Студент
СТУДЕНТСКА ОПОРАВИЛИШТА ПРУЖИЋЕ ПРИЈАТАН ОПОРАВАК СЛАБИМ И БОЛЕСНИМ СТУДЕНТИМА
Ове године омогућује се већем броју слабих и болесншс студената опоравак у студентским опоравнлиштима (рачуна се да he само кроз Златибор нроћи око 600 студената). Удружење за здравствену заштиту студената располаже са трн летовалишта: Златиборско опоравилиште се састоји од четири куће, располаже са 170 места, вила у Будви дар једног нриватног лица моћи he да прими 70, док he се у 4 виле у Цетровцу на мору сместити 80 студената. За органнзовање ових летовалншта доби јена је знатна материјална помоћ од Комитета за научне установе Универзитет и високе школе. Брнга коју наше власти и органнзација Народне студентске омладине посвећују здрављу студената као и већ учињене припреме око организовања летовања гарантују да he студенгн имати прилнке да се у летовалиштима одморе, опораве и физички ојачају. Пријатна другарска атмосфера, прирећнвање заједннчких излета, спремање приредбн, пружиhe студентима разоноду. У ту сврху Удружење за здравствепу заштиту студената предвиђа и боравак студе ната Музичке академнје у опоравилиштима као и гостовање културноуметничке екипе нашег Универзитета. Разумљиво је да међу студентима влада велико интересовање за летовалишта: многи he од њих први пут у животу моћи да летују у најлепшим крајевима наше земље, да виде море. Летовалишта су добила имена народних хероја; летовалиште у Златибору име Ратка Митровнћа, летовалиште у Будви Мирче Ацев, а у Петровцу Баје Секулића. Сви који желе да летују у студентском опоравилишту греба ндјкасније до 25-ог маја да поднесу молбу са лекарским мишл.ељем својој злравственој секцији. Досада је приспео велики број молбн У молби тре ба навести и време у које студент жели да иде на опоравак. Боравак на летовању траје месец дана. Цене још нису дефинитивно утврђене али ho оне свакако бнти минималне и одговарати могућностима студепата.
ЗАВРШЕНЕ СУ СВЕЧАНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ НСО-а ПО ПИТАЊУ ОБАВЕЗА И ИСПИТА
УВОЂЕЊЕ УСМЕНИХ ИСПИТА ПОДИЋИ ЋЕ НИВО НАШЕГ ЗНАЊА
У тону ове недеље завпшено је на свим факултетима одржавање свечаних конференција Народне студштске омладине. Према посети на ставника и студената, према рефератима који су држани и према резултатима дискусијз, може се згкључити да су ове конференцијв биле од вепиког значаја. Иарактеристично је за све кокференције дз су обухватилс проблем који је у предиспитном периоду за студенте најважнији проблем обавеза и полагања испита повезујући га са условима стручког рада и Правилником издзтим од Ректората. На појединим групама искрсавали су специфични пробпеми чијсм се решавању са мање или еише успеха припазило на самој конференцији.
На Техничком факултету уводе се ове године усменн испити и из предмета који су се досада попагали само писмено. Ово је утицало на изве стан број студената да се покопебају у обавезама. За ове предмете студенти су седосад слремали радећи углавноч задатке који допазе на писменим испитима а мзњу су пажњу обратипи теорији. Ово колебање осетило се највише на трећој години грађевинског отсека, где је дискусија на нонференцији узела погрешан ток, и место да се настоји да се она одржи на висини, дисиутовало се о томе да ли су уопште потребни усмени испити. Важно је подвуђи да ово тренутно иолебање није општа слика предис* питног стања на Техничком факултету и да је оно захватило само мањи број студената. Већина студен»та разуме да је увођзње усменог испита једна мера за подизање квалитета знања. Увођење усмених испита неђе се одразити на успеху Јунског рона. НА КОНФЕРЕНЦИЈАМА СТУДЕНТИ СЕ ПОНОВО ОБАВЕЗУЈУ ПРЕД ГРУПОМ На кокференцији прве групе друге године агрономије развила се жива дискуспја у вези са Правилником о полагању испита. У групи која има 250 заосталих испита из прве године дата је обавеза да he се у јунском року положити од тога 56%. Значи, ако се преосталих 44% не положе у септембраском року, неки he се студенти морати у пети семестар упнсивати условно. Због тога су се студентп који имају више заосталих
испита поново обавезапп пред групом да he се трудити да покажу у јуну што боље резултнте. а да he у септомбру свакако ликвидирати иопитд из прве године. НЕПРАВИЛНОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ ГРУПА ОТЕЖАВА СЕ РАД СТУДЕНАТА Студенти ветерине треће и четврте године одржапи су конференцију у присуству декана и предметних наставнииа. Поред разматрања обавеза и неких тешкођа у погледу уубеника и наставног плана, на конференцији је изнет и један озбиљан
пропуст у формирању стручних група. На трећој години стваране су групе no броју попожених испита. Та ко су у прву групу дошли најбољи ђаци у другу и трећу студенти са највише заосталих испита. Прва група је нормално радипа и давала испите на време, док је трећа група и даље остајала слаба. Мишљење самих наставника и студената о трећој групи бипо је неповољно, ш-о није бипо правилно, јер су се у тој групи налазипи и добри ђаци кпји нису положили испите због бопести и других објективних разлога. Велики пропуст је био учињен оспобађањем треће групе посећивања предавања и вежби, што ie довепо до одвајзња студената од факултета и од помоћи стручног одбора. Добро је што је на чонференцији изнет овај пробпем. То може утицати да се неправипно предубеђење против треће групе, које би јој сметало и при испитима, на впеме уклони„ То у исто време може бити пример другим стручним одборима како не треба организовати групе.
Полагање свих редовних испита за студенте прве године значи услов даљег успешног студирања
Хиљаде студеиата прве године излази у јунском иснитном року први пут на испите. Недосгатак искуства у полагању испита не сме да поколеба студенте у потпуном коришћењу овог испитног рбка. Од највеће важности за даљи рад студената прве године, као и уопште за нормално студирање, јесте да се у идућу годину уђе без заосталих испита. Студенти прве годпне обавезали су се да he у јуну положити око 70% испита на које стичу право. Ово је минимум који треба превазићи. На неким факултетима студенти прве године су то схватили и на задњнм конференцијама повисили своје обавезе, случај на Пољопривредно-шумарском факултету. На Техничком факултету прва година је такође повећала своје обавезе. Алн оне he бити испуњене само ако се боље користе вежбе. Прва година Медицинског факултета узела је реалне обавезе. Систематски рад студената већ се испољио кроз успех колоквијума. Студенти прве године Филозофског н Правног факултета оставили су много испита за септембар, ма да им Је уиазивана вепика помођ гтреко курсева и консултациЈа, а уџбеници су им обезбеђени. Неке групе Фармацеутског факултета узепе су обавезу да све испите попоже у јуну. Ово је пример на који се треба угпедати. СвоЈ задатак је потпуно испунио само онај студент прве године који у првом року лоложи све испите.
ВЕСТИ ИЗ ЗЕМЉЕ
ШЕСТ НОВИХ УДАРНИХ БРИГАДА НА ГРАДИЛИШТУ НОВОГ БЕОГРАДА
У времену од 1 до 10 маја најбоље ревултатс у организацијп радова, вавршењу дневних планова, логорскон жнвоту, хнгијенн и чувању вародне имовине постигла је Врбовачка удариа бригада, којој је додељена прелаана sa ставица Главног штаба. Зрењанинско-бегејска и Драгачевска бригада проглашене су по другн пут ударнима. За ударне су проглашене Жупска, Гарешничка, Tpeha далиатниска. Топличка и Шпроко-бријечка омладинска бригада. На аутовуту ..Братство —јсдваств«*' прелазну ваставицу добила је Праа ва*«вска ударва бригада. 1 лавни штаб омладинских радннх брнгада на градњи аутопута Братство—јединство' доделило је двадесето дневву прелазну заставнду Првој ваљевској удариој бригади. На четвртој деоннци друге секције у Вогњу нзвршена је предаја заставице. НА ПРУЗИ НИКШИЂ—ТИТОГРАД СВЕ ОМЛАДИНСКЕ И ФРОНТОВСКЕ БРИГАДЕ СУ УДАРНЕ На прузн Никшић—Титоград досада је 11 бригада проглашево по четири пута ударним. а три по пет пута: ( I ридесстседма ннкшиКка. Четрдесет пе та титоградска и Четрдесета даниловградска брнгада). Од фронтовсквх бри гада најболе резултате постигле еу Шеста барска н Четврта никшиКска бригада које су четири пута проглашене за ударие. За последњих дссет дака иа пруви је најбоље резултате постигла бригада наших исељеиниа нз Аустралије. Она )е освојила прелазну заставу Главвог штаба. СА ГРАДИЛИШТА ХИДРОПЕНТРАЛА МАВРОВО На изградњи хидродевтрала Маврово у Македонијн прелазну дссетодневну заставицу освојила је Ресавска бригада. Поред Ресавске назив удариа je добила и Лесковачка бригада, а похваљене су Битољско-прилепска, I остнварска и две специјалне омаадивске радне бригаде. ИЗГРАДЊА ЗАДРУЖНИХ ДОМОВА Од 529 задружиих домова. који Ке се изградитн у току ове годнне у НР Словенији, 16 је веК отворено 27 априла на дан годишњнце осннвања Освободилие фровте, и на дан Првог маja. Сељаштво словеније прославило је Дан победе отварањем десет новнх задружинх домова. * • • У Боснн н Херцеговиим нвграднКе се ове годиие 500 аадружннх домоаа. Радови су почелн на 234 градилишта. • • * Народна окладнва Хрватске узеаа ie обавеву да помогне акцнју Нароаног фронта аа градњн задружвнх домова. У току овог месеца омладвва Хрватске завршиКе иаградњу темења *а домове по свнм селима, вавршвКе вадањ« 100 домова н покриКе ведесет задружвнх доиова. Н» Пољппрввредио-тумарском ф*вултету у јануарскон року није иоложно веКи број студената прве годинв веорганску хемију. Многи студевтн дру re ■ треКе годиве нсто тако вмају доста заостадвх испита. Да 6в се ооиогло друговииа да лакве савладају градвв« и да бн успех ва јунским нспитвма бво бољн одржава сс внше курсева. На првој години држи се курс нз органске н веорганске хеније а на другој из пољопривреднвх машива н генетнке. Шумари друге године слтшају курс из дендрологије в анатомнје дрвета. Слабо поха Кање било ј« главни ведостатак веК на самом почетку курсева. Од 150 другова колико вх се обавезало да Кс посеКивати предавања на хемије долази тек десети део. Овоме је узрок и недовољна агнтацнја iep са еве углавном свело ва објављнвање преко огласве табла.
Курсеви се слабо похађају
Да 6н ликвидпралн гато већи број ваостллнх испита рудари друге године Техничког факултета организовали су курс ва отпориости материјала. Курс посећује 50*/« другова. Похађаље је уредно н резултати добрн. Токон рада су темељно прорађеве ese вартије из теорије а тежина решених вадатака одговара вадацима ва вспиту. Демовстратор Слободав ЈанковнК ва врло популаран н свима приступачан иачнн излажс материјал, посвећује сваком слушаоцу довољно пажње и води рачуна о индивидуалнон раду појединаца. Успеху курса допринео је н професор Базиљевић који је понагао демоастратору у припремн натеријала н вадатака. Од почетка нарта одршавн врофсевр Дугаан НедељковнК јутарти курс ив всторије филозофије аа романску групу. Састанци се одржавају два пута недељно. Док је професор НедељковнК предавао курс су посеКивалн готово сви ваиитересованн студенти. Чим је, меКутнм. почело коисултовање показало ес да етудентн ве схаатају аначај овог начина рада и број слушалаца се преполовио. Код оних који посећују састанке знање је солидно, а квалитет консултација на висини.
Наши одговори ванредним студентима
У овом броју почињемо са објављивањем одговора на питања која нам с времена на време стижу од наших претплатника ванредних студсната из унутрашњости. ПИТАЊЕ: Да ли нови правилник важи и за старе студенте уписане пре рата или само за студенте после рата. ОДГОВОР: Нови правилник не важи за старе студенте. ПИТАЊЕ: Докле стари студенти упнсани пре рата и апсолвенти од пре рата треба да заврше ceoje студиј'е по прелазним наређењима односно докле за њих важе ванредни испитни рокови и који су то? ОДГОВОР: До' септсмбра 1949 (за кључно са јуном 1949) важе ванредни рокови за ове студенте. СтудиЈ*е треба да заврше до септембра 1949 иначе прелазе на нови план.
Пракса мора бити део студија кроз који ће проћи сви студенти
Комитет за висоие школе при Савезној влади донеће ових дана Урец-6у о пракси. На тај начин биће peшено питање који студенти иду на праксу, каиав је њихов задатак на пракси, иао и какав је однос предузећа и студената за време извођсња практичних радова. Изградња наше земље у гехнички јаку, индустријску земљу, претварање наше пољопривреде из заостале. ситнопоседничке у машинизирану, социјалистичку пољопривреду, културна револуција наших народа општенародно културно уздизање. захтева бројно и високо уздизање и
обучаваље квалификованих стручњака. Овај задатак који стоји пред студентима захтева не само теориско овладавање струком већ и практично упознавање студената са привредннм. стручним и политичким проблемима наше привреде. Кроз практични рад у фабрикама, на угледним пољопривредним добрима, кроз рад у лабораторијумима и болницама наши студенти he провериги своје стечено знање са предавања. Да би се то постигло пракса мора бити део студија кроз који he проћи сваки студент. Према Уредби пракса је обавезна
за сваиог студента и обухватипа би следеће факултете; Технички, Медицински, Ветеринарски, Пољопривредно-шумарски, Фармацеутски и геолошку групу са Природно-математичког факултета, Са Техничког факултета на праксу he ићи друга и трећа година. За студенте садашње четврте године не предвиђа се обавезна пракса. Студентн Техничког факултета биће распоређени по предузећима и градилиштима и о њиховом раду за време праксе водиће рачуна стручни руководиоци предузећа. Са Медицинског факултета на праксу иду студенти треће, четврте и пете године. Студен ти треће године ићи ће углавном као санитетско особље по разним акцијама и као члановн екппа за сузбијање маларије. пегавца итд. Студенти пете годипе остаће у Београду да раде на клиникама. Са агрономског отсека на праксу he ићи студенти друге и треће године, Студепти друге године иду на праксу по државним добрима где ће се упознати са грубим радовима. Од шумара на праксу иду студепти треће године. Пракса he се одвијати под непосредним надзором професора. Студенти ветерине треће и четврте године иду на праксу по државним добрима и среским амбулантама. Студенти фармације са треhe године биће распоређени по фабрикама хемиске индустрије и апотекама. На геолошкој групи Природ но-математичког факултета на праксу иде друга и старије године. На праксу неће ићи студенти који имају заостале иопите из ранијих
година. Њима he се омогућити да изгубљени практични рад надокнаде доцније у току студија. На пракси he сваки студент водити дневнии рада, који ће на крзју бити оверен од стране стручног руководиоца и на основу кога ће се дати оцена о успеху дотичног студента на пракси. Радна дисциплина наших радника и стручних руководилаца један је од основпих чинилаца данашњих успеха у нспуњењу планских задатака. Студенти који одлазе на праксу не само што треба да се покоре тој дисциплиии него треба да буду они који he својим примером показати како се Народна студентска омладина при према за овој будући рад народу. На пракси he многи студенти први пут доћи у додир и заједнички радити са нашим радницима. Зато је задатак студената да својим радом на пракси покажу повезаност народне ннтелигенције са нашим радницима да достојно ре презентују Народну студентску омла дину. Пракса траје месец и по дана. Почиње почетком јула. Али то неће важити за оне факултете где ће се прак са можда морати изводити у две сме не од по месец дана. Путне као и све трошкове око издожавања сноси ће предузећа и установе где буду студенти на пракси. Из Уредбе се јасно види да ће сви студенти морати да проведу одређено време на практичном раду. Али да би био путпуни успех праксе студенти треба да у овом испитном роК У Д К ЈУ што већи број испита.
ЗАВРШЕН ЈЕ ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ЗАГРЕБАЧКИ ВЕЛЕСАЈАМ
Други Загребачки велесајам претставља значајну изложбу производа наше индустријв. Он је по изпожбеном простору за 25% већи од прошпогодишњег, а no броју изпагача и разноврсности изложених производа и узорака претставља слику успеха наше привреде у пј)воЈ години Петопетке. Поред 927 домаћих излагача, на овогодишњем Загребачком велесајму учествује и 220 појединачних и колективних изпагача из иностранстза. Укупно је изложено око 2.000 најразпичитијих предмета, почев од игала и прецизних опруга па до локомотива и машина копоса тешке индустрије. Југоспавија Је вепики аграрни произвођач, али она није више аграрни привесак индустриских капиталистичких земаља. Југославија гради сопствену индустрију и успеси на пољу те изградње виде се на сајму.
На спици: посетиоци разгпедају Југословенски павиљон.
БЛАГОВРЕМЕНО ОБЈАВЉИВАЊЕ ИСПИТНИХ РОКОВА УТИЧЕ НА УСПЕХ ИСПИТА
На rpehoj години технолошког отсека Техничког факултета проблем су испити из механике. Ова генерација слушала је по предратном плану статику, отпорност материјала и динамику као три засебна предмета. По новом плану они се полажу као један предмет. Незтодно је за студенте кад на месец дана пред испит не знају да ли ће полагати по старом или по новом плану. Увођење новог плана у овом тренутку може довести до одустајања. Може
се десити да студентима пропадну два спремљена тежа испита зато што се трећи динамика не може на брзину спремити Број ових студената није велики. али је њихов положај тежак, јер су то испити из прве и друге године који условљавају њихово даље студирање. На конференцији је подвучена важност благовремеиог решавања оваквих питања. Стручни одбор узео је на себе да ову ситуацију изнесе пред кабинет за техничку механику.
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ «