгурном и добром путу. и да ће отта у другој етапи чешке ттародие револуците помоћи раттшм масама чешког народа да остваре своје праведне захтеве за слободан, човечаи п културни живот. НЕСХВАТАЊЕ ЗНАЧАЈА ОСНИВАЊА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

Смитра ivpoeu и фолклора културпо.уметничких друштава и културпо.уметпичких секција неоспорно је доказала исправпост линије оснивања културно-умстн ичких друштава, њихову прсдиост над расцепаношћи и слабим рсзултатимп рада културно-умстничких секција. За нсколико класа eume, спсвим очитлсдпо, изби. ли су хорови п фолклорне групе Фп. култета који су ихали осиована дпуir.reat Тсхничког, Мсдицинског и По. љогриередно.шумарског. Иарочито је зиачајон успех Техничког факултета где ie npe оснивања лруштва стање било лоше скоро у свим секцијпма, и који је за 5 месеци постојања друштва постигао крупне резултате. По. .копривргдпо.гиумарски фпкултет избио је на прво место n претстављо no озбиљном квалитету извођења својих тачака и присном односу колсктива, чланова друштва, вслики успех за ор. гапизацију културио-уметничких дру штпва un Пгоградском унпверзитету. Лобри резултати ових друштова још огитрије подвлаче бсзперспектив. ност и слабе резултате рада факул. тста који нису образовали културноуметиичка друштва. Филозофска фа. култст се nuje ни пријавио за уче. ствооање на смотри хорова, Встеринарски одустао, хор Правног је на задњсм месту. А ако посмотримо ситуацију на тим факултетима видеће. мо дп објсктивпих услова за формирпње друштва нма свудп, а да је о. впкво стање производ несхватпњп зна чаја њиховог образовања. Изразито 'ie иегативаи примср до јуче био Филозофског факултета. Услови за no. стојање масовних и квалитативно добрих културно.уметничких секција постоје на овом факултету више него на свим другпм, npe свега зато што је културно-умстнички рад ближи сту дентима Филозофског факултета него осталим, што је он уосталом, један

део њиховог стручног рада. Но поред гога Филозофски факултет иије дао од почетка oee школскс године нч је. диу озбиљну прирсдбу un којој би иСтупила ма која масовна секција. Када јс решено да се приђе обрпзовању друштва и када је заказана скуп штина, дошло је неколпко Десстини људи, v. скупштина је, паравно, отка. зпна. Узрок: с.габа агитација, непо. i ::м;.огспњв мсђу студентима, дакле, песхеатање важности oee скупштикс, дакле, несхеатање важности скупv'Tune, у крајњој линији, важности оснивањп културно-уметничких друunaea Економски факултет сматра да нује потребно стварати друштво када eeh постоје (и то само n о ст о је, n није важно у каквом стању) cec секције. Иеки факултети смптрају дп друштво не трсба образовати јср немају с eu х секција. Oeaj раолог јс сасвим исопраадаи, чак и сасвим су. протан основном задатку и цнл.у кул турно-уметиичких друштава. Hujr eaжно да једно друштво и.ма cee сскци. ie, а још је иепрапилнијс чекати да се npeo cee секције оформс, na тск онда оформљавати друштво. Иргдиост друштва над сскцијамп је баш у томе што оно као самостално тело имп много више могуђиостн за рачвој и корисну иницијатнву, uno друштво пружа перспективиогт студснтима у раду, уздиже ceojc члоиове (на npuмср: музичкс всчери и предавања из

oĆAitru музике кцлтурно-уметпичкпг друџтва Техничког факултета), што друитво сигурније и шире може да uapi )ује ii уадиже сарадњу и идеолоипуј страиу нашсг културиог рада; vaj b ” што друштоо може да разви. ie цоспда заиухитене секције, а које Си биле корисне студентима. Тако, va лример, скоро ни на једном факул тгтј нису постојале лптерарне сскцијс, I v окоиру друштва онс he моћи мн*о хиире дп се рпзвију. Ако Ilpae. ни јбакултет нема могућности да створи frop квантитета и квалитета, ре. ци. ш) Медицинског факултета, он свгкто имп могцћности да створи r rly од најбољих литерарних секци. in. в \ckxim vpuKTti цизмом културно-у-секција, где се сва делат. пс т људн своди на одржавање ieпрпџедбе, нису могли бити ре. х" сви ови проблеми. Мсђутим, л) iuitco можс дп их рсхии и рсхиавп uj иа фгкултстима, где је већ офорЗа бољи културии рад на Унпзерзитгту требп прићи оформљењу лрџштава по свпм факултетима и то iois ове године, што би допринело дп у идућу школеку годину yhe. j'rMca erh одређсцим и учвршћсним орчшизсционим формама и свс снагг искористимо у подизању нивоа npu ha6n и културних манифсстација упШите.

Милош Бајић: Омладинке из Ливна

Разноврсна садржина и нова форма рада дебатног клуба Медицинског факултета

У току месеца априла осетило се знатно побољшање у раду дебатног клуба Медицинског факултета. Руководство дебатног клуба показало је инидијативу, пронашло нове форме рада, Дебатни клуб је обрадио низ различитих тема, стручних и политичких. Поводом 125-годишњице рођења А. Островског, у оквиру дебатног клуба, одржано је предавање и приказан филм »Бвз мираза«. Затим је одржано предавање о Горком и дат филм »Моји универзитети«. Оба предавања су одржана у Дому совјетоке културе и добро су успела. На састанку дебатног клуба, 23 апри ла, приказан ,>е рад оснивача совјетске рагне хирурги.је Пирогова, које је допуњено фнлмом. Ова форма рада заинтересовала је већн број студената за предавања дебатпог клуба. Студептима таква предавања много користе. Зато је и предавање »Здравствена служба у

IГ|тогодишњем плану« добро посећв! 0 (раније је због слабог интересовап>А било одгоћено). Дебатни клуo Медицинског факултзта се повезао са друштвом за к*птурну сарадњу Србије са СССР-ом које му је ставило на расположење кино-апаратуру и фипмове. Спично ■сгућности могли би наћи и дебатчм 'пубсви других факултета. Тиме 6и новину и живост у свој рад, оИупили студеите и упознапи их са аучним и културним тековинама. Д. Ђ.

У оквиру Централног дебатног клуба оржаће се предавање у четвртак 6 овог месеца у 19,30 часова на Правном факултету v амфитеатру V. Тема: „Наше задругарство пред новим залацима”. Предавач Димитрије Бајалица, секретар Комитета за задругарство владе ФНРЈ.

БРОЈ 13

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3