Студент
ПОВОДОМ ЗАКОНА 0 ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О НАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ ПРИВРЕДНИХ ПРЕДУЗЕЋА
КРУПАН КОРАК У НАШОЈ СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ИЗГРАДЊИ
Поводом Закона о измекша и допунама Закона о нацц)налиоацији привредних npet,v•seha. < Народна скупштина ФРРЈ па свом петом редовиом зазодан>у изгласала је Закон о |iзменама и допунама Закона о национализацији привредш s предузећа. На основу овог -'iiкона нацибнализоваће се јо п око злоо предузећа разш х привредних грана, која оу снла локалног знанаја али ад велике важности за соцЕЈћлистичку привреду. затим иввестан ,6poj бродова који еу по својој тонажи и по св »м значају од валшости за наиу прпврсду. Да.т>е. национдли оваће се све здравстве.не ус анове. хотели и штамнарије/лнтографије и биоскопи, јер нсти по својој важности у погле ду подизан.а материјалног и културног благостања нарола ип мало не заостају за привредним објектнма. Док је коифискација имовлне народнлх пепри.јатеља и baтних богаташа означавала кллцу нашег сд»цијалистичког сектора привреде а националлзапија општедр кавних и be* пубтнкаиских прсдузећа одл\ гчан корак у изградњи нов т друштвоног уређења у комегфе експлоатација човека човеком бити уништена, дотле наци нализапија горе набројанкх предузећа прегставља заврш так преласка средства за nbo4| изводњу у обтасти индустријв у руке друштва, омогућује дл-| ље јачање социјалистичког ссктора привреде и планског рада. Важност пвога Закона оглела се у томе што су њиме о бухваћена и она предузећа, ксја су се начазила у прива тним рукама а по свом знача ју и капацитету нису могла д буду општедржавна или рс публиканска већ су локалног зпачаја али од велике важности за социјалистичку привреду. јср су често допуњавала рад наших савезних и република нских предузећа. Пракса је по казала да ова предузећа, на пзглед безначајна, имају вели rh значај за нзвршење Плана '■ док се у поглелу планске диопиплине показало да се на њих нс може сигурно рачунати. Онда је разумљиво од каквог је значаја њнхова напионализаиија не само са гледишта мобилизације свих спага унутар земље и проширене репродукпије већ и шире могућностп планирања народне привредс. у планском обезбеђењу рада са везних и републнкаиских пре дузећаСа друге стране тај сектор привреде претежио је пмао шпекулантски карактер Он је претстављао погодиу сферу за пласирање капитала и вођење шпекулантских послова а сферу где је државна контрола врло отежана иу којој су нз тих разлога разни шпекуланти налазпли уточиште. Пол видом једне легалне радње они оу шпекулисали свиме што им Је дошло до руку. постижући високе зараде н штегећи nntepere државе, што се досада на многим процеснма могло видети. Но ова напиопалнзанн ia уједно значи по речима друга
Бориса Кндрича ,ла се социјалистички секгор наше привреде већ толико учврстио и да је сонијалистичка изградња наше земље са нвротнм одговарајућим апаратом већ толико иапредовала да можемо без опасиости од разпих застоја узети пол неиосредио државну управу и руковоћење и ситпи•јн иредузећа”. Знкон о изменама и допунама Закона о нациопадизацији привредних предузећа претставља логичан наставак оног пута којим су наши иароди пошли 1941 годинв, продужење јачања привредпе снаге земље а сампм тим н стварања услова за бржу изградњу социјалистичког друштва. Ј. П.
НАШИ ЗАХТЕВИ ПО ПИТАЊУ МИРОВНОГ УГОВОРА СА АУСТРИЈОМ
На лондонском заседању заменика министара спољних noслова, шеф југословенске делегације др. Алеш Белбер изложио je став Владе ФНРЈ по питању мировног уговора са Аустријом Захтеви наше Владе су двојаки: територијални и економски. ..Што се тиче територијалних захтева. изјавио је Беблер на конференцији за штампу, Југославија тражи присаједињење у ског појаса Словеначке Корушке дуж југословенске границе, а што се тиче економских захтева Југославија захтева репарације у висини од 150 милио.на *долара.” • . * Корушкн Словенци били су столећима изложени германизаторском притиску аустриских Немаца и снажно му се одупирали. За време Другог светског рата партизанске јединице корушких Словенаца, тар Хитлерове Немачке, храбро су се бориле‘за своје оелобођење и постале део наше Народно-ослободилачке војске Упркос тога пораз фашистичке Немачке није им донео национално ослобођење. Корушки Словенци и данас су изложени гер манизаторском притиску и фзшистичком терору од стране управног апарата у коме се још увек налазе некадашњи Хитлеро ви сарадници. Зато они ни данас „нису престзли да се боре за уједињење с Југославијом ни пол притиском нових аустриских власти, ни под притиском британске војне управе у Коруuikoj', која је ишла тако далеко ла од њих тражи да одустаиу ол својих захтева за уједињење са Југославијом.” (Беблер) Због огромних штета и уби става југословенског становништвз за време рата, кар н због пљачке и експлоатаиије наше окупиране територИlе. Југослави ја очекује ол Аустрије оправдз ну накнаду у виду репараниЈа. „Одбијзње да нам се ппизна|\ репарације рекав је Беблер значило би не само оправдање акција окупатора, него и лосуђивање окупатору власништва над богатством створеним осиромашењем његових жртава Политички. то би било охрабре ње бизшег arpecopa. крајње коб но за будуђи мио у Евоопи”. . Зато захтеви Владе ФНРЈ у погледу мировног уговорз са Аустријом претстављају још јелан допринос борби слободољубивих нарола за мир и национал ну независност. а против империјалистичких агресора
ГОДИШЊИЦА СМРТИ РУКОВОДИОЦА АЛБАНСКЕ ОМЛАДИНЕ КЕМАЛА СТАФЕ
BofietiH ce ca стотниама фашистички* агеиата од којих je био опкољен 5 «аја 1 942 године п*е је у Тирани 'уначкои смрКу албански Народни херој Кемал Стафа. један од први* руководидаил Антифашистичке омладине Албаније и први секретар централног комитета Комунисгичке о младине Албаније. Кемал Стлфа почео је револупионарн* делатност још као петнасстогодишњи гнмнази)алац. У 17-oi години истич« ср у pa*v комунистичких груга као једон* од »ихових руководилаиа FlporotCH од Зогуовог политнчког рсжкма бив* ухапшен и на 10 годнна робијс У чатвоpv. и порсд страшног мучеи>а. он наставља боо-6у против мрског, нснародног режима Зогуа. Са окупацкјом Албанијс прслази ua илегалан рат и продужује борбу. Фашистички окупатори га хапсс и интсрнира1У v Италију. али Кемал Стафа користч сваку Прилнку. како v домовина тако и у иностранству п. а сс посвсти ствари народа. организован>у борбс за слободт и нсзависност зсмле.
јуна 1941 годинс Bpaha се кн Итали)е и noчово прелази на ил-галан оад Приликом форми3»№a Комчнистичке парти)е Албаније наабраи је ;.а члана Уентралног комитета и поверека mv је дужност руководиоца Комунистичке омладине Ал sани је. Непоколсбљиво одан своме иароду. Кемал Стафа води албанск* омладину V борбу. *чм te а bcai'Kum примерима албанскмх хероја како с« рсба боо.чти и умирати sa сној иарод Херојска смрт Кемала Стафа дала 'с новог потстрека Автнфашистичкој лмладини Ллбани|е sa још оштрију и упорни|У борбу. Сч живом тспоменом иа дело Кемала Стзфе. албанска омладчиа у својој слоболној од Комунистичке пзртије и свбг вол>еног вође и учител>а генерал-пуковника Енвер Хоце. постиже иове успехе v своме оаду н* остварељу државног привредног плана. на путу социјалистнчке hiградн>е. КОЧА НОВА
ФИСКУЛТУРА и СПОРТ
,,СТУДЕНТСКЕ ИГРЕ 1948''
Од 27 до 30 маја ове године одржаКе се у Загребу »Студентске игре 1948 године«. на којима ће учествовати неколико стотина студеиата фискултурника са Београдског. Загребачког и ЈБубљанског универаитета. сараЈевскиг и скопских факултета. Ово фискултурно такмичеље појачаће мећусобие везе наших универ зитета. Такмичење које се одржава у 12 спортских дисциплина. мећу осталима: петобој свестраности, лакоатлетика, футбал. когаарка, одбојка, стопи тенис, гаах, стрељаштво итд.. иоказаће развој фискултуре на нашим тниверзитетима. даће биланс до садашњсг спортског рада и потстицај за joni веће омасовљење фискултуре и спорта. Побелничка екипа у појелиначним гранама добива назив: »Екнпни првак Стулентских игара 1948« за дотичну грану, а појединачни победниии »Првак Студентских игара 1948« за дотичну rpanv саорта и дисниплину. Укупни екипни првак »Студентских игара« постаје оиај универзитет који у играма освош највише бодова. Он добија назив »Екипни првак Студентских игара 1948«. »Студептске игре 1948« наши студенти очекују са великим интересовањем. иашег универзнтега показало је да располажемо јаким
снагама у разним лишшплипама. нарочито у шаху. одбојци. футбалу и лакоатлетицА. Зато се и очекује да ће фискултурници Београдског универзитета искористити ово време које остаје до почетка »Отудеитских игара 1948« да кроа изборна такмичен.а у ко.јнма he учествовати и наше централне секције изврше све потребие припреме.
Ове недел*е 8 uaja игралигите ..Студент” 13.30 часова: Филозофски Внша п*дагошка школа Игралиште ..Ваздузопловство” у Земуну 15 часова: Полопривредио-иунарски Тезнички Ч иаја игралиште „Студент 8 часова: Мсдициискн —— Фармвцсутскв
ПЛАН ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКАТА НАШЕГ ДРУШТВА
Почетком ноас спортске сеаове ваше дртштво )е одатчиао да арошнри веК постојекс. ш свгрддн новв терене sa аоједине граве фискултуре. У плану је изградља нових трибина ва кошаонатерен. којн се надааи поред аграде друштва. Исто тако бнће carpaheua u два вгралвшта аа одбојку ■ једно веће вежбалиште на коме he се одржавати тренинзн и припреме ва слет. На Малом Калемегдаиу пдан предвиНа проширеље базена sa плнваље. чије he трибнне моКи да приме око 2.000 гледалада. Тако tc басен корисно оослужити ва треникг олввача Црвене звездс ■ »з Beha такннчељ«. На нградишту ..Авала'* взградике се футбалски терен. где he се у нсто време моКн полагати м норме за значку фискултурвика. Радовн су почелв ових даиа. Међутим, план није обухватио уређење игралишта „Студент” на коме се одржава један део првенства универзитета, нзводе часови општег физичког образовања и полаже норме за значку фискултурника. Са мало финансиских средстава са којима располажемо и радне снаге која постоји, терен би се могао уредити. Иначе, игралиште овзкво какво је, штетно је за здравље наших такмичара. 3. Д.
ГОСТОВАЊЕ СТУДЕНАТА ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У ЗАГРЕБУ У сгботу и нелслт у Загребу такмнчнли су е* фнекултурни ограици техиичкик факултета Београда и Загреба т шаху. футбалу. кошарцн, вдбојцн н дахоатдетнци. Ппстигнути су следеки реаултати: футбад 3:3. кошарка 27-.25 »а Веоград, »дбоЈка: мушка екипе 2:1 »а Загреб » женске екнпе 2:1 »а Загреб. V лакоатлетском такмичељу ообедпла )е екнпа Београда са 66 62 Дводиевно гостоваи.* ватих етудената проте кло }е у још веКем вближавашу студената каших факултета.
ЗНАЧКА ФИСКУЛТУРНИКА
957 нових такмичара за значку фискултурника
Ових дана ie завршен упис нових такмичара за значку фискуптурника за априлски оок, Највећи број такми чара пријавио се на Медицинском факуптету 250. Затим долази Технички 211, Државни институт за фискуптуру 166. Пољопривоедно-шумарски 100, Ветеринарсии 60. ФипозоФски 59. Економски 57, Правни 40 и Фзомацеутски 14, Новопријављени такмичари морају почети већ сада сз попзгањем норми. Фискуптурни огранци. самоиницијативношћу и агитацијом треба да У-
кл»уче нове танмичаре у групв onштег физичког образовања на иојима ће попагати прве норме, 102 НОВА НОСИОЦА ЗНАЧКЕ НА ТЕХНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ Студшти Техиичког факултета ал посдедл« месец дана положили су 1.453 ворме в oceoјнли 102 значке. Томе је нарочито допрннео Жарко Ммловић, референт за значку фискултурника на Техничком факултету. Он је организовао рад ио групама и годинама. што јс дало овакв позитивнс резултатса 3. Д. МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ Од почетка априла број новопријављених мичара за значку фискултурника износи 230. Досада су нови такмичари положили 86 норми иа часовима општег физичког образован>а. Б. Д-
ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА
Екипно такмичење у шаху
Стлље оосас VIII кол» ie следеће: Тенхничкн 60 поена. Сконоиски 50 Медн;;ински 49'/t (1). Ветеринчрскв 48*/t. ЦЈилозофскв 44*/t. Дом војних студенлта 40 (1). Пољопривредно-шумарски 341/4 (2). Правни 34. Виша педагошка школа 24 (1). Државни институт за фискултуру 17 (1). Фармацеутскв 14 а Музичка академија 3Vt (1) поваа. ПОбЕДНИЦИ СА ПОЈЕДИНАЧНОГ ПРВЕНСТВА Посде факултетских орвенстава. ув учешће 372 такмичара и оредфиналног такмичеља, завршеао )■ ови* дана и финално-првввство Београд« ског универаитета. Прво в друго место деле заслужено с« по 6Vt поена Савчнк Војкслав (Филозофски фзкултет) н Радић Радомир (Технички). Док је РадиК та) успех постигао углавном добрим комбинаторством и рутннои. дотле је Савчибу највише помогла љегова велика хладнокрввост ■ прилично познаваље шаховсве теорнје. На треке н четврто место са по 5 Vt поена пласирали су се прошлогодишљи првопласирани Зафировик Ннкола и ВујошевнК Никола (оба са Техвичког). Карактеристично )е за обојнцу да су са мало трениига ступили на турнир. што се н одразило у љиховом пласману. Пето, шеето н седно место заузели су са по 4Vt посна Цветновнк Вв)иел*в (Ековомски). Павтнб Слободан (Техннчки) и Бат* Антон (Медицински) О* Бате се очекивао бољи резултат. док су ПантиК н Цветковиб пријатно изнеиадилв. Осмо. деието и десето место заузели су: Боров екв Гаоргкје (Медицински) са 4 поена. Мнјин Александар (Медицински) са 3 поеиа н РаднК Душав (Муаичка лкадеми)а) са V t поена Боровскн је покааао да ie тпоран играч. Мијин i r н сувигае дсфанзивно играо. док je Радиб показао елабу кочдипију тако да те аоследље три naprnt* предао без борбе. Финалав турнир несумљиво )е показао великв успех. Он је потврдио да н« вашем Уинверзитету
постоје јаке шаховске снаге. које he систематским проучавањем шаховске теорије још више напредовати С- А. ФУТБАЛСКО првенство После V кола футбалских утакмица. екипа Правног фнкултета је заслужено освојнла прво место у I групи. У четири сусрета (са ВПШ 8:1 са Фнлозофским 8:1. са Полопривредно-шумарским 2:1. са Техничким 2:1). она је освојвла све бодове. На последљој утаммици са екипом Економског факултета, Правни ј* у оштрој борби показао више уиграности н сређености, тако да је и у овој претпоследљој утакмици пвбедио свог најопаснијег цротивника са 4:2. Првак II групе је Дом војних студената. Њеroaa екипа је освојила 8 оодова, а кроз четири сусрета дала 17 а примила само 4 гола. Сусрет екчпа Правног факултета и Дома војикх сТудената вчекује се са великим интсресовањем. Њихов сусрет решвће питање футбалског првака на Београдском универзитету и зато he npercTojeha борба бити занимљива, права првенства. у којој. због победе. не 6и смело д» се понове ннпиденти са скорашњих утакмица. ПРИПРЕМЕ СТУДЕНАТА ДИФ-а ЗА CJIET У ПРАГУ На XI свесоколском слету. који he се одржатн у Прагу. y3ehe учешђа и 160 студената Државног института за фискултуру. Још пре месец дама отпочело је увгжбавање слетских вежбн које с« вдржава два пута недељно по часовима опште! физвчког образовања. под руководством наставника. Елементи. који еу доста тешки. успешно се савлађују. Досада су пређене обе вежбе а сада се поново детаљно прелазе н усавршавају сами покрети. После вдвршених испита. сви студенти иђи he v Словенију на здједничко логоровањ« са осталим иашим фискултурни Цима учесницнма na гвесоколском слету. Оии he тамо дати своју помоћ око што бољег увежбавања слетеких вежби какс 6и наши фискултуриици што боље рспрсзентовали наш фискултурни вокрет.
О РАДУ НАУЧНИХ ГРУПА НА УНИВЕРЗИТЕТУ
Огновни циљ наунних група гтворити солилне основе организовапог HavMnor рала још v току студија није на свпм факултстима остварен са подједнаким успехом Док на неким факултетима као што су Мелинински и Пол.опривредпо-шумарски научпе групе бележе нрве vcneхс, па Ветеринарском фактлтету иасад на том пољу још готово нлшта није ура Нено Факултетских оргапиаација Наролне студентске омлалине нису на свим факултетима довољно агилно и плански пришла питашу иаупних rpvna. нису иокористила све повол.не vc-лове рада као и помоћ професооа Осим тога код npvroßfi fom не поггоји потребна ааиптерегованосј и доволшо раавнјена свегт о ananajv научних rnvna. о томе шта оне motv да прУже Тако ie. на пвимер. на ТТпавном- Факултетт ол првоСТитпог броја уппсаних отпала гково ноловина лругова. На ФилозоФском обрааовапе cv navnne rpvne при свим гп' н;lмп осим телне. и v гвимп ie o6v77 члпнова ГТнтивидуално обраћиванп рпловп се ioui v току снремтгља ■ктпттнктЈт v i r*v нажа. латим се npcTaiv пооФесору на мншљење и напал Haivcne.iH’n се чптају па јавним ппел пелим Факултетом Двалесет осмог априла ie олржпн први јавни састаиак са темом »0 Г)lе. т Бинском«. На Прнррлпо-мптематичком факултету раде четпри групе са укуп-
но 41 чланом Најбоље су географска и геолошко - минералошка група При фи-зичкој. фнзичко-хемиској и хемискбј групи. које су пиаче на гласу као ек-зактне и експерименталне нису још ни образоване научне групе Већим делом разлог је овоме незаинтересованост која влада код лругова према овој форми рала. Та се појава ие vioiKe друкчије објаснити с обзиром да и на овим групама постоје демонстратори који би несумњиво могли ла организују макар и Maav научну rpvnv. На факултету при сваком институту образоване су, научне rpvne ко’’е HMaiv укупно око ino чланова. Досала је одржано четири састапка по институтима и лва Фактлтетска. Напимљива је једна новосг v oaiv На састанпима се читаjv и краћи прикази о налазима извршепнм v tokv експерименталног рада. На Патолошком hhctht.vtv постижу ( "обпн гонеси Угпе.ти оалони читаии rv на лруштва за сузбидање рака. а неки и пред Лекаргком компром. Потребно је истаћи свесрдну н o6h?kv помоћ v раду Шакпвргћа. На Фармаколошком hhctiitvtv читап ie већи рад друга Рапагића: »Антихистаминr кн препарати«. Научне rpvne на ПољопривредноmvMapcKOM Факултету тглавном су узеле иравплан гмер Олржан ie први гавни гасгаиак на коме је лруг •Теремић читао свој рал: »Азотнп ре-
жим v зрмћи типа ч>., Потребно је још више и свестраније раз вити ова експериментална истраживања и имати том приликом стално v ви tv везу са конкретним задацима name по.д,опрнвреде. Пет ттаучних група Правног факултета са око 30 другова налазе се гада у првој фази усменог продубљи вања основних научних питања. На састаннпма. којих је досада било укупно 10. критички и уз помоћ профегопа рагветљују се таква питања. чије голипно упознавање претстав.ља неопходан тслов за да.љи и виши развој научних група на овом факултету. На Техничком факултету ради 70 гтудената обухваћепих у 13 група. Занимљнв је научне групе при ппелмету »Историја средњевековне архитектуре«. Друговн из ове rpvne оспособ.љаваlу се за будуће научне којн ће испитивати неопен-иве вретности натпе кглтурне иропт-тл<-ти. ior чотово.љно исннтане. Из пелог нзлагања може се закључнти ла re научне групе на нашем Универзитету налазе у првој фази рала п ла као повнна несумњиво захтевалт нуну пажњу и организован, истрајан рал у савлаћивању почетпнх тепткоћа. Алп ie несумњиво и то ла научне гртне нретстав.љају већ сала ohv спединт из ко?е ће се разbiith наш будући научни кадар. М. П.
Одговорни уредник: Влада МитровиК студент права. Уредпиштво л администрација: Београд, Булевар Првепе анмнје бр_ 73 Техпичкп телефон 41-602. број чековног рачуиа 1—0060014 Штампарија Издавачко - штампарског предузећа предузећа „Рад“ Београд, Скадарока улида 33
4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 19